Pravoslavno trojstvo

[Zaokret]

Evo od mene jedno zanimljivo trojstvo u pravoslavlju,
sta vi mislite o slavljenju ljudozdera i zivotinja u pravoslavlju.

 

[Jurivaka]

Sve je to simbolika i tako je treba shvaćati, a ne bukvalno poimati.

 

[Zaokret]

Slavljenje zivotinja je odvratno,a pogotovo ih crtati kao svece,i to kao srpsko trojstvo

 

[Jurivaka]

Pa, ovo se može shvatiti kao imaginacija slikara koji je radio fresku, s jedne, a s druge strane i kao tolerancija Crkve na slikarevu slobodu izražavanja. Slikar se možda rukovodio idejom da se Sveti Duh može pojaviti u bilo kom liku i obliku. No, posve je jasno kakva je struktura Svetog Trojstva prema dogmi koja ga definiše.

 

[Laodikeja]

Slavljenje zivotinja kao Bozanstva potice iz Vavilona i preneseno je u kasnije civilizacije.

Sto se tice ove postavljene ikone coveka sa glavom psa ili konja, u Egiptu je bilo poznato Bozanstvo u obliku coveka sa glavom psa poznatije kao Apis, ali u pravoslavlju postoji objasnjenje o kome se radi na ovoj ikoni i zasto je prikazan ovako kako je autor naslikao.

 

[Isabeleta]

Evo od mene jedno zanimljivo trojstvo u pravoslavlju, sta vi mislite o slavljenju ljudozdera i zivotinja u pravoslavlju.

Ne razmišljamo o onome što ne postoji.
Sasvim je jasno da si ovu temu otvorio samo da blatiš Pravoslavnu Crkvu. Postoji samo jedno Presveto Trojstvo u koje vjeruju svi kršćani, osim tebe i tvojih jehovaca.

Laodikeja: Slavljenje zivotinja kao Bozanstva potice iz Vavilona i preneseno je u kasnije civilizacije.

I tvoj pokušaj da diskreditiraš pravoslavlje, i još više katolike, je očigledan, ali uzalud ti trud. Optužuješ prvu Crkvu (trećeg stoljeća) za prihvaćanje mnogoboštva i poganskih običaja. Argumente nemaš, osim knjige “Babilonska misterijska religija – drevna i suvremena” koju si već preporučivao ovdje na forumu.
Za one koji ne znaju. Ta knjiga je pobijena u vjerodostojnosti i povučena iz prodaje na zahtjev samog autora. Drugim riječima, ta knjiga je smeće.

Nažalost, uvijek ima onih kojima je baš ta knjiga nadahnuće.

Što se tiče ove slike, treba ispitati što predstavlja i tko je autor i što je autor htio reći. Inače, "pravoslavno" Trojstvo je cijelom kršćanskom svijetu predstavljeno na ovoj slici:

 

[piramida4]

2.BZ

Izlazak 20,4Ne pravi sebi lika ni obličja bilo čega što je gore na nebu, ili dolje na zemlji, ili u vodama pod zemljom.
Izlazak 20,5Ne klanjaj im se niti im služi. Jer ja, Jahve, Bog tvoj, Bog sam ljubomoran. Kažnjavam grijeh otaca - onih koji me mrze - na djeci do trećeg i četvrtog koljena,
Izlazak 20,6a iskazujem milosrđe tisućama koji me ljube i vrše moje zapovijedi.

---------------------------------------------------------

 

[Adrian BG]

"Pravoslavno trojstvo"

Прво, наслов пун цинизма, да не идемо даље. Ако твоја секта заговара Аријеву јерес, то не значи да одмах мораш да злоупотребљаваш фреску где се виде три светитеља и мученика, јер то заиста нема везе са Светим Тројством. Опет начињеш тему где се напада црквена догма. Сви већ добро знају шта мислите о томе.


"sta vi mislite o slavljenju ljudozdera i zivotinja u pravoslavlju."

Мислим да лупетате и ти и твој ортак из сестринске Милерове секте. Нити се славе људождери, нити се слави Анубис. Тај светац није био леп, згодан и лепо обучен (са краватом) као ви из америчких секти. Служио је као циркуска атракција којој су се сви смејали. Када је спознао Господа, верно је сведочио без страха. Онда му се више нико није смејао, већ су га презирали. Због своје вере је пострадао као и многи мученици за веру у Христа. Када бисте знали чиме се бавите, тј. када бисте били уопште свесни, не бисте тако писали.

СТРАДАЊЕ СВЕТОГ МУЧЕНИКА

ХРИСТОФОРА



Овај свети мученик пострада 249 године, за време цара Декија (249-251 г.). О њему се причају неке чудне и необичне ствари, тј. да је био псетолик: κυνοπρόσωπος (вероватно је овај свети имао обично, само врло ружно, псетолико лице) - и да је пореклом из земље људождера. У рату он би заробљен од једног војводе.
Пошто није могао да говори, он се помоли Богу, и Господ му посла анђела свог који му рече: Буди јунак, Репреве! (такво му беше прво име). Онда се анђео дотаче уста његових и учини те стаде слободно говорити. Затим оде у један град и изобличи незнабошце што гоне хришћане. Због тога би бијен од поглавара Вакхиа. Но светитељ на то одговори Вакхиу: Добровољно и смирено примам ударце и не противим се, следујући заповести Христовој. А кад бих ставио у покрет мој гнев и јунаштво, онда не би могао отстојати ни ти нити сила самога цара, јер је царева сила слаба и ништавна према мојој сили.

После тога, цар, бојећи се мученика и због силе његове и због ружноће лица његова, посла двеста војника да га доведу к њему. Мученик не ношаше у рукама оружје, но имађаше само један суви штап. И кад иђаху путем, тај суви штап процвета у рукама светог мученика. Но пошто за време путовања понестаде хлеба војницима те немаху шта да једу, светитељ се помоли Богу и изобилно умножи оно неколико хлебова што им беху остали. Поражени овим необичним чудом, војници повероваше у Христа. И кад стигоше у Антиохију, сви заједно са светитељем бише крштени од епископа антиохиског, светог свештеномученика Вавиле. И тада светитељ место имена Репрев доби име Христофор. А када би изведен пред цара на суд, видевши га цар се препаде, и од страха паде у несвест. Но дошавши потом к себи, цар одлучи да светитеља придобије вештином и да му ласкама промени расположење, еда би га на тај начин одвојио од вере у Христа, пошто не смеђаше да га на то побуђује застрашивањима. Шта онда он учини? Дозва две жене, Калинику и Акилину, лепе лицем али блуднице и развратнице расположењем, које беху веома веште у завођењу и залуђивању људи на телесно спаривање. Овим женама цар нареди да иду код светитеља и да употребе сву своју вештину како би га привукле да их заволи, јер рачунаше неваљалац да на тај начин одвоји мученика од Христа и приволи га да принесе жртву идолима. Али догоди се супротно ономе што смераше цар: свети Христофор научи вери у Христа ове две блуднице и одврати их од идолопоклонства. Онда се оне вратише к цару и изјавише да су хришћанке. Зато их цар врже на страшне муке. И оне блажене, подневши храбро ужасна мучења, примише венце мучеништва.

То силно разјари цара, и он нареди те доведоше преда њ светог Христофора, кога он стаде исмевати и вређати због ружноће и необичности лица његовог. Но светитељ му на то одговори да је он обиталиште ђавола, што и само његово име Декије означава. Онда нечовечни тиранин осуди на смрт оних двеста војника које он беше послао да ухвате светитеља и који беху поверовали у Христа. Погубљени од цара, ови блажени мученици добише венце мучеништва.

После тога цар нареди да светог Христофора клинцима прикују за железну постељу, па да испод постеље наложе ватру. То би одмах учињено, али светитељ не само остаде неповређен, него се осећаше као да беше на неком весељу и одмору, и причаше неке необичне ствари, које многим присутним неверницима изгледаху невероватне и немогућне, а вернима и паметнима - потпуно вероватне и лако могућне. Причаше дакле блажени мученик како види једног човека, висока раста, лепа лица, одевена у белу одећу, из лица му се лије светлост јача од сунчане, на глави има блистав венац, око њега стоје пламеновидни војници са којима се боре неки други црни и ружни војници, и изгледа да ови последњи побеђују. Но касније, онај страшни војвода се окреће са гневом, збуњује и побеђује све оне црне нападаче, и тако задобија над њима власт и силу.

Слушајући то, и усто видећи светитеља на ужареној железној постељи неповређеног, многи од присутних људи повероваше у Христа, и скинуше светитеља с постеље. Зато сви беху посечени од царевих војника. После тога светом Христофору везаше камен о врат и бацише га у бунар. Но анђео Господњи извади га из бунара и ослободи. Тада безбожни тиранин, још увек бесан од гнева, нареди те светитељу обукоше ужарену металну одећу. Напослетку нареди те му мачем отсекоше главу. И тако блажени мученик прими венац мучеништва. Његово свето тело откупи од војника Петар, епископ Аталијски, и сахрани га у свом граду.

​

 

[Isabeleta]

Baš kako sam i predpostavljala. Slika ne predstavlja Presveto Trojstvo, već sv. Kristofora.

Psoglavi svetitelj Hristofor iz manastira Sukovo

U crkvi sukovskog manastira nalazi se i neobična freska psoglavog svetitelja Hristofora, čiji praznik pravoslavci slave 9. maja, a rimokatolici 25. jula. Za ovog mučenika iz trećeg veka naše ere vezane su razne legende, a o njemu je pisao i pokojni patrijarh Pavle. Poreklom iz maloazijske pokrajine Likije, krupnog stasa, Hristofor se pre krštenja zvao Reprev ili Reprobus (suprotnost od latinskog probus – dobar), i navodno je pripadao ljudožderskom plemenu psoglavih ljudi. Prema legendi, u želji da služi najmoćnijeg vladara sveta, prihvatio se dužnosti da na leđima prenosi ljude preko velike reke. Jednom prilikom neko dete ga zamoli da ga prenese na drugu obalu. Ali, dok je Reprobus gazio kroz vodu, dete je sa svakim korakom postajalo sve teže, pa se ovome učinilo da na leđima nosi čitav svet. Tada se u liku deteta razotkri Isus i reče Reprobusu da nije nosio svet, već njegovog tvorca, zbog čega ga je, u znak zahvalnosti, i krstio, nadenuvši mu ime Hristonosac (Hristofor).

Na katoličkom zapadu Sveti Hristofor upravo je predstavljen kao krupan čovek koji na ramenima nosi dete Isusa, dok je prikazivanje ovog svetitelja sa psećim (civilizovani stanovnici Grčko – rimskog sveta držali su da većina naroda van granica njihove civilizacije ne govore, već laju, i jedu ljudsko meso) ili magarećim (aluzija na magarca koji je uneo Hrista u Jerusalim) likom karakteristično za pravoslavne zemlje, gde je zabeleženo oko pedesetak takvih primera. Na taj način u Svetom Hristoforu je personifikovana vera u čudotvorno spasenje, što je imalo posebnu težinu u doba robovanja pod Turcima.



Dakle, ovo je bio samo još jedan pokušaj u nizu zlonamjernih podmetanja Pravoslavnoj Crkvi. Originalna slika je ovo:

 

[Adrian BG]

Могли су они све то да потраже и открију истину. Али не! Више воле да се баве паганизовањем и подметањем.

Свако коме је стало до истине ће прво добро проверити пре писања или приче, а ко има за циљ клеветање, тај зажмури да не види. Не бира средства, јер циљ је одређен од стране "старешина" и ту нема места за слободно исповедање вере или истраживање (дискусију).


18. Прво дакле кад се сабирате у цркву, чујем да имају распре међу вама, и нешто верујем од овог.
19. Јер треба и јереси да буду међу вама, да се покажу поштени који су међу вама.(1.Коринћанима 11)