- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.982
Posle 40 godina lokalitet zaštićen i otvoren za javnost
Projekat za Lepenski vir vredan više od 3,5 miliona evra
Milena Marjanović| 13. 07. 2011. - 12:00h| Foto: M. Marjanović| Blic Onlinehttp://www.blic.rs/Kultura/Vesti/26...-vir-vredan-vise-od-35-miliona-evra/komentari
Lepenski vir, prvi u Evropi urbanistički organizovani prostor sa ostacima kuća, ulica, svetilišta, skulptura, nekropola, alata, nakita, epohalno otkriće prof. Dragoslava Srejovića još iz 1964, koji datira od pre 6.500 godina, dočekao je da zaista bude pretvoren u jedinstvenu kulturno-istorijsku ambijentalnu celinu, tik uz Dunav, u Nacionalnom parku Đerdap.
Pogled na Muzej Lepenski vir
Arh. Siniša Temerinski
Muzej Lepenski vir, prema projektu Marije Jovin i Siniše Temerinskog, adekvatno je zaštićen i prezentovan (sa hologramskom rekonstrukcijom staništa) posle više od 40 godina, i njime sada zaista možemo da se dičimo.
Uz savremenu zaštitnu konstrukciju nad arheološkim nalazištem (izmeštenim s obale Dunava na 30 metara višu kotu zbog plavljenja), vizitorski centar, parking, pešačke i kolske staze i etno-selo, ovaj arheološki lokalitet koji predstavlja kulturno dobro od izuzetnog značaja, dobiće u dogledno vreme i naučnoistraživački centar, pristan za kruzere, jahte i čamce, plažu sa bazenom, restoranom i parkom. Do lokaliteta koji se nalazi 15 kilometara od Donjeg Milanovca, može se za sada, stići samo autom ili lokalnim autobusom.
Turistička celina Lepenski vir prostire se uz Dunav u dužini od oko 1.650 metara, na plovnom putu koji predstavlja deo koridora 7 (Rajna - Majna - Dunav - Crno more). Za izgradnju i opremanje centra za posetioce - Muzeja Lepenski vir, kao i za uređenje lokaliteta od 2008. do 2011. izdvojeno je 342.345,249. dinara (3,42 miliona evra).
- Izmerili smo turistički promet rečnih kruzera u pristaništu Donji Milanovac i zaključili da Lepenski vir predstavlja kulturni resurs čiji je potencijal u funkciju ekonomskog razvoja lokalne sredine i revitalizacije opštine Majdanpek. Primera radi, u prethodne tri godine zabeleženo je 187 kruzera sa osam hiljada članova posade i 26.000 putnika, u sezoni koja traje od početka aprila do kraja novembra, više od 30.000 biciklista i desetine hiljada drugih posetilaca - podsetio je ministar kulture Predrag Marković kad je nedavno, posle zvaničnog otvaranja, s novinarima obilazio Muzej.
Ovo preistorijsko selo na obali Dunava moralo je biti podignuto da bi se zaštitilo od jezera Đerdap kada je zidana hidroelektrana. Tada je kontakt s rekom donekle izgubio, zbog čega je arhitektonski projekat muzeja pre svega predvideo da se taj kontakt ponovo uspostavi.
- Naš projekat maksimalno prezentuje sliku sela na otvorenom, pod prirodnim svetlom i sa svim sačuvanim vizurama, ka Dunavu, šumi, okolini u celosti, a da se posetioci ne bi osećali kao u nekom stranom telu snimili smo i zvuke prirode (cvrkut ptica, šum vetra, talase). Čelična krovna konstrukcija ima veze s mezolitskim staništima. Naime, arhitektura Lepenskog vira karakteristična je po tome što je poštovala geometrijske principe i građena je po sistemu trouglova. Te trouglove smo danas ponovili u krovnoj konstrukciji. Posle četrdesetogodišnjeg boravka pod privremenim pokrivačem, dragulj naše baštine i najznačajnije arheološko otkriće druge polovine XX veka na Starom kontinentu - Lepenski vir - spreman je za posetioce - s ponosom ističe arhitekta Siniša Temerinski.
Projekat zaštite i prezentacije Lepenskog vira i uređenja zaštićenog područja izrađen je u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, a pored Jovinove i Temerinskog, u njemu je učestvovalo još 15 projektanata i drugih stručnjaka.
Originali na sigurnom
Završena konstrukcija Muzeja Lepenski vir pokriva 4.000 kvadrata nalazišta, ali i pratećeg prostora: amfiteatra, postavke pokretnih nalaza i radionica. Budući da je Lepenski vir u sastavu beogradskog Narodnog muzeja, svi žrtvenici i skulpture, kao i predmeti iz kuća, iz bezbednosnih razloga s lokaliteta su preneti u naše depoe. Zato dobar deo stalne postavke Muzeja Lepenski vir čine replike „lepenaca“, napravljene prema najmodernijoj tehnologiji. Najpoznatiji riboliki kameni idoli su: Rodonačelnik, Praroditeljka i Danubijus - objašnjava Bojana Mihailović, kustos zbirke mezolita i neolita u Narodnom muzeju u Beogradu.
Podno grejanje
Kustos muzeja nam je otkrio fascinantan podatak poznat uglavnom samo arheolozima, da Lepenci nisu samo znali da izrađuju statuice od dunavskih oblutaka nego su znali i da se toplota uzidanog ognjišta ravnomerno širi po podlozi kuće, drugim rečima u svojim malim domovima imali su neku vrstu podnog grejanja!
Projekat za Lepenski vir vredan više od 3,5 miliona evra
Milena Marjanović| 13. 07. 2011. - 12:00h| Foto: M. Marjanović| Blic Onlinehttp://www.blic.rs/Kultura/Vesti/26...-vir-vredan-vise-od-35-miliona-evra/komentari
Lepenski vir, prvi u Evropi urbanistički organizovani prostor sa ostacima kuća, ulica, svetilišta, skulptura, nekropola, alata, nakita, epohalno otkriće prof. Dragoslava Srejovića još iz 1964, koji datira od pre 6.500 godina, dočekao je da zaista bude pretvoren u jedinstvenu kulturno-istorijsku ambijentalnu celinu, tik uz Dunav, u Nacionalnom parku Đerdap.
Pogled na Muzej Lepenski vir
Arh. Siniša Temerinski
Muzej Lepenski vir, prema projektu Marije Jovin i Siniše Temerinskog, adekvatno je zaštićen i prezentovan (sa hologramskom rekonstrukcijom staništa) posle više od 40 godina, i njime sada zaista možemo da se dičimo.
Uz savremenu zaštitnu konstrukciju nad arheološkim nalazištem (izmeštenim s obale Dunava na 30 metara višu kotu zbog plavljenja), vizitorski centar, parking, pešačke i kolske staze i etno-selo, ovaj arheološki lokalitet koji predstavlja kulturno dobro od izuzetnog značaja, dobiće u dogledno vreme i naučnoistraživački centar, pristan za kruzere, jahte i čamce, plažu sa bazenom, restoranom i parkom. Do lokaliteta koji se nalazi 15 kilometara od Donjeg Milanovca, može se za sada, stići samo autom ili lokalnim autobusom.
Turistička celina Lepenski vir prostire se uz Dunav u dužini od oko 1.650 metara, na plovnom putu koji predstavlja deo koridora 7 (Rajna - Majna - Dunav - Crno more). Za izgradnju i opremanje centra za posetioce - Muzeja Lepenski vir, kao i za uređenje lokaliteta od 2008. do 2011. izdvojeno je 342.345,249. dinara (3,42 miliona evra).
- Izmerili smo turistički promet rečnih kruzera u pristaništu Donji Milanovac i zaključili da Lepenski vir predstavlja kulturni resurs čiji je potencijal u funkciju ekonomskog razvoja lokalne sredine i revitalizacije opštine Majdanpek. Primera radi, u prethodne tri godine zabeleženo je 187 kruzera sa osam hiljada članova posade i 26.000 putnika, u sezoni koja traje od početka aprila do kraja novembra, više od 30.000 biciklista i desetine hiljada drugih posetilaca - podsetio je ministar kulture Predrag Marković kad je nedavno, posle zvaničnog otvaranja, s novinarima obilazio Muzej.
Ovo preistorijsko selo na obali Dunava moralo je biti podignuto da bi se zaštitilo od jezera Đerdap kada je zidana hidroelektrana. Tada je kontakt s rekom donekle izgubio, zbog čega je arhitektonski projekat muzeja pre svega predvideo da se taj kontakt ponovo uspostavi.
- Naš projekat maksimalno prezentuje sliku sela na otvorenom, pod prirodnim svetlom i sa svim sačuvanim vizurama, ka Dunavu, šumi, okolini u celosti, a da se posetioci ne bi osećali kao u nekom stranom telu snimili smo i zvuke prirode (cvrkut ptica, šum vetra, talase). Čelična krovna konstrukcija ima veze s mezolitskim staništima. Naime, arhitektura Lepenskog vira karakteristična je po tome što je poštovala geometrijske principe i građena je po sistemu trouglova. Te trouglove smo danas ponovili u krovnoj konstrukciji. Posle četrdesetogodišnjeg boravka pod privremenim pokrivačem, dragulj naše baštine i najznačajnije arheološko otkriće druge polovine XX veka na Starom kontinentu - Lepenski vir - spreman je za posetioce - s ponosom ističe arhitekta Siniša Temerinski.
Projekat zaštite i prezentacije Lepenskog vira i uređenja zaštićenog područja izrađen je u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, a pored Jovinove i Temerinskog, u njemu je učestvovalo još 15 projektanata i drugih stručnjaka.
Originali na sigurnom
Završena konstrukcija Muzeja Lepenski vir pokriva 4.000 kvadrata nalazišta, ali i pratećeg prostora: amfiteatra, postavke pokretnih nalaza i radionica. Budući da je Lepenski vir u sastavu beogradskog Narodnog muzeja, svi žrtvenici i skulpture, kao i predmeti iz kuća, iz bezbednosnih razloga s lokaliteta su preneti u naše depoe. Zato dobar deo stalne postavke Muzeja Lepenski vir čine replike „lepenaca“, napravljene prema najmodernijoj tehnologiji. Najpoznatiji riboliki kameni idoli su: Rodonačelnik, Praroditeljka i Danubijus - objašnjava Bojana Mihailović, kustos zbirke mezolita i neolita u Narodnom muzeju u Beogradu.
Podno grejanje
Kustos muzeja nam je otkrio fascinantan podatak poznat uglavnom samo arheolozima, da Lepenci nisu samo znali da izrađuju statuice od dunavskih oblutaka nego su znali i da se toplota uzidanog ognjišta ravnomerno širi po podlozi kuće, drugim rečima u svojim malim domovima imali su neku vrstu podnog grejanja!