Član
- Učlanjen(a)
- 08.10.2009
- Poruka
- 1.849
Odnos potrošača prema jajima
Na pitanje "Da li volite da jedete jaja?" potvrdan odgovor dalo je 1978.g. 92,69%, 1981.g. 82,3%, 1990.g, 75% i 2001.g. 68,5% anketiranih. Uočljiv je, dakle, trend opadanja udela potrošača koji vole jaja, mada je njihov udeo još uvek vrlo visok.
Prve rezultate ankete potrosača o potrošnji jaja i odnosu prema jajima kao prehrambenom proizvodu objavila je Pavlovski (1981a). Nešto kasnije, u toku 1981. godine, isti autor obavio je znatno detaljnije ispitivanje čiji su rezultati objavljeni u okviru doktorske disertacije (Pavlovski, 1982). Ispitivanje odnosa potrošača prema jajima iz baterijskog i ekstenzivnog sistema drzanja nosilja obavili su Mašić i Pavlovski (1984), a odnosa potrošača prema nekim osobinama kvaliteta jaja Mašić i Pavlovski (1991). Znatan broj podataka o odnosu potrošača prema jajima dobili su Pavlovski i Mašić (1994). Svi ovi obimni podaci dobijeni su u različitim ispitivanjima u različito vreme i u vezi sa različitim pitanjima, pa će se ovde ukratko izneti u posebnim tematskim odeljcima.
a) Navike potrošača
Nesumnjivo je da primarno mesto u ispitivanjima odnosa potrošača prema bilo kom proizvodu imaju navike potrošača. U odnosu na navike potrošača jaja, u Beogradu su obavljene odgovarajuće ankete, i to sa 300 anketiranih 1978. godine (Pavlovski, 1981), sa 850 anketiranih 1981. godine (Pavlovski, 1982), sa 564 anketiranih 1990. godine (Pavlovski i Masic, 1994) i 900 anketiranih 2001. godine (Pavlovski i sar. neobjavljeni podaci).
Na pitanje "Da li volite da jedete jaja?" potvrdan odgovor dalo je 1978.g. 92,69%, 1981.g. 82,3%, 1990.g, 75% i 2001.g. 68,5% anketiranih. Uočljiv je, dakle, trend opadanja udela potrošača koji vole jaja, mada je njihov udeo još uvek vrlo visok. Kao raziog smanjene konzumacije jaja većina anketiranih potrošača u 2001.g. (83,5%) je navelo kao razlog strah od holesterola,
Na pitanje "Za koji obrok najčešće jedete jaja?" ubedljivo najveći udeo anketiranih zaokruzio je kao svoj odgovor "doručak"- 1978.g. 52.3%. a 2001.g. 72.5% anketiranih. Za večeru je najčesce koristilo jaja 1978.g. 38,29%, a 2001.g. 22.5% ankeliranih potrošača.
b) Osobine jajeta
Odnos potrošača prema poedinim osobinama jajeta ispitivan je u napred navedenim anketama, u kojima su potrošači odgovarali na pitanja o osobinama koje se najviše cene prilikom kupovine veličina, svežina, boja ljuske i dr.), o osobinama razbijenih jaja lošeg i dobrog unutrašnjeg kvaliteta, o preferenci boje žumanca (bledo zuta, žuta, jako žuta, narandžasta, narandžastocrvena) i osobinama jaja koje bi najviše doprinele povećanju potrošnje (bolji kvalitet, garantovana svežina, niža cena). Godine 1981. prilikom kupovine jaja ubedljivo najveći udeo anketiranih (87,9%) cenio je svežinu, zatim 7,4% veličinu i 1,3% boju ljuske. Skoro deceniju kasnije, odnosno dve, redosied ovih osobina ostao je nepromenjen. U prvoj anketi 40,4% potrosača nije razlikovalo jaja dobrog i lošeg unutrašnjeg kvaliteta, a skoro deceniju kasnije u drugoj anketi 1990.g. taj udeo se značajno smanjio na 26,8%, a 2001.g.u trećoj anketi na 22,53%. Najveći postotak potrošača (36.5%) preferirao je žutu boju žumanca, u drugoj anketi na prvom mestu i dalje je bila žuta (28,8%), a u trećoj se postotak smanjio na 22.5%. Od osobina jaja koje bi najviše doprinela povećanju potrošnje na ubedljivom prvom mestu u sve tri ankete bila je svežina (65,2%, 39,7% i 42.8%).
c)Sistemi držanja nosilja
Odnos potrošača prema jajima proizvedenim u baterijskom i ekstenzivnom sistemu ispitivan je 1981.g. na 850 anketiranih (Mašić i Pavlovski, 1984), 1990.g. na 564 anketiranih (Pavlovski i Mašic, 1993) i 2001.g.na 980 anketiranih (Pavlovski i sar, neobljavljeni podaci). U svim anketama potrošači su odgovarali na pitanja: mišljenje o proizvodnji jaja u baterijskim kavezima (odgovori: prihvatljiva, nužno zlo, treba je zabraniti); koji sistem držanja daje najbolji kvalitet jaja (odgovori: ekstenzivni, poluintenzivni, batetijski) i spremnost da plate veću cenu za jaja iz ekstenzivnog sistema ili za jaja garantovanog kvaliteta. Godine 1981. 70,6% potrošača je smatralo da je baterijski sistem prihvatljiv, a deceniju kasnije taj postotak je spao na 54,6% dok je dve decenije kasnije taj postotak bio samo 35,6%. U navedenom periodu skoro se udvostručio postotak potrošača koji su za zabranu baterijskog sistema: sa 6,4% povećao se na 10,3% odnosno na 13,2%. U pomcnutim godinama postotak potrošača koji su spremni da plate veću cenu za 10% povećao se sa 46% na 63% odnosno 71,5%. Očigledno je da se medu potrošačima u Beogradu za dve decenije znatno povećao broj pristalica jaja iz ekstenzivnog sistema držanja, takođe broj protivnika baterijskog sistema, što odgovara sličnim trendovima u mogim zemljama Zapadne Evrope.
Zakljuilna razmatranja
Iz navedenog je očigledno da su jaja namimice koji voli velika većina potrošača.
Trend opadanja udela potrošača koji vole da jedu jaja svakako da zahteva posebnu pažnju i preduzimanje istraživanja sa ciljem da se utvrde uzroci ove pojave. Da li je to posledica širenja holesterofobije koja je ugrozila proizvodnju konzumnih jaja u razvijenim zapadnim zemljama, ili nekih drugih razloga? U svakom slučaju, proizvođači konzumnih jaja kod nas o tome bi morali da povedu ozbiljnu brigu i da nađu odgovarajuće mere, ako ne za povratak preference jaja kod naših potrošača na raniji nivo, a ono bar zaustavljanje daljeg opadanja udela potrošača kojima su jaja omiljena hrana. Pri tome, proizvodnja i marketing jaja posebnog kvaliteta treba da ima veoma važnu ulogu tako što će potrošačima obezbediti nov proizvod, a sve u cilju povećanja potrošnje jaja.
Dr ZLAT1CA PAVLOVSKI, naucni savetnik,
Dr RATIMIR CM1LJAN1Ć, naučni savetnik,
mr MILOŠ LUKIĆ, istrazivač saradnik,
ZDENKA ŠKRBIC, istazivač pripravnik,
Institut za stocarstvo, Beograd-Zemun.
Preuzeto iz časopisa "Savremena poljoprivreda"
Na pitanje "Da li volite da jedete jaja?" potvrdan odgovor dalo je 1978.g. 92,69%, 1981.g. 82,3%, 1990.g, 75% i 2001.g. 68,5% anketiranih. Uočljiv je, dakle, trend opadanja udela potrošača koji vole jaja, mada je njihov udeo još uvek vrlo visok.
a) Navike potrošača
Nesumnjivo je da primarno mesto u ispitivanjima odnosa potrošača prema bilo kom proizvodu imaju navike potrošača. U odnosu na navike potrošača jaja, u Beogradu su obavljene odgovarajuće ankete, i to sa 300 anketiranih 1978. godine (Pavlovski, 1981), sa 850 anketiranih 1981. godine (Pavlovski, 1982), sa 564 anketiranih 1990. godine (Pavlovski i Masic, 1994) i 900 anketiranih 2001. godine (Pavlovski i sar. neobjavljeni podaci).
Na pitanje "Da li volite da jedete jaja?" potvrdan odgovor dalo je 1978.g. 92,69%, 1981.g. 82,3%, 1990.g, 75% i 2001.g. 68,5% anketiranih. Uočljiv je, dakle, trend opadanja udela potrošača koji vole jaja, mada je njihov udeo još uvek vrlo visok. Kao raziog smanjene konzumacije jaja većina anketiranih potrošača u 2001.g. (83,5%) je navelo kao razlog strah od holesterola,
Na pitanje "Za koji obrok najčešće jedete jaja?" ubedljivo najveći udeo anketiranih zaokruzio je kao svoj odgovor "doručak"- 1978.g. 52.3%. a 2001.g. 72.5% anketiranih. Za večeru je najčesce koristilo jaja 1978.g. 38,29%, a 2001.g. 22.5% ankeliranih potrošača.
b) Osobine jajeta
Odnos potrošača prema poedinim osobinama jajeta ispitivan je u napred navedenim anketama, u kojima su potrošači odgovarali na pitanja o osobinama koje se najviše cene prilikom kupovine veličina, svežina, boja ljuske i dr.), o osobinama razbijenih jaja lošeg i dobrog unutrašnjeg kvaliteta, o preferenci boje žumanca (bledo zuta, žuta, jako žuta, narandžasta, narandžastocrvena) i osobinama jaja koje bi najviše doprinele povećanju potrošnje (bolji kvalitet, garantovana svežina, niža cena). Godine 1981. prilikom kupovine jaja ubedljivo najveći udeo anketiranih (87,9%) cenio je svežinu, zatim 7,4% veličinu i 1,3% boju ljuske. Skoro deceniju kasnije, odnosno dve, redosied ovih osobina ostao je nepromenjen. U prvoj anketi 40,4% potrosača nije razlikovalo jaja dobrog i lošeg unutrašnjeg kvaliteta, a skoro deceniju kasnije u drugoj anketi 1990.g. taj udeo se značajno smanjio na 26,8%, a 2001.g.u trećoj anketi na 22,53%. Najveći postotak potrošača (36.5%) preferirao je žutu boju žumanca, u drugoj anketi na prvom mestu i dalje je bila žuta (28,8%), a u trećoj se postotak smanjio na 22.5%. Od osobina jaja koje bi najviše doprinela povećanju potrošnje na ubedljivom prvom mestu u sve tri ankete bila je svežina (65,2%, 39,7% i 42.8%).
c)Sistemi držanja nosilja
Odnos potrošača prema jajima proizvedenim u baterijskom i ekstenzivnom sistemu ispitivan je 1981.g. na 850 anketiranih (Mašić i Pavlovski, 1984), 1990.g. na 564 anketiranih (Pavlovski i Mašic, 1993) i 2001.g.na 980 anketiranih (Pavlovski i sar, neobljavljeni podaci). U svim anketama potrošači su odgovarali na pitanja: mišljenje o proizvodnji jaja u baterijskim kavezima (odgovori: prihvatljiva, nužno zlo, treba je zabraniti); koji sistem držanja daje najbolji kvalitet jaja (odgovori: ekstenzivni, poluintenzivni, batetijski) i spremnost da plate veću cenu za jaja iz ekstenzivnog sistema ili za jaja garantovanog kvaliteta. Godine 1981. 70,6% potrošača je smatralo da je baterijski sistem prihvatljiv, a deceniju kasnije taj postotak je spao na 54,6% dok je dve decenije kasnije taj postotak bio samo 35,6%. U navedenom periodu skoro se udvostručio postotak potrošača koji su za zabranu baterijskog sistema: sa 6,4% povećao se na 10,3% odnosno na 13,2%. U pomcnutim godinama postotak potrošača koji su spremni da plate veću cenu za 10% povećao se sa 46% na 63% odnosno 71,5%. Očigledno je da se medu potrošačima u Beogradu za dve decenije znatno povećao broj pristalica jaja iz ekstenzivnog sistema držanja, takođe broj protivnika baterijskog sistema, što odgovara sličnim trendovima u mogim zemljama Zapadne Evrope.
Zakljuilna razmatranja
Iz navedenog je očigledno da su jaja namimice koji voli velika većina potrošača.
Trend opadanja udela potrošača koji vole da jedu jaja svakako da zahteva posebnu pažnju i preduzimanje istraživanja sa ciljem da se utvrde uzroci ove pojave. Da li je to posledica širenja holesterofobije koja je ugrozila proizvodnju konzumnih jaja u razvijenim zapadnim zemljama, ili nekih drugih razloga? U svakom slučaju, proizvođači konzumnih jaja kod nas o tome bi morali da povedu ozbiljnu brigu i da nađu odgovarajuće mere, ako ne za povratak preference jaja kod naših potrošača na raniji nivo, a ono bar zaustavljanje daljeg opadanja udela potrošača kojima su jaja omiljena hrana. Pri tome, proizvodnja i marketing jaja posebnog kvaliteta treba da ima veoma važnu ulogu tako što će potrošačima obezbediti nov proizvod, a sve u cilju povećanja potrošnje jaja.
Dr ZLAT1CA PAVLOVSKI, naucni savetnik,
Dr RATIMIR CM1LJAN1Ć, naučni savetnik,
mr MILOŠ LUKIĆ, istrazivač saradnik,
ZDENKA ŠKRBIC, istazivač pripravnik,
Institut za stocarstvo, Beograd-Zemun.
Preuzeto iz časopisa "Savremena poljoprivreda"