- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.982
Pluća ispaštaju zbog nemara
RTS
Oboljenje koje se često javlja kao posledica pušenja ili aerozagađenja, hronična opstruktivna bolest pluća, prema procenama stručnjaka, za desetak godina mogla bi da postane treći uzročnik smrti i najveći uzročnik invaliditeta u svetu.
Stručnjaci pretpostavljaju da će HOBP 2020. godine biti treći uzročnik smrti u svetu i najveći uzročnik invaliditeta - posle ishemijske bolesti srca, depresije, saobraćajnih nesreća i kardiovaskularnih oboljenja.
To je bolest koju karakteriše ograničen protok vazduha u disajnim putevima i često je posledica pušenja ili aerozagađenja.
Glavni simptomi su kašalj, nedostatak daha, „zarobljavanje" vazduha u plućima, nemogućnost obavljanja svakodnevnih poslova.
Među preventivnim merama prestanak pušenja je označen kao najvažniji, odnosno da mladi ne počinju da puše kako ne bi došlo do razvoja bolesti.
"Budući da je duvanski dim kiseo, to je kao da na ranicu na koži, stalno umesto leka, stavljamo neku kiselinu. Na primer sirće. Ta ranica ne bi zarasla, a slično se dešava i u plućima", istakla je, gostujući u Prvom dnevniku RTS-a, doktorka Zorica Plavšić.
Prema njenim račima, svaka hronična bolest smanjuje imunitet organizma, pa je tako i hronična opstruktivna bolest pluća faktor rizika za nastanak bakterijske, bilo virusne infekcije novog gripa.
Pacijenti često vrlo kasno postanu svesni ove bolesti pluća, ali uz pomoć lekova mogu da vode normalan život i spreče dalje oštećenje pluća.
HOBP se sada efikasno leči, a u svetu postoje jasno definisane smernice za terapiju ove bolesti koje se i kod nas poštuju i primenjuju.
Prema procenama stručnjaka, u Srbiji ima oko 300.000 obolelih od HOBP-a.
RTS
Oboljenje koje se često javlja kao posledica pušenja ili aerozagađenja, hronična opstruktivna bolest pluća, prema procenama stručnjaka, za desetak godina mogla bi da postane treći uzročnik smrti i najveći uzročnik invaliditeta u svetu.
Stručnjaci pretpostavljaju da će HOBP 2020. godine biti treći uzročnik smrti u svetu i najveći uzročnik invaliditeta - posle ishemijske bolesti srca, depresije, saobraćajnih nesreća i kardiovaskularnih oboljenja.
To je bolest koju karakteriše ograničen protok vazduha u disajnim putevima i često je posledica pušenja ili aerozagađenja.
Glavni simptomi su kašalj, nedostatak daha, „zarobljavanje" vazduha u plućima, nemogućnost obavljanja svakodnevnih poslova.
Među preventivnim merama prestanak pušenja je označen kao najvažniji, odnosno da mladi ne počinju da puše kako ne bi došlo do razvoja bolesti.
"Budući da je duvanski dim kiseo, to je kao da na ranicu na koži, stalno umesto leka, stavljamo neku kiselinu. Na primer sirće. Ta ranica ne bi zarasla, a slično se dešava i u plućima", istakla je, gostujući u Prvom dnevniku RTS-a, doktorka Zorica Plavšić.
Prema njenim račima, svaka hronična bolest smanjuje imunitet organizma, pa je tako i hronična opstruktivna bolest pluća faktor rizika za nastanak bakterijske, bilo virusne infekcije novog gripa.
Pacijenti često vrlo kasno postanu svesni ove bolesti pluća, ali uz pomoć lekova mogu da vode normalan život i spreče dalje oštećenje pluća.
HOBP se sada efikasno leči, a u svetu postoje jasno definisane smernice za terapiju ove bolesti koje se i kod nas poštuju i primenjuju.
Prema procenama stručnjaka, u Srbiji ima oko 300.000 obolelih od HOBP-a.