Proizvodnja špargle

[Nostradamus]

Za proizvodnju bele špargle pogodnija su peskovita zemljišta, uz obilno đubrenje organskim đubrivima, a za zelenu šparglu prikladna su srednjeteška, ali ne i teška, zemljišta. Neutralna i blago alkalna zemljišta, pogodna su za šparglu, iako ona podnosi i kisela zemljišta do pH 5. Špargla može da uspeva i na malo zaslanjem zemljištima, pa je gajenje moguće i na priobalnim terenima, uz more. Nivo donje vode ne sme biti viša od 120 cm. Čak i privremeno previsoka podzemna voda može delimično, ili potpuno, da uništi apsorpcijsko korenje. Iako se ono kasnije može obnoviti, to izaziva, sledeće godine, delimični zastoj u rastu, trošenju rezervi i smanjenju proizvodnje izbojaka.
Prema klimatskim uslovima, za šparglu je povoljnije kontinentalno područje, s lakšim zemljištima u dolinama reka, gde srednje temperature, tokom leta, nisu visoke. Berba, u tim područjima, počinje sredinom aprila i traje do sredine juna. U toplim područjima, za šparglu su povoljnija lakša zemljišta, u dolinama reka, i na položajima polja, gde zimi nije visoka podzemna voda, a leti se može navodnjavati. Tamo, berba može početi već krajem marta, ili početkom aprila, a može se brati do kraja maja.

 

[Nostradamus]

Mesto u plodoredu
Špargla je višegodišnja kultura koja ostaje na istom mestu 10 do 12 godina. Zasnivanje novog zasada, na istoj površini, ne preporučuje se pre 4 do 5 godina. Neki proivođači su dodavali ostatke korena stare špargle u „novo“ zemljište, što je inhibiralo rast nove špargle. To je upozorilo na autotoksičnost. Međutim, kada se zemljište starog šparglišta dezinfikuje, nove biljke nisu zaostajale u rastu. Iz toga je proizišlo tumačenje da mikroorganizmi, kao Fuzarium i sl, stimulišu proizvodnju toksičnih eksudata iz korena stare špargle.
Potreba za hranivima i đubrenje
O đubrenju špargle ima mnogo, vrlo različitih, podataka. Svi autori se slažu da je, pri osnovanju šparglišta, korisno i potrebano organsko đubrenje. Preporučuje se 30 do 100 T/ha stajskog đubriva, do 25 t/ha treseta ili komposta, zeleno đubrenje zaoravanjem useva boba, soje, grahorice, deteline ili žitarice, uz dodatak azota. To je, posebno, potrebno na peskovitim zemljištima siromašnim humusom. Za zemljišta koja imaju više od 3% humusa, tako obilno, organsko đubrenje nije preko potrebno. Količina mineralnih đubriva, pre sadnje, zavisi od stanja zaliha hraniva u tlu, ali je posebno važno da se fosfor i kalijum zaoru što dublje ispod zone klijanja, jer se apsorpcijsko korenje manje razvija u površinskom sloju. O đubrenju tokom vegetacije sprovedena su brojna istraživanja, a podaci su dosta različiti. Organsko đubrenje se preporučuje svake treće godine, a kroz mineralno đubrenje, preporučuje se sledeće količine hraniva u kg/ha:

 

[Nostradamus]

Pored navedena količine azota, koristi se još oko 30 kg/ha, iz zaliha zemljišta, odnosno od razgradnje organskih đubriva.
U proizvodnji zelene špargle, navodi ove potrebe hraniva u kg/ha tokom vegetacije kada je, u trećoj godini, prinos špargle bio 2,5 t/ha, a u četvrtoj 5 do 6 t/ha:
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Povećanjem količine azota iznad 100 kg/ha, nije bilo povećanja prinosa, kao ni povećanjem P2O5, od 50 do 150 kg/ha. Naprotiv, povećanje đubrenja kalijumom, od 150 do 350 kg/ha K2O, dalo je opravdano povećanje prinosa.
Đubrenje je imalo mali uticaj na kvalitet špargle. Primena mineralnih đubriva, preporučuje se pre početka berbe, u proleće, ili posle završetka berbe, a azot i kalijum primenjuju se i tokom vegetacije. U prvim godinama proizvodnje, primena mineralnih đubriva, iznad redova špargle, dala je bolje rezultate, a u kasnijim godinama, po celoj površini.

 

[Nostradamus]

Za orijentaciju, mogu poslužiti podaci, koji navodi normalan sadržaj osnovnih hraniva u izbojcima špargle i u vrhovima grana, tokom leta, u dobro ishranjenoj, starijoj biljci:
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Biljka špargle može mobilisati hraniva iz rezervnih organa (podzemnog busena), pa stanje hraniva u nadzemnim organima, može i zavarati.
Budući da se, kod višegodišnjih iskorišćavanja šparglišta, hraniva odnose samo kroz prinos tržišne špargle, a sva ostala zelena masa vraća se u zemljište, na dobro snabdevenom zemljištu, nije više potrebna velika količina hraniva.

 

[Nostradamus]

Podatci o iznošenju hraniva, kod različitog prinosa tržišne robe, i preporuke da se, navedena količina hraniva, poveća za 25 do 30%, računajući na netržišni deo prinosa, i otpad kod pakovanja. Iznošenje hraniva kg/ha:
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Fiziološki poremećaji
Šuplji izbojci se pojavljuju, na vrlo bujnim biljkama, pri brzom rastu i visokim temperaturama zemljišta. Parenhimsko tkivo u unutrašnjosti izbojka, degeneriše se. Ta pojava je češća kod debljih izbojaka. Najjače dolazi do izražaja kad je temperatura zemljišta, na dubini od 20 cm, viša od 23 0C. Ako temperatura padne, sledeći izbojci su, opet, normalni. Intenzitet ovog poremećaja zavisi od kultivara.
Uzdužno pucanje izbojaka, posle berbe, pre, ili posle pranja, može biti ozbiljan nedostatak za belu šparglu. Za prvu klasu, ne sme biti više od 10% napuklih izbojaka. Glavni razlog za tu pojavu je razlika između temperatura zemljišta i vazduha, posebno pri većim temperaturama vazduha. Vlaga zemljišta nije imala opravdan uticaj na ovu pojavu.

 

[Nostradamus]

Odrveneli izbojci, zbog više ligninskih sastojaka, javljaju se pri nižim temperaturama, na težim zemljištima, a na tu pojavu utiče i genetski faktor.
Obojeni izbojci pojavljuju se kada se bela špargla prekasno bere. Tada se pojave zeleni ili ljubičasti vrhovi. Crveni, ili ružičasti izbojci bele špargle, javljaju se u toplom i suvom tlu, ili prilikom pokrivanja crnom folijom, uz više temperature vazduha. Izbojci boje rđe, pojavljuju se u proleće, na hladnom i vlažnom zemljišu.
Venuće vrhova grana tokom vegetacije, češće je kod novih grana, koje se pojavljuju u julu i avgustu. Vrhovi mladih grana, venu i povijaju se poput štapa. U njima je ustanovljena manja kolićina kalcijuma, nego u normalnim granama. Pojava je izraženija u sušnim godinama, kad su pH vrednosti manje od 2,5.

 

[Nostradamus]

Izbor kultivara šrargle
Od početka osamdesetih godina, sve je više novih kultivara špargle, selekcionisanih u Holandiji, Francuskoj i Španiji, kao i u Americi za aridna i humidna područja. Prema načinu gajenja i berbe, kultivari su namenjeni za belu, ili zelenu šparglu. Samo neki od kultivara za belu šparglu, prikladni su i za gajenje zelene. Evropski kultivari su, prvenstveno, za gajenje bele, a američki za gajenje zelene špargle. Stariji kultivari, većinom su dvodomi, tj. imaju oko 50% muških i 50% ženskih biljaka. Prednosti muških biljaka, veći broj ujednačenih izbojaka po biljci i veća dugovečnost biljaka, bile su glavni razlog selekcije kultivara sa pretežno muškim, ili samo muškim, biljkama. Kod špargle se pol nasleđuje samo jednim genom. Ženske biljke su recesivne (mm), a muške, najčešće, genetske konstitucije (Mm), pa je, zbog toga, odnos muških i ženskih, 1:1. Ako se na muškoj biljci nađe dvopolni cvet, iz semena dobijenog samooplodnjom takvih cvetova, dobijaju se biljke ove genetske kontitucije, s obzirom na pol: 25% (MM), 50% (Mm) i 25% (mm), to jest 75% muških i 25% ženskih. Ako se homozigotne muške biljke, testiranjem kroz potomstvo, izdvoje i vegetativno umnože, u semenskom usevu, s izabranim ženskim biljkama, daju samo muško potomstvo (Mm).
Muški hibridni kultivari pokazuju izraziti heterozis u mnogim osobinama. To su: raniji početak berbe (već u drugoj godini) i veći, rani i ukupni, prinos.

 

[Nostradamus]

Sl. 5 Hibridna bela špargla - Larac.
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Sl. 6 Hibridna zelena špargla - KB-3.
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Od ostalih osobina, poželjne su: dobra, oblikom i bojom, ujednačenost izbojaka, priljubljeni ljuskasti listovi i čvrsto zatvoren vrh, u tehnološkoj zrelosti, kao i otpornost na šparglinu rđu (Puccinia asparagai) i venuće (Fusarium oxiporum f. asparagi).
U različitim klimatskim i edafskim uslovima, kultivari različito reaguju. Višegodišnji rezultati međunarodnog sortnog ogleda, na više lokacija širom sveta, pokazuju da isti kultivar ili hibrid, na jednoj lokaciji, zauizima prvo mesto, a na drugoj je u sredini, ili čak na kraju serije. Zbog toga, za svako proizvodno područje, treba testirati kultivare, a to je otežavajuća okolnost zbog dužine trajanja takvog ogleda.

 

[Nostradamus]

Proizvodnja špargle
Špargla je višegodišnja biljka i višegodišnja kultura, koja ostaje na istoj površini 10 do 12 godina. Zbog toga, kod osnivanja šparglišta, mora biti unapred određen cilj proizvodnje, odnosno proizvodnja bele, ili zelene špargle, proizvodnja u glavnoj sezoni berbe, ili za izvansezonsku berbu uz pospešivanje, vodeći računa o potrebama i zahtevima tržišta i ekonomičnosti buduće proizvodnje.
Šparglište se može zasnovati direktnom setvom, što se primenjuje samo u proizvodnji zelene špargle. Takvo šparglište se počinje brati u trećoj godini gajenja. Većina proizvođača se odlučuje za proizvodnju iz rasada, bilo da ih sami proizvode, bilo da ih nabavljaju od specijalizovanih proizvođača. Takav zasad, može početi da se ograničeno bere, već u drugoj godini posle sađenja. Glavna prednost, proizvodnje iz rasada, je što se trajni zasad zasniva izabranim, ujednačenim, kvalitetnim, biljkama.

 

[Nostradamus]

Proizvodnja rasada
Rasad špargle gaji se na otvorenom, celu vegetacijsku godinu. Pošto će biljke ostati na tom tlu samo jednu godinu, dovoljno je đubrenje mineralnim đubrivima na bazi 150-75-195 N, P2O5 i K2O. Seje se na lagano, strukturno i ceđeno zemljište, u proleće, kad je temperatura zemljišta oko 15 0C. Za brže nicanje, korisno je seme potapati u toploj vodi (20 do 20 0C), tokom nekoliko dana, a zatim prosušiti i, odmah, sejati. Seje u se u redove, na razmak 40 do 60 cm, red od reda, i razmak semenki u redu, 7 do 12 cm. (prikladna je mehanizacija za šećernu repu). Za jedan hektar, potrebno je 5 do 8 kg semena.
I pored primene potapanog semena, do nicanja može proći i do 3 nedelje, a i, u prvih mesec dana, rast biljke je vrlo spor. Zbog toga su vrlo važne mere protiv korova. Od herbicida, dobre rezultate je pokazala primena Diurona, 750 g/ha, ili smeša Diurona i Paraquata (800 g + 600 ml/ha). Da se ne naruši film sredstva na površini zemljišta, treba, što je moguće duže, odgoditi međurednu obradu zemljišta, a eventualne korove počupati.