Podele medju Srbima i borba oko vlasti

[dauritije]

дакле, живот за тебе је налик шаху, рецимо.
"циљ оправдава средства", није баш увек на корист будућих поколења. знаш, када родитељи једу кисело грожђе-деци трну зуби. како је завршио (мученик) александар обреновић?
ја бих мало преиспитао свој став, да сам на твоме месту... али пошто нисам...

 

[Marenna]

Dauritije, verovatno su ti poznate reči: ,,istoriju pišu pobednici'' kao i one druge: ,,istoriju pišu oni koji su vešali heroje''.
Naravno da ne opravdava svaki cilj sredstvo, ma šta pojedinac verovao. Hitler je bio čvrsto uveren da čini uslugu ljudskom rodu čisteći planetu od nižih rasa, zbog čega je bio spreman da bude uzrok smrti miliona ljudi- danas ima malo ljudi koji bi našli drugu reč za ovo njegovo delo osim ,,čudovišnost''.
Mislim da nisu svi ciljevi i sredstva isti, kao i da ne možemo izjednačiti Miloša s njim u tom smislu. Miloš je odlučio da jedan vožd i jedna duša moraju da umru da bi se oslobođenje Srbije od nazadne feudalne turske vlasti i zuluma ubrzalo možda i za stotinak godina. On rasuđivao je pravilno- njegov način ratovanja je pobedio. Crkva pokajnica kako mrtvom kumu tako i sopstvenoj duši je razlog što ga cenim još više.
Veoma lako je suditi o ubistvu i zločinu danas. Ali on je imao i ozbiljnu pozadinu, mislim da se to ne može poreći.

 

[dauritije]

у праву си, маренна, лако је судити о убиству и злочину данас, када располажемо и са више информација, а понајвише гордости.
још лакше је оправдати србску неслогу... видиш, постоје неки "апкрифни" подаци, (то су подаци који нису званично признати), да се карађорђе вратио у србију ради договора, (тражења уточишта, ја бих рекао)... па сам чуо пре пар година од једног сељака из околине ивањице, (старији човек је у питању), како каже:
"е синко, да је карађође дошао у овај крај, уместо у радовањски луг, остао би жив." нисам имао никакав коментар тада, али сам остао у уверењу да се срби нису много променили... и то охрабрује на неки начин?

 

[Marenna]

Ljudi i ratovi... Oni se nikada ne menjaju. Menja se samo način sprovođenja.
Velika je stoga uteha u razlozima, koji se menjaju sa vetrovima istorije: i manje-više uzrok svakom razdoru, ratu i zverstvu možemo pronaći van nas samih.
Isto važi i za raspad Dušanovog carstva, Kraljevine SHS, kao i kumoubistvo Miloša Obrenovića. Uz zveket nešto zlatnika ti razlozi mogu opstati za večnost- istinsko, ,,apokrifno'' zašto, ako je i postojalo, umrlo je s Karađorđem i Milošem pre skoro 200 godina.

 

[dauritije]

како кажеш да је умрло, када ми о томе разговарамо? није умрло докле год је нас. а узроци о којима пишеш нису изван нас, (ако сам те добро разумео), они су у нама самима. и утеха не лежи у изналажењу разноразних разлога... утеха је у узрастању. мислио сам да се бар у томе слажемо... није ни важно. све ће нам бити јасно када се будемо једнога дана нашли, и препознали, (ја се надам-у христу).

 

[Marenna]

I slažemo... Samo, malo je ljudi koji će svojim delima naći uzrok u sopstvenom zlu ili častoljublju.
Istorijske ličnosti nisu izuzetak- tako za raspad Dušanovog carstva istorija može kriviti preranu smrt cara, loš državni aparat ili odsustvo centralizovane vlasti- a ni u kom slučaju slabost prestolonaslednika ili pohlepu vlastele.
Isti je slučaj i sa raspadom SHS- kriva je Turska koja je vekovima ometala Srbiju da izvrši pijemontsku ulogu u ujedinjenju južnih slovena, tako da su Hrvati postali svesni svog nacionalizma.
Istine su najčešće na sredini- teško ih je spoznati. Dovoljno je samo da pomislimo iz koliko perspektiva možemo posmatrati jednu običnu stolicu- a kamoli nedokučive ljudske ličnosti i njihove dubine.

 

[death row]

Mnogi prvo polaze od sebe ali je uvek lakše naći opravdanje na drugoj strani jer se tako pred narodom negira sopstvena slabost.
Istorijske činjenice se mogu posmatrati iz različitih uglova ali samo pod uslovom da su prioriteti različiti. Tako je i sa raspadom Kraljevine SHS-a. Čak i ako bi se moglo govoriti da je Turska Srbiju u nečemu kočilo to sigurno nije bilo iz straha zbog te potencijalne uloge Srbije već pre svega radi proste zaštite svoje državnosti

 

[dauritije]

наравно, истина јесте, (у већини случајева), на средини размишљања о свему, па и када расуђујемо о историјским моментима-поготово у нашем народу. када желиш да сазнаш где се налази средина једне просторије, рецимо, мораш да јој спознаш крајеве, (крајности)... у свом личном животу осећам да је тако, а можеш мислити када је један народ у питању
уједињење јужних словена, (верујем да ћеш се сложити), и није било баш толико неопходно. границе војна крајне су за нас ипак биле гарант стабилности. колико сам ја разумео пашића-био је у праву.

 

[Marenna]

Mnogi prvo polaze od sebe ali je uvek lakše naći opravdanje na drugoj strani jer se tako pred narodom negira sopstvena slabost.
Istorijske činjenice se mogu posmatrati iz različitih uglova ali samo pod uslovom da su prioriteti različiti. Tako je i sa raspadom Kraljevine SHS-a. Čak i ako bi se moglo govoriti da je Turska Srbiju u nečemu kočilo to sigurno nije bilo iz straha zbog te potencijalne uloge Srbije već pre svega radi proste zaštite svoje državnosti

Da, pijemontske uloge Srbije mnogo će se više plašiti Austrija posle okupacije Bosne, štiteći svoje težnje o proširenju na istok ka Carigradu.
Turska je prosto nastojala da zadrži svoju (vazalnu) teritoriju- a ,,bolesnik na Bosforu'' opstao je taman toliko dugo da pravi momenat za ujedinjenje južnih Slovena dođe i prođe

 

[peca 29]

Ima jedna prica koja kaze:Kada te Srbin tapse po ramenu znaj da ti nesto smislja. Mi smo strasno poznati u Istoriji kao narod koji je voleo da ubija svoje vladare,da proda rodjenu majku za vlast(jer je vlast slast).Nije ovo ocrnjivanje sopstvenih korena nego cinjenicno stanje nase istorije.Uvek smo tezili da dodjemo do neke vlasti da vladamo makar 5 minuta po bilo koju cenu.Cak i kada smo trebali da budemo jedno bice da stanemo na branik svoje otadzbine uvek je bilo onih koji su kopali iznutra iz nekih svojih uskih interesa a zarad svoje promocije.Proslo je MNOGO godina od nastanka prve srpske drzave i umesto da budemo pametniji i jedinstveniji nista se nije promenilo i dalje nas dele neki Brankovici na sve strane (tiho i ubitacno).