Oproštaj ili osveta?

[destrukcija]

U normalnim situacijama je normalno i oprostiti.

Problem nastaje kada je situacija ekstremna. Još veći problem je ako zakaže i pravni sistem.

Da li bi u tom slučaju osveta bila opravdana. Da li bi mogli živeti gledajući osobu koja vam je uništila život i koja je nastavila svoj bez imalo griže savesti. Da li ste svesni toga da bi čin osvete navukao još jedan veliki teret na vaša pleća. Da li ste spremni živeti sa takvim teretom. Da li ste spremni prihvatiti osudu pravnog sistema. Da li bi smatrali da je ta osuda opravdana...postavlja se puno pitanja koja nisu ni malo laka.

Jako je teško unapred zauzeti stav. Jednostavno ne možete znati kako će te reagovati.

Da mi neko recimo siluje ili ubije dragu osobu bio bih spreman da zivim sa "teretom" da sam se takvom skotu licno osvetio.

 

[dumspirospero]

Pre 5 godina bila sam učesnik u saobraćajnoj nesreći... Bilo je zimsko vreme. Vozač iz suprotnog pravca je pričao sa suvozačem i u momentu kada je ulazio u krivinu nehotice je dodirnuo kočnicu i naravno dobio je ''skije'', preleteo na moju stranu u punoj brzini (ja sam bila vozač) imali smo direktan udes. Da situacije bude još gora, obzirom da sam bila u krivini i niko nas nije video naleteo je još jedan automobil na već skršene automobile, posledice su bile fatalne...Da ne dužim, imala sam neverovatnu sreću da ostanem živa...Policija je zaista bila objektivna...Međutim,situacija za vozača koji je izazvao sudar je bila izuzetno komplikovana, njegov suvozač je bio u teškoj situaciji, ja sam imala povrede..., koristio je službeno vozilo u privatne svrhe koje uz to nije bilo tehnički spremno jer je imalo izlizane letnje gume...
Naravno pokrenuta je čitava hajka na njega, pretio mu je otkaz na poslu, itd. i ceo njegov život zavisio, je od mene. Nisam pokrenlua nikakvu tužbu i pored molbe javnog tužioca da to učinim, nisam želela. Svakom može da se desi trenutak nepažnje, a osim toga čovek je oženjen ima dvoje malo dece, krenula sam to logikom, da je glupo da deca trpe. Ta saobraćajna nesreća zaustavila je moj život za narednih 4 godine...
Nikada me nije pozvao da pita kako sam, niti se raspitivao...
Ja znam da sam uradila ispravno i zaista sam iz duše oprostila. Ja sam ozdravila i to je najvažnije i dalje sam vozač, nemam strah od vožnje što je veoma bitno.
Smatram da čovek treba da se izdigne iznad svega. Treba biti human ..., bez obzira kakva je druga strana...

 

[nency2]

Zasta tesko pitanje, narocito, sta bih uradila da mi neko napstvuje ili povredi porodicu..Verovatno bih postupila instinktivno ...A onda bih razmisljala o posledicama...Inace nisam osoba koja se sveti niti o tome razmisljam, jer "bozanska pravda" se pobrine za sve.....

 

[Overlord]

Što se mene tiče, ja ovim smradovima na vlasti nikada ne mogu oprostiti. I želeo bih da im se osvetim.
Tako, da ih gledam u lice i da im pričam bajke za teletabise, a oni te bajke da gutaju i da kolutaju očima iza nekog stakla i da ne mogu da me dodirnu.
A uz to da gledaju kako se smeškam i brojim tuđe pare, namenjene za nešto drugo.
Al' šta sad ja da radim kad je to nemoguće?
Znam da nikada neću biti političar i tačka.

Da mi neko recimo ukrade biciklu... i da ga nahvatam sa istom... ne znam, slomio bih mu svaku koščicu zato što je lopov,
pa bi ga posle razmazao po betonu zato što mi je verovatno prefarbao tu biciklu da se ne provali, e a posle bih mu možda i oprostio.

Sitne bezdušne stvari treba ignorisati.. šta ja znam.
Dok onaj koji zaboravlja + oprašta, e taj ima problem u glavi.
Mogao bi da poradi na pamćenju zbog sopstvenog funkcionisanja uopšte.

 

[destrukcija]

Zasta tesko pitanje, narocito, sta bih uradila da mi neko napstvuje ili povredi porodicu..Verovatno bih postupila instinktivno ...A onda bih razmisljala o posledicama...Inace nisam osoba koja se sveti niti o tome razmisljam, jer "bozanska pravda" se pobrine za sve.....

Ne postoji "bozanska pravda".
Mnogi zlocinci i serijske ubice su umrle laksom smrcu nego sto su umrli neki koji su za zivota cinili samo dobro.

 

[loona]

Sitnice me ne dotiču a kad su ozbiljnije stvari u pitanju niti zaboravljam niti praštam.

 

[ceca69]

Nisam osvetoljubiv tip..trudim se da oprostim svemu i svakome ko me povredi...naravno..nikada ne zaboravim ali oprostim.Sad da su u pitanju extremne situacije koje se ovde pominju.. da neko povredi meni drage osobe na jako svirep nacin ..ne znam kako bih reagovala....mislim da nikako ne bih mogla da presudim nekome svojom rukom..ali smatram da postoji sud za svako delo pa i takve situacije.

 

[black more]

Oprostiti i zaboraviti bi bilo savršenstvo. Ali nije tako. Niko ni ne oprašta ni ne zaboravlja.

Osveta je normalna stvar (za ljudski rod). Za sada. Svi se svete. Svako na svoj način. U pitanju je samo količina osvete.
Npr: Sud nekog koji je ubio ili sl. osudi (osveti mu se u ime nekog društva) na 40 godina zatvora. Varijacije moguće.
Druga je stvar što mi mislimo. To ne znamo do momenta kada razmišljanja gube logiku sadašnjeg razuma. Minijatura trenutka odnese u nepoznato......

 

[besherat]

Teško je govoriti o extremnim situacijama, ako se u njima nisi našao. Zato mogu pričati samo za neke manje problematične stvari. Mogu oprostiti, ali ne i zaboraviti. Glupo mi je kada ljudi kažu da mogu da zaborave. Ja nemam gumicu u glavi, još mi je niko nije ugradio. Što se tiče osvete, to osjećanje nikada nisam doživjela, jer stvarno nisam imala takvo iskušenje, gdje bih to mogla da testiram.

 

[rasium45]

želim svoj stav na ovu temu iskazati pomoću jedne priče... je li to zabranjeno,pitam administratora?
OSVETA - priča iz naroda


... zapisao Aleksa Šantić

Neki seljak, kad je kosio na svojoj livadi travu, spazi jedno leglo (gnijezdo) lasice. U leglu spavahu goli mali lasići, ali sami bez svoje majke. Seljak se sagne i uzme leglo te ga prenese na drugo mjesto, da ga ne bi sa nepažnjom kosom utamanio. Seljak nastavi opet svoj rad sa kosom. Najedanput spazi, gdje ide lasica i približuje se svome mjestu, na kome je ostavila leglo sa mladijem. Seljak stane posmatrati, šta će lasica raditi kad ne nađe svoje leglo. Lasica došavši na ono mjesto, na kome je ostavila svoje mlade, vidje da joj je neko digao njezine drage lasiće. Uzvrti se i počne tražiti tamo amo svoje mlade, ali joj bi uzalud traženje. Onda počne gledati na svaku stranu stojeći na jednom mjestu; dok najedanput poleti i uspuže se uz jedno drvo o kome je bio ovješen istog seljaka jedan kabao (vedro) pun mlijeka. Stane na kabao te otruje sve mlijeko nekom travom. Dok je to ona činila, seljak brzo uzme leglo sa lasićima i stavi ga na ono mjesto, odakle ga je digao. Lasica kad siđe s drveta ode opet tražiti svoje drage lasiće, i na radost njezinu nađe svoje male, gole lasiće. Omiluje ih i nahrani. Sad se lasica opet odvoji od mladijeh. Uspuže se ponovo na isto drvo, gdje visaše kabao pun mlijeka, i grizući zubima duže vremena kanapu (konopac), kojom je bio privezan kabao, prekine je a kabao pane na zemlju iz koga se proli sve mlijeko.

Seljak, kad je vidio ovu mudrost ovako male životinje, reče:

"Čini dobro ne samo ljudstvu, nego i životinji, pa će ti biti dobro".

"Zlo čini, zlo će te i snaći".

Životinja, pa i ona zna šta je "osveta".