LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Pronađena Da Vinčijeva freska?
Izvor: Tanjug
Italijanski istraživači tvrde da su pronašli tragove monumentalnog dela Leonarda da Vinčija (1452-1519), izgubljenog pre 400 godina, u sakrivenom zidu u jednoj palati u Firenci.
Peter Pol Rubens - Biitka kod Angijarija (Foto: wikipedia.org, Boggie)
Tragovi, prikupljeni pomoću sićušnih sondi provučenih kroz rupe u zidu koji prekriva fresku u raskošnom holu firentinske gradske većnice Palazzo Vecchio, sadrže isti crni pigment koji je renesansni majstor koristio i prilikom rada na Mona Lizi, naveli su danas vođe ovog projekta.
Istraživanje je pokrenuto na inicijativu Mauricija Saračinija, profesora istorije umetnosti na Univerzitetu u San Dijegu, koji je bio inspiracija Denu Braunu za jednog od svojih junaka u bestseleru "Da Vinčijev kod".
"Ovi podaci su jako ohrabrujući", kazao je Saračini, koji u potrazi za izgubljenom Da Vinčijevom freskom koristi najsavremeniju tehnologiju.
"Iako smo i dalje u preliminarnoj fazi istraživanja i ostaje nam još puno toga da obavimo kako bismo rešili ovu misteriju, podaci potvrdjuju da smo na pravom putu", dodao je on.
Sonde su u sakrivenom zidu otkrile i crveni lak i smedji pigment, kao i šupljinu između starog i novog zida.
Obraćajući se novinarima na konferenciji za štampu u Firenci, istoričari su istakli da njihovo istraživanje još uvek nije "stopostotno" potvrdilo postojanje freske i da je neophodno obaviti dodatne hemijske analize.
Veruje se da je Da Vinči počeo da radi na fresci "Bitka kod Angijarija", za koju neki tvrde da je njegovo najvrednije delo, 1505. godine, ali da je nikada nije završio zbog problema sa uljanim bojama.
Prilikom renoviranja prostorije, jedan drugi veliki italijanski majstor, Đorđo Vasari, dobio je zadatak da na tom istom zidu naslika svoju fresku "Bitka kod Marčana".
Seračini veruje da Vasari (1511-1574) nije želeo da uništi Da Vinčijevo delo, te da ga je umesto toga prekrio novim zidom od opeke na kojem je potom naslikao svoju fresku. Svoju teoriju potkrepljuje činjenicom da jedan vojnik na Vasarijevoj fresci drži malu zastavicu s porukom "Ko traži, taj i nađe".
Istraživanje, koje je delom finansiralo Društvo Nacionalne geografije u Vašingtonu, prošle godine je izazvalo brojne kontroverze i čak je bilo predmet policijske istrage, jer su istraživači napravili šest malih rupa u Vasarijevoj fresci kako bi doprli do sakrivenog zida.
Pojedini stručnjaci su se, naime, usprotivili projektu, tvrdeći kako nema smisla uništavati jedno umetničko delo na temelju nagađanja da se ispod njega možda nalazi drugo.
Rekonstrukcija slike Leonarda da Vinčija koju je napravio Peter Paul Rubens na osnovu sačuvanih tragova originala, nalazi se u pariskom Luvru.
Izvor: Tanjug
Italijanski istraživači tvrde da su pronašli tragove monumentalnog dela Leonarda da Vinčija (1452-1519), izgubljenog pre 400 godina, u sakrivenom zidu u jednoj palati u Firenci.
Peter Pol Rubens - Biitka kod Angijarija (Foto: wikipedia.org, Boggie)
Tragovi, prikupljeni pomoću sićušnih sondi provučenih kroz rupe u zidu koji prekriva fresku u raskošnom holu firentinske gradske većnice Palazzo Vecchio, sadrže isti crni pigment koji je renesansni majstor koristio i prilikom rada na Mona Lizi, naveli su danas vođe ovog projekta.
Istraživanje je pokrenuto na inicijativu Mauricija Saračinija, profesora istorije umetnosti na Univerzitetu u San Dijegu, koji je bio inspiracija Denu Braunu za jednog od svojih junaka u bestseleru "Da Vinčijev kod".
"Ovi podaci su jako ohrabrujući", kazao je Saračini, koji u potrazi za izgubljenom Da Vinčijevom freskom koristi najsavremeniju tehnologiju.
"Iako smo i dalje u preliminarnoj fazi istraživanja i ostaje nam još puno toga da obavimo kako bismo rešili ovu misteriju, podaci potvrdjuju da smo na pravom putu", dodao je on.
Sonde su u sakrivenom zidu otkrile i crveni lak i smedji pigment, kao i šupljinu između starog i novog zida.
Obraćajući se novinarima na konferenciji za štampu u Firenci, istoričari su istakli da njihovo istraživanje još uvek nije "stopostotno" potvrdilo postojanje freske i da je neophodno obaviti dodatne hemijske analize.
Veruje se da je Da Vinči počeo da radi na fresci "Bitka kod Angijarija", za koju neki tvrde da je njegovo najvrednije delo, 1505. godine, ali da je nikada nije završio zbog problema sa uljanim bojama.
Prilikom renoviranja prostorije, jedan drugi veliki italijanski majstor, Đorđo Vasari, dobio je zadatak da na tom istom zidu naslika svoju fresku "Bitka kod Marčana".
Seračini veruje da Vasari (1511-1574) nije želeo da uništi Da Vinčijevo delo, te da ga je umesto toga prekrio novim zidom od opeke na kojem je potom naslikao svoju fresku. Svoju teoriju potkrepljuje činjenicom da jedan vojnik na Vasarijevoj fresci drži malu zastavicu s porukom "Ko traži, taj i nađe".
Istraživanje, koje je delom finansiralo Društvo Nacionalne geografije u Vašingtonu, prošle godine je izazvalo brojne kontroverze i čak je bilo predmet policijske istrage, jer su istraživači napravili šest malih rupa u Vasarijevoj fresci kako bi doprli do sakrivenog zida.
Pojedini stručnjaci su se, naime, usprotivili projektu, tvrdeći kako nema smisla uništavati jedno umetničko delo na temelju nagađanja da se ispod njega možda nalazi drugo.
Rekonstrukcija slike Leonarda da Vinčija koju je napravio Peter Paul Rubens na osnovu sačuvanih tragova originala, nalazi se u pariskom Luvru.