Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Kairo -- Muslimansko bratstvo je saopštilo da je tesna većina glasača podržala kontroverzni predlog Ustava tokom prvog dana referenduma.
Predlog, koji podržavaju egipatski islamisti i predsednik Morsi, izazvao je podele u zemlji.
Na tvitu koji je Muslimansko bratstvo poslalo jutros navodi se da je oko 57 odsto izašlih glasača podržalo predlog Ustava, dok je oko 43 odsto bilo protiv.
Glasanje je juče održano u 10 od 27 egipatskih provincija. U ostalih 17 glasanje će biti sprovedeno 22. decembra.
Muslimansko bratstvo je u prošlosti precizno pogađalo izborne rezultate u Egiptu. U glasanju je, prema podacima Bratstva, učestvovalo 32 odsto birača.
Drugi dan glasanja će važiti za uglavnom ruralne provincije, čije je stanovništvo mahom konzervativno.
Kairo -- U Egiptu su u toku pripreme za demonstracije protiv krađe glasova na referendumu o predlogu ustava koji podržavaju Muslimanska braća i predsednik Mohamed Morsi.
Demonstracije su zakazane za danas ispred predsedničke palate i na trgu Tahrir u Kairu, kao i na trgovima širom zemlje. Ovo će biti prvi javni protest opozicije od kada je u subotu, 15. decembra, održan prvi krug glasanja u kom je ustav prema zvaničnim rezultatima podržalo 56 odsto birača. Grupe za zaštitu ljudskih prava zajedno sa opozicijom podnele su žalbe na nepravilnosti prilikom glasanja, uključujući tu pojedine sudije za koje navode da su odugovlačile glasanje u izbornim jedinicama za koje se očekivalo da će biti protiv ustava.
Opozicija takođe navodi da su u nekim izbornim jedinicama, umesto sudija koje bojkotuju referendum, nadzor glasanja protivzakonito vršili zaposleni na nižim položajima u pravosuđu.
Egipatsko pravosudno telo Državno veće najavilo je bojkot drugog kruga glasanja, 22. decembra, zbog neregularnosti u prvom krugu. Ovo telo je dalo 1.500 od 7.000 sudija za nadgledanje prvog kruga glasanja.
Aleksandrija -- Islamistički demonstranti i njihovi protivnici sukobii su se danas u Aleksandriji u Egiptu, zbog čega je policija morala da interveniše suzavcem.
Sukobi se događaju dan uoči druge faze referenduma o kontroverznom nacrtu ustava. Sukobi u kojima su demonstranti jedne druge gađali kamenjem izbili su rano popodne ispred velike džamije u drugom po veličini gradu u zemlji na Mediteranu. Više hiljada ljudi okupilo se na poziv islamističkih pokreta ispred džamija posle tradicionalne molitve petkom dok je sa strane opozicije bilo nekoliko stotina ljudi.
Policija za razbijanje demonstracija se postavila kao brana između dve grupe i ispaljivala suzavac na demonstrante.
Na istom mestu je prošlog petka u sukobima dve strane povređeno oko 15 ljudi.
Debata oko tog ustava koji podržavaju islamisti izazvala je brojne demonstracije dve strane širom zemlje poslednjih nekoliko nedelja.
Osam osoba je poginulo 5. decembra u sukobima izmedju demonstranata ispred predsedničke palate.
Kairo -- Potpredsednik Egipta Mahmud Meki i guverner Centralne banke Faruk el Okda podneli su ostavke dok građani na referendumu glasaju o spornom dekretu Ustava Egipta.
El Okdu će verovatno zameniti njegov pomoćnik Hišam Ramez, javila je državna televizija ne navodeći detalje ostavke guvernera.
Meki je rekao da podnosi ostavku, dok se u Egiptu održava druga faza referenduma na kojem se građani izjašnjavaju o predlogu Ustava koji podržavaju politički pokret Muslimanska braća i njemu blizak predsednik Egipta Mohamed Morsi.
"Odavno sam shvatio da priroda mog posla kao političara ne odgovara mojoj struci kao sudiji", rekao je on.
Meki je rekao da je prvo podneo ostavku 7. novembra, ali da ju je povukao zbog nereda u zemlji i odluke predsednika Morsija da proširi svoja ovlašćenja. Dekret o proširivanju predsedničkih ovlašćenja je povučen, ali je izazvao duboku političku krizu u zemlji.
Kako ocenjuju svetske agencije, kakvi god bili rezultati glasanja, teško da će razrešiti krizu.
Glasanje se održava u 17 od ukupno 27 egipatskih provincija. U prvoj fazi, održanoj 15. decembra, glasali su žitelji 10 provincija, a većina od 56 odsto podržala je budući Ustav.
Prema nezvaničnim rezultatima, na referendum je u prvoj fazi izašlo oko 32 odsto upisanih birača.
I dve godine od svrgavanja predsednika Hosnija Mubaraka koji je, uz podršku vojske, autokratski vladao decenijama, Egipat potresaju neredi, takođe zbog toga ko i kako upravlja državom.
Opozicija koju čine liberali, levičari, sekularni Egipćani i deo javnosti ogorčen vladavinom predsednika Morsija, strahuje da islamisti pokušavaju da uvedu autokratiju kakva je postojala u doba Mubaraka.
Optužujući Muslimansku braću, koja podržava Muhameda Morsija, da monopolizuje poluge vlasti, opozicija poziva stanovništvo da novom Ustavu kaže "Ne!".
Islamisti su sami progurali predlog novog Ustava kroz Ustavotvornu skupštinu jer su liberalni i sekularni poslanici bojkotovali raspravu, ali njihovo odsustvo nije uvaženo.
Morsijevi saveznici, pak, tvrde da opozicija koristi nerede da poništi njihove izborne pobede u poslednje dve godine. Vladajući islamisti takođe optužuju opoziciju da sprovodi navodnu zaveru bivših Mubarakovih zvaničnika da se vrate na vlast.
Kairo -- Prema prvim podacima saopštenim posle zatvaranja biračkih mesta, građani Egipta su prihvatili nacrt novog Ustava.Zvaničnik partije Muslimanska braća, koja podržava islamističkog predsednika Morsija, rekao je posle jučerašnje druge i završne faze glasanja na referendumu, da na osnovu prebrojanih gotovo četiri miliona glasova, 74 odsto građana je podržalo novi Ustav.
I podaci opozicionog Fronta za nacionalni spas pokazuju da su građani glasali za Ustav, preneo je Rojters.
Prema preliminarnim rezultatima posle prve faze, za Ustav - koji podržavaju islamistički pokreti, glasalo je 57 odsto birača, dok je protiv bilo 43 odsto njih.
Zvanični rezultati glasanja najverovatnije neće biti objavljeni do ponedeljka, zbog mogućnosti ulaganja žalbi. Analitičari su ranije predvideli da će najveći broj birača u drugoj fazi referenduma glasati za nacrt novog ustava, koji su sačinili islamisti u parlamentu, budući da su preostalih 17 provincija u kojima se juče glasalo još konzervativnije i naklonjenije islamističkom pokretu Muslimanska braća predsednika Mohameda Morsija.
Glasanje je juče održano na 6.724 biračka mesta u 17 provincija i na njima pravo glasa ima 25,5 miliona birača, a proteklo je, kao i u prvoj fazi, uz brojne nepravilnosti. Glavna od njih je odsustvo sudija koji su ovlašćeni da prate tok glasanja, pa su zbog nepojavljivanja ili kašnjenja sudija mnoga biračka mesta otvorena sa višečasovnim zakašnjenjem, navodi Itar-Tas s, dodajući da je CIK već dobila stotine žalbi zbog toga.
Pristalice Morsija kažu da je Ustav ključan za razvoj demokratije, dve godine posle "arapskog proleća" i rušenja Hosnija Mubaraka, kao i da će učvrstiti oslabljenu ekonomiju. S druge strane, opozicija optužuje Morsija da Ustavom favorizuje islamiste, a ignoriše prava hrišćana koji čine oko 10 odsto stanovništva, kao i prava žena.
Kairo -- Objavljivanje rezultata referenduma o spornom nacrtu novog egipatskog ustava odloženo je za sutra dok zvaničnici ne provere tvrdnje o neregularnostima.
Prema preliminarnim rezultatima, više od 60 odsto građana je glasalo za nacrt ustava, koji je odobrio predsednik Mohamed Morsi, ali zvaničnici još ispituju navode opozicije o neregularnostima, pa će rezultati biti objavljeni sutra, javio je BBC.
Ukoliko dokument, čiji je sadržaj izazvao nasilne nemire u poslednjih nekoliko nedelja, bude usvojen, izbori će morati da se održe u roku od dva meseca, a duboke podele u zemlji, koje je ovaj tekst izazvao, verovatno će se nastaviti. U međuvremenu, zakonodavna ovlašćenja imaće gornji dom parlamenta, Savet Šura.
Referendum je održan u dve faze - jedan deo provincija je glasao 15., a drugi 22. decembra, a izlaznost je, kako se ocenjuje, bila niska - oko 30 odsto.
Nacrt novog ustava izradio je parlament u kom dominiraju islamisti, pristalice predsednika Morsija, koji ovaj dokument smatraju ključnim korakom u tranziciji zemlje ka demokratiji.
Opozicija, međutim, tvrdi da tekst nacrta favorizuje islamiste i ne štiti slobode i ljudska prava koja su bila cilj ustanka protiv vladavine Hosnija Mubaraka prošle godine.
Kairo -- Vrhovna izborna komisija Egipta saopštila je danas da je nacrt novog ustava Egipta na referendumu podržalo 63,8 od 32,9 odsto izašlih građana.
Rezultati referenduma koji je održan u dve faze 15. i 22. decembra, odgovaraju ranijim nezvaničnim procenama Muslimanskog bratstva. "Ozbiljno smo istražili sve žalbe", rekao je sudija Vrhovne izborne komisije Samir Abu el-Mati na konferenciji za štampu, preneo je Rojters. Prema zvaničnim podacima, odziv birača je bio 32,9 procenata. Kako je ranije najavljeno, izbori bi sada trebalo da se održe u roku od dva meseca, a u međuvremenu, zakonodavna ovlašćenja imaće gornji dom parlamenta, Savet Šura.
Nacrt novog ustava izradio je parlament u kojem dominiraju islamisti, pristalice predsednika Morsija, koji ovaj dokument smatra ključnim korakom u tranziciji zemlje ka demokratiji.
Opozicija, međutim, tvrdi da tekst nacrta uvodi šerijatski zakon, favorizuje islamiste i ne štiti slobode i ljudska prava- cilj ustanka protiv vladavine Hosnija Mubaraka prošle godine.
Održavanje referenduma bilo je obeleženo protestima, u kojima je ubijeno najmanje osam ljudi kada su se Morsijeve pristalice i protivnici sukobili ispred predsedničke palate u Kairu.
Kairo -- Glavni tužilac Egipta naložio istragu navoda da su lideri opozicije počinili izdaju podsticanjem svojih pristalica na zbacivanje predsednika Mohameda Morsija.
Tužilac Talat Abdulah, koga je imenovao Morsi, pokrenuo je istragu nakon što je od dva advokata primio žalbe u kojima su optužili opozicione lidere, nobelovca i bivšeg šefa Međunarodne agencije za atomsku energiju Mohameda el Baradeja, bivšeg ministra spoljnih poslova Amr Musu i Hamdina Sabahija da su podsticali na zbacivanje Morsijevog režima.
I Musa i Sabahi su bili Morsijevi protivkandidati na poslednjim predsednički izborima.
U žalbi se navodi da su opozicioni lideri obmanuli Egipćane i podsticali ih da se pobune protiv predsednika, što predstavlja izdaju.
Emad Abu Gazi, generalni sekretar opozicione partije koju predvodi El Baradej, izjavio je da istraga pokazuje tendenciju ka policijskoj državi i da predstavlja pokušaj eliminacije političkih protivnika.
On je dodao da se svrgnuti režim Hosnija Mubaraka obračunavao s opozicijom na isti način.
Istraga ne znači neophodno da će biti podnete optužbe protiv lidera opozicije.
Morsi je juče izjavio da novi Ustav uspostavlja "novu republiku" i pozvao opoziciju na prevazilaženje razlika i popravljanje privrede Egipta.
Protesti protiv Morsija organizovani su kada je predsednik 22. novembra doneo dekrete kojima je proširio svoja ovlašćenja. Nakon toga su islamisti, koji imaju većinu u parlamentu, ubrzanim postupkom usvojili nacrt Ustava koji su Egipćani prihvatili na referendumu.
Opozicija je optužila Morsija da je Ustav napravljen bez učešća liberala, hrišćana i žena koji su poslanici, kao i da daje previše vlasti islamistima, zagovara strogu primenu šerijata i ograničava prava i slobode.
Morsi i Muslimansko bratstvo su optužili opoziciju da pokušava da podrije legitimitet predsednika i optužio zvaničnike prethodnog režima da planiraju da ga zbace s vlasti.
Kairo -- Egipatsko tužilaštvo pokrenulo je istragu protiv popularnog televizijskog komičara zbog vređanja šefa države Mohameda Morsija.To je jedan u nizu slučajeva istrage protiv medijskih ličnosti zbog kritika upućenih predsedniku.
Popularni voditelj Basem Jusef je optužen da je vređao Morsija, pošto je u emisiji sliku islamističkog lidera naslonio na jedan jastuk i parodirao njegove govore, preneo je AP. Pokretanje istrage protiv Jusefa dolazi u trenutku kada opozicioni mediji u Egiptu i nezavisni novinari izražavaju pojačanu zabrinutost u vezi slobode medija pod novim Ustavom koji su podržali predsednik i njegovi saveznici iz redova islamista.
Neki od sličnih slučajeva završeni su odbacivanjem optužbi, a iz Morsijeve kancelarije poručuju da predsednik ne stoji iza postupaka koji se vode protiv medijskih ličnosti.
Jusef, koji je po profesiji doktor, postao je slavan, pošto je njegove video snimke u kojima ismeva političare, pogledalo stotine hiljada ljudi nakon pobune 2011. kojom je svrgnut dotadašnji lider Hosni Mubarak.
Kairo -- Bivši predsednik Egipta Hosni Mubarak je imao direktan televizijski prenos ustanka koji se početkom 2011. godine digao protiv njega.
Ovo je danas saopštio jedan od članova Komisije za utvrđivanje činjenica o nasilju na protestima u kojem je poginulo oko 900 ljudi.
Otkriće da je Mubarak (84) uživo pratio ustanak moglo bi dovesti do obnavljanja postupka protiv njega, s obzirom da je tvrdio da nije znao kolike su bile razmere protesta i da nije znao za nasilje nad demonstrantima.
Mubarak je u junu prošle godine osuđen na doživotni zatvor zato što nije sprečio ubijanje demonstranata.
Član Komisije za utvrđivanje činjenica Ahmed Rageb rekao je da je njen izveštaj na oko 700 strana danas predat predsedniku države Mohamedu Morsiju.
Rageb je takođe rekao da su, prema nalazima komisije, snage bezbednosti i policija koristili bojevu municiju protiv demonstranata, i za vreme i posle ustanka, iako je to uporno demantovano.
