Ni kod najbogatijih nema idealnog lečenja
U svetu ne postoji savršen zdravstveni sistem kojim bi svi pacijenti bili apsolutno zadovoljni. U svim zemljama postoje slični problemi u zdravstvu, a liste čekanja nisu izbegnute ni u Nemačkoj, Australiji i Kanadi, zemljama koje Svetska zdravstvena organizacija ocenjuje najvišim ocenama kada je zdravstvo u pitanju.
„Blic“ je proteklih devet nedelja opisivao zdravstvene sisteme u devet zemalja sveta. Nakon analize sistema i poređenja parametara koji su najbitniji za funkcionisanje zdravstva, nameće se zaključak da Srbija nije loš izuzetak i da naše zdravstvo nije u zaostatku ni za mnogo bogatijim zemljama gde se za lečenje pacijenata izdvaja i po deset puta više nego kod nas.
Evo i kratke retrospektive. Kao veoma dobar sistem nametnula se Češka. U ovoj zemlji gotovo da ne postoje liste čekanja ni za jednu intervenciju osim za operaciju kuka, a skoro sve usluge, osim stomatologije pokrivene su zdravstvenim osiguranjem. Najvažnije usluge, kao što su posete lekaru opšte prakse i ležanje u bolnici, kao i većina specijalizovanih usluga, u potpunosti su pokrivene osiguranjem. Kao retko gde u svetu, Česi imaju veoma lak pristup lekarima specijalistima i nije im neophodan uput lekara opšte prakse.
Veoma dobro leče se i Kanađani. Ipak, i u toj zemlji ima problema, pre svega sa listama čekanja, ali i zbog teške dostupnosti lekara specijalista.
Nemačko zdravstvo se smatra jednim od najbolje organizovanih na svetu. Ova zemlja ima jedan od najboljih zdravstvenih sistema, posebno posle reforme iz 2007. godine, kada je odlučeno da svaki nemački državljanin mora biti osiguran za usluge u bolnicama i domovima zdravlja.
Velika Britanija je potpuna suprotnost. Duge liste čekanja na sve hirurške intervencije, gotovo potpuna neprohodnost do lekara specijalista i sve češća putovanja u inostranstvo da bi se rešili zdravstveni problemi, glavne su odlike britanskog zdravstva danas.
Zemlja na koju se treba ugledati jeste Australija, gde je veliko zadovoljstvo pacijenata. Australijanci konstantno rade na poboljšanju uslova lečenja i povećanju broja doktora, pa se broj specijalista tokom poslednjih 20 godina udvostručio.
Slovenija, na primer, ima sistem solidarnog zdravstvenog osiguranja. Po glavi stanovnika u Sloveniji izdvaja se 1.400 evra, što je pet puta više nego u Srbiji. I pored više novca, u Sloveniji je aktuelan problem sa manjkom lekara, pa im je normativ mnogo veći nego kod naših lekara.
Ipak, čini se da je i pored dosta novca najteže pacijentima u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je zdravstveno osiguranje puki tržišni proizvod.
Od 300 miliona stanovnika, koliko ih živi u Americi, njih 50 miliona nije zdravstveno osigurano. Nema solidarnosti, kako je to u našoj zemlji, ali i u ostalim evropskim zemljama ili Kanadi. Za zdravstvo se u Americi izdvaja 7.000 dolara godišnje po stanovniku.
Svetlana Vukajlović, direktorka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, kaže da mora da se promeni negativan stav naših pacijenata i ubeđenje da je kod nas katastrofalno.
- Pa svuda se čeka i svuda se plaćaju određene participacije. Zdravstvo nigde nije potpuno besplatno, ni u mnogo bogatijim zemljama. Svuda postoje liste čekanja. U pojedinim zemljama da bi se stiglo do lekara specijaliste potrebne su nedelje čekanja. Kod nas je ipak bolje stanje na tom planu - kaže Svetlana Vukajlović za „Blic“.
Ona ističe da bi naša očekivanja od zdravstvenog sistema trebalo da budu u skladu sa našim finansijskim mogućnostima, koje su male jer smo siromašna zemlja.
Izdvajanje za zdravstvo po glavi stanovnika
Srbija 270 evra
SAD 7.000 dolara
Slovenija 1.400 evra
Češka 1.000 evra
Hrvatska 700 evra
Nemačka 3.500 evra
Kanada 3.326 dolara
Australija 3.128 dolara
Holandija 3.000 evra
Autor: I. Mišković - S. Todorović
U svetu ne postoji savršen zdravstveni sistem kojim bi svi pacijenti bili apsolutno zadovoljni. U svim zemljama postoje slični problemi u zdravstvu, a liste čekanja nisu izbegnute ni u Nemačkoj, Australiji i Kanadi, zemljama koje Svetska zdravstvena organizacija ocenjuje najvišim ocenama kada je zdravstvo u pitanju.
„Blic“ je proteklih devet nedelja opisivao zdravstvene sisteme u devet zemalja sveta. Nakon analize sistema i poređenja parametara koji su najbitniji za funkcionisanje zdravstva, nameće se zaključak da Srbija nije loš izuzetak i da naše zdravstvo nije u zaostatku ni za mnogo bogatijim zemljama gde se za lečenje pacijenata izdvaja i po deset puta više nego kod nas.
Evo i kratke retrospektive. Kao veoma dobar sistem nametnula se Češka. U ovoj zemlji gotovo da ne postoje liste čekanja ni za jednu intervenciju osim za operaciju kuka, a skoro sve usluge, osim stomatologije pokrivene su zdravstvenim osiguranjem. Najvažnije usluge, kao što su posete lekaru opšte prakse i ležanje u bolnici, kao i većina specijalizovanih usluga, u potpunosti su pokrivene osiguranjem. Kao retko gde u svetu, Česi imaju veoma lak pristup lekarima specijalistima i nije im neophodan uput lekara opšte prakse.
Veoma dobro leče se i Kanađani. Ipak, i u toj zemlji ima problema, pre svega sa listama čekanja, ali i zbog teške dostupnosti lekara specijalista.
Nemačko zdravstvo se smatra jednim od najbolje organizovanih na svetu. Ova zemlja ima jedan od najboljih zdravstvenih sistema, posebno posle reforme iz 2007. godine, kada je odlučeno da svaki nemački državljanin mora biti osiguran za usluge u bolnicama i domovima zdravlja.
Velika Britanija je potpuna suprotnost. Duge liste čekanja na sve hirurške intervencije, gotovo potpuna neprohodnost do lekara specijalista i sve češća putovanja u inostranstvo da bi se rešili zdravstveni problemi, glavne su odlike britanskog zdravstva danas.
Zemlja na koju se treba ugledati jeste Australija, gde je veliko zadovoljstvo pacijenata. Australijanci konstantno rade na poboljšanju uslova lečenja i povećanju broja doktora, pa se broj specijalista tokom poslednjih 20 godina udvostručio.
Slovenija, na primer, ima sistem solidarnog zdravstvenog osiguranja. Po glavi stanovnika u Sloveniji izdvaja se 1.400 evra, što je pet puta više nego u Srbiji. I pored više novca, u Sloveniji je aktuelan problem sa manjkom lekara, pa im je normativ mnogo veći nego kod naših lekara.
Ipak, čini se da je i pored dosta novca najteže pacijentima u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je zdravstveno osiguranje puki tržišni proizvod.
Od 300 miliona stanovnika, koliko ih živi u Americi, njih 50 miliona nije zdravstveno osigurano. Nema solidarnosti, kako je to u našoj zemlji, ali i u ostalim evropskim zemljama ili Kanadi. Za zdravstvo se u Americi izdvaja 7.000 dolara godišnje po stanovniku.
Svetlana Vukajlović, direktorka Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, kaže da mora da se promeni negativan stav naših pacijenata i ubeđenje da je kod nas katastrofalno.
- Pa svuda se čeka i svuda se plaćaju određene participacije. Zdravstvo nigde nije potpuno besplatno, ni u mnogo bogatijim zemljama. Svuda postoje liste čekanja. U pojedinim zemljama da bi se stiglo do lekara specijaliste potrebne su nedelje čekanja. Kod nas je ipak bolje stanje na tom planu - kaže Svetlana Vukajlović za „Blic“.
Ona ističe da bi naša očekivanja od zdravstvenog sistema trebalo da budu u skladu sa našim finansijskim mogućnostima, koje su male jer smo siromašna zemlja.
Izdvajanje za zdravstvo po glavi stanovnika
Srbija 270 evra
SAD 7.000 dolara
Slovenija 1.400 evra
Češka 1.000 evra
Hrvatska 700 evra
Nemačka 3.500 evra
Kanada 3.326 dolara
Australija 3.128 dolara
Holandija 3.000 evra
Autor: I. Mišković - S. Todorović