Preminuo slavni glumac Bora Todorović

[Torrent Maniak]

Preminuo slavni glumac Bora Todorović
Izvor: B92
Jedan od najpopularnijih i najtalentovanijih glumaca u istoriji bivše Jugoslavije i Srbije - Bora Todorović - preminuo je danas u 84. godini života. Nakon rutinske operacije slepog creva, pao je u komu iz koje se nije probudio.

Foto: Tanjug
Legendarni srpski filmski i pozorišni glumac rođen je u učiteljskoj porodici u Beogradu 5. novembra, 1930. godine. Pošto je odustao od studija mašinstva, studirao je glumu u klasi zajedno sa Ljubom Tadićem, Slobodanom Cicom Perovićem i Markom Todorovićem kod profesora Joze Laurenčića.

Brat je slavne Mire Stupice i otac je glumca Srđana Todorovića i glumice Dane Todorović.

Njegov prvi pozorišni angažman bio je u Beogradskom dramskom pozorištu, ali ubrzo odlazi sa sestrom Mirom Stupicom i njenim tadašnjim suprugom Bojanom Stupicom u Zagreb i četiri godine radio na sceni Hrvatskog narodnog kazališta (1957-1961).

Po povratku u Beograd igra u Ateljeu 212 do 1983. godine, u kome se i najduže zadržao igrajući u predstavama „Arsenik i stare čipke“, „Sprovod“, „Krmeći kas“, „Razvojni put Bore Šnajdera“, „Kape dole“”, „Druga vrata levo“, „Mrak i šuma gusta“, „Pseće srce“, „Radovan III“, „Maratonci trče počasni krug“, „Čudo u Šarganu“, „Audijencija Vernisaž“, „Veština“, „Povratak“ (koju će, u drugoj ulozi, kasnije igrati i u Zvezdara teatru). Od osnivanja Zvezdara teatra član je njegove trupe.

Na filmu je ostvario veliki broj značajnih uloga, prepoznatljivim po njegovom ozbiljnom izrazu lica čak i kada su u pitanju komedije. Mnoge replike likova koje je igrao danas su prepoznatljive i često se citiraju.

Igrao je u vrlo različitim ulogama, od pionira nove umetnosti filma i zagovornika novih sloboda u filmu „Maratonci trče počasni krug“; komičnog lopova i prevaranta koji preživljava ratne godine u „Balkan ekspresu“ do vođe „romske mafije“ u „Domu za vešanje“ i lika Luke Labana u „Profesionalcu“.

Krajem 2012. godine u jednom od intervjua otkrio je da se povlači iz sveta glume, bar kada je reč o pozorištu.

"Ja sam dobro. A, što se tiče glume, prestao sam. Ne mogu više. Dosta je. Ne da ne mogu fizički i mentalno nego mi je, pravo da vam kažem, malo dosadilo. Dugo sam u tom poslu i vidim da neki lep život prolazi pored mene. Ima lepog života i bez glume. Ovako sam samo fokusiran na to. A tu sam neki put zadovoljan, neki put nezadovoljan... A nije ni pristojno više, pravo da vam kažem. Dosta je bilo, i previše. Nemam neki naročit motiv".

 

[maja_jevtic]

"Borina smrt - ogroman gubitak za sve nas"
Izvor: B92, Beta, Tanjug
Poznati glumac Bora Todorović preminuo je jutros u Beogradu, a njegovim odlaskom izgubili smo "velikog glumca, jednu od najvedrijih ličnosti beogradskog pejzaža i sjajnog druga i prijatelja", ocenile su njegove kolege i prijatelji.

Bora Todorović - uloge koje se pamte
Tokom svoje neverovatne karijere Bora Todorović oživeo je na filmu, televiziji, u pozorištu... besmrtne uloge Đenke, Žilijena, Pika, Boba, Ahmeda, Jakovljevića, Luke Labana, dede Alekse, Bude Jeremića...



"Napustio nas je jedan od najznačajnijih najpopularnijih i najšarmantnijih glumaca u istoriji srpskog pozorišta, filma i televizije. Bora je bio i ostaće upamćen po ulogama malih ljudi, koji se snalaze uz osmeh i neverovatne priče za preživljavanje. Igrao je često samog sebe sa šarmom koji je zaštitni znak Beograda. Sa Borom odlazi najbliži rod mnogih građana Srbije, a meni će nedostajati kao stariji brat", rekao je Dušan Kovačević za B92.

"Umro je jedinstven glumac, jedinstven čovek, jedinstven glumac - nezamenljiv. I to se uvek tako dešava kada odu velikani, među kojima je i Bora Todorović. Taj njegov dar, ravan je najvećim holivudskim glumcima. Ja ne znam da li je bilo voljenijeg čoveka nego što je Bora bio", rekao je za B92 Voja Brajović.

„Bora Todorović predstavlja taj najslavniji deo Ateljea 212 i on pripada toj generaciji velikih umetnika koji su stvorili Atelje. Njegov šarm je jedinstven i ne postoji još jedan takav glumac kakav je Bora Todorović. On jeste Atelje 212, ali on je zadužio našu celu kulturnu javnost i mi smo svi zapanjeni. Za svakoga bih mogla da pomislim da će umreti ali ne i za njega. On nije star, sa takvim duhom i šarmom i prosto ne možete da shvatite. To je moj doživljaj Bore Todorovića a ja ga znam od 1980. godine i prva predstava koju sam radila je bila s njim `Audijencija i vernisaž`u kojoj je on igrao i njegov duh je nezamenjv i neponovljiv”, rekla je za B92, Ivana Dimić upravnica Ateljea 212.

"To je karijera koja je trajala kao malo koja, on je još 1956. igrao u filmu "Mreža" Bojana Stupice i tada je počeo svoju filmsku karijeru i svih ovih godina bio je prisutan i na filmu i na televiziji. Ono što je radio 80-tih godina sa svim najpoznatijim rediteljima sa ovih prostora: Goranom Markovićem, Goranom Paskaljevićem, Emirom Kusturicom, Slobodanom Šijanom, Brankom Baletićem, Duškom Kovačevićem... je ono po čemu se naša kinematografija prepoznaje kada se osvrnete šta je naša kinematografija bila u 20. veku," rekao je Zelenović.
"Bora je bio veliki, suptilan glumac, ali pre svega sjajan drug i prijatelj. Duhovit, uvek najlmladji u društvu. Ali, nažalost najmladji i odlazi. Neizmerno sam tužan", rekao je Tanjugu režiser Goran Paskaljević.

Teatrolog Jovan Ćirilov ocenio je da je sa odlaskom Todorovića iz naše sredine "nestao jedan od najvedrijih glumaca i ličnosti beogradskog pejžaža."

"I to je nekakva životna protivrečnost povezivati Boru Todorovića sa krajem. Ostaje nam uverenje da glumačka umetnost ostavlja za sobom trag, pre svega u njegovoj porodici, u njegovom sinu, uticaju koji je učinio na druge, bar utisku da se sa vedrinom može prolaziti kroz naš tegobni život i kroz našu sredinu u kojoj uvek ima viška istorije", rekao je Ćirilov Tanjugu.

Direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović rekao je da je smrt Todorovića "ogroman gubitak i za našu kinematografiju i za pozorište i za porodicu i kulturu".

"Ono što je meni zanimljivo je da se replike iz tih filmova u kojima je igrao i danas se mogu čuti u svakodnevnom govoru i to govori da Bora Todorović nije bio glumac klišea. Sve su njegove uloge veoma raznovrsne i osobene na svoj načim i to je dokaz njegovog ogromnog glumačkog talenta koji je Bora posedovao. Ogroman je gubitak za sve nas", zaključio je on.

"Bora Todorović bio je od početka karijere okrenut savremenom repertoaru, imao je izvanredan glumački instinkt i šarm, pa se vremenom i specijalizovao za likove savremenog senzibiliteta, slobodnog duha, čak i u delima koja su smeštena u epohu," izjavio je dramaturg Dimitrije Vojnov povodom smrti slavnog glumca.

U današnjoj izjavi agenciji Beta, Vojnov je napomenuo da je Tododović iza sebe ostavio značajan glumački opus i na filmu i na televiziji i u pozorištu.

Prema rečima Vojnova, Todorović je u pozorištu, "kroz angažmane u Beogradskom dramskom pozorištu i Ateljeu 212 praktično krčio put savremenim piscima i savremenim interpretacijama klasike, a naš dramatičar koga neposredno možemo vezati za Todorovića jeste Dušan Kovačević."

"Kad je o filmu reč, imao je priliku da radi sa najvećim rediteljima, pre svih sa Emirom Kusturicom, i da značajno doprinese važnim filmovima Gorana Markovića i Slobodana Šijana", rekao je Vojnov.

Ovaj kritičar je ukazao da se po popularnosti izdvajaju njegove uloge u filmovima "Balkan ekspres" i "Maratonci trče počasni krug".

"Srpska kinematografija će mu zauvek biti zahvalna upravo zbog lika Đenke, srpskog filmskog pionira u kojoj je sublimirao sve slabosti i iskušenja naše struke i onih koji su opredelili da se njome bave u proteklom veku", ocenio je Vojnov.

Glumac Branislav Lečić rekao je da mu je "veoma teško što je otišao jedan od izuzetnih glumaca i prijatelja, Bora Todorović.

Sa njim sam radio film "Profesionalac" i to je bilo na moje zadovoljstvo, jer nikada lakše i lepše nisam radio sa jednim glumcem koji itekako ume da napravi fleksibilnu granicu između svog intimnog, privatnog i onoga što je glumački zadatak, rekao je Lečić Tanjugu.

"Mislim da ga je to karakterisalo kroz ceo život, a to su mogli i svi ostali da osete, a to je da se ne zna da li se zeza ili glumi, da li je ozbiljan ili se šali. Njegova duhovitost i humor su bili hrana ne samo na sceni, već i izvan nje, zato što je zajedno sa Draganom Nikolićem i drugim glumcima uspevao da napravi zanimljivu atmosferu, kao i da stvori priče, anegdote koje i dan danas žive", dodao je on.

Ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac ocenio je danas da je Bora Todorović jedan od najznačajnijih i glumaca koji je svojim ulogama ispisao najblistavije stranice istorije srpskog pozorišta i filma.

U telegramu saučešća porodici glumca, Tasovac je naveo da je Bora Todorović bio ne samo jedan od najvećih glumaca naše epohe, već i jedan od najvoljenijih.

"Po jednoj legendi veliki glumci nas napuštaju leti, kada je pozorišna sezona završena, kada znaju da je misija za tu godinu zaokružena, ostavljajući nas da se sećamo njihovih brojnih uloga kojima su obogatili živote svih nas", naveo je Tasovac u telegramu.

 

[maja_jevtic]

Oproštaj od Bore, "majstora antiglume"
Izvor: Tanjug
Legenda majstor, šarmer - reči su koje su se najčešće čule danas u Atelju 212 na oproštaju kolega i prijatelja od velikog glumca Bore Todorovića, koji je preminuo 7. jula u Beogradu u 85. godini.




Komemoracija u prisustvu porodice održana je u prepunoj sali njegovog matičnog pozorišta, a prisustvovali su brojni glumci, pisci, reditelji, muzičari, poštovaoci i obožavaoci, kao i političari. Skup je počeo minutom ćutanja na koji je pozvala v.d. upravnica Ateljea 212 Ivana Dimić.

"Bora Todorović je svojim darom i glumom zadužio sav pozorišni i filmski svet. Svojom vedrinom, humoron i toplinom zadužio svoj rodni grad Beograd. Svojim ulogama iz zlatnog doba zadužio je Atelje 212, koji u ovom tužnom času odaje zahvalnost svom jedinstvenom i neponovljivom članu", rekla je ona.

Od dragog kolege oprostio se njegov drug sa studentske klase iz generacije 1949-53. Toma Kuruzović koji je istakao da mu se još tada u očima videlo da je dobronameran čovek, jedan od retkih koji u sebi ima više pozitivnih nego negativnih osobina.

"Odavao je utisak čoveka koji malo priča a više razmišlja i snuje, ne hvali se i ne voli da se ističe. Bio je veliki umetnik, emotivnog stanja, karaktera svojih likova. Njegova prirodnost u glumi delovala je kao istinski život. Bio je među retkim duhovitim glumcima, ali je ostvario i karakterne uloge, a mnogi njegovi likovi ostaju kao spomenici života", rekao je Kuruzović.


Foto: Tanjug/Srđan Ilić
Branislav Lečić je rekao da je Bora bio velikan zato što se bavio antiglumom, koristio je minimum glumačkih sredstava a postizao maksimum scenskog izraza. On je rekao da je Todorovića upoznao kroz rad, snimajući s njim film "Profesionalac" ali da ga je pre toga znao kao sjajnog skijaša.

"Bio je majstor. Radio je to sa lakoćom i neumorno. Nelogično mi je da takav simbol života umre. Ne liči mi to na Boru i prosto ne verujem u njegovu smrti", rekao je Lečić.

Todorović je "imao veoma retku, neviđenu veštinu, igrao se, tako se lepo igrao i na sceni i u životu. Takvi ljudi nas leče. Za nas je uvek bio ispiracija, a ostaće inspiracija i za buduće generacije", zaključio je Lečić.

Predsednik Udruženja dramskih umetnika Srbije Vojislav Brajović rekao je da je Todorović bio neponovljiv, neodoljiv, nezamenljiv.

"Mi smo kao klinci od njega učili kako se živi, šta je u modi, kako se sa merom pije, kako se udvara, a naravno i umeće neglumljene glume. Dosta smo od njega pokrali, ali to sa glumom ne. Prosto je bio neponovljiv, to se nije moglo imitirati", rekao je Brajović.

Pominjući njegov duh i humor, Brajović je dodao kako mu se čini da je nemoguće da takav čovek umre, a opraštajući se od njega, izrecitovao je stihove Mike Antića "Ako ti jave da sam umro..."


Foto: Tanjug/Srđan Ilić
Dušan Kovačević se podsetio kako mu je Todorović davno ispričao, dok su se vozili preko nadvožnjaka kod Ade, da je na tim šinama umalo nastradao od Nemaca dok je kao dečak, s drugarima, tokom okupacije skupljao ostatke uglja za vreme hladne i gladne ratne zime.

Menjali su ugalj nekad za hranu, a nekad i za duvan. Jednom prilikom su ih uhvatili Nemci i stavili uza zid, a pustili su ih tek kada su videli da su dečaci već "umrli od straha", ispričao mi je Bora.

"U karijeri je često igrao upravo uloge uhvaćenih dečaka pred streljačkim strojem koji šarmom i osmehom, neobičnom pričom pokušava i uglavnom uspe da se spase. Bora mi je ovih dana pričao sa radošću kako će tokom leta da ide na more i čuva unuka, ali otišao je na pregled zbog slepog creva i sve je pošlo po zlu. Za sve nas ostaće veliko čuđenje šta ga je to ubilo", rekao je Kovačević.

On je dodao da su sada mnogi u Srbiji tužni kao da ih je napustio neko ko im je rod, a da se on oseća kao da mu je otišao stariji brat.

Na komemoraciji su o Todoroviću govorili i glumica Branka Petrić, teatrolog Dragana Bošković, a glumac Milan Caci Mihajlović pročitao je neke od mnogih telegrama koje su ovih dana Atelje 212 i porodica Bore Todorovića dobili iz Srbije i regiona.

Mihajlović je istakao da je vest o smrti Bore Todorovića imala veliki odjek na društvenim mrežama, na kojima su obožavoaci velikog glumca u superlativima govorili o njemu i o upečatljivim ulogama iz njegove duge i bogate karijere, koje će se pamtiti.

Kremacija je danas na Novom groblju u Beogradu.

 

[crvendac_011]

Sećanje Duška Kovačevića na Boru Todorovića: Svoj bol nije prepoznao

Piscu Dušanu Kovačeviću juče je bio rođendan, ali ga nije obeležavao jer bez kuma, nedavno preminulog glumca Bore Todorovića, ovaj dan nije mogao da zamisli.

Beležimo zato njegova razmišljanja - sećanja o Bori kao mali omaž jednom velikom prijateljstvu.
​

• MOGAO JE BITI DOKTOR

„Bora je posebno poštovao lekare i družio se sa najpoznatijim doktorima i ti doktori su govorili kako je Bora morao biti lekar jer je o mnogim bolestima znao skoro sve. Bora je kod lekara odveo nekoliko stotina poznatih i nepoznatih ljudi. Kad god bi nekog u pozorištu nešto zabolelo, prvo bi se obratio Bori za pomoć. Čim bi neko rekao da ga nešto boli, Bora bi ga vrlo ozbiljno posmatrao, a onda bi ga upućivao lekaru ili mu govorio šta da uzme. I na kraju se dogodilo da nije na vreme prepoznao sopstvenu bolest i do poslednjeg trenutka je čekao da prođe bol već perforiranog slepog creva. Kasno je stigao u bolnicu... Otišao je rano i nepotrebno, bez obzira na njegove godine jer je bio zdraviji od mnogih koji ga danas žale... Ako bi se onako površno bavili preispitivanjem te njegove fascinacije lekarima i bolestima, našli bismo da koren možda leži i u činjenici da je njegov otac umro od tuberkuloze kad je Bori bilo svega tri godine. Pričao je da ga je majka držala u naručju dok je kroz prozor gledao oca u sobi u koju nije smeo da uđe. To je slika koju je on zapamtio tako mali...“



​

• RATNE GODINE

„...Od desete do petnaeste godine života bio je na ulicama Beograda izdržavajući porodicu. Jednom su ga i Nemci uhvatili dok je sa drugarima skupljao ugalj na železničkoj stanici i postavili ih uza zid simulirajući streljanje. Sve to ostalo je u njegovom sećanju i u njegovoj glumi. On je stalno igrao tog nekog čoveka – mladića
koji se spasava šarmom. Borio se protiv svih čudesa na neki poseban, majstorski način, pa je i u glumi bio jedan od retkih kojima je bilo dovoljno da imaju jedan kvadratni metar. Ta njegova vrhunska tehnika glume je nešto posebno, to je umeće jednog mađioničara i malo glumaca je imalo tu harizmu. Mislim da se s tim šarmom rađa jer, da se može naučiti, mnogi bi to znali.“


​

• INSTITUCIJA BEOGRADA

„...Gradovi su obično poznati po velikim i značajnim građevinama, to su zgrade, mostovi, dvorci, bulevari, a Beograd je najznačajniji po svojim poznatim stanovnicima. Izuzev Kalemegdana, ako pošteno govorimo, mi nemamo neku veliku građevinu na nekom evropskom nivou i, ako imamo, to je u Evropi tri puta veće i tri puta starije. Ali zato imamo velike ljude čiji je duh ugrađen u duh ovog grada i po čemu se Beograd razlikuje od drugih gradova. Jedan od tih ljudi je bio i Bora, čovek koji je bio nalik na instituciju i koji se kretao po Beogradu kao institucija. Gde god bi došao, ljudi su ga sačekivali sa osmehom, njegove priče i anegdote su ugrađene u mit ovog grada.“


​

• BRAĆA

„Boru sam upoznao 1972. godine na prvoj probi ‘Maratonaca‘. Bio je već poznat i omiljen glumac, a ja sam u Atelje 212 došao kao student treće godine Akademije dramskih umetnosti. Razlika između nas je bila dvadeset godina, ali kako ni jedan ni drugi nismo imali brata, nas dvojica smo se nekako usvojili. I od tog dana kad smo se upoznali, počeli smo da se i porodično družimo i on je kum moje ćerke Lene.“


​

• ULOGE

„Bora je, poslednjih deceniju-dve, imao želju da odigra nešto iz onoga što se zove priča o klasičnoj drami. Međutim, ta priča me je podsećala na kritike upućivane Nušiću u smislu zašto ne piše drame. Jer, ako je Bora u svom životu napravio nešto nezaboravno, onda su to likovi malih ljudi koji su u velikim krizama dovedeni u stanje preživljavanja na sve moguće načine. I to je obeležje većine ljudi na Balkanu, da ga zlo sustiže, a da se on od zla brani kao u onoj priči ‘Aska i vuk‘, dok igra. Tako da mislim da je on odigrao upravo ono što je i trebalo da odigra.“


Šeretski do kraja


- Pričali smo poslednji put u prošlu sredu. Rekao je: “Nemoj da dolaziš, izlazim za vikend, osećam se odlično.” Dogovorili smo se da se vidimo baš u ovu subotu. Usput mi je šeretski rekao da mu nisu operisali slepo crevo, ne bi ni znao da ga ima i to je bio njegov komentar što je nekoliko dana mislio da ga boli nešto drugo. Eto, nešto je trebalo da bude rutinska operacija... I ovo što sad pričam još ne verujem da je istina - kaže Duško Kovačević.

Izvor: Blic Online​