LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Otkriveno Sveto pismo Stevana Sremca
Sveto pismo, vlasništvo velikog srpskog pisca Stevana Sremca, pronađeno je pre desetak dana u Nišu i u sredu je predato Narodnoj biblioteci koja nosi njegovo ime
Foto D. M. Car "Sveto pismo" Stevana Sremca
Sveto pismo, vlasništvo velikog srpskog pisca Stevana Sremca, pronađeno je pre desetak dana u Nišu i u sredu je predato Narodnoj biblioteci koja nosi njegovo ime - ekskluzivno saznaju „Novosti“. Autentičnost ovog kapitalnog izdanja Starog zaveta i Novog zaveta štampanog u Beogradu 1870. godine je potvrđena.
- U knjizi postoji niz dokaza koji potvrđuju da je knjiga bila Sremčeva - otkriva, za „Novosti“, Milunka Mitić, predsednica ogranka Vukove zadužbine u Nišu, koja je knjigu predala Biblioteci. - Imamo piščev krasnopis na početnim stranicama „Svetog pisma“, gde je zapisao: „Stevan Sremac 1889“, imamo i štanbilj „biblioteka Stevana Sremca“ i njegove zabeleške na kraju knjige. Neprocenjivo blago sada je kod kuće, i pridružuje se drugim njegovim knjigama koje se brižno čuvaju u ovoj ustanovi. Sveto pismo koje je imao čuveni Sremac sadrži Daničićev prevod Starog zaveta i Vukov prevod Novog zaveta.
Do ovog velikog otkrića došao je književnik i publicista Vidosav Petrović, koji je knjigu dobio od čoveka koji insistira na anonimnosti. Gde je knjiga bila ranije, nije poznato, osim što se pretpostavlja da je „boravila“ u nekoj susednoj zemlji, a postoje i indicije da je bila u manastiru. Petrović otkriva detalje:
- Nesumnjivo je reč o svojini Stevana Sremca, koja je do mene došla kada mi se pozivom obratio darodavac - kaže, za „Novosti“, Vidosav Petrović. - Ta knjiga je, prema mojim saznanjima, bila dugo čuvana na 30 kilometara od glavnog grada nama susedne zemlje, u manastiru. Darodavac mi je predložio da sam procenim kome i kako da je predam. Odlučio sam da je prosledim Vukovoj zadužbini, gde su, opet, odlučili da je daju Biblioteci.
U Sremčevoj knjizi utisnut je i pečat Narodne biblioteke Kraljevine Jugoslavije, što ukazuje na to da je knjiga ranije već bila u vlasništvu Biblioteke. Da li je „otišla“ sa osvajačima u Drugom svetskom ratu, naši sagovornici kažu da je manje važno od činjenice da je konačno - kod kuće.
Sremčev brat Jovan poklonio je celokupnu piščevu ličnu biblioteku gradskoj biblioteci 1906. godine, posle iznenadne piševe smrti.
Ogranak Vukove zadužbine, u saradnji sa Istorijskim arhivom, Narodnim muzejom i univerzitetskom i gradskom bibliotekom postavio je izložbu „Srpska knjiga štampana u Beču u 18. i 19. veku“, na kojoj se našlo i dvadesetakak Sremčevih knjiga, od Cicerona do Subotića. Među piščevim ličnim knjigama preovlađuju Daničićeva i Vukova dela. Poslednje otkriće, izvesno je, biće deo neke nove vredne izložbe.
SREMAC - NIŠLIJA IAKO rođen u Senti, Stevana Sremca Nišlije smatraju „svojim“. U Nišu je živeo od 1879. do 1892. godine, kada je osnovao pozorišnu družinu Sinđelić, gradsku čitaonicu, gde je bio prvi delovođa, profesor za srpski jezik, geografiju, opštu i nacionalnu istoriju, poslovođa gimnazije koja danas nosi njegovo ime. U Nišu se po Sremcu nazivaju ulica i trg, njegovi junaci, kao i on, imaju mnogobrojne biste i spomen-ploče, a dodeljuje se i nagrada koja nosi njegovo ime.
Novosti
Sveto pismo, vlasništvo velikog srpskog pisca Stevana Sremca, pronađeno je pre desetak dana u Nišu i u sredu je predato Narodnoj biblioteci koja nosi njegovo ime
Foto D. M. Car "Sveto pismo" Stevana Sremca
Sveto pismo, vlasništvo velikog srpskog pisca Stevana Sremca, pronađeno je pre desetak dana u Nišu i u sredu je predato Narodnoj biblioteci koja nosi njegovo ime - ekskluzivno saznaju „Novosti“. Autentičnost ovog kapitalnog izdanja Starog zaveta i Novog zaveta štampanog u Beogradu 1870. godine je potvrđena.
- U knjizi postoji niz dokaza koji potvrđuju da je knjiga bila Sremčeva - otkriva, za „Novosti“, Milunka Mitić, predsednica ogranka Vukove zadužbine u Nišu, koja je knjigu predala Biblioteci. - Imamo piščev krasnopis na početnim stranicama „Svetog pisma“, gde je zapisao: „Stevan Sremac 1889“, imamo i štanbilj „biblioteka Stevana Sremca“ i njegove zabeleške na kraju knjige. Neprocenjivo blago sada je kod kuće, i pridružuje se drugim njegovim knjigama koje se brižno čuvaju u ovoj ustanovi. Sveto pismo koje je imao čuveni Sremac sadrži Daničićev prevod Starog zaveta i Vukov prevod Novog zaveta.
Do ovog velikog otkrića došao je književnik i publicista Vidosav Petrović, koji je knjigu dobio od čoveka koji insistira na anonimnosti. Gde je knjiga bila ranije, nije poznato, osim što se pretpostavlja da je „boravila“ u nekoj susednoj zemlji, a postoje i indicije da je bila u manastiru. Petrović otkriva detalje:
- Nesumnjivo je reč o svojini Stevana Sremca, koja je do mene došla kada mi se pozivom obratio darodavac - kaže, za „Novosti“, Vidosav Petrović. - Ta knjiga je, prema mojim saznanjima, bila dugo čuvana na 30 kilometara od glavnog grada nama susedne zemlje, u manastiru. Darodavac mi je predložio da sam procenim kome i kako da je predam. Odlučio sam da je prosledim Vukovoj zadužbini, gde su, opet, odlučili da je daju Biblioteci.
U Sremčevoj knjizi utisnut je i pečat Narodne biblioteke Kraljevine Jugoslavije, što ukazuje na to da je knjiga ranije već bila u vlasništvu Biblioteke. Da li je „otišla“ sa osvajačima u Drugom svetskom ratu, naši sagovornici kažu da je manje važno od činjenice da je konačno - kod kuće.
Sremčev brat Jovan poklonio je celokupnu piščevu ličnu biblioteku gradskoj biblioteci 1906. godine, posle iznenadne piševe smrti.
Ogranak Vukove zadužbine, u saradnji sa Istorijskim arhivom, Narodnim muzejom i univerzitetskom i gradskom bibliotekom postavio je izložbu „Srpska knjiga štampana u Beču u 18. i 19. veku“, na kojoj se našlo i dvadesetakak Sremčevih knjiga, od Cicerona do Subotića. Među piščevim ličnim knjigama preovlađuju Daničićeva i Vukova dela. Poslednje otkriće, izvesno je, biće deo neke nove vredne izložbe.
SREMAC - NIŠLIJA IAKO rođen u Senti, Stevana Sremca Nišlije smatraju „svojim“. U Nišu je živeo od 1879. do 1892. godine, kada je osnovao pozorišnu družinu Sinđelić, gradsku čitaonicu, gde je bio prvi delovođa, profesor za srpski jezik, geografiju, opštu i nacionalnu istoriju, poslovođa gimnazije koja danas nosi njegovo ime. U Nišu se po Sremcu nazivaju ulica i trg, njegovi junaci, kao i on, imaju mnogobrojne biste i spomen-ploče, a dodeljuje se i nagrada koja nosi njegovo ime.
Novosti