- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.982
Нови Правопис српскога језика
Практичан приручник
Свечано обећан до краја 2004. године, а појавио се недавно. Не зна се када ће Правопис почети да се званично примењује у школи, издаваштву, медијима, администрацији... За вођење језичке политике у Србији није задужено ниједно министарство
Измењено и допуњено издање Правописа српског језика Матице српске, које треба да замени компликовани и конфузни правописни приручник из 1993. године, недавно се појавило. Будући да смо ретуширано издање Правописа ишчекивали пуних шест година, догађај је и више него велики. Већина лингвиста приручник хвали и топло препоручује, док је јавност збуњена питањем ко то треба и званично да уради и када ће нови правопис почети да се примењује у пракси.
Свима је лакнуло што је Правопис на крају угледао светлост дана. Било је свечано обећано да ће се појавити до краја 2004. године, а тај рок је из године у годину одлаган из разлога који никоме нису баш најјаснији. Не вреди више ни да разбијамо главу тиме – било па прошло. Нови Правопис написан је у духу онога што су тражили рецензенти Иван Клајн и Драго Ћупић, и што је уосталом тражила и јавност – да се направи један краћи, практичнији приручник са мање дублета, са једноставнијим правилима, правописни приручник који ће просто одговорити намени.
Ново издање приредила је група састављена од лингвиста из три редакторска центра и две државе: Мато Пижурица (главни редактор, Нови Сад), Милорад Дешић и Живојин Станојчић (Београд), те водећи црногорски лингвиста Бранислав Остојић. Иницијатор пројекта је Одбор за стандардизацију српског језика, а финансирали су га Министарство науке и Министарство културе. Иако се приручник директно ослања на Правопис Матице српске из 1993. године, чији су аутори били Митар Пешикан, Јован Јерковић и Мато Пижурица, доноси и знатне измене.
„Главна врлина му је смањен број правила, као и чињеница да је ослобођен сувишних текстова и коментара који су у Правопису из 1993. године више личили на научне расправе из граматике и историје језика“ - сматра Срето Танасић, директор Института за српски језик. „Правопис је тиме постао приступачнији јавности. Поглавља су сложена боље и логичније, текст употпуњен, скраћен, прерађен и престилизован“.
Одељак о транскрипцији допуњен је скандинавским језицима, замењен је текст о прилагођеном писању имена из енглеског језика, проширен део о француском језику и словенским језицима. Прилоге за те области дали су Љубиша Рајић, Твртко Прћић, Душанка Точанац Миливојев и Богдан Терзић.
Занимљиво је да је захваљујући избацивању сувишног текста, речник уз правопис проширен на додатних 85 страна. Тиме је знатно олакшано проналажење одређених језичких недоумица. Правила о спојеном и одвојеном писању речи преполовљена су, те су стала на чак 20 страна мање, а она о писању великог слова уместо 34 сада заузимају 18 страна.
„Отклоњена је збрка у писању назива улица, те ће се реч улица посматрати увек као саставни део назива и писати великим почетним словом: Улица бродараца, Улица Димитрија Туцовића, Улица Жоржа Клемансоа. Искључили смо наопаки критеријум по коме постоје “велике” и “мале” револуције. Ко може да процени да је Октобарска револуција велика, па је треба писати великим словом, а Кинеска мала, па јој припада мало почетно слово. Сада се све револуције пишу великим словом и Октобарска, и Кинеска, и Југословенска, и Алжирска… Слично је и у писању историјских административних јединица. Било је Зворничка нахија, али нахија Зворник – сада је Нахија Зворник – наводи примере Мато Пижурица.
Од сада ће се и атрибут свети писати увек великим словом уз имена светаца, као и почетна слова имена цркава и храмова: Свети Сава, Храм Светог Саве, Црква Успења. Према старој верзији Правописа писало се Мајка Храброст, Краљица Мајка, Душко Дугоушко, али мајка Југовића, кир-Јања, Милић барјактар. Сада се имена свих књижевних ликова пишу великим словима, на пример Мајка Југовића.
Спојено и одвојено писање речи је најосетљивије за ауторе Правописа, јер је малим захватима лако добити посве нове речи, пореметити словни поредак у речницима. Ова област је запуштена, стихијно је решавана, а грађа је нарасла продором страних речи, признаје Пижурица. У напору да се успостави унутрашња логика настало је основно правило: спој речи које могу да стоје и самостално пише се са цртицом (радио-драма, ауто-превозник, ауто-делови, ауто-механичар, фото-репортер, ауто-пут, ауто-школа), а ако једна од речи није самостална онда се пишу састављено (аутострада). Међутим, ауто у речи аутобиографија, у смислу лично, није самостална и та сложеница се пише без цртице. Нови правопис наизглед брине и о родној равноправности – избачена је цртица између рођеног презимена и презимена које се додаје удајом.
„Увидело се да нема потребе разликовати женска двострука, а понекад и трострука презимена од мушких, истина ређих таквих презимена. Овим се поједностављује писање удвојених презимена у документима и не морају се стављати две цртице при преношењу једног презимена у следећи ред – објашњава Дешић.
Он скреће пажњу и на то да се неки предлошки спојеви сада пишу састављено: довиђења, доврага, укоштац, али остаје до слушања и до гледања јер није толико често у употреби.
Поред свих предности, нови Правопис није лишен ни мана. Поједини му замерају да су одређена поглавља и даље предугачка - правило о запети простире се на преко двадесет страна, рецимо. Ситни пропусти уочљиви су у речнику, који не прати у свим случајевима довољно правила. На пример, одредница „доврага“ је у речнику написана састављено, а под одредницом враг „до врага“ је написано баш овако - одвојено. Можда су и правила писања великог слова могла бити још једноставнија.
„Могло је мање да се нормира, да се каже да то није битно, јер велико слово је само једна конвенција. У већини европских језика аутор сам може да пише великим или малим словом реч ако сматра да тако треба - констатује Иван Клајн.
Једини већи пропуст ретушираног Правописа по њему је неакцентован речник. Правопис из `60-те је имао 70.000 одредница и све су биле акцентоване.
„Уско гледано акценат не припада правопису, али према традицији правопис служи као језички саветник и на једном месту читалац треба да добије више информација. А ми смо каснили са издавањем Правописа првенствено зато што је то тешка материја, а и није било довољно сарадње међу члановима групе која је на њему радила. Да је било сарадње међу редакторима можда би било и мање пропуста и можда би се неки избегли – искрен је Милорад Дешић. Он чврсто обећава да ће у свом школском издању правописа додатно поједноставити правила и акцентовати речник.
Када се све сабере и одузме, ово је бољи Правопис од свих ранијих, слажу се лингвисти. Али су подједнако збуњени, као и јавност, када се постави питање ко треба да озваничи његову примену и од када би требало да почне да се примењује.
„Неопходно је утврдити почетак примене новог Правописа у школи, издавачким кућама, медијима, администрацији, у писаном изражавању уопште“ – сматра Дешић.
Са друге стране, Весна Фила, помоћница министра за развој образовања и међународну сарадњу, тврди да чим се усвоји нови Правопис он постаје обавезујући за све којима је српски језик матерњи, а самим тим и за све оне којима је српски језик службени.
„Нема потребе за препорукама, јер се сва релевантна документа званично објављују и нема разлога да се посебно инсистира на томе. Обавезујуће је“ – истиче она.
А чини се да све и није тако лако када је школска година поодмакла, уџбеници штампани према старим правописним правилима, професори затечени, медији обавештени и необавештени, а администрација о неком тамо новом правопису вероватно ништа није ни чула... Намеће се још једном потреба хитног уређивања стратегије за вођење језичке политике у Србији. Ниједно од министарстава тренутно није обавезано да о томе брине.
Вратила се запета
Нови Правопис доноси измене и у терминологији. Усвојен је интерпункцијски термин запета уместо ранијег дублета запета / зарез.
- Запета је стари српски термин, а зарез преузет од Хрвата. Правописом из 60-те правили су компромисе Срби и Хрвати. Срби су рекли: „Хајде, ми ћемо да узмемо тај ваш зарез, а ви узмите нашу тачку“. И Хрвати пристали, али вратили после две године своју точку, а ми се тек након 40 година враћамо својој запети – подсећа Милорад Дешић.
Мануела Граф
Извор: НИН
Практичан приручник
Свечано обећан до краја 2004. године, а појавио се недавно. Не зна се када ће Правопис почети да се званично примењује у школи, издаваштву, медијима, администрацији... За вођење језичке политике у Србији није задужено ниједно министарство
Измењено и допуњено издање Правописа српског језика Матице српске, које треба да замени компликовани и конфузни правописни приручник из 1993. године, недавно се појавило. Будући да смо ретуширано издање Правописа ишчекивали пуних шест година, догађај је и више него велики. Већина лингвиста приручник хвали и топло препоручује, док је јавност збуњена питањем ко то треба и званично да уради и када ће нови правопис почети да се примењује у пракси.
Свима је лакнуло што је Правопис на крају угледао светлост дана. Било је свечано обећано да ће се појавити до краја 2004. године, а тај рок је из године у годину одлаган из разлога који никоме нису баш најјаснији. Не вреди више ни да разбијамо главу тиме – било па прошло. Нови Правопис написан је у духу онога што су тражили рецензенти Иван Клајн и Драго Ћупић, и што је уосталом тражила и јавност – да се направи један краћи, практичнији приручник са мање дублета, са једноставнијим правилима, правописни приручник који ће просто одговорити намени.
Ново издање приредила је група састављена од лингвиста из три редакторска центра и две државе: Мато Пижурица (главни редактор, Нови Сад), Милорад Дешић и Живојин Станојчић (Београд), те водећи црногорски лингвиста Бранислав Остојић. Иницијатор пројекта је Одбор за стандардизацију српског језика, а финансирали су га Министарство науке и Министарство културе. Иако се приручник директно ослања на Правопис Матице српске из 1993. године, чији су аутори били Митар Пешикан, Јован Јерковић и Мато Пижурица, доноси и знатне измене.
„Главна врлина му је смањен број правила, као и чињеница да је ослобођен сувишних текстова и коментара који су у Правопису из 1993. године више личили на научне расправе из граматике и историје језика“ - сматра Срето Танасић, директор Института за српски језик. „Правопис је тиме постао приступачнији јавности. Поглавља су сложена боље и логичније, текст употпуњен, скраћен, прерађен и престилизован“.
Одељак о транскрипцији допуњен је скандинавским језицима, замењен је текст о прилагођеном писању имена из енглеског језика, проширен део о француском језику и словенским језицима. Прилоге за те области дали су Љубиша Рајић, Твртко Прћић, Душанка Точанац Миливојев и Богдан Терзић.
Занимљиво је да је захваљујући избацивању сувишног текста, речник уз правопис проширен на додатних 85 страна. Тиме је знатно олакшано проналажење одређених језичких недоумица. Правила о спојеном и одвојеном писању речи преполовљена су, те су стала на чак 20 страна мање, а она о писању великог слова уместо 34 сада заузимају 18 страна.
„Отклоњена је збрка у писању назива улица, те ће се реч улица посматрати увек као саставни део назива и писати великим почетним словом: Улица бродараца, Улица Димитрија Туцовића, Улица Жоржа Клемансоа. Искључили смо наопаки критеријум по коме постоје “велике” и “мале” револуције. Ко може да процени да је Октобарска револуција велика, па је треба писати великим словом, а Кинеска мала, па јој припада мало почетно слово. Сада се све револуције пишу великим словом и Октобарска, и Кинеска, и Југословенска, и Алжирска… Слично је и у писању историјских административних јединица. Било је Зворничка нахија, али нахија Зворник – сада је Нахија Зворник – наводи примере Мато Пижурица.
Од сада ће се и атрибут свети писати увек великим словом уз имена светаца, као и почетна слова имена цркава и храмова: Свети Сава, Храм Светог Саве, Црква Успења. Према старој верзији Правописа писало се Мајка Храброст, Краљица Мајка, Душко Дугоушко, али мајка Југовића, кир-Јања, Милић барјактар. Сада се имена свих књижевних ликова пишу великим словима, на пример Мајка Југовића.
Спојено и одвојено писање речи је најосетљивије за ауторе Правописа, јер је малим захватима лако добити посве нове речи, пореметити словни поредак у речницима. Ова област је запуштена, стихијно је решавана, а грађа је нарасла продором страних речи, признаје Пижурица. У напору да се успостави унутрашња логика настало је основно правило: спој речи које могу да стоје и самостално пише се са цртицом (радио-драма, ауто-превозник, ауто-делови, ауто-механичар, фото-репортер, ауто-пут, ауто-школа), а ако једна од речи није самостална онда се пишу састављено (аутострада). Међутим, ауто у речи аутобиографија, у смислу лично, није самостална и та сложеница се пише без цртице. Нови правопис наизглед брине и о родној равноправности – избачена је цртица између рођеног презимена и презимена које се додаје удајом.
„Увидело се да нема потребе разликовати женска двострука, а понекад и трострука презимена од мушких, истина ређих таквих презимена. Овим се поједностављује писање удвојених презимена у документима и не морају се стављати две цртице при преношењу једног презимена у следећи ред – објашњава Дешић.
Он скреће пажњу и на то да се неки предлошки спојеви сада пишу састављено: довиђења, доврага, укоштац, али остаје до слушања и до гледања јер није толико често у употреби.
Поред свих предности, нови Правопис није лишен ни мана. Поједини му замерају да су одређена поглавља и даље предугачка - правило о запети простире се на преко двадесет страна, рецимо. Ситни пропусти уочљиви су у речнику, који не прати у свим случајевима довољно правила. На пример, одредница „доврага“ је у речнику написана састављено, а под одредницом враг „до врага“ је написано баш овако - одвојено. Можда су и правила писања великог слова могла бити још једноставнија.
„Могло је мање да се нормира, да се каже да то није битно, јер велико слово је само једна конвенција. У већини европских језика аутор сам може да пише великим или малим словом реч ако сматра да тако треба - констатује Иван Клајн.
Једини већи пропуст ретушираног Правописа по њему је неакцентован речник. Правопис из `60-те је имао 70.000 одредница и све су биле акцентоване.
„Уско гледано акценат не припада правопису, али према традицији правопис служи као језички саветник и на једном месту читалац треба да добије више информација. А ми смо каснили са издавањем Правописа првенствено зато што је то тешка материја, а и није било довољно сарадње међу члановима групе која је на њему радила. Да је било сарадње међу редакторима можда би било и мање пропуста и можда би се неки избегли – искрен је Милорад Дешић. Он чврсто обећава да ће у свом школском издању правописа додатно поједноставити правила и акцентовати речник.
Када се све сабере и одузме, ово је бољи Правопис од свих ранијих, слажу се лингвисти. Али су подједнако збуњени, као и јавност, када се постави питање ко треба да озваничи његову примену и од када би требало да почне да се примењује.
„Неопходно је утврдити почетак примене новог Правописа у школи, издавачким кућама, медијима, администрацији, у писаном изражавању уопште“ – сматра Дешић.
Са друге стране, Весна Фила, помоћница министра за развој образовања и међународну сарадњу, тврди да чим се усвоји нови Правопис он постаје обавезујући за све којима је српски језик матерњи, а самим тим и за све оне којима је српски језик службени.
„Нема потребе за препорукама, јер се сва релевантна документа званично објављују и нема разлога да се посебно инсистира на томе. Обавезујуће је“ – истиче она.
А чини се да све и није тако лако када је школска година поодмакла, уџбеници штампани према старим правописним правилима, професори затечени, медији обавештени и необавештени, а администрација о неком тамо новом правопису вероватно ништа није ни чула... Намеће се још једном потреба хитног уређивања стратегије за вођење језичке политике у Србији. Ниједно од министарстава тренутно није обавезано да о томе брине.
Вратила се запета
Нови Правопис доноси измене и у терминологији. Усвојен је интерпункцијски термин запета уместо ранијег дублета запета / зарез.
- Запета је стари српски термин, а зарез преузет од Хрвата. Правописом из 60-те правили су компромисе Срби и Хрвати. Срби су рекли: „Хајде, ми ћемо да узмемо тај ваш зарез, а ви узмите нашу тачку“. И Хрвати пристали, али вратили после две године своју точку, а ми се тек након 40 година враћамо својој запети – подсећа Милорад Дешић.
Мануела Граф
Извор: НИН
