Član
- Učlanjen(a)
- 17.08.2010
- Poruka
- 22
"Kada promeniš način na koji posmatraš stvari, menjaš stvari koje posmatraš."
- Wayne Dyer
Živimo u svetu koji se razvija u nama veoma nejasnom smeru. Čini se da smo ušli u jednu novu razvojnu fazu. Glas naučnika je sve prisutaniji i često čujemo reč promene. Ali šta treba menjati? Gde?
Moramo priznati da smo generacija jedinstvene razvojne situacije gde ne znamo šta da radimo kako bi se osećali bolje. Činjenica je da teško možemo pobeći od stvarnosti gde svako želi da iskoristi onog drugog za vlastitu korist. Naš egoizam je dostigao maksimum. Povlačimo se u sebe i svoje virtualne prostore, mobilne telefone... U trci za zaradom nemamo čak ni vremena za vaspitanje vlastite dece. Razvod brakova je sve veći, siromaštvo je sve prisutnije, kriza je na svim nivoima, a depresija je postala bolest broj jedan savremenog sveta. Nije zaobišla ni naše prostore.
Da li je problem u otuđenosti čiji je uzrok loša povezanost među nama? Da li treba da promenimo naš stav prema našem bliskom okruženju i svetu sada već globalnom jer smo svi deo jednog integralnog, globalnog sveta. Ali kako? Kako da promenimo stav prema drugima? Čini se da današnja situacija, svet u kome živimo zahteva da korigujemo našu nama urođenu egoističnu prirodu. Ali kako? Da li smo u stanju da to učinimo, da promenimo našu egoističnu prirodu u onu drugu, altruističnu na kojoj počiva celokupna priroda? Do sada smo samo uzimali i to na različite načine, iskorišćavali prirodu i sada kada smo dostigli maksimum priroda je počela da se buni: promena klime, prirodne katastrofe kao što su poplave, zemljotresi...Ko zna ako nastavimo tako bilo na globalnom ili individualnom nivou možda nas još veće nedaće očekuju! Čini se da nam nedostaje ispravna povezanost među nama!
- Wayne Dyer
Živimo u svetu koji se razvija u nama veoma nejasnom smeru. Čini se da smo ušli u jednu novu razvojnu fazu. Glas naučnika je sve prisutaniji i često čujemo reč promene. Ali šta treba menjati? Gde?
Moramo priznati da smo generacija jedinstvene razvojne situacije gde ne znamo šta da radimo kako bi se osećali bolje. Činjenica je da teško možemo pobeći od stvarnosti gde svako želi da iskoristi onog drugog za vlastitu korist. Naš egoizam je dostigao maksimum. Povlačimo se u sebe i svoje virtualne prostore, mobilne telefone... U trci za zaradom nemamo čak ni vremena za vaspitanje vlastite dece. Razvod brakova je sve veći, siromaštvo je sve prisutnije, kriza je na svim nivoima, a depresija je postala bolest broj jedan savremenog sveta. Nije zaobišla ni naše prostore.
Da li je problem u otuđenosti čiji je uzrok loša povezanost među nama? Da li treba da promenimo naš stav prema našem bliskom okruženju i svetu sada već globalnom jer smo svi deo jednog integralnog, globalnog sveta. Ali kako? Kako da promenimo stav prema drugima? Čini se da današnja situacija, svet u kome živimo zahteva da korigujemo našu nama urođenu egoističnu prirodu. Ali kako? Da li smo u stanju da to učinimo, da promenimo našu egoističnu prirodu u onu drugu, altruističnu na kojoj počiva celokupna priroda? Do sada smo samo uzimali i to na različite načine, iskorišćavali prirodu i sada kada smo dostigli maksimum priroda je počela da se buni: promena klime, prirodne katastrofe kao što su poplave, zemljotresi...Ko zna ako nastavimo tako bilo na globalnom ili individualnom nivou možda nas još veće nedaće očekuju! Čini se da nam nedostaje ispravna povezanost među nama!
