Proizvodnja kupine - Priprema zemljišta i sorte

[Nostradamus]

[h=1][/h] Priprema pre sadnje - odabir parcele [TABLE="width: 250, align: left"]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Kupina najbolje uspeva kada je u potpunosti izložena suncu i dobroj ventilaciji, obezbeđena dovoljnom količinom vlage i uz zaštitu od oštećenja koja mogu da izazovu vetar i mraz. Međutim, kupina je u pogledu osetljivosti prema niskim temperaturama mnogo osetljivija u odnosu na malinu, i temperature ispod -18°C prouzrokuju znatnu štetu na izdancima većine sorti kupine. Promenljive temperature zimi i u rano proleće uzrokuju većinu znatnih oštećenja ukoliko kod biljaka dođe do prekida mirovanja.

 

[Nostradamus]

Prednosti sadnje kupine na severnim i severno-istočnim stranama uglavnom pretežu u odnosu na ranije sazrevanje kupine zasađene na stranama okrenutim ka jugu. Slaba ventilacija i pojava mraznih "džepova" takođe mogu da prouzrokuju oštećenja cvetova u proleće. Dobra cirkulacija vazduha u zasadu takođe umanjuje mogućnost pojave brojnih gljivičnih oboljenja. Slab protok vazduha povećava vlažnost vazduha oko plodova i izdanaka, što pogoduje razvoju bolesti izdanaka i truljenju izazvanog gljivicama.

 

[Nostradamus]

Međutim, prejak vetar, naročito tokom zime, može dovesti do lomljenja i isušivanja izdanaka. Ova oštećenja mogu se umanjiti postavljanjem vetrobrana, mada je potrebno da oni budu dovoljno propustljivi, kako bi se ublažili udari vetra. Vetrobrane treba postaviti uz nagib, paralelno sa zasadom, kako se ne bi ometala ventilacija i povećavala opasnost od mrazeva, a služe za stvaranje zavetrine. Divlje maline i kupine koje rastu oko parcele predviđene za postavljanje zasada takođe mogu da predstavljaju problem.

 

[Nostradamus]

One su dobro stanište za štetočine, a često predstavljaju izvor virusa i gljivičnih patogena. Ako ste u mogućnosti, eliminišite ih u krugu od 200 metara oko zasada. Zemljište i priprema zemljišta Kupina najbolje rađa na visoko propustljivim zemljištima (peskovitoj ili muljevitoj ilovači) koja sadrže visok stepen organske materije (>3%) i čija se kiselost (pH) kreće između 5,5 – 6,5. Kod težih, manje propustljivih zemljišta povećana je mogućnost pojave oboljenja korena, mada se ona mogu do izvesnog stepena ublažiti izborom otpornijih sorti kupine, postavljanjem izdignutih leja i primenom hemijskih sredstava.

 

[Nostradamus]

Oko 90% korenovog sistema nalazi se na dubini do 50 cm površinskog sloja zemljišta iz koga koren crpi vlagu i hranljive materije. U toku godine pre sadnje trebalo bi izvršiti testiranje zemljišta i uskladiti odnos fosfora i kalijuma u zemljištu. Kiselost zemljišta (pH) može se povećati unošenjem kreča, a smanjiti unosom sumpora. Postupak primene trebalo bi obaviti barem 1 godinu ranije da bi se dobio željeni rezultat.

 

[Nostradamus]

Labaratorije za testiranje u Srbiji su: Institut za zemljište Teodora Drajzera 7, 11000 Beograd Poljoprivredni Fakultet Nemanjina 6, 11080 Zemun, Beograd Agro FeriCrop Pap Pala 17, 24000 Subotica Sa pripremom zemljišta trebalo bi krenuti barem godinu dana pre sadnje, kako bi se povećala količina organske materije u zemljištu, eliminisali problemi sa korovom i obezbedile odgovarajuće sadne leje. Pojavu Guščje trave (u Srbiji odomaćeni naziv za Elytrigia repens) i druge višegodišnje korove trebalo bi suzbiti pre sadnje. Višegodišnji korovi mogu se suzbiti intenzivnijom obradom zemljišta, mada hemijska sredstva daju bolje rezultate. Uopšteno govoreći, jesenja primena herbicida na bazi glifosata je efikasna. Lakše je suzbiti korov pre sadnje nego nakon zasnivanja zasada.

 

[Nostradamus]

Štetočine, kao što su junska buba (Phyllophaga ssp.) i skočibuba (Agriotes sputator) kao i nematode mogu predstavljati problem. Usmeravanje zasada u pravcu jednogodišnjih useva kao što su kukuruz, pšenica ili raž umanjiće ove poteškoće. U ove svrhe može se primeniti fumigacija zemljišta, ali ovaj postupak uključuje korišćenje hemikalija i specijalnu opremu. Količina organskih materija u zemljištu može se takođe povećati unošenjem životinjskog đubriva u količini od 22-44 t/ha.

 

[Nostradamus]

Najčešće se koristi stajnjak, koji je i najefikasniji, mada se mogu koristiti i druge vrste đubriva, pod uslovom da se adekvatno primenjuju, sa ciljem da se umanji pojava semena korova (konjsko đubrivo) i ograniči nivo azota u zemljištu (živinsko đubrivo). Alternativno, parcela se u godini pre sadnje može zasejati površinskim usevima koji obezbeđuju dodatne organske materije i smanjuju pojavu oštećenja izazvanih nematodama. Sadnja površinskih useva u godini pre sadnje pozitivno će uticati na povećanje organskih materija, uzoranost zemljišta i količinu azota u zemljištu.

 

[Nostradamus]

Postoji više rešenja čijom se primenom može popraviti kvalitet zemljišta (Tab.1). Neven (Fugetes spp.) i sirak metlaš (Sorghum vulgare) redukuju nivo zastupljenosti nematoda i uništavaju korov. Mahunasti usevi stabilizuju nivo azota, dok ostali onemogućavaju rast korova. Većina površinskih useva dobro uspeva na svim vrstama zemljišta na kojima rađa kupina. Sitno zrnevlje i trava upijaju azot iz zemljišta i polako ga oslobađaju raspadanjem. Pristupite prihrani zemljišta prema preporukama dobijenim na osnovu rezultata testiranja zemljišta pre sadnje, dodavanjem 45-56 kg N/ha i usklađivanjem nivoa fosfora, kalijuma i kiselosti zemljišta (pH).

 

[Nostradamus]

Površinski usevi koji se seju pre zasnivanja zasada kupine obično se zaoru kasno u jesen (travnati usevi) ili u rano proleće (mahunasti usevi) pre sadnje. Busenite trave ili raž koriste mrtve ostatke i suzbijaju pojavu korova. Sistematski herbicidi, kao interšto je glifosat, koriste se da "umrtve" zasad, a kupina se sadi neposredno na mesta sa biljnim ostacima ili u usko formirane leje.