Naučite da kalemite

LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
img0107.png

7.
Odsecite kambijski sloj (vidi malu sliku)
tako da ne dodirujete površinu rukama i
da se ona poklapa sjezičkom podloge.
8.
Plemku umetnite u podlogu (vidi malu sliku,
gore). Na Iukovima kambijskog sloja (vidi malu
sliku, dole) proverite da li su se izložene
površine dobro poklopile.
9.
Čistom plastičnom uzicom zavežite podlogu i plemku. Kada na rezovima počne da se stvara kalus, oprezno uklonite uzicu tako da je zasečete odozdo.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Reznice
Zrele, nezrele i lisne reznice mogu da se upotrebe za razmnožavanje određenih voćaka. Reznice uvek uzmite sa
zdrave roditeljske biljke koja redovno rađa.

Zrele reznice
Zrelim reznicama mogu da se razmnožavaju smokve, penjačice, ribizle (bele, crvene i crne) i ogrozdi. Obično se
uzimaju ujesen.
Odaberite dovoljno zrele izbojke iz sezone koja je u toku, odsecite listove i mekan vrh. Uklonite neke ili većinu
pupoljaka (zavisno od vrste voćke) i odsecite vrh i osnovu. Priprema reznica i njihova dužina pomalo se razlikuju, a
detalji su opisani kod pojedinih voćnih vrsta.
Ako je zemljište dobro obradeno i nije preteško, reznice možete da stavite u uzan jarak na otvorenom. Ako je
zemljište teško, reznice posadite u lonac s vlažnim peskovitim kompostom. One bi trebalo da budu spremne za
presađivanje posle 1-2 godine.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Nezrele reznice
Guava, nar, tamariljo i borovnice mogu da se razmnožavaju nezrelim reznicama (tamo gde je klima dovoljno topla za
uspešno ukorenjivanje, borovnica može da se odgaja i iz drvenastih reznica). Reznice uzmite sredinom leta i
posadite ih u lonce s kompostom za ukorenjivanje. Pre presađivanja na stalno mesto mlade biljke očvrsnite.

Lisne reznice s pupoljkom
Kupine i hibridne kupine možete brzo da razmnožite lisnim reznicama s pupoljkom. Reznice uzmite pred kraj leta:
odrežite kratak deo stabljike, tako da svaki ima pupoljak i Iist. Stavite ih u kompost tako da se pupoljak nalazi malo
iznad površine zemlje. Kada se ukorene, sadnice možete kako da presadite, tako i da posadite na otvorenom.

img0109.png

1.
lskopajte uzak jarak dubok 15
cm. Ako u zemlji ima mnogo
gline, na dno svakog jarka
sipajte malo peska da biste
popraviii oceditost.
2.
Odaberite zrelu stabljiku
koja je narasla tekuće sezone
(ovde su smokve). Odsecite je
na dužini od najmanje 30 cm
(uz glavnu granu).
3.
Pri vrhu svake reznice orežite
mekane delove i skratite ih
otpriiike na 23 cm. Na vrhu, uz
gornji pupoljak napravite kos rez,
a na osnovi reznice ravan rez.
4.
Reznice stavite u pripremljen jarak na razmake od 10 do 15 cm i zakopajte

2/3
reznice. Zemljište učvrstite i reznice obeležite.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
img0110.png

img0111.png

5.
Reznicama će biti potrebno nekoliko meseci de se
ukorene. Do kraja sledeće vegetacione sezone trebalo bi da
se razvije čvrst novi rast.
6.
U jesen, posle opadanja listova, iskopajte iskorenjene reznice i stavite ih u plastičnu kesu da se ne isuše. Presadite ih na trajno mesto.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Vreže, grebenice i izbojci
Neke vrste voća puštaju vreže, grebenice i izbojke, koji se prirodno ukorenjuju na stabljičnim kolencima dok su još
pričvršćeni za matičnu biljku. Taj postupak primenjuje se za razmnožavanje voćnog materijala.
Vreže
Jagode (ali ne sve alpske jagode) stvaraju puzeće vodoravne stabljike ili vreže. Kad dođu u dodir sa zemljom, one
se ukorenjuju i mogu da se upotrebe za razmnožavanje. Izrasle vreže ravnomerno rasporedite i ostavite da se
ukorene, a potom ih iskopajte i odsecite.
Grebenice
Kupine i hibridne kupine mogu da se razmnožavaju grebeničenjem, iako se neki hibridi sporo ukorenjuju. Vrh može
da se ukoreni ako se oprezno učvrsti klinom u tlo ili u lonac s vlažnim kompostom. Nakon godinu dana, kada se
ukorene i stvore nove izbojke, mogu da se odseku od matične biljke i presade na stalno mesto.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Izbojci
Učvršćene šibolike voćke, poput malina, prirodno stvaraju izbojke, koje obično iskopavamo. Ako ih tada ostavite, u
jesen (kada biljka miruje, a tloje još toplo) možete već ukorenjene da ih iskopate i odsečete. Posadite ih na stalno
mesto. Izbojke stvaraju smokva, leska i lambertov lešnik. Ukoliko imaju dobar korenov sistem, odvojte ih ašovom i
presadite na isti način.
Seme
Razmnožavanje semenom obično se primenjuje na mnoge osetljive voćke, npr. avokado, guavu i papaju.
Alpska jagoda jedna je od retkih otpornih vrsta voćaka koje mogu uspešno da se razmnožavaju iz semena.
Srazmerno uspešno tako mogu da se razmnože i leska, lambertov lešnik, orah i pitomi kesten, iako kultivari koji se
odgajaju radi kvalitetnih plodova treba da se razmnože vegetativno.
 
Natrag
Top