- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.990
Pod lupom: TAJNA BRAČNE SREĆE
Nema gazde u krevetu
Dugogodišnji partneri u „ozvaničenoj” vezi često se žale da im je ponestalo romantike, pa i strasti. Da li je to razlog za razvod? U kojoj meri opstanak braka zavisi od (dobrog) seksa?
Koja je tajna srećnog braka? Evo „vikinškog” recepta Hogara (iz čuvenog istoimenog stripa Dika Brauna) i njegove supruge: „Jedan bi trebalo da bude gazda...”, poručuje Helga… „I ja uvek pustim njoj da misli da je glavna!”, završava rečenicu njen robusni muž.
Šalu na stranu, i naše bake su (sa retkim izuzecima) vaspitavane u duhu patrijarhalne balkanske porodice u kojoj se bračna sreća postiže tako što žena „zna gde joj je mesto”, bez pogovora ispunjava sve svoje dužnosti i nikad ne nameće sopstveno mišljenje. Pristojne mlade dame su podučavane da revnosno odgovore na svaki zahtev „glave porodice”, a sopstvene želje – naročito one intimne prirode – potisnu ili sasvim zatru. Tek poneka bi se usudila da mužu („gazdi”) predloži nešto novo, drugačije u vođenju ljubavi, ili da slobodno pokaže šta joj se sviđa, odnosno ne sviđa u tom činu.
Seksualna revolucija je preokrenula naglavce ovakvu tradiciju i na „zadrtom” Balkanu. U Srbiji 21. veka je uobičajeni odgovor na pitanje o bračnoj sreći zasnovan na dve premise, o seksualnoj usklađenosti i ravnopravnosti partnera. Čak se možda i previše insistira na onoj prvoj.
„Nemojte seksom rešavati nesporazume čiji je izvor na drugom mestu, već otvoreno razgovarajte o onome što vas muči. Ali, isto tako ne dopustite da stres na poslu, brige oko novca, ili neki drugi neizgovoreni uzrok budu razlog da izgubite volju za seksom”, upozorava prof. dr Suzi Orbah, psihoterapeut, autor više knjiga popularne psihologije („Nemogućnost seksa”, „Tela”...) i predavač na nekoliko evropskih i američkih univerziteta. Ona upozorava da gašenje seksualne želje postaje sve češća muka sa kojom se suočavaju bračni parovi, a najteži su slučajevi u kojima se to dešava jednostrano: ako supružnici o tome ne razgovaraju iskreno, otvara se prilika za neverstvo.
Težnja ka savršenstvu guši seks
„Otkako smo u braku, kao da smo se zavetovali na celibat! Pre venčanja smo uživali u sitnim nežnostima, maženju, često vodili ljubav... Onda se sve to proredilo. Poslednjih godinu dana kao da nikad nemamo vremena ni raspoloženja za seks!”, žali se doktorki Katarina (36). Njen slučaj nije usamljen.
Zašto bračni partneri vremenom često postaju sve manje zainteresovani za seks, pitanje je na koje su odgovor ponudili mnogi stručnjaci.
Tako, recimo, dr Petra Bojnton, savetnica za odnose u braku, kao najveću prepreku ističe – posao: „Kad oboje rade, obaveze i stres sa kojima se svakodnevno suočavaju u karijeri ostavljaju malo vremena i snage za intimne odnose. Umor, neraspoloženje, brige... ne samo da ubijaju žudnju za nežnošću, već izazivaju i strah da je u pitanju seksualna disfunkcija, što je, opet, razlog da partneri izbegavaju da otvoreno razgovaraju o ovom problemu. Ne zaboravite da reč libido potiče iz grčkog jezika, na kojem znači energiju i želju”, podseća dr Bojnton.
Ova doktorka, kroz čije savetovalište je prošlo mnoštvo parova tražeći pomoć da očuvaju svoj brak, uočila je da se perfekcionizam na poslu često prenosi i na privatan život. Partneri, uspešni u svojoj profesiji, žele da imaju i „savršenu kuću, uzornu decu... pa i fantastičan seks”, što je sve, naravno, teško postići, i onda umesto uživanja u onome što su stekli, slede razočaranje i – svađe. Njen savet je: „Ne pokušavajte da u svemu budete idealni, opustite se, budite tolerantni i prema sebi i prema partneru. I razgovarajte. Poverite jedno drugome šta vas muči. Ali ne kroz duge monologe, već kroz kratku svakodnevnu razmenu mišljenja”.
Ukoliko ni to ne pomogne, preporučuje da konsultujete specijalistu, jer možda postoji biološki razlog za nedostatak interesovanja za seks.
Prema rečima dr Bojane Rudić – Stamenković, psihijatra i psihoterapeuta iz ordinacije „Medisan”, uspeh bračne zajednice se može proceniti i na osnovu upitnika o usaglašenosti partnera u četiri aspekta koja se smatraju osnovom „bračne dijade”. Tako se otkriva ne samo ono što u braku „škripi” već i šta je snaga tog para.
– Verujem da bi većina mojih kolega rekla da ljudi u terapiji govore o seksualnim problemima, jer nama i ne dođu oni koji nisu spremni da otvore tu temu. Iz mog iskustva, muškarci su direktniji u traženju pomoći kad postoji problem seksualne disfunkcije (koja kod njih i jeste uvek prepoznatljiva), ali oklevaju da razgovaraju o „mrtvom braku” – kaže dr Rudić – Stamenković, navodeći da su istraživanja utvrdila da bračnu terapiju kod nas tri puta češće iniciraju žene, a one su spremnije i da se priključe terapiji koju iniciraju njihovi partneri. Tek svaki drugi muškarac na to pristane.
– Oba partnera, pokazuje statistika, posle terapije jednako očekuju promene na drugome. U prepoznavanju nužne uzajamnosti u promeni žene prednjače u odnosu na muškarce (80 odsto naspram 56 odsto), kao i u spremnosti na ličnu promenu radi poboljšanja odnosa (72 odsto naspram 28 odsto). One u komunikaciji i konfliktu prioritet daju povezivanju, a oni – individualnosti. Žene pokazuju veću prilagodljivost, ali češće preuzimaju na sebe krivicu zbog problema u odnosu. U terapiji stidljivo traže ono što im je potrebno, pitajući se da li na to imaju pravo, da li su sebične... dok muškarci nerado priznaju emocionalnu potrebu, u strahu da će biti poniženi i odbačeni – navodi naša sagovornica.
Na prvom mestu, ipak – ljubav
Dr Zoran Milivojević, psihoterapeut svetske reputacije, sa dugogodišnjom praksom u partnerskoj terapiji, u knjizi „Formule ljubavi” objašnjava da su osobe koje izjednačavaju ljubav sa strašću sklone da raskinu vezu kojom su, inače, zadovoljne, ako procene da je strast prestala, ali ostaju u „strasnoj” vezi čak i kad su svesni da je ona po njih pogubna… Ova logika je, navodi dr Milivojević, pogrešna, jednako kao i ona koja izjednačava ljubav i seks, smatrajući da kvalitet seksualnog odnosa direktno odgovara kvalitetu i intenzitetu ljubavi. Jer, jednako je moguće imati nezadovoljavajući seksualni odnos sa voljenim bićem, kao i fantastičan seks sa nekim koga ne volite.
Od čega, onda, zavisi uspeh bračne zajednice?
– Pre svega od spremnosti oba partnera da uđu u ozbiljnu emocionalnu vezu, od njihove emocionalne zrelosti. To podrazumeva da su raščistili sa idealističkim očekivanjima da će im ljubav doneti sreću, večitu zaljubljenost, fantastičan seks... Važno je i da partneri imaju sličan pogled na važna životna pitanja, da se uglavnom slažu oko toga šta im je najznačajnije u životu i kako se te vrednosti ostvaruju. Konflikte, za koje je normalno da se pojavljuju u vezi, ne smeju tumačiti kao negaciju ljubavi ili poštovanja. Seks je takođe važan, ali ne toliko, koliko se inače smatra. Neka istraživanja su pokazala da parovi koji su duže zajedno seks stavljaju na neko dvanaesto mesto u odnosu na druge faktore. Na prvom mestu je sama ljubav, odnosno emocionalna povezanost, osećanje pripadnosti – kaže naš sagovornik.
Srpski muškarci reaguju kad je prekasno
Da li su Srbi spremni da sa bračnim partnerom iskreno razgovaraju o svojim seksualnim fantazijama ili problemima? Ako ustanove da imaju problem, da li se, i kada, obraćaju za pomoć psihologu ili terapeutu?
– Postoji razlika kako naši ljudi reaguju. Starije generacije su dosta zatvorene, ako se pojavi neki problem, to kriju od partnera jer smatraju da će misliti da nisu dovoljno dobri, da će potražiti drugoga. Slično je sa seksualnim fantazijama. Oni koji ih imaju uglavnom u njih uključuju osobe sa kojima nisu u odnosu, a to kriju od partnera da ga ne bi uvredili ili da on ne bi osetio ljubomoru.
Uglavnom su žene te koje traže pomoć, jer nemaju tu prisilu da moraju da budu jake i nezavisne, tako da im je normalno da potraže savet od drugoga kako bi rešile onaj problem koji ne mogu same da reše. Sa druge strane, muškarci izbegavaju dolazak kod stručnjaka, zbog različitih predrasuda koje imaju: da je poseta psihoterapeutu isto što i dokaz vlastite ludosti, slabosti, gluposti, nemoći... Naši muškarci i dalje misle da kad „pravi muškarac“ ima problem, ode u pećinu, u samoću, malo mućne glavom i sam reši svoj problem. Pogotovo ne vole muškarci da im se neki partnerski terapeut ili savetnik meša u odnose sa devojkom ili ženom.
Zbog toga kada žena navaljuje da potraže pomoć stručnjaka, muškarci pružaju otpor i tvrde da spoljašnja pomoć nije potrebna. A ako je odnos loš, žena posle neuspešnog insistiranja da se odnos popravi, odustaje od odnosa i muškarca. Tada taj isti muškarac, kada vidi da je veoma ozbiljno, pokazuje spremnost da se uključi u savetovanje ili terapiju, ali često se ispostavi da je njegova partnerka već emotivno otišla iz veze, da je prekasno – navodi za „Magazin” dr Milivojević.
Učenje intimnosti kroz nežnost
Kad među partnerima nema seksa, da li to znači da više nema ni ljubavi? Može li se takav brak spasti, i vredi li ga uopšte spasavati?
– Seksualna veština nije urođena, ona se razvija kroz praksu, pa većina parova koja ima dobar ljubavni odnos ipak mora da „poradi” na tome da izgradi i dobar seksualni odnos. Nedostatak seksa nije dokaz da nema ljubavi. Danas je mnogo parova koji intimne odnose imaju suviše retko.
Za to postoji nekoliko razloga, ali je glavni to što neke muškarce u dugogodišnjoj vezi već i sam pogled na partnerku više ne uzbuđuje seksualno, kao nekada. To je neka vrsta pornografske svesti jer znamo da određena slika ne može stalno izazivati seksualno uzbuđenje, potrebna je nova i nova slika. Na početku veze, kada je sve to novo i neistraženo, a partneri su još zaljubljeni jedno u drugo, oni stupaju u seksualne odnose svaki put kada osete želju, ali tokom vremena muškarac pri pogledu na svoju partnerku prestaje da se uzbuđuje, ne postiže erekciju i samim tim se plaši da priđe partnerki jer nije siguran da će doći do erekcije. I tada nastupa problem: on počinje da izbegava seks. Žena ga čeka, a on ne prilazi... i tako se odnosi prorede.
Ono što mi učimo muškarce je da pored vizuelnog postoje i drugi načini uzbuđivanja. Učimo ih da je i muškarcima potrebna predigra kako bi postigli erekciju. Kako se želja više ne pojavljuje na onaj način kao na početku, par učimo da započne seks na drugi način. I ako bi trebalo da dam neki savet, onda bih parovima koji su prestali sa intimnostima, predložio da se ponovo telesno zbliže, ali kroz nežnost, a ne kroz strast. Nekada strasan seks ne započinje strasno, i to parovi brzo nauče! – poručuje dr Milivojević.
.......
Kad bliskost ubija želju
– Upravo seksualni odnosi brak čine drugačijim od svih drugih bliskih odnosa. Partnerstvo je vođeno i biologijom i psihologijom, i pretvaramo se u karikaturu ako jedno od toga izgubimo. Ako su se ljudi udaljili, vredi videti šta se dogodilo, kroz koji vremenski period, koliko su zbog toga nesrećni, svako pojedinačno... Najzad, nisu li postali žrtve kulturološki veoma podržavanog stereotipa o paru koji se toliko „prožima”, toliko žrtvuje svoju individualnost, da među njima nema napetosti koja bi probudila seksualnu želju? Ovaj „savršeni par” će imati visok stepen zajedništva, uzajamne nege u brige, istražiće zajedno svaku pomisao, biće upoznati sa sadržajem svakog minuta koji su proveli odvojeno... ali neće imati seksualnu želju! Jer, razmena postoji tamo gde postoji razlika: razmene nema na broju 1, ona počinje od broja 2! – ističe dr Bojana Rudić.
Da li ste pred razvodom?
Beri Mekarti, seks terapeut i autor knjige „Ponovo rasplamsana želja”, na kojoj je zasnovan njegov program pomoći parovima čiji se brak „ohladio”, predlaže pacijentima da iskreno odgovore na deset pitanja iz kratkog testa kako bi se suočili sa seksualnom (ne)privlačnošću u sopstvenom braku. Ukoliko je odgovor na pet i više pitanja potvrdan, brak je u krizi, a ako su partneri manje od pet godina zajedno – po svoj prilici im sleduje razvod.
1. Zna se kad je vreme za seks (recimo, petkom uveče)
2. Jedino mesto za maženje je krevet.
3. Seks je više rad nego igra, više obaveza nego zabava.
4. Dodirivanje uvek vodi seksu.
5. Baš se i ne radujem vođenju ljubavi koje me čeka.
6. Nikad se ne prepuštam seksualnim maštarijama o svom partneru.
7. Seks mi ne pruža osećanje bliskosti i zajedništva sa partnerom.
8. Uvek je jedan od nas inicijator seksualnog čina, drugi se pridružuje.
9. Seks pre braka je bio najbolji u mom životu.
10. Partner i ja vodimo ljubav jednom ili dva puta mesečno.
Šest koraka do strasti
U najnovijoj anketi, koja se u Britaniji sprovodi svake godine, 39 odsto parova u dugogodišnjoj vezi izrazilo je želju da vode ljubav više puta nedeljno, ali je svega 17 odsto reklo da to zaista i čini. Pozivajući se na istraživanja koja su pokazala da 45 odsto bračnih parova vodi ljubav jednom do tri puta mesečno, 33 odsto tri puta godišnje, a svega osam procenata četiri puta nedeljno ili češće, dr Danijel Stajn, autor „Strasnog seksa”, pokušao je da svojim pacijentima pomogne kratkim „vodičem za strasni seks” u šest koraka:
• Imajte u vidu da ćete u karijeri imati uspone i padove, da će deca odrasti i otići svojim putem, i na kraju opet ostajete vas dvoje upućeni jedno na drugo.
• Materinstvo, hirurške intervencije, menopauza, promene u fizičkom izgledu i posledice uzimanja nekih lekova mogu uticati na seksualnost žene. U tom slučaju bi trebalo da se obrati svom lekaru.
• Ukoliko se kod jednog partnera pojavi psihološka prepreka zbog koje bez objašnjenja uskrati intimne odnose drugome, to potonjeg povređuje.
• Ponekad je potrebno staviti do znanja partneru da baš to veče (ni)ste raspoloženi za seks. Dovoljno je, recimo, da na frižideru postavite magnet koji simbolizuje vaše želje…
• Nekim parovima pomaže da odrede vreme za razmenu nežnosti… i da se pridržavaju tog rasporeda čak i kad misle da nisu raspoloženi. „Čim se opuste, raspoloženje se popravi i onda zaista uživaju”.
• Pokušajte povremeno da „rasplamsate ljubavni žar” izlaskom iz rutine: recimo, jednom nedeljno zaboravite na porodične probleme, kućne obaveze… i pravite se da ste na prvom sastanku!
Aleksandra Mijalković
Objavljeno: 06.03.2011.
Izvor: Politika magazin
Nema gazde u krevetu
Dugogodišnji partneri u „ozvaničenoj” vezi često se žale da im je ponestalo romantike, pa i strasti. Da li je to razlog za razvod? U kojoj meri opstanak braka zavisi od (dobrog) seksa?
Koja je tajna srećnog braka? Evo „vikinškog” recepta Hogara (iz čuvenog istoimenog stripa Dika Brauna) i njegove supruge: „Jedan bi trebalo da bude gazda...”, poručuje Helga… „I ja uvek pustim njoj da misli da je glavna!”, završava rečenicu njen robusni muž.
Šalu na stranu, i naše bake su (sa retkim izuzecima) vaspitavane u duhu patrijarhalne balkanske porodice u kojoj se bračna sreća postiže tako što žena „zna gde joj je mesto”, bez pogovora ispunjava sve svoje dužnosti i nikad ne nameće sopstveno mišljenje. Pristojne mlade dame su podučavane da revnosno odgovore na svaki zahtev „glave porodice”, a sopstvene želje – naročito one intimne prirode – potisnu ili sasvim zatru. Tek poneka bi se usudila da mužu („gazdi”) predloži nešto novo, drugačije u vođenju ljubavi, ili da slobodno pokaže šta joj se sviđa, odnosno ne sviđa u tom činu.
Seksualna revolucija je preokrenula naglavce ovakvu tradiciju i na „zadrtom” Balkanu. U Srbiji 21. veka je uobičajeni odgovor na pitanje o bračnoj sreći zasnovan na dve premise, o seksualnoj usklađenosti i ravnopravnosti partnera. Čak se možda i previše insistira na onoj prvoj.
„Nemojte seksom rešavati nesporazume čiji je izvor na drugom mestu, već otvoreno razgovarajte o onome što vas muči. Ali, isto tako ne dopustite da stres na poslu, brige oko novca, ili neki drugi neizgovoreni uzrok budu razlog da izgubite volju za seksom”, upozorava prof. dr Suzi Orbah, psihoterapeut, autor više knjiga popularne psihologije („Nemogućnost seksa”, „Tela”...) i predavač na nekoliko evropskih i američkih univerziteta. Ona upozorava da gašenje seksualne želje postaje sve češća muka sa kojom se suočavaju bračni parovi, a najteži su slučajevi u kojima se to dešava jednostrano: ako supružnici o tome ne razgovaraju iskreno, otvara se prilika za neverstvo.
Težnja ka savršenstvu guši seks
„Otkako smo u braku, kao da smo se zavetovali na celibat! Pre venčanja smo uživali u sitnim nežnostima, maženju, često vodili ljubav... Onda se sve to proredilo. Poslednjih godinu dana kao da nikad nemamo vremena ni raspoloženja za seks!”, žali se doktorki Katarina (36). Njen slučaj nije usamljen.
Zašto bračni partneri vremenom često postaju sve manje zainteresovani za seks, pitanje je na koje su odgovor ponudili mnogi stručnjaci.
Tako, recimo, dr Petra Bojnton, savetnica za odnose u braku, kao najveću prepreku ističe – posao: „Kad oboje rade, obaveze i stres sa kojima se svakodnevno suočavaju u karijeri ostavljaju malo vremena i snage za intimne odnose. Umor, neraspoloženje, brige... ne samo da ubijaju žudnju za nežnošću, već izazivaju i strah da je u pitanju seksualna disfunkcija, što je, opet, razlog da partneri izbegavaju da otvoreno razgovaraju o ovom problemu. Ne zaboravite da reč libido potiče iz grčkog jezika, na kojem znači energiju i želju”, podseća dr Bojnton.
Ova doktorka, kroz čije savetovalište je prošlo mnoštvo parova tražeći pomoć da očuvaju svoj brak, uočila je da se perfekcionizam na poslu često prenosi i na privatan život. Partneri, uspešni u svojoj profesiji, žele da imaju i „savršenu kuću, uzornu decu... pa i fantastičan seks”, što je sve, naravno, teško postići, i onda umesto uživanja u onome što su stekli, slede razočaranje i – svađe. Njen savet je: „Ne pokušavajte da u svemu budete idealni, opustite se, budite tolerantni i prema sebi i prema partneru. I razgovarajte. Poverite jedno drugome šta vas muči. Ali ne kroz duge monologe, već kroz kratku svakodnevnu razmenu mišljenja”.
Ukoliko ni to ne pomogne, preporučuje da konsultujete specijalistu, jer možda postoji biološki razlog za nedostatak interesovanja za seks.
Prema rečima dr Bojane Rudić – Stamenković, psihijatra i psihoterapeuta iz ordinacije „Medisan”, uspeh bračne zajednice se može proceniti i na osnovu upitnika o usaglašenosti partnera u četiri aspekta koja se smatraju osnovom „bračne dijade”. Tako se otkriva ne samo ono što u braku „škripi” već i šta je snaga tog para.
– Verujem da bi većina mojih kolega rekla da ljudi u terapiji govore o seksualnim problemima, jer nama i ne dođu oni koji nisu spremni da otvore tu temu. Iz mog iskustva, muškarci su direktniji u traženju pomoći kad postoji problem seksualne disfunkcije (koja kod njih i jeste uvek prepoznatljiva), ali oklevaju da razgovaraju o „mrtvom braku” – kaže dr Rudić – Stamenković, navodeći da su istraživanja utvrdila da bračnu terapiju kod nas tri puta češće iniciraju žene, a one su spremnije i da se priključe terapiji koju iniciraju njihovi partneri. Tek svaki drugi muškarac na to pristane.
– Oba partnera, pokazuje statistika, posle terapije jednako očekuju promene na drugome. U prepoznavanju nužne uzajamnosti u promeni žene prednjače u odnosu na muškarce (80 odsto naspram 56 odsto), kao i u spremnosti na ličnu promenu radi poboljšanja odnosa (72 odsto naspram 28 odsto). One u komunikaciji i konfliktu prioritet daju povezivanju, a oni – individualnosti. Žene pokazuju veću prilagodljivost, ali češće preuzimaju na sebe krivicu zbog problema u odnosu. U terapiji stidljivo traže ono što im je potrebno, pitajući se da li na to imaju pravo, da li su sebične... dok muškarci nerado priznaju emocionalnu potrebu, u strahu da će biti poniženi i odbačeni – navodi naša sagovornica.
Na prvom mestu, ipak – ljubav
Dr Zoran Milivojević, psihoterapeut svetske reputacije, sa dugogodišnjom praksom u partnerskoj terapiji, u knjizi „Formule ljubavi” objašnjava da su osobe koje izjednačavaju ljubav sa strašću sklone da raskinu vezu kojom su, inače, zadovoljne, ako procene da je strast prestala, ali ostaju u „strasnoj” vezi čak i kad su svesni da je ona po njih pogubna… Ova logika je, navodi dr Milivojević, pogrešna, jednako kao i ona koja izjednačava ljubav i seks, smatrajući da kvalitet seksualnog odnosa direktno odgovara kvalitetu i intenzitetu ljubavi. Jer, jednako je moguće imati nezadovoljavajući seksualni odnos sa voljenim bićem, kao i fantastičan seks sa nekim koga ne volite.
Od čega, onda, zavisi uspeh bračne zajednice?
– Pre svega od spremnosti oba partnera da uđu u ozbiljnu emocionalnu vezu, od njihove emocionalne zrelosti. To podrazumeva da su raščistili sa idealističkim očekivanjima da će im ljubav doneti sreću, večitu zaljubljenost, fantastičan seks... Važno je i da partneri imaju sličan pogled na važna životna pitanja, da se uglavnom slažu oko toga šta im je najznačajnije u životu i kako se te vrednosti ostvaruju. Konflikte, za koje je normalno da se pojavljuju u vezi, ne smeju tumačiti kao negaciju ljubavi ili poštovanja. Seks je takođe važan, ali ne toliko, koliko se inače smatra. Neka istraživanja su pokazala da parovi koji su duže zajedno seks stavljaju na neko dvanaesto mesto u odnosu na druge faktore. Na prvom mestu je sama ljubav, odnosno emocionalna povezanost, osećanje pripadnosti – kaže naš sagovornik.
Srpski muškarci reaguju kad je prekasno
Da li su Srbi spremni da sa bračnim partnerom iskreno razgovaraju o svojim seksualnim fantazijama ili problemima? Ako ustanove da imaju problem, da li se, i kada, obraćaju za pomoć psihologu ili terapeutu?
– Postoji razlika kako naši ljudi reaguju. Starije generacije su dosta zatvorene, ako se pojavi neki problem, to kriju od partnera jer smatraju da će misliti da nisu dovoljno dobri, da će potražiti drugoga. Slično je sa seksualnim fantazijama. Oni koji ih imaju uglavnom u njih uključuju osobe sa kojima nisu u odnosu, a to kriju od partnera da ga ne bi uvredili ili da on ne bi osetio ljubomoru.
Uglavnom su žene te koje traže pomoć, jer nemaju tu prisilu da moraju da budu jake i nezavisne, tako da im je normalno da potraže savet od drugoga kako bi rešile onaj problem koji ne mogu same da reše. Sa druge strane, muškarci izbegavaju dolazak kod stručnjaka, zbog različitih predrasuda koje imaju: da je poseta psihoterapeutu isto što i dokaz vlastite ludosti, slabosti, gluposti, nemoći... Naši muškarci i dalje misle da kad „pravi muškarac“ ima problem, ode u pećinu, u samoću, malo mućne glavom i sam reši svoj problem. Pogotovo ne vole muškarci da im se neki partnerski terapeut ili savetnik meša u odnose sa devojkom ili ženom.
Zbog toga kada žena navaljuje da potraže pomoć stručnjaka, muškarci pružaju otpor i tvrde da spoljašnja pomoć nije potrebna. A ako je odnos loš, žena posle neuspešnog insistiranja da se odnos popravi, odustaje od odnosa i muškarca. Tada taj isti muškarac, kada vidi da je veoma ozbiljno, pokazuje spremnost da se uključi u savetovanje ili terapiju, ali često se ispostavi da je njegova partnerka već emotivno otišla iz veze, da je prekasno – navodi za „Magazin” dr Milivojević.
Učenje intimnosti kroz nežnost
Kad među partnerima nema seksa, da li to znači da više nema ni ljubavi? Može li se takav brak spasti, i vredi li ga uopšte spasavati?
– Seksualna veština nije urođena, ona se razvija kroz praksu, pa većina parova koja ima dobar ljubavni odnos ipak mora da „poradi” na tome da izgradi i dobar seksualni odnos. Nedostatak seksa nije dokaz da nema ljubavi. Danas je mnogo parova koji intimne odnose imaju suviše retko.
Za to postoji nekoliko razloga, ali je glavni to što neke muškarce u dugogodišnjoj vezi već i sam pogled na partnerku više ne uzbuđuje seksualno, kao nekada. To je neka vrsta pornografske svesti jer znamo da određena slika ne može stalno izazivati seksualno uzbuđenje, potrebna je nova i nova slika. Na početku veze, kada je sve to novo i neistraženo, a partneri su još zaljubljeni jedno u drugo, oni stupaju u seksualne odnose svaki put kada osete želju, ali tokom vremena muškarac pri pogledu na svoju partnerku prestaje da se uzbuđuje, ne postiže erekciju i samim tim se plaši da priđe partnerki jer nije siguran da će doći do erekcije. I tada nastupa problem: on počinje da izbegava seks. Žena ga čeka, a on ne prilazi... i tako se odnosi prorede.
Ono što mi učimo muškarce je da pored vizuelnog postoje i drugi načini uzbuđivanja. Učimo ih da je i muškarcima potrebna predigra kako bi postigli erekciju. Kako se želja više ne pojavljuje na onaj način kao na početku, par učimo da započne seks na drugi način. I ako bi trebalo da dam neki savet, onda bih parovima koji su prestali sa intimnostima, predložio da se ponovo telesno zbliže, ali kroz nežnost, a ne kroz strast. Nekada strasan seks ne započinje strasno, i to parovi brzo nauče! – poručuje dr Milivojević.
.......
Kad bliskost ubija želju
– Upravo seksualni odnosi brak čine drugačijim od svih drugih bliskih odnosa. Partnerstvo je vođeno i biologijom i psihologijom, i pretvaramo se u karikaturu ako jedno od toga izgubimo. Ako su se ljudi udaljili, vredi videti šta se dogodilo, kroz koji vremenski period, koliko su zbog toga nesrećni, svako pojedinačno... Najzad, nisu li postali žrtve kulturološki veoma podržavanog stereotipa o paru koji se toliko „prožima”, toliko žrtvuje svoju individualnost, da među njima nema napetosti koja bi probudila seksualnu želju? Ovaj „savršeni par” će imati visok stepen zajedništva, uzajamne nege u brige, istražiće zajedno svaku pomisao, biće upoznati sa sadržajem svakog minuta koji su proveli odvojeno... ali neće imati seksualnu želju! Jer, razmena postoji tamo gde postoji razlika: razmene nema na broju 1, ona počinje od broja 2! – ističe dr Bojana Rudić.
Da li ste pred razvodom?
Beri Mekarti, seks terapeut i autor knjige „Ponovo rasplamsana želja”, na kojoj je zasnovan njegov program pomoći parovima čiji se brak „ohladio”, predlaže pacijentima da iskreno odgovore na deset pitanja iz kratkog testa kako bi se suočili sa seksualnom (ne)privlačnošću u sopstvenom braku. Ukoliko je odgovor na pet i više pitanja potvrdan, brak je u krizi, a ako su partneri manje od pet godina zajedno – po svoj prilici im sleduje razvod.
1. Zna se kad je vreme za seks (recimo, petkom uveče)
2. Jedino mesto za maženje je krevet.
3. Seks je više rad nego igra, više obaveza nego zabava.
4. Dodirivanje uvek vodi seksu.
5. Baš se i ne radujem vođenju ljubavi koje me čeka.
6. Nikad se ne prepuštam seksualnim maštarijama o svom partneru.
7. Seks mi ne pruža osećanje bliskosti i zajedništva sa partnerom.
8. Uvek je jedan od nas inicijator seksualnog čina, drugi se pridružuje.
9. Seks pre braka je bio najbolji u mom životu.
10. Partner i ja vodimo ljubav jednom ili dva puta mesečno.
Šest koraka do strasti
U najnovijoj anketi, koja se u Britaniji sprovodi svake godine, 39 odsto parova u dugogodišnjoj vezi izrazilo je želju da vode ljubav više puta nedeljno, ali je svega 17 odsto reklo da to zaista i čini. Pozivajući se na istraživanja koja su pokazala da 45 odsto bračnih parova vodi ljubav jednom do tri puta mesečno, 33 odsto tri puta godišnje, a svega osam procenata četiri puta nedeljno ili češće, dr Danijel Stajn, autor „Strasnog seksa”, pokušao je da svojim pacijentima pomogne kratkim „vodičem za strasni seks” u šest koraka:
• Imajte u vidu da ćete u karijeri imati uspone i padove, da će deca odrasti i otići svojim putem, i na kraju opet ostajete vas dvoje upućeni jedno na drugo.
• Materinstvo, hirurške intervencije, menopauza, promene u fizičkom izgledu i posledice uzimanja nekih lekova mogu uticati na seksualnost žene. U tom slučaju bi trebalo da se obrati svom lekaru.
• Ukoliko se kod jednog partnera pojavi psihološka prepreka zbog koje bez objašnjenja uskrati intimne odnose drugome, to potonjeg povređuje.
• Ponekad je potrebno staviti do znanja partneru da baš to veče (ni)ste raspoloženi za seks. Dovoljno je, recimo, da na frižideru postavite magnet koji simbolizuje vaše želje…
• Nekim parovima pomaže da odrede vreme za razmenu nežnosti… i da se pridržavaju tog rasporeda čak i kad misle da nisu raspoloženi. „Čim se opuste, raspoloženje se popravi i onda zaista uživaju”.
• Pokušajte povremeno da „rasplamsate ljubavni žar” izlaskom iz rutine: recimo, jednom nedeljno zaboravite na porodične probleme, kućne obaveze… i pravite se da ste na prvom sastanku!
Aleksandra Mijalković
Objavljeno: 06.03.2011.
Izvor: Politika magazin