- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.990
Od ljubavne do perfidne
Jasna Jovanović | 30. avgust 2010. 16:16 | Večernje novosti
Žene su bolji manipulatori, a psiholozi tvrde da muškarca koji ih voli, pomoću različitih tehnika, mogu naterati da uradi baš sve što žele
Manipulacija je po definiciji model ponašanja kojim se koriste međuljudski kontakti radi zaustavljanja ili skrivanja informacija. Takođe, to je i smišljeno baratanje pogrešnim podacima, izvrnutim činjenicama, lažnim interpretacijama, podmetanje lažnih utisaka, kako bi se ostvarila kontrola nad nekim ili nečim...
Međutim, manipulacija ima još mnogo značenja, definicija, suptilnijih vidova koji nisu uočljivi na prvi pogled, ali sa kojima se svakoga dana susrećemo. Psiholozi tvrde da se manipulacija događa toliko često da praktično ne postoji sredina gde nema barem i “najslabijeg” vida upravljanja tuđim mislima i osećanjima. Vrlo često toga nisu svesni ni manipulatori ni oni kojima se manipuliše, pa su to bezazlene manipulacije koje neće doneti mnogo štete, ali zato postoje i vrlo perfidni, ciljani oblici manipulacije koji za svrhu imaju ostavrivanje skrivenih interesa i potčinjavnje pojedinca ili grupe.
Ako pogledate modernu psiho-literaturu, vrlo često ćete primetiti naslove kao što su “preuzmite kontrolu”, “kako navesti ljude da čine ono što želite”, ili “kako privući novac, ljubav, uspeh”... Svi mehanizmi kojima utičemo na ljude oko nas, nesvesno ili svesno, baziraju se upravo na manipulaciji.
Komunikacijske veštine najčešći su njen oblik i određuju međuljudkse odnose na mnogo načina. Reč stvara najviše problema, ali i najlakše rešava nesporazume. Često je, međutim, vrlo tanka linija između razgovora i manipulacije. Psiholozi tvrde da su žene tu pravi “maheri” i da mogu muškarca koji ih voli da nateraju da uradi baš sve što žele. Mehanizmi su različiti, neko “pada” na umiljavanje, neko na oštriji i konfliktniji razgovor, ali efekat je isti. Istraživanja pokazuju da je čak 99% muškaraca sklono da bude izmanipulisano od strane voljene žene, samo ako ona to želi. Takođe, roditelji se vrlo često koriste manipulacijom u vaspitanju, jer su deca naročito “pogodna” kategorija pošto ne umeju da prepoznaju manipulativne tehnike.
U pozadini želje da nekim manipulišemo najčešće je nesigurnost, manjak samopouzdanja, strahovi i kompleksi koji se “vuku” iz detinjstva, poput fobija od manjka ljubavi ili kompleks niže vrednosti. U odnosu u kojem vlada svesna manipulacija, bliskost i iskrenost su isključene, tvrde stručnjaci.
Nemamo potrebu da manipulišemo drugima samo ako posedujemo dovoljnu količinu samopoštovanja i istinsku ljubav prema sebi. Ona, tvrde stručnjaci, dolazi “iznutra”, dok je manupulacija osećaj moći koji dolazi “spolja” i koji pruža samo kratkotrajnu satisfakciju.
Manipulacija je veliki teret za svesne manipulatore, tvrde psiholozi, jer traži konstatno pretvaranje i “glumu”, što manipulatore iscrpljuje, jer moraju da se kontrolišu, budu stalno skoncentrisani i fokusirani na svoj “zadatak”. Oni su pod velikim stresom jer vode računa hoće li “igru” odigrati savršeno, da li su nešto propustili i postoji li mogućnost da budu razotkriveni... Najčešća pozadina potrebe za manipulacijom jeste želja ljudi da ih drugi dožive kao harizmatične, bitne, imresivne pojave. A sve to da bi se manipualtori osećali bolje kada razmišljaju o sebi. Osećaj sopstvene nemoći “kamufliraju” uticajem na druge.
I zavođenje je vrsta manipulacije! Psiholozi tvrde da tu i manipulator i onaj koji je izmanipulisan uživaju u “igri” do određenog trenutka. Tzv."ljubavna manipulacija" izaziva prijatne osećaje, podstiče zaljubljenost koja muti razum i ne dozvoljava da drugog sagledamo onakvim kakav je zaista. Volimo da mislimo da je taj neko savršen, iskren i idealan. Zbog toga se veliki broj veza raspadne posle te prve faze zaljubljenosti, jer manipulacija postaje očigledna, transparentna i nepoželjna. Psiholozi tvrde da je, ako želite da procenite ljubavnog partnera, najbolje da ga posmatrate u komunikaciji sa ljudima koji mu nisu posebno važni i to, po mogućstvu, u što stresnijim situacijama. Najverovatnije je da će se tako ponašati i prema vama kada prođe zaljubljenost.
Cena prividne moći, koju postižemo manipulacijom, prevelika je. Stručnjaci tvrde da takvi ljudi nikada nisu u stanju da se opuste, budu ono što zaista jesu, i uživaju u životu. Privid, stalna tenzija da održe imaginarnu sliku o sebi, preveliki su teret za ličnost i najčešće ne donose ništa dobro ni psihi ni telu. Biti uvek na oprezu i u strahu ima “bumerang” efekat i pogubno je po zdravlje. Ako želimo opuštene, iskrene odnose sa emocionalno zrelim ljudima, bilo da je u pitanju posao ili ljubav, manipulacija treba da bude zaboravljena. Jer, emotivno zrela osoba, koja poseduje socijalnu inteligenicju, ne može dugo biti nečija marioneta. Čak i kada manipulacija uspe, manipulator nije svestan da taj neko voli samo njegovu masku, idealizovanu sliku, a ne ono što je on zaista. Istinska privlačnost, harizma, šarm, “ono nešto” što pojedinci imaju, proizilazi isključivo iz zdrave ljubavi prema sebi, uživanja u sopstvenom telu i životu.
“PRIJATNE” MANIPULACIJE
Bečki psihlog Julija Umek tvrdi da postoji bezbroj vrsta manipulacije, jer je u prirodi čoveka da bude izmanipulisan. Ona naglašava tzv. “prijatne” manipulacije, kakva je na primer, lepo postavljen i dekorisan sto u restoranu. Takav prizor prija oku i čulima, pa ćemo zbog toga ”oprostiti” i ako hrana nije baš najbolja. Ili, ljubazna, simpatična prodavačica koja vam uz osmeh ponudi određeni proizvod. Čak 80% ljudi će ga kupiti iako im nije potreban. U velikim robnim kućama prodavci se služe različitim manipulacijama kakva je, na primer, francuska muzika na odeljenju gde se prodaju vina. Istraživanje je pokazalo da to ima uticaj na izbor vina, ali da ljudi toga uopšte nisu svesni, čak nisu ni primetili da svira francuska muzika. Julija Umek izdvaja nekoliko vrsti manipulacija sa kojima se najčešće srećemo:
* Manipulacija govorom
Načinom na koji govorimo može da se stvori bliskost, distanca, osećaj sreće ili nezadovoljstva, poverenja ili straha. Govor se posebno koristi da bi se uticalo na široke narodne mase. To političari vrlo dobro znaju, pa su u njihovim timovima često i psiholozi koji “pomažu” da reči budu što ubedljivije. Na primer, stručnjaci tvrde da je američki predsednik Barak Obama svojom poznatom rečenicomim „Yes, wecan” (“Mi to možemo”) čitavoj naciji uspeo da ulije osećaj pouzdanosti.
* Manipulacija odećom
U jednom eksperimentu, elegantno obučeni muškarci došli su u jednu firmu i počeli da demontiraju kompjutere. Niko nije ni pomislio da su lopovi i da će ukrasti tehničke uređaje samo zbog toga što su bili pristojno obučeni. Odećom se predstavljamo, šaljemo poruke i manipulišemo utiscima koje ostavljamo. Istraživanja su pokazala i zbog čega trgovački putnici treba da budu što lepše obučeni - ljudi mnogo više veruju “ulickanom” prodavcu, nego nekome ko izgleda neuredno i jeftino.
* Natpisi na rasprodajama
Psiholozi tvrde da stvari deluju posebno jeftino kada su izloženi na gomili iznad koje piše “popust”. Eksperiment je pokazao da će ljudi kupiti nešto, bez ozbira da li im se dopada ili im je potrebno, jer ta slika i napisani pojmovi, kako tvrde psiholozi, “isključuju” mozak. Osim reči “popust“, najveću manipulativnu moć ima reč “gratis“.
* „Efekat sveca“
Kada firme angažuju poznate ličnosti za reklamiranje nekog proizvoda, to je tzv. „efekat sveca“, koji se koristi da bi se simpatije koje osećamo prema određenoj osobi prenele na proizvod.
DUGUJEŠ MI!
Kada nam se neko “dodvorava”, emotivno ucenjuje jer zna da ga volimo, ili nam stalno čini usluge, poklanja sitne poklone koje ne možemo da uzvratimo, to je tzv. “suptilna” manipulacija. Iako donekle prija, takva vrsta manipulacije vrlo brzo počinje da opterećuje, a dobronamernost da smeta. To nam nesvesno često čine roditelji, jer u želji da pomognu, previše opterećuju i stalno podsećaju decu “šta su sve učinili za njih i čega su se sve odrekli”. Manipulišu svojim godinama i zdravljem, pa često izgovaraju rečenice kao što su “toliko me sekiraš da ću svisnuti”, “nadam se da će i tebi tvoje dete ovako nešto da priredi, pa ćeš videti kako je to”, “ja samo hoću da ti pomognem, a ti me grdiš” i sl. Takve manipulacije možemo da doživimo i od prijatelja, komšija, poznanika, koji se nude da pomognu “samo da bi vam učinili, bez traženja ičega zauzvrat”. Međutim, to vremenom počinje da se komplikuje, pa takve osobe počnu da očekuju da “vratite dug”. Tako nas često navode da radimo stvari koje nam se ne rade, samo da bi ih ispoštovali. Stvaranje “osećaja duga” česta je vrsta manipulacije i vrlo delotvorna. Mehanizam ove vrste manipulacije spada u nesvesne obrasce u psihologiji poznate pod nazivom “projektivne identifikacije”. Ovaj obrazac temelji se na projektovanju “osećaja duga” koji izmanipulisana osoba počinje da oseća. Smatrajući kako iz dobrote “podmeće svoja leđa” za drugoga, manipulatori najčešće nisu svesni šta rade, ali suptilno šalju poruku “duguješ mi”.
Jasna Jovanović | 30. avgust 2010. 16:16 | Večernje novosti
Žene su bolji manipulatori, a psiholozi tvrde da muškarca koji ih voli, pomoću različitih tehnika, mogu naterati da uradi baš sve što žele
Manipulacija je po definiciji model ponašanja kojim se koriste međuljudski kontakti radi zaustavljanja ili skrivanja informacija. Takođe, to je i smišljeno baratanje pogrešnim podacima, izvrnutim činjenicama, lažnim interpretacijama, podmetanje lažnih utisaka, kako bi se ostvarila kontrola nad nekim ili nečim...
Međutim, manipulacija ima još mnogo značenja, definicija, suptilnijih vidova koji nisu uočljivi na prvi pogled, ali sa kojima se svakoga dana susrećemo. Psiholozi tvrde da se manipulacija događa toliko često da praktično ne postoji sredina gde nema barem i “najslabijeg” vida upravljanja tuđim mislima i osećanjima. Vrlo često toga nisu svesni ni manipulatori ni oni kojima se manipuliše, pa su to bezazlene manipulacije koje neće doneti mnogo štete, ali zato postoje i vrlo perfidni, ciljani oblici manipulacije koji za svrhu imaju ostavrivanje skrivenih interesa i potčinjavnje pojedinca ili grupe.
Ako pogledate modernu psiho-literaturu, vrlo često ćete primetiti naslove kao što su “preuzmite kontrolu”, “kako navesti ljude da čine ono što želite”, ili “kako privući novac, ljubav, uspeh”... Svi mehanizmi kojima utičemo na ljude oko nas, nesvesno ili svesno, baziraju se upravo na manipulaciji.
Komunikacijske veštine najčešći su njen oblik i određuju međuljudkse odnose na mnogo načina. Reč stvara najviše problema, ali i najlakše rešava nesporazume. Često je, međutim, vrlo tanka linija između razgovora i manipulacije. Psiholozi tvrde da su žene tu pravi “maheri” i da mogu muškarca koji ih voli da nateraju da uradi baš sve što žele. Mehanizmi su različiti, neko “pada” na umiljavanje, neko na oštriji i konfliktniji razgovor, ali efekat je isti. Istraživanja pokazuju da je čak 99% muškaraca sklono da bude izmanipulisano od strane voljene žene, samo ako ona to želi. Takođe, roditelji se vrlo često koriste manipulacijom u vaspitanju, jer su deca naročito “pogodna” kategorija pošto ne umeju da prepoznaju manipulativne tehnike.
U pozadini želje da nekim manipulišemo najčešće je nesigurnost, manjak samopouzdanja, strahovi i kompleksi koji se “vuku” iz detinjstva, poput fobija od manjka ljubavi ili kompleks niže vrednosti. U odnosu u kojem vlada svesna manipulacija, bliskost i iskrenost su isključene, tvrde stručnjaci.
Nemamo potrebu da manipulišemo drugima samo ako posedujemo dovoljnu količinu samopoštovanja i istinsku ljubav prema sebi. Ona, tvrde stručnjaci, dolazi “iznutra”, dok je manupulacija osećaj moći koji dolazi “spolja” i koji pruža samo kratkotrajnu satisfakciju.
Manipulacija je veliki teret za svesne manipulatore, tvrde psiholozi, jer traži konstatno pretvaranje i “glumu”, što manipulatore iscrpljuje, jer moraju da se kontrolišu, budu stalno skoncentrisani i fokusirani na svoj “zadatak”. Oni su pod velikim stresom jer vode računa hoće li “igru” odigrati savršeno, da li su nešto propustili i postoji li mogućnost da budu razotkriveni... Najčešća pozadina potrebe za manipulacijom jeste želja ljudi da ih drugi dožive kao harizmatične, bitne, imresivne pojave. A sve to da bi se manipualtori osećali bolje kada razmišljaju o sebi. Osećaj sopstvene nemoći “kamufliraju” uticajem na druge.
I zavođenje je vrsta manipulacije! Psiholozi tvrde da tu i manipulator i onaj koji je izmanipulisan uživaju u “igri” do određenog trenutka. Tzv."ljubavna manipulacija" izaziva prijatne osećaje, podstiče zaljubljenost koja muti razum i ne dozvoljava da drugog sagledamo onakvim kakav je zaista. Volimo da mislimo da je taj neko savršen, iskren i idealan. Zbog toga se veliki broj veza raspadne posle te prve faze zaljubljenosti, jer manipulacija postaje očigledna, transparentna i nepoželjna. Psiholozi tvrde da je, ako želite da procenite ljubavnog partnera, najbolje da ga posmatrate u komunikaciji sa ljudima koji mu nisu posebno važni i to, po mogućstvu, u što stresnijim situacijama. Najverovatnije je da će se tako ponašati i prema vama kada prođe zaljubljenost.
Cena prividne moći, koju postižemo manipulacijom, prevelika je. Stručnjaci tvrde da takvi ljudi nikada nisu u stanju da se opuste, budu ono što zaista jesu, i uživaju u životu. Privid, stalna tenzija da održe imaginarnu sliku o sebi, preveliki su teret za ličnost i najčešće ne donose ništa dobro ni psihi ni telu. Biti uvek na oprezu i u strahu ima “bumerang” efekat i pogubno je po zdravlje. Ako želimo opuštene, iskrene odnose sa emocionalno zrelim ljudima, bilo da je u pitanju posao ili ljubav, manipulacija treba da bude zaboravljena. Jer, emotivno zrela osoba, koja poseduje socijalnu inteligenicju, ne može dugo biti nečija marioneta. Čak i kada manipulacija uspe, manipulator nije svestan da taj neko voli samo njegovu masku, idealizovanu sliku, a ne ono što je on zaista. Istinska privlačnost, harizma, šarm, “ono nešto” što pojedinci imaju, proizilazi isključivo iz zdrave ljubavi prema sebi, uživanja u sopstvenom telu i životu.
“PRIJATNE” MANIPULACIJE
Bečki psihlog Julija Umek tvrdi da postoji bezbroj vrsta manipulacije, jer je u prirodi čoveka da bude izmanipulisan. Ona naglašava tzv. “prijatne” manipulacije, kakva je na primer, lepo postavljen i dekorisan sto u restoranu. Takav prizor prija oku i čulima, pa ćemo zbog toga ”oprostiti” i ako hrana nije baš najbolja. Ili, ljubazna, simpatična prodavačica koja vam uz osmeh ponudi određeni proizvod. Čak 80% ljudi će ga kupiti iako im nije potreban. U velikim robnim kućama prodavci se služe različitim manipulacijama kakva je, na primer, francuska muzika na odeljenju gde se prodaju vina. Istraživanje je pokazalo da to ima uticaj na izbor vina, ali da ljudi toga uopšte nisu svesni, čak nisu ni primetili da svira francuska muzika. Julija Umek izdvaja nekoliko vrsti manipulacija sa kojima se najčešće srećemo:
* Manipulacija govorom
Načinom na koji govorimo može da se stvori bliskost, distanca, osećaj sreće ili nezadovoljstva, poverenja ili straha. Govor se posebno koristi da bi se uticalo na široke narodne mase. To političari vrlo dobro znaju, pa su u njihovim timovima često i psiholozi koji “pomažu” da reči budu što ubedljivije. Na primer, stručnjaci tvrde da je američki predsednik Barak Obama svojom poznatom rečenicomim „Yes, wecan” (“Mi to možemo”) čitavoj naciji uspeo da ulije osećaj pouzdanosti.
* Manipulacija odećom
U jednom eksperimentu, elegantno obučeni muškarci došli su u jednu firmu i počeli da demontiraju kompjutere. Niko nije ni pomislio da su lopovi i da će ukrasti tehničke uređaje samo zbog toga što su bili pristojno obučeni. Odećom se predstavljamo, šaljemo poruke i manipulišemo utiscima koje ostavljamo. Istraživanja su pokazala i zbog čega trgovački putnici treba da budu što lepše obučeni - ljudi mnogo više veruju “ulickanom” prodavcu, nego nekome ko izgleda neuredno i jeftino.
* Natpisi na rasprodajama
Psiholozi tvrde da stvari deluju posebno jeftino kada su izloženi na gomili iznad koje piše “popust”. Eksperiment je pokazao da će ljudi kupiti nešto, bez ozbira da li im se dopada ili im je potrebno, jer ta slika i napisani pojmovi, kako tvrde psiholozi, “isključuju” mozak. Osim reči “popust“, najveću manipulativnu moć ima reč “gratis“.
* „Efekat sveca“
Kada firme angažuju poznate ličnosti za reklamiranje nekog proizvoda, to je tzv. „efekat sveca“, koji se koristi da bi se simpatije koje osećamo prema određenoj osobi prenele na proizvod.
DUGUJEŠ MI!
Kada nam se neko “dodvorava”, emotivno ucenjuje jer zna da ga volimo, ili nam stalno čini usluge, poklanja sitne poklone koje ne možemo da uzvratimo, to je tzv. “suptilna” manipulacija. Iako donekle prija, takva vrsta manipulacije vrlo brzo počinje da opterećuje, a dobronamernost da smeta. To nam nesvesno često čine roditelji, jer u želji da pomognu, previše opterećuju i stalno podsećaju decu “šta su sve učinili za njih i čega su se sve odrekli”. Manipulišu svojim godinama i zdravljem, pa često izgovaraju rečenice kao što su “toliko me sekiraš da ću svisnuti”, “nadam se da će i tebi tvoje dete ovako nešto da priredi, pa ćeš videti kako je to”, “ja samo hoću da ti pomognem, a ti me grdiš” i sl. Takve manipulacije možemo da doživimo i od prijatelja, komšija, poznanika, koji se nude da pomognu “samo da bi vam učinili, bez traženja ičega zauzvrat”. Međutim, to vremenom počinje da se komplikuje, pa takve osobe počnu da očekuju da “vratite dug”. Tako nas često navode da radimo stvari koje nam se ne rade, samo da bi ih ispoštovali. Stvaranje “osećaja duga” česta je vrsta manipulacije i vrlo delotvorna. Mehanizam ove vrste manipulacije spada u nesvesne obrasce u psihologiji poznate pod nazivom “projektivne identifikacije”. Ovaj obrazac temelji se na projektovanju “osećaja duga” koji izmanipulisana osoba počinje da oseća. Smatrajući kako iz dobrote “podmeće svoja leđa” za drugoga, manipulatori najčešće nisu svesni šta rade, ali suptilno šalju poruku “duguješ mi”.
