Ne idu slavski kolač i „koka kola”
Istraživački tim pri Etnografskom muzeju predstavio rezultate rada na prikupljanju građe za kandidaturu krsne slave na listu Uneska
Snimak sa izložbe-takmičenja "Najlepši slavski kolač" koja je održana u Smederevu 31.01. (foto Beta)
Učesnici projekta koji će kandidovati krsnu slavu na listu nematerijalne kulturne baštine Uneska, juče su u Etnografskom muzeju predstavili prvu fazu u svom radu na prikupljanju podataka i građe o ovom srpskom običaju. Istraživanje je pokrilo rad na terenu od Vranja do Sombora, u okviru kojeg su označene osnovne osobine slave, kao što je služenje kolača, vina, žita, uz paljenje sveće.
Prema rečima Vesne Marjanović, rukovodioca projekta „Krsna slava”, istraživači na terenu obišli su u proteklih šest meseci porodice koje slave slavu i u Vladičinom Hanu, Kragujevcu, Loznici, Kruševcu i mnogim drugim mestima u Srbiji.
– Utvrđene su osnovne osobine slave, kao baze etničkog identiteta, do običaja da se krsno ime slavi tri, do četiri dana, pa do novije prakse da traje jedan dan. Po predanju, slava se prenosi po muškoj liniji, a u novije vreme postoji i ženska slava – rekla je Vesna Marjanović.
Marjanovićeva je napomenula da slave i srpske porodice u dijaspori.
Miloš Matić, viši kustos i istraživač, rekao je da je slava kompleksan kulturni fenomen i da je zadržala svoje osobine i u vremenu dereligizacije društva.
– Početkom devedesetih godina mnogi su se setili da opet treba slaviti slavu, ali jasno je dokazano da postoji slavski kontinuitet i pre toga. Postoji takoreći novokomponovana fraza da se na slavu ne poziva. To nije tačno, na slavu se zovu prijatelji i porodica i tako se formira odnos slavljenika prema drugima, i drugih prema njemu. Potvrđuju se i stabilizuju odnosi u lokalnoj zajednici – istakao je Matić i rekao da slavu slave i Vlasi i Romi.
Marko Stojanović, viši kustos i treći istraživač u projektu, osvrnuo se na probleme kojima bi se trebalo pozabaviti da bi krsna slava zaslužila priznanje od strane Uneska.
– Uslovi Uneska glase da je potrebno da tri generacije unazad prenose kulturno nasleđe i da je jedan element nasleđa živ. Postavlja se pitanje da li se uz sveću, žito i vino uklapa i flaša „koka kole”. U Srbiji postoje mesta kao što je Kaonik, u kojem se negde služi, a negde ne služi koljivo (žito), a tu se pojavljuje crkva koja ga nameće, iako ga nema u tom kraju – rekao je Stojanović.
Stojanović je upozorio da se treba čuvati i upliva medija i tržišta koji mogu da umanje vrednost krsne slave kao kulturnog dobra, jer su se u međuvremenu pojavili peškiri i čaše sa natpisima „srećna slava”. Takođe, jedna od ključnih osobina ovog nasleđa jeste slavski kolač, koji treba da se mesi u kući, a on se često kupuje u prodavnici.
Posle predstavljanja projekta usledila je i diskusija, a profesor Petar Vlahović je rekao da je slava obeležje etničkog identiteta, napomenuvši da i Albanci katoličke veroispovesti na Kosovu slave slavu, za razliku od Muslimana. Njegov kolega Dušan Drljača je, između ostalog, ukazao na činjenicu da oko 300.000 Vlaha u Srbiji takođe slavi, pa bi i njih trebalo uključiti u istraživanje.
Istraživački tim projekta „Krsna slava” radio je od maja 2010. do januara ove godine na prikupljanju materijala, a za taj posao Ministarstvo kulture je odvojilo 300.000 dinara. Sada ih, kako je rečeno, očekuje druga faza u radu.
S. Stamenković
Objavljeno: 25.02.2011.
Izvor: Politika
Istraživački tim pri Etnografskom muzeju predstavio rezultate rada na prikupljanju građe za kandidaturu krsne slave na listu Uneska
Snimak sa izložbe-takmičenja "Najlepši slavski kolač" koja je održana u Smederevu 31.01. (foto Beta)
Učesnici projekta koji će kandidovati krsnu slavu na listu nematerijalne kulturne baštine Uneska, juče su u Etnografskom muzeju predstavili prvu fazu u svom radu na prikupljanju podataka i građe o ovom srpskom običaju. Istraživanje je pokrilo rad na terenu od Vranja do Sombora, u okviru kojeg su označene osnovne osobine slave, kao što je služenje kolača, vina, žita, uz paljenje sveće.
Prema rečima Vesne Marjanović, rukovodioca projekta „Krsna slava”, istraživači na terenu obišli su u proteklih šest meseci porodice koje slave slavu i u Vladičinom Hanu, Kragujevcu, Loznici, Kruševcu i mnogim drugim mestima u Srbiji.
– Utvrđene su osnovne osobine slave, kao baze etničkog identiteta, do običaja da se krsno ime slavi tri, do četiri dana, pa do novije prakse da traje jedan dan. Po predanju, slava se prenosi po muškoj liniji, a u novije vreme postoji i ženska slava – rekla je Vesna Marjanović.
Marjanovićeva je napomenula da slave i srpske porodice u dijaspori.
Miloš Matić, viši kustos i istraživač, rekao je da je slava kompleksan kulturni fenomen i da je zadržala svoje osobine i u vremenu dereligizacije društva.
– Početkom devedesetih godina mnogi su se setili da opet treba slaviti slavu, ali jasno je dokazano da postoji slavski kontinuitet i pre toga. Postoji takoreći novokomponovana fraza da se na slavu ne poziva. To nije tačno, na slavu se zovu prijatelji i porodica i tako se formira odnos slavljenika prema drugima, i drugih prema njemu. Potvrđuju se i stabilizuju odnosi u lokalnoj zajednici – istakao je Matić i rekao da slavu slave i Vlasi i Romi.
Marko Stojanović, viši kustos i treći istraživač u projektu, osvrnuo se na probleme kojima bi se trebalo pozabaviti da bi krsna slava zaslužila priznanje od strane Uneska.
– Uslovi Uneska glase da je potrebno da tri generacije unazad prenose kulturno nasleđe i da je jedan element nasleđa živ. Postavlja se pitanje da li se uz sveću, žito i vino uklapa i flaša „koka kole”. U Srbiji postoje mesta kao što je Kaonik, u kojem se negde služi, a negde ne služi koljivo (žito), a tu se pojavljuje crkva koja ga nameće, iako ga nema u tom kraju – rekao je Stojanović.
Stojanović je upozorio da se treba čuvati i upliva medija i tržišta koji mogu da umanje vrednost krsne slave kao kulturnog dobra, jer su se u međuvremenu pojavili peškiri i čaše sa natpisima „srećna slava”. Takođe, jedna od ključnih osobina ovog nasleđa jeste slavski kolač, koji treba da se mesi u kući, a on se često kupuje u prodavnici.
Posle predstavljanja projekta usledila je i diskusija, a profesor Petar Vlahović je rekao da je slava obeležje etničkog identiteta, napomenuvši da i Albanci katoličke veroispovesti na Kosovu slave slavu, za razliku od Muslimana. Njegov kolega Dušan Drljača je, između ostalog, ukazao na činjenicu da oko 300.000 Vlaha u Srbiji takođe slavi, pa bi i njih trebalo uključiti u istraživanje.
Istraživački tim projekta „Krsna slava” radio je od maja 2010. do januara ove godine na prikupljanju materijala, a za taj posao Ministarstvo kulture je odvojilo 300.000 dinara. Sada ih, kako je rečeno, očekuje druga faza u radu.
S. Stamenković
Objavljeno: 25.02.2011.
Izvor: Politika