- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.982
Najplaćeniji srpski slikari: Vlada Veličković i Ljuba Popović
Slikarstvo je, kažu poznavaoci, teško meriti jer ono nema “rezultate”. Slikar koji je najpoznatiji ne znači da je najbolji, a onaj čije su slike najprodavanije, ne znači da je najuticajniji. Živih srpskih slikara poznatih u svetu nema mnogo, a dva imena se ponavljaju na gotovo svim listama galerista i istoričara umetnosti: Ljubomir Popović i Vladimir Veličković.
Slika „Trg Duomo u Milanu” Gerharda Rihtera prodata je za 37 miliona dolara
- Dvojica naših Parižana, Vladimir Veličković i Ljubomir Popović, svakako su na prvom mestu onih čija se dela najčešće traže na tržištu. Oni imaju redovne kupce u Evropi - kaže istoričar umetnosti Nikola Kusovac, nekadašnji kustos Narodnog muzeja i dobar poznavalac tržišta umetničkih dela.
Njihova dela tražena su na aukcijama, bilo da su “obične” grafike za sto dolara i manje, ili velika ulja na platnu, dimenzija i do tri metra, sa cenama od nekoliko desetina hiljada dolara.
U zemlji, kaže Kusovac, solidnu cenu mogu da dostignu dela akademika Petra Omčikusa.
Milan Marinković Cile
- Njegova dela otkupljuju kolekcionari i ona mogu da se prodaju za nekoliko hiljada evra. Posebnu grupu čine umetnici poput Raše Todosijevića, koji dobro prolaze na konkursima gradskih vlasti. Većina onih mlađih koji uspevaju da prodaju neki svoj rad, mogu da dostignu cenu prosečne plate ili maksimalno 700 do 800 evra - kaže Kusovac.
Među živim srpskim slikarima nezaobilazni su Milan Marinković Cile i Voja Stanić. Cene njihovih radova na tržištu, kažu upućeni, osciliraju, u zavisnosti od dela i vremena u kojem se prodaju. Mnogi vole i rad slikara Miloša Šobajića.
- Ako mene pitate, pored Veličkovića, Marine Abramović i Raše Todosijevića, izdvojio bih slikare Miodraga Protića i Radomira Damnjanovića - navodi akademik Dušan Otašević, i sam cenjeni slikar i upravnik Galerije SANU.
Iz galerijskog ugla, međutim, prodaja slika na srpskom tržištu stoji baš loše. Dugogodišnji vlasnik Galerije “Beli anđeo” Ljuba Živković kaže da je tržište slika mrtvo.
- Niko više ne kupuje slike. Samo jako bogati ljudi i poneki gastarbajter kupi sliku u jednoj od naših galerija, i to u onoj na Mećavniku kod Kusturice i drugoj na Zlatiboru - kaže Živković.
To ne znači da nema baš nikakvog prometa slika, ali on se dešava, kažu upućeni, u veoma uskom krugu kolekcionara, koji među sobom trguju i menjaju vredna umetnička dela.
Vojo Stanić
Trgovina, često, ne ide ruku pod ruku sa uticajem u tokovima umetničkog stvaranja. Poznato je da Vinsent van Gog za života nije prodao nijedno svoje delo. Smatran je čudakom, a isto se mislilo o onima koji su, u neznanju, kupili njegovo delo.
- Pojam popularnosti često nije kompliment za određenog slikara, posebno što je mnogi nisu doživeli za života - potvrđuje Bojan Muždeka, menadžer „Arte galerije“.
Šef kustosa u Muzeju savremene umetnosti Dejan Sretenović smatra da ima više internacionalno relevantnih domaćih umetnika poput Raše Todosijevića, Milice Tomić, Katarine Zdjelar i drugih.
- Od slikara sa internacionalnom reputacijom treba izdvojiti Biljanu Đurđević i Ivana Grubanova. Oni imaju dela u relevantnim svetskim kolekcijama, samostalno i grupno izlažu u značajnim međunarodnim institucijama, a iza njih stoje ugledne inostrane galerije - kaže Sretenović.
Poslednjih godina takozvana konceptualna umetnost postaje sve značajnija, traženija i sve prisutnija u svetskim umetničkim tokovima. Tako je naša Marina Abramović, po obrazovanju slikarka, napravila veliki proboj u umetnički svet performansima i izložbama.
Ona se danas, po mnogima, može smatrati najuticajnijim i najpoznatijim srpskim umetnikom u svetu. Njene fotografije prodaju se za desetine hiljada dolara, a samo jedna skulptura prodata je za neverovatnih 300.000 dolara.
Izvor: Blic Online
Slikarstvo je, kažu poznavaoci, teško meriti jer ono nema “rezultate”. Slikar koji je najpoznatiji ne znači da je najbolji, a onaj čije su slike najprodavanije, ne znači da je najuticajniji. Živih srpskih slikara poznatih u svetu nema mnogo, a dva imena se ponavljaju na gotovo svim listama galerista i istoričara umetnosti: Ljubomir Popović i Vladimir Veličković.
Slika „Trg Duomo u Milanu” Gerharda Rihtera prodata je za 37 miliona dolara
- Dvojica naših Parižana, Vladimir Veličković i Ljubomir Popović, svakako su na prvom mestu onih čija se dela najčešće traže na tržištu. Oni imaju redovne kupce u Evropi - kaže istoričar umetnosti Nikola Kusovac, nekadašnji kustos Narodnog muzeja i dobar poznavalac tržišta umetničkih dela.
Njihova dela tražena su na aukcijama, bilo da su “obične” grafike za sto dolara i manje, ili velika ulja na platnu, dimenzija i do tri metra, sa cenama od nekoliko desetina hiljada dolara.
U zemlji, kaže Kusovac, solidnu cenu mogu da dostignu dela akademika Petra Omčikusa.
Milan Marinković Cile
- Njegova dela otkupljuju kolekcionari i ona mogu da se prodaju za nekoliko hiljada evra. Posebnu grupu čine umetnici poput Raše Todosijevića, koji dobro prolaze na konkursima gradskih vlasti. Većina onih mlađih koji uspevaju da prodaju neki svoj rad, mogu da dostignu cenu prosečne plate ili maksimalno 700 do 800 evra - kaže Kusovac.
Među živim srpskim slikarima nezaobilazni su Milan Marinković Cile i Voja Stanić. Cene njihovih radova na tržištu, kažu upućeni, osciliraju, u zavisnosti od dela i vremena u kojem se prodaju. Mnogi vole i rad slikara Miloša Šobajića.
- Ako mene pitate, pored Veličkovića, Marine Abramović i Raše Todosijevića, izdvojio bih slikare Miodraga Protića i Radomira Damnjanovića - navodi akademik Dušan Otašević, i sam cenjeni slikar i upravnik Galerije SANU.
Iz galerijskog ugla, međutim, prodaja slika na srpskom tržištu stoji baš loše. Dugogodišnji vlasnik Galerije “Beli anđeo” Ljuba Živković kaže da je tržište slika mrtvo.
- Niko više ne kupuje slike. Samo jako bogati ljudi i poneki gastarbajter kupi sliku u jednoj od naših galerija, i to u onoj na Mećavniku kod Kusturice i drugoj na Zlatiboru - kaže Živković.
To ne znači da nema baš nikakvog prometa slika, ali on se dešava, kažu upućeni, u veoma uskom krugu kolekcionara, koji među sobom trguju i menjaju vredna umetnička dela.
Vojo Stanić
Trgovina, često, ne ide ruku pod ruku sa uticajem u tokovima umetničkog stvaranja. Poznato je da Vinsent van Gog za života nije prodao nijedno svoje delo. Smatran je čudakom, a isto se mislilo o onima koji su, u neznanju, kupili njegovo delo.
- Pojam popularnosti često nije kompliment za određenog slikara, posebno što je mnogi nisu doživeli za života - potvrđuje Bojan Muždeka, menadžer „Arte galerije“.
Šef kustosa u Muzeju savremene umetnosti Dejan Sretenović smatra da ima više internacionalno relevantnih domaćih umetnika poput Raše Todosijevića, Milice Tomić, Katarine Zdjelar i drugih.
- Od slikara sa internacionalnom reputacijom treba izdvojiti Biljanu Đurđević i Ivana Grubanova. Oni imaju dela u relevantnim svetskim kolekcijama, samostalno i grupno izlažu u značajnim međunarodnim institucijama, a iza njih stoje ugledne inostrane galerije - kaže Sretenović.
Poslednjih godina takozvana konceptualna umetnost postaje sve značajnija, traženija i sve prisutnija u svetskim umetničkim tokovima. Tako je naša Marina Abramović, po obrazovanju slikarka, napravila veliki proboj u umetnički svet performansima i izložbama.
Ona se danas, po mnogima, može smatrati najuticajnijim i najpoznatijim srpskim umetnikom u svetu. Njene fotografije prodaju se za desetine hiljada dolara, a samo jedna skulptura prodata je za neverovatnih 300.000 dolara.
Izvor: Blic Online