- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.990
Приче о обојеним плочама
Ако сте власник једне од ових плоча, ви сте богат човек...
Грамофонске плоче, округле, поливинилске, одавно су изашле из употребе. А биле су значајан изум 20. века на коме су забележени многи од најлепших акорда и гласова у музици. Осамдесетих година прошлог века заменили су их компакт-дискови.
Ипак, о њима мало ко не зна барем оно основно – да су биле тањирастог облика, округле и црне, величине 17, 25 и 30 центиметара у пречнику, да се снимало тако што је у поливинилску масу, спирално ка средишту, урезивана бразда у којој је различита назубљеност значила различит звук. Постојале су моно, стерео и квадрофонске плоче, које су се, сходно величини, на грамофону обртале различитом брзином – од 78 (још давније), 45 и 33,5 обртаја у минуту.
Мање се зна да грамофонске плоче нису само црне, већ их има у готово свим бојама – од беле, преко жуте, зелене, наранџасте, затим ружичасте и љубичасте, све до разних нијанси црвене и плаве боје.
У пионирски подухват „бојења” плоча, најпре оних од 78 обртаја у минуту, прве су се још двадесетих година прошлог века упустиле америчка издавачка кућа „Колумбија рекордс” и немачка „Телефункен”. Већ у следећем десетлећу то су почеле да чине и друге музичке куће у свету. Временом, плоча у свим бојама, и сингл и ЛП, било је све више, наравно, увек у ограниченом броју, а све бољег изгледа и квалитета и звука.
Али, за израду таквих плоча потребан је чист материјал уз додатак пигмента жељене боје, што значи и скупљу производњу. Због тога се увек штедело на објављивању плоча у боји.
Избор боје понекад су одређивали сами музичари, понекад би то чинили продуценти или људи задужени за рекламу у издавачкој кући. Ипак, од пресудног значаја за израду плоча у боји имали су различити типови винила, као и различити типови пигмента. Постоји јединствен изглед и саме боје плоча. Постоје непровидне, провидне, делимично провидне и кристалне. Непровидне плоче, без обзира на боју, не пропуштају светлост, полупровидне тек делимично, док је кристалне, по мишљењу многих најлепше, преламају. Посебно су била значајна два типа кристалних плоча – тамноцрвене, коришћене педесетих и шездесетих година прошлог века у Сједињеним Америчким Државама, и рубинцрвене, коришћене у Јапану шездесетих и седамдесетих година. Разлика је била у квалитету, а наравно и цени, скупог јапанског винила. На њему су, рецимо, објављене неке плоче британских група као што су „Битлси” и „Пинк Флојд” и данас су право богатство.
Крајем осамдесетих година на тржишту је владала права помама за реиздањима плоча на 45 обртаја у боји. На тај корак прва се 1987. године одлучила америчка кућа „Капитол рекордс” која је у разним бојама отиснула плоче „Битлса”, наравно у малом броју примерака.
Овакве плоче наставиле су повремено да се израђују, на исти начин. А, ово су само неке из широког спектра боја и нијанси. Све су ретке, а понеке чак веома тражене и добро плаћене међу сакупљачима и поклоницима поп и рок звука.
„Пинк Флојд” (Pink Floyd)
Британска група „Пинк Флојд” имала је много плоча у боји. Тако је, рецимо, у Немачкој и Француској ЛП „Animals” одштампан у јаркоружичастој боји. Њихов албум „The Wall”, снимљен 1979. године, продат је у више од 30.000.000 примерака, али једино је песма „Another Brick in the Wall” заузела прво место на топ-листама и у Сједињеним Америчким Државама и у Великој Британији.
Примерци албума „The Wall” који су штампани у наранџастој боји у Италији, отиснути у само 600 комада, данас су високо вреднују. Сваки има цену од око 1800 евра.
„Дип Парпл” (Deep Purple)
Зачетници хеви метала, поникли на тлу Велике Британије, момци из групе „Дип Парпл”, који су од окупљања 1968. године до данас имали осмогодишњу паузу и два поновна окупљања, објавили су 18 студијских албума, 34 снимљених уживо, 20 компилација, 14 видео издања и велики број синглова.
Познато је да су за неке плоче одабрали виниле у нијансама боје јоргована, од најсветлије за „24 Carat Purple”, до најтамније „The Mark II” први пут објављене за властиту издавачку кућу 1975. и 1977. године .
„Квин” (Queen)
Многи музички стручњаци сматрају да је најбољи албум лондонске групе „Квин” „A Night At The Opera”, објављен за кућу ЕМИ 1976. године. Уједно, у то време био је и најскупљи албум икад произведен. На британској музичкој листи слушаности заузимао је прво место пуних девет недеља, док је у Америци истовремено био на четвртом месту. Албум је продат у 3.500.000 примерака. На њему се налази песма „Боемска рапсодија” коју је написао певач групе Фреди Меркјури. Издање албума на белом винилу веома је ретко .
„Битлси” (The Beatles)
„Четворка из Ливерпула”, „Бубе”, како су често називали британску групу „Битлси”, сматра се најзначајнијим и најуспешнијим рокенрол саставом свих времена.
Албум „Yellow Submarine”, отиснут у црном винилу 1969. године, када се као потпора истоименом цртаном филму појавио на тржишту, по мишљењу неких музичких критичара најслабије је дискографско издање „Битлса”. Ипак, 1970. године у Јапану је штампан у црвеној боји, а 1999. године добио је и одговарајућу боју. Преснимљен је на жути винил уз ДВД формат филма í
За разлику од једносатног телевизијског филма „Magical Mystery Tour”, из 1967. године, који није имао прођу у Америци, истоимени ЛП „Битлса” појавио се у измењеном издању на прекоокеанском тлу после девет година. Уместо двоструког, био је обичан ЛП, али објављен на жутом винилу и с пратећом брошуром од 24 странице í
Девети албум групе „Битлси” назван једноставно „White Album” имао је и одговарајући бели омот на коме се тек назире име групе без икаквих других натписа. Музички познаваоци из часописа „Роллинг Стоне” сврстали су га 2003. године међу десет најбољих албума свих времена, а уједно и за најбоље продавани албум у Америци, где је деветнаест пута достигао платинасти тираж. Године 1978. овај албум је реиздат на белом винилу у неколико земаља, а у Јапану и Шведској на црвеном .
5. „Ролингстоунс” (The Rolling Stones)
Многи кажу да је британска рок група „Ролингстоунс” право чудо у свету музике. Стекавши велику славу шездесетих година, прозвали су се „највећим рокенрол бендом на свету”. То су, наравно, и оправдали и музиком и начином живота. Група још ради, свира и „праши” жестоким турнејама свуда по свету.
Објавили су 55 албума и продали их широм света у више од 200 милиона примерака. Плоча „Some Girls”, објављена 1978. године, продата је само у Сједињеним Америчким Државама у тиражу од 6.000.000 примерака. Јарконаранџасти винил у омоту који је осмислио Питер Користон прави је бисер издаваштва холандске издавачке куће „ЕМИ рекордс” и тешко може да се нађе .
6. Елтон Џон (Elton John)
„Goodby Yellow Brick Road”, назив је седмог по реду албума британског поп певача Елтона Џона и, по многима, његово најбоље остварење. Настао 1973. године, продат је у 20 милиона примерака широм света.
Сингл „Goodby Yellow Brick Road”, подељен одмах по најави плоче радио-станицама и дискотекама, био је одштампан у плавој боји, а албуми рађени у Аустралији на жутозеленом винилу.
На овом албуму налази се и песма „Candle in the Wind”, посвећена Мерилин Монро, која је доживела успех тек када је Елтон прерадио за трагично настрадалу британску принцезу Дајану 1997. године .
7. Елвис Пресли (Elvis Presley)
Амерички певач Елвис Пресли био је некрунисани краљ рокенрола. Прву плочу снимио је као деветнаестогодишњак 1954. године. Његов узлет почиње средином педесетих година хитовима „That's all right Mama” и „Heartbreak Hotel”. У двадесетак година рада објавио је 97 плоча, а на врховима топ-листа провео је чак 996 недеља. За живота је продао 600 милиона плоча.
Током 1957. године Елвис Пресли одржао је низ концерата широм Канаде. Албум „Canadian Tribute” снимљен је постхумно, 1978. године, као успомена на те концерте. На албуму се налазе хитови које је сам Елвис издвојио као и песме које је писао за неке канадске певаче, попут Пола Енке. Свака копија овог издања на златастом винилу обележена је бројем. Уобичајена, црна верзија, наравно, такође је урађена.
8. Мадона (Madonna)
Рођена као Луиза Чиконе, америчка певачица Мадона 2001. године проглашена је за најуспешнију жену музичара. Продала је више од 200 милиона плоча, почев од дебија 1982. године. Плоча с песмом „Like a Virgin” била је шест недеља прва на топ-листама у Сједињеним Америчким Државама, али и у Чилеу. Примерци ове плоче одштампани су 1984. године за издавачку кућу „Sire Records” на белом винилу .
9. Грејс Џонс (Grace Jones)
Грејс Џонс, америчка певачица, фотомодел и глумица, пореклом с Јамајке, задржала се кратко на светској музичкој сцени, снимивши десетак плоча, али остала је упамћена по дубоком гласу, необичном изгледу, високом и витком стасу, телу боје чоколаде и покретима газеле.
Узорци за њен компилацијски албум „Island Life”, објављен 1985. године, дељени радио-станицама и музичким критичарима, били су плаве боје .
Аутор: С. Делибашић
Извор: Политикин забавник
Ако сте власник једне од ових плоча, ви сте богат човек...
Грамофонске плоче, округле, поливинилске, одавно су изашле из употребе. А биле су значајан изум 20. века на коме су забележени многи од најлепших акорда и гласова у музици. Осамдесетих година прошлог века заменили су их компакт-дискови.
Ипак, о њима мало ко не зна барем оно основно – да су биле тањирастог облика, округле и црне, величине 17, 25 и 30 центиметара у пречнику, да се снимало тако што је у поливинилску масу, спирално ка средишту, урезивана бразда у којој је различита назубљеност значила различит звук. Постојале су моно, стерео и квадрофонске плоче, које су се, сходно величини, на грамофону обртале различитом брзином – од 78 (још давније), 45 и 33,5 обртаја у минуту.
Мање се зна да грамофонске плоче нису само црне, већ их има у готово свим бојама – од беле, преко жуте, зелене, наранџасте, затим ружичасте и љубичасте, све до разних нијанси црвене и плаве боје.
У пионирски подухват „бојења” плоча, најпре оних од 78 обртаја у минуту, прве су се још двадесетих година прошлог века упустиле америчка издавачка кућа „Колумбија рекордс” и немачка „Телефункен”. Већ у следећем десетлећу то су почеле да чине и друге музичке куће у свету. Временом, плоча у свим бојама, и сингл и ЛП, било је све више, наравно, увек у ограниченом броју, а све бољег изгледа и квалитета и звука.
Али, за израду таквих плоча потребан је чист материјал уз додатак пигмента жељене боје, што значи и скупљу производњу. Због тога се увек штедело на објављивању плоча у боји.
Избор боје понекад су одређивали сами музичари, понекад би то чинили продуценти или људи задужени за рекламу у издавачкој кући. Ипак, од пресудног значаја за израду плоча у боји имали су различити типови винила, као и различити типови пигмента. Постоји јединствен изглед и саме боје плоча. Постоје непровидне, провидне, делимично провидне и кристалне. Непровидне плоче, без обзира на боју, не пропуштају светлост, полупровидне тек делимично, док је кристалне, по мишљењу многих најлепше, преламају. Посебно су била значајна два типа кристалних плоча – тамноцрвене, коришћене педесетих и шездесетих година прошлог века у Сједињеним Америчким Државама, и рубинцрвене, коришћене у Јапану шездесетих и седамдесетих година. Разлика је била у квалитету, а наравно и цени, скупог јапанског винила. На њему су, рецимо, објављене неке плоче британских група као што су „Битлси” и „Пинк Флојд” и данас су право богатство.
Крајем осамдесетих година на тржишту је владала права помама за реиздањима плоча на 45 обртаја у боји. На тај корак прва се 1987. године одлучила америчка кућа „Капитол рекордс” која је у разним бојама отиснула плоче „Битлса”, наравно у малом броју примерака.
Овакве плоче наставиле су повремено да се израђују, на исти начин. А, ово су само неке из широког спектра боја и нијанси. Све су ретке, а понеке чак веома тражене и добро плаћене међу сакупљачима и поклоницима поп и рок звука.
„Пинк Флојд” (Pink Floyd)
Британска група „Пинк Флојд” имала је много плоча у боји. Тако је, рецимо, у Немачкој и Француској ЛП „Animals” одштампан у јаркоружичастој боји. Њихов албум „The Wall”, снимљен 1979. године, продат је у више од 30.000.000 примерака, али једино је песма „Another Brick in the Wall” заузела прво место на топ-листама и у Сједињеним Америчким Државама и у Великој Британији.
Примерци албума „The Wall” који су штампани у наранџастој боји у Италији, отиснути у само 600 комада, данас су високо вреднују. Сваки има цену од око 1800 евра.
„Дип Парпл” (Deep Purple)
Зачетници хеви метала, поникли на тлу Велике Британије, момци из групе „Дип Парпл”, који су од окупљања 1968. године до данас имали осмогодишњу паузу и два поновна окупљања, објавили су 18 студијских албума, 34 снимљених уживо, 20 компилација, 14 видео издања и велики број синглова.
Познато је да су за неке плоче одабрали виниле у нијансама боје јоргована, од најсветлије за „24 Carat Purple”, до најтамније „The Mark II” први пут објављене за властиту издавачку кућу 1975. и 1977. године .
„Квин” (Queen)
Многи музички стручњаци сматрају да је најбољи албум лондонске групе „Квин” „A Night At The Opera”, објављен за кућу ЕМИ 1976. године. Уједно, у то време био је и најскупљи албум икад произведен. На британској музичкој листи слушаности заузимао је прво место пуних девет недеља, док је у Америци истовремено био на четвртом месту. Албум је продат у 3.500.000 примерака. На њему се налази песма „Боемска рапсодија” коју је написао певач групе Фреди Меркјури. Издање албума на белом винилу веома је ретко .
„Битлси” (The Beatles)
„Четворка из Ливерпула”, „Бубе”, како су често називали британску групу „Битлси”, сматра се најзначајнијим и најуспешнијим рокенрол саставом свих времена.
Албум „Yellow Submarine”, отиснут у црном винилу 1969. године, када се као потпора истоименом цртаном филму појавио на тржишту, по мишљењу неких музичких критичара најслабије је дискографско издање „Битлса”. Ипак, 1970. године у Јапану је штампан у црвеној боји, а 1999. године добио је и одговарајућу боју. Преснимљен је на жути винил уз ДВД формат филма í
За разлику од једносатног телевизијског филма „Magical Mystery Tour”, из 1967. године, који није имао прођу у Америци, истоимени ЛП „Битлса” појавио се у измењеном издању на прекоокеанском тлу после девет година. Уместо двоструког, био је обичан ЛП, али објављен на жутом винилу и с пратећом брошуром од 24 странице í
Девети албум групе „Битлси” назван једноставно „White Album” имао је и одговарајући бели омот на коме се тек назире име групе без икаквих других натписа. Музички познаваоци из часописа „Роллинг Стоне” сврстали су га 2003. године међу десет најбољих албума свих времена, а уједно и за најбоље продавани албум у Америци, где је деветнаест пута достигао платинасти тираж. Године 1978. овај албум је реиздат на белом винилу у неколико земаља, а у Јапану и Шведској на црвеном .
5. „Ролингстоунс” (The Rolling Stones)
Многи кажу да је британска рок група „Ролингстоунс” право чудо у свету музике. Стекавши велику славу шездесетих година, прозвали су се „највећим рокенрол бендом на свету”. То су, наравно, и оправдали и музиком и начином живота. Група још ради, свира и „праши” жестоким турнејама свуда по свету.
Објавили су 55 албума и продали их широм света у више од 200 милиона примерака. Плоча „Some Girls”, објављена 1978. године, продата је само у Сједињеним Америчким Државама у тиражу од 6.000.000 примерака. Јарконаранџасти винил у омоту који је осмислио Питер Користон прави је бисер издаваштва холандске издавачке куће „ЕМИ рекордс” и тешко може да се нађе .
6. Елтон Џон (Elton John)
„Goodby Yellow Brick Road”, назив је седмог по реду албума британског поп певача Елтона Џона и, по многима, његово најбоље остварење. Настао 1973. године, продат је у 20 милиона примерака широм света.
Сингл „Goodby Yellow Brick Road”, подељен одмах по најави плоче радио-станицама и дискотекама, био је одштампан у плавој боји, а албуми рађени у Аустралији на жутозеленом винилу.
На овом албуму налази се и песма „Candle in the Wind”, посвећена Мерилин Монро, која је доживела успех тек када је Елтон прерадио за трагично настрадалу британску принцезу Дајану 1997. године .
7. Елвис Пресли (Elvis Presley)
Амерички певач Елвис Пресли био је некрунисани краљ рокенрола. Прву плочу снимио је као деветнаестогодишњак 1954. године. Његов узлет почиње средином педесетих година хитовима „That's all right Mama” и „Heartbreak Hotel”. У двадесетак година рада објавио је 97 плоча, а на врховима топ-листа провео је чак 996 недеља. За живота је продао 600 милиона плоча.
Током 1957. године Елвис Пресли одржао је низ концерата широм Канаде. Албум „Canadian Tribute” снимљен је постхумно, 1978. године, као успомена на те концерте. На албуму се налазе хитови које је сам Елвис издвојио као и песме које је писао за неке канадске певаче, попут Пола Енке. Свака копија овог издања на златастом винилу обележена је бројем. Уобичајена, црна верзија, наравно, такође је урађена.
8. Мадона (Madonna)
Рођена као Луиза Чиконе, америчка певачица Мадона 2001. године проглашена је за најуспешнију жену музичара. Продала је више од 200 милиона плоча, почев од дебија 1982. године. Плоча с песмом „Like a Virgin” била је шест недеља прва на топ-листама у Сједињеним Америчким Државама, али и у Чилеу. Примерци ове плоче одштампани су 1984. године за издавачку кућу „Sire Records” на белом винилу .
9. Грејс Џонс (Grace Jones)
Грејс Џонс, америчка певачица, фотомодел и глумица, пореклом с Јамајке, задржала се кратко на светској музичкој сцени, снимивши десетак плоча, али остала је упамћена по дубоком гласу, необичном изгледу, високом и витком стасу, телу боје чоколаде и покретима газеле.
Узорци за њен компилацијски албум „Island Life”, објављен 1985. године, дељени радио-станицама и музичким критичарима, били су плаве боје .
Аутор: С. Делибашић
Извор: Политикин забавник
