- Učlanjen(a)
- 26.09.2009
- Poruka
- 7.369
Paljenje drveta
Osim močenjem ("bajcovanjem") lep i rustikalan izgled drveta može se postići i paljenjem plamenom. Ovaj postupak ne iziskuje mnogo iskustva, a ni alata: dovoljna je benzinska ili plinska lemilica i tvrda četka (od čelika) za odstranjvanje gari. Paljenjem se obrađuju uglavnom predmeti izrađeni od drveta četinara: bor, smreka i jela. Drvo koje se želi obrađivati paljenjem ne mora se brusiti; dovoljno je površnu obraditi. Plamen se polako vodi tamo-amo duž vlakana sve dok tvrdi i meki godovi ne poprime ujednačenu boju nagorelog drveta. (Bilo bi dobro da pre obrađivanja većeg komada "trenirate" na otpadnoj daščici). Nakon paljenja, drvo se obrađuje četkom, a kada se odstrane ugljenisane čestice, odnosno kada se iščetkaju meki godovi, tamni tvrdi godovi daju obrađivanom komadu lepu reljefnu strukturu. Ako je drvo jako nagorelo, tj. ako je suviše tamne boje, komad bi trebalo obraditi tvrđom čeličnom četkom. Ne zaboravite, drvo smete četkaki samo u smeru vlakana; četkanjem u poprečnom smeru nastale bi ružne ogrebotine koje bi jako odudarale od prirodnog izgleda drveta. Delovi nameštaja koji dolaze u neposredan dodir sa odećom (površine za sedenje, oslonci za ruke) ne smeju se četkati, pa se stoga pale slabijim plamenom.
Lagano nagorevanje drveta može se postići i povećanjem razmaka između plamena i radne površine na 20-30cm. U tom slučaju ugljenisace se samo mekani godovi, dok će tvrđi zadržati svetliju boju.
Paliti se mogu i furnirane površine; preduslov je da debljina furnira bude najmanje 2.5mm i da bude rezana a ne kalana.
Kada se pale veće površine (poput postolja kuhinjskog stola), plamen može biti jači nego onda kad se obrađuje detalj nameštaja. Da biste postigli ujednačenu boju, komad palite nakon sastavljanja.
Ugljenisana drvena vlakna četkaju se čeličnom četkom. Četka se samo u smeru vlakana, jer bi poprečne ogrebotine narušile izgled površine. Nakon četkanja drvo se može premazati bezbojnim lakom.
Paliti se može i već postavljena drvena zidna obloga. Pritom treba paziti da se ne ošteti susedni zidovi, odnostno tapet ili zaštitni premazi.
Borovina (gore i dole): Prirodni izgled, izgled paljenog neočetkanog komada i izgled paljenog i četkanog drveta. Struktura drveta vidljiva je ako se komad ne četka. Na slici je paljen furnir panel-ploče.
Paljenje mašinski obrađene, nebrušene borovine što grublja struktura, to je lepši izgled paljenog komada.
Paljena jelovina, budući da je najmekše četinarsko drvo, vrlo se lako četka i daje reljefnu strukturu.
Paliti se mogu i one vrste drveta čija je struktura u nepaljenom stanju jedva vidljiva. Efekat može biti iznenađujuće lep, kako se to vidi na ovom snimku paljenog egzotičnog drveta ramin.
Osim močenjem ("bajcovanjem") lep i rustikalan izgled drveta može se postići i paljenjem plamenom. Ovaj postupak ne iziskuje mnogo iskustva, a ni alata: dovoljna je benzinska ili plinska lemilica i tvrda četka (od čelika) za odstranjvanje gari. Paljenjem se obrađuju uglavnom predmeti izrađeni od drveta četinara: bor, smreka i jela. Drvo koje se želi obrađivati paljenjem ne mora se brusiti; dovoljno je površnu obraditi. Plamen se polako vodi tamo-amo duž vlakana sve dok tvrdi i meki godovi ne poprime ujednačenu boju nagorelog drveta. (Bilo bi dobro da pre obrađivanja većeg komada "trenirate" na otpadnoj daščici). Nakon paljenja, drvo se obrađuje četkom, a kada se odstrane ugljenisane čestice, odnosno kada se iščetkaju meki godovi, tamni tvrdi godovi daju obrađivanom komadu lepu reljefnu strukturu. Ako je drvo jako nagorelo, tj. ako je suviše tamne boje, komad bi trebalo obraditi tvrđom čeličnom četkom. Ne zaboravite, drvo smete četkaki samo u smeru vlakana; četkanjem u poprečnom smeru nastale bi ružne ogrebotine koje bi jako odudarale od prirodnog izgleda drveta. Delovi nameštaja koji dolaze u neposredan dodir sa odećom (površine za sedenje, oslonci za ruke) ne smeju se četkati, pa se stoga pale slabijim plamenom.
Lagano nagorevanje drveta može se postići i povećanjem razmaka između plamena i radne površine na 20-30cm. U tom slučaju ugljenisace se samo mekani godovi, dok će tvrđi zadržati svetliju boju.
Paliti se mogu i furnirane površine; preduslov je da debljina furnira bude najmanje 2.5mm i da bude rezana a ne kalana.
Kada se pale veće površine (poput postolja kuhinjskog stola), plamen može biti jači nego onda kad se obrađuje detalj nameštaja. Da biste postigli ujednačenu boju, komad palite nakon sastavljanja.
Ugljenisana drvena vlakna četkaju se čeličnom četkom. Četka se samo u smeru vlakana, jer bi poprečne ogrebotine narušile izgled površine. Nakon četkanja drvo se može premazati bezbojnim lakom.
Paliti se može i već postavljena drvena zidna obloga. Pritom treba paziti da se ne ošteti susedni zidovi, odnostno tapet ili zaštitni premazi.
Borovina (gore i dole): Prirodni izgled, izgled paljenog neočetkanog komada i izgled paljenog i četkanog drveta. Struktura drveta vidljiva je ako se komad ne četka. Na slici je paljen furnir panel-ploče.
Paljenje mašinski obrađene, nebrušene borovine što grublja struktura, to je lepši izgled paljenog komada.
Paljena jelovina, budući da je najmekše četinarsko drvo, vrlo se lako četka i daje reljefnu strukturu.
Paliti se mogu i one vrste drveta čija je struktura u nepaljenom stanju jedva vidljiva. Efekat može biti iznenađujuće lep, kako se to vidi na ovom snimku paljenog egzotičnog drveta ramin.