Националистичка тематика!

[СРБСКИ КОСМЕТ]

ОПРЕЗ: Ових шест производа морате под хитно престати куповати!


Јесте ли се икада запитали које компаније морате избегавати јер или производе храну ниског квалитета или крше прописане стандарде при производњи исте? У наставку видећете шест великих играча прехрамбене индустрије за које вам је најбоље да их почнете бојкотовати.

У доста наврата писали смо о погубном утицају ГМО-а на здравље. ГМО се покушава на све начине угурати и на наша поља, зато су потребне информације о штетности те вештачки створене хране. Бројна истраживања објављена су далеко од очију јавности, а доказала су како је ГМО погубан, доноси људима разна обољења, од алергија до смтоносног рака, па чак и неплодности. Ово је списак 6 компанија које 100 посто користе ГМО у својим производима, зато – далеко од њих.

1.Pepsi

Ова огромна компанија је своје потрошаче исфрустрирала с откривањем тајног састојка у својој храни, а то је ГМО. Подсетимо само како су након што су изгубили тужбу морали платити 9.000.000 $ казне за лажно оглашавање. Тврдили су да је њихов производ „Naked Juice“ 100% -ни природни сок, а у стварности био је пун ГМО-а.

2. Kellogg’s

Компанија Kellogg’s недавно је платила 5 милиона долара због изгубљене тужбе. Лажно су означили Kashi производе да су „природни“ и како у њима нема вештачких додатака. Лабораторијским истраживањима пронађено је како Kellogg’s у пахуљицама и осталим прозводима користи 100% ГМО кукуруз.

3. General Mills

„Не користимо генетски модификоване састојке у изворним пахуљицама. Наш главни састојак су одувек била цела зрна овса – и нема ГМО зоби. Користимо малу количину кукурузног скроба у кувању, и само један грам шећера по оброку ради укуса. Наш кукурузни скроб долази из не-ГМО кукуруза, а користимо само чисти шећер од шећерне трске „, навели су из General Mills. Али стварност је сасвим другачија. Комплетној ГМО забрани погодује тек два посто деоничарства компаније. General Mills-ов директор је навео како „не види проблем што у Сједињеним Америчким државама производи израстају из биотехнолошких усева“.

4. Nestle

Ова компанија ставља ГМО у дечју храну. Требамо ли рећи више? Након јавног притиска у Јужној Африци фирма је била приморана уклонити ГМО из исхране за одојчад, али их и даље продаје у својој америчкој верзији фирми.

5. Hershey’s

Колико ће вам се једе чоколада након што сазнате да је Hershey донирао 800.000 $ за пораз Kaliforniji Prop 37 i Washingtonu I-522, док je Hersehey’s фирма донирала 500.000 $ за пораз овогодишње анти-ГМО иницијативе у Орегону и Колораду? Компанија има само један органски бренд-Dagoba.

6. Coca Cola

Ово царство газираних сокова зарађује 1.500.000 $ како би ваши зуби трунули од конзумирања ГМО-пуњених сокова. Такође користе и кукурузни сируп у којем се налази фруктоза, а који је у целости произведен од ГМО-кукуруза.

 

[СРБСКИ КОСМЕТ]

Млада покољења изабрали су свој пут.

 

[СРБСКИ КОСМЕТ]

Буђење Нације
Велики губитак за једну нацију је мешање са другим инфериорним расама, као резултат тога имамо кварење унутрашњих квалитета и духовно пропадање нације.
Ми, Срби смо у историји често били жртве расног мешања, што је резултирало кварењем ДНК, генетски наследне основе.
Последица пет генерација проведених под османлијском владавином су измишљена бошњачка нација, који су сви знамо потурчени Срби.
Последице се и данас осећају кроз слушање муслиманских мелодија, турских серија па чак коришћења великог броја турских речи.

Србија мора да схвати да не сме дозволити мањинама да преовладају државом постану грађани првог реда и да уђу у сваку пору система.
Управо то се ради са циганима, њихов наталитет расте док Србски опада, на крају ћемо имати циганизовану нацију. Да не помињем колико се новца одваја за њихову социјалну помоћ, за њихово образовање уместо да се србска деца школују и за њихова читава насеља, па зар нам то треба.
Србија, као држава мора да подстиче омладину да ствара србску децу, не да млади људи одлазе из земље да би радили најгоре послове у земљама Европске Уније. Омладина не сме одлазити из своје отаџбине јер јој је сада најпотребнија, зар ћемо оставити рођеног брата када је на цедилу, тако исто је и са отаџбином.

Србија не схвата да је интернационализам онесбособио истицање вредности једне расе, да је демократија уништила вредност квалитетног појединца да се истакне, да је демократија једна велика јеврејска обмана, док Србски народ нагиње истој не знајући шта је демонкратија.

Србији је потребно уједињење свих Срба да нас мањине не би једноставно прогутале, браћо Срби крајњи је моменат да оставимо сујету иза себе и ујединимо се и не дозволимо прљање наше крви кроз мешовите бракове. Средства из буџета намењена за мањине нека иду србској деци и србској сиротињи јер овако се подстичу мањине на размножавање уместо да се подстичу Срби да праве што више деце.


За уједињену аријевску Србију!

 

[СРБСКИ КОСМЕТ]

ИСПОВЕСТ ЧЕШКОГ ПОТПУКОВНИКА: Косово ми је отворило очи о НАТО злочинцима


Бивши чешки војни лекар, потпуковник Марек Обртел, који је служио на Косову и Метохији, у БиХ и Авганистану, и неколико пута одликован, затражио је у отвореном писму министру одбране Мартину Стропницком да му се ордење – одузме. У образложењу наводи да се на то одлучио када је схватио да је НАТО злочиначка организација.

Чешко министарство одбране је саопштило да ордење Обртелу не може да одузме, већ да он треба да га – врати, “о чему ће му издати писмену потврду”.

- Одричем се ратних одликовања – Директан импулс да ово урадим јесте тренутна политичка ситуација у свету.

Овим гестом Обртел, како наводи, жели да изрази неслагање са политиком САД према Русији и земљама Европске уније, као и последицама те политике. Огорчен је, наводи, због дезинформација и информативног ембарга на Западу када се ради о кључним питањима везаним за тренутну геополитичку и војну ситуацију у свету. Оне који то чине сматра кривим што може доћи до глобалног конфликта САД и Русије, а пре свега на територији Европе.

- Ако ордење не могу да ми одузму, онда ћу га Министарству послати у кутији. Ја га, просто, не желим! – поручио је Обртел.

У мисијама НАТО-а одликован је четири пута. Водио је 11. пољску болницу у Авганистану и био у мисијама на Космету и у Босни и Херцеговини.

Обраћајући се свом министру одбране Обртел, између осталог, у отвореном писму истиче:

- Ратна одликовања враћам јер се дубоко стидим што сам служио злочиначкој организацији каква је НАТО са САД на челу. Овим чином желим да изразим и апсолутно неслагање са политиком САД према Русији, земљама ЕУ и свом слободним и сувереним земљама света сада и у прошлости, а пре свега са последицама те политике.

Затим Обртел наводи детаље из своје каријере:

- Завршио сам Војну лекарску академију и постао војни лекар са дипломом Карловог универзитета у Прагу, потпуковник сам Армије Чешке Републике, сада у резерви, и током службе сам обављао неке од највиших дужности у нашој армији када је здравство у питању. Међу најзначајније спада вођење контингента Армије Чешке Републике у Авганистану и дужност начелника 11. пољске болнице у тој земљи… Током каријере сам се, у оквиру војних операција, упознао и са дешавањима у Босни и Херцеговини и другим деловима бивше Југославије, али пре свега на Косову… Баш тамо у мени се родила сумња да пут којим идемо (учешће у војним операцијама под вођством НАТО) није исправан…

Објашњава и зашто је донео одлуку о враћању ордења:

- Слаба утеха да ми је као лекару мисија да помажем болеснима, рањенима и свима који су конфликтом погођени, неколико година ме је спречавала да у пуној мери схватим да је то што ради НАТО, а пре свега САД, у многим земљама света пука опијеност моћи и, пре свега, намерно изазивање конфликата и империјалистичка политика која не зна за границе… Где год да сам се нашао у свету, нисам избегавао контакт са локалним становништвом, радило се о пружању медицинске помоћи или, једноставно, о разговору приликом случајних сусрета или узајамних посета. Тако да нисам био упућен само на информативне изворе блиске НАТО-у, већ сам био у могућности да анализирам ситуацију из свих углова.

А преломило је оно што је доживео на нашим просторима:

- У земљама бивше Југославије сам имао ту предност да сам брзо савладао локални језик довољно добро да бих водио основну комуникацију. То ми је дало могућност да схватим бесмисао онога што ради НАТО, а пре свега САД, у оквиру читавог низа вештачки изазваних сукоба са циљем дестабилизације земаља које нису хтеле да буду послушне лутке и вазали САД. Део те машинерије сам, нажалост, био и ја.

УКРАЈИНА И АМЕРИЧКИ ИМЕПРИЈАЛИЗАМ
Није, наводи у писму потпуковник Обртел, спреман да буде послат у још један рат који је, каже, произвео амерички империјализам – на исток Украјине:

- У том конфликту ради се о нечем потпуно другом него што је одбрана људских права и слобода, у име којих је Америка већ уништила толико земаља… Човек не мора бити стручњак из политикологије или социологије да би схватио ко је ту агресор и зашто, а ко се брани. За то је довољан здрав разум, мало интелигенције и способност да се вести из разних извора повезују у смислени контекст. Ја сам то учинио и зато не могу и нећу даље да носим ратна одликовања из операција НАТО. На левој страни моје официрске униформе нема места за њих све док Сједињене Америчке Државе и њима слични воде НАТО.

(Вечерње новости)

 

[СРБСКИ КОСМЕТ]

Браћо,Србско оружије и слава никада не бледи...
СРАМОТА: Хероја Новорусије Дејана Берића у Србији чека дугогодишња робија


Српског држављанина Дејана Берића (40), из Путинаца код Руме, хероја Новорусије на ратишту у Доњецку, у Србији чека дугогодишња робија.

Он је на ратишту, на страни у проруским снагама, 10 месеци. Његове комшије из Путинаца наводе да је пре одласка на ратиште радио у једној новопазарској фирми на градилиштима у Сочију и црноморском месту Адлеру.

Берић је до пре две године у Путинцима имао фирму „Мики платс“ за производњу ПВЦ столарије. У Путинцима су му жена и син, који се издржавају од пензије његове мајке. Отац му је неколико година раније погинуо у Русији, на градилишту на ком је радио.

Берић је на ратишту у Украјини снајпериста. Ратно искуство је стекао током сукоба на простору бивше СФРЈ јер је био војни извиђач. Руски медији недавно су објавили и да је Берић за „исказану храброст у борбама против украјинске војске“ одликован највећим признањима Новорусије.

Ова народна федерација, у чијем су саставу Доњецк и Луганска република, одликовала га је досад са шест пута, а међу одличјима је Херојски крст који је добио „за изванредан рад снајпером и уништавање шест противничких снајпера“.

- Берић је универзални војник, одличан је снајпериста, али и извиђач и стрелац – наводи се у образложењу за добијање Херојског крста.

(М. Лакетић – Блиц)

 

[СРБСКИ КОСМЕТ]

Срби су се, после Другог светског рата, навикли да славе празнике чији смисао не знају, или не желе да знају. И сви ти празници и даље су присутни: 1. мај, "међународни празник рада", који је установила комунистичка интернационала (комунизам је само у Русији у овом веку однео, у име "диктатуре пролетеријата", преко шездесет милиона људских живота); 7. јул, дан када је Србин пуцао на Србина на вашару у Белој Цркви (први Србин је био "Шпанац", припадник комунистичке интернационале, а други Србин је био обичан жандарм, избеглица испред усташког ножа); 29. новембар, када је у Јајцу створена Титова Југославија, због које изгубисмо Далмацију, Банију, Лику, Кордун, Славонију, Западни Срем, и због које ћемо, ако се овако настави, изгубити Косово; 8. март, "Међународни дан жена", у ствари - комунистички празник жене - револуционарке, опет подметнут од стране интернационале. И све то у земљи која се само условно назива Србијом, али чији становници су "равноправни грађани свих народа и народности". И Срби пристају на такве празнике, Срби се мире са таквим празницима: Срби... Уосталом, ко пита Србе?

Суштина празника, сваког празника, јесте религијска: празнује се и слави продор неке другачије, више стварности у ову нашу, свакодневну, у стварност уобичајених брига и напора. Сетимо се само Шантићеве песме "Претпразнично вече": у њој, поред садашњег тренутка, присуствује и песниково детињство, и доба Страхињића бана (о коме уз гусле пева његов отац), и доба Христовог рођења у Витлејемским јаслама. Када славимо Божић, ми учествујемо у радости свега што постоји и што дочекује Сина Божијег у људском лику: када славимо Васкрс, учествујемо у Христовој победи над смрћу: када славимо Савиндан, лицем у лице се срећемо са оцем наше Цркве и отаџбине: на Видовдан се причешћујемо са кнезом Лазаром, и његовом светом и честитом војском... А када славимо послератне празнике? И ту је исто: славимо тријумфалне моменте једне лажне религије која "не верује у небеса, но у Маркса и Енгелса", религије која је деци предлагала да Тита воле више од маме и тате, а читавом србском народу као браћу достојну загрљаја наметала србомрсце и србоубице.

У те и такве наопаке празнике, спада и календарска нова година (по грађанском календару), коју су први међу православним народима почели да славе Совјети када су окупирали Матушку Русију. И ова, заиста најлуђа ноћ, потпуно је помрачила празничну свест нашег народа, па је он и даље слави, не питајући се зашто и како.
Покушаћемо да у неколико редова објаснимо лудило те ноћи (барем међу нама, Србима).

* Свуда у хришћанском свету, и код православних, и код римокатолика, прво долази Божић, па Нова година. Само код нас се честита овако: "Срећни новогодишњи и божићни празници!" И кад прође римокатоличка нова година, а после православног Божића, Срби славе "србску нову годину", што је, по свему судећи, јединствен пример у свету - две нове године и обе - славља! - Кићење јелке на Западу обавља се за римокатолички Божић, а не за Нову годину; кићење јелке за Нову годину по грађанском календару код нас нема никаквог смисла. Док јелово дрво код римокатолика симболизује Богомладенца Христа (као и бадњак код нас), јелке за нову годину у Србији не значи баш ништа.

* Да би се за ту једну, најлуђу ноћ, окитила јелка, у Србији, у којој се голети шире, немилосрдно се сече на хиљаде младих стабала која се потом бацају у ђубре; бадње дрво, за србски Божић, је само грана или гранчица храста, који остаје на свом месту, да расте у висину и ширину.
* Када се слави најлуђа ноћ, православни Срби улазе у последњу седмицу пред Божић, у којој је пост најстрожи, јер се и тело и душе спремају да дочекају Христа. Док Србија крка печење и опија се, православни посте, држећи се завета Светог Саве, што су радили и наши стари, све док у ову напаћену земљу нису дошли Титови "ослободиоци" који су донели нове законе и нове празнике.
* У најлуђој ноћи србска сиротиња ће, да би се показала и доказала, трошити својом муком стечени новац, било спремајући свечану вечеру за кућни провод (уз телевизијске емисије за испирање мозга), било одлазећи у хотеле и ресторане са програмом за дочек. За то време, искрено ће моћи да се веселе само они који су захваљујући томе што су на власти, заиста стекли богатство и моћ.

* У најлуђој ноћи ће опет бити пијаних, који ће се данима трезнити, и питати - шта су то дочекивали;

Потписник ових редова је сигуран да ти редови неће променити ништа битно у односу према Новој Години коју Срби славе пре Божића; Па ипак: "Наше није да убеђујемо; наша дужност је само да изложимо, а убедити се - то је ствар оних који слушају - читају", како је говорио Свети Јован Златоусти. Биће сасвим довољно ако овај скромни текст било кога подстакне на размишљање.

 

[СРБСКИ КОСМЕТ]

Нови инцидент, којим се прети суседним земљама плод је бизарне забаве којом су Рамини фанови позвани да за празнике шаљу пригодне поруке мобилним телефонима шаљући слике које су ласерима пројектоване на зид велелепне виле у којој живи албански премијер

БЕОГРAД – После нечувене провокације са пуштањем дрона на стадиону ЈНA, албански премијер Еди Рама је пројекцијом мапе велике Aлбаније на фасади своје виле још једном је показао да је добросуседска сарадња са Србијом и осталим суседним државама само добра представа смишљена за Европску унију, а да у стварности има сасвим другачије циљеве.

Слика се појавила за новогодишње празнике и постављена је на Рамин званични профил на Фејсбуку, а изазвала је праве салве одушевљења његових присталица.


Нови инцидент, којим се прети суседним земљама Србији, Македонији,Грчкој и Црној Гори и директно удара на њихов територијални интегритет, плод је бизарне забаве којом су Рамини фанови позвани да за празнике шаљу пригодне поруке мобилним телефонима. Одабране поруке затим су ласерима пројектоване на зид велелепне виле у којој живи премијер, а гле чуда једна од њих је била и мапа велике Aлбаније која је пре два месеца изазвала највећи дипломатски скандал и захлађење односа између Србије и Aлбаније после рата на Косову 1999. године.

Мапа фантомске албанске државе изазвала је одушевљење Раминих фанова, а многи од њих су је назвали “ реалном“ и “ легендарном“. Критике на овакво понашање албанског премијера уследиле су из суседне Грчке.


Застава велике Aлбаније која се појавила на фудбалској утакмици између репрезентација Србије и Aлбаније прошле јесени, већ је донела велике невоље већини балканских земаља, а најупадљивије је било што је у овај случај био умешан и брат премијера Олси Рама. На ову провокацију надовезала се нова када је албански премијер приликом званичне посете усред Београда позвао Србију да призна Косово. Застава на којој је двоглави орао и мапа велике Aлбаније Раму је дочекала и на Косову.

( Aло)

ЛИПЉАН – На православној цркви Светих Флора и Лавре у Липљану јутрос су осванули графити са натписом Ослободилачка војска Косова, преноси Радио телевизија Косова (РТК) програм на српском језику.

О овом инциденту обавештена је полиција и узурпаторска управа епархије рашко – призренске.

Полиција је обавила увиђај. Мештани су видно узнемирени и забринути за своју безбедност, наводи РТК .




Следећи пут милости неће бити...ОСВЕТА ЋЕ БИТИ СТРАШНА!

 

[СРБСКИ КОСМЕТ]

Потребно је само добро ослушнути...

 

[СРБСКИ КОСМЕТ]

 

[СРБСКИ КОСМЕТ]

Коме је Принцип терориста и касапин је хуманиста

Окупљени су носили транспаренте са порукама: „Хашиш Тачи“, „Коме је Тачи мио у кући му био“, „Коме је Принцип терориста и касапин је хуманиста“, „Ко с ђаволом тикве сади – о главу му се лупају“, „Стићи ће вас клетва владичина“, „Ратни злочинац Хашим Тачи“, „Оваквог госта и лудоме доста“, „Мило и Тачи – браћа по матери“, „Наш пријатељ из сусједства, не хвала“, „Зона сумрака у вили Горица“, „Не зна Тачи с ким се качи“, „Косово се мора бранити свим средствима – (Мило) прије лицитације“, „Пошто образ, премијеру?“…

Уочи протеста, митрополит црногорско-приморски Амфилохије са свештенством служио је заупокојену литургију и помен жртавама албанског терора на Косову и Метохији, у подгоричкој цркви Светог Ђорђа.


Списак погинулих војника СРЈ из Црне Горе на Космету

„Они су били „наше главе изабране, момци дивни исто као звијезде”, у којима је горела Његошева луча. Они су вољели своју домовину као мајку и бранећи је од албанских и НАТО терориста пали на Косову и Метохији 1998. и 1999. године. Они су наши јунаци о којима ће својим мирисом пјевати косовски божури. Нека им је вјечна слава и хвала“, саопштено је из Удружења бораца ратова од 1990. године Црне Горе.
Терористи ОВК и НАТО бомбе убили 34 војника СРЈ из Црне Горе

На подручју Косова и Метохије током ратних сукоба 1998. и 1999. године страдала су 34 припадника оружаних снага тадашње Савезне Републике Југославије из Црне Горе.

Према подацима Удружења бораца ратова од 1990. године Црне Горе, они су страдали у борбама против албанских терориста из такозване Ослободилачке војске Косова или од НАТО бомби током агресије.

Према подацима Удружења, које „Дан” објављује, међу страдалима су војници и официри Војске Југославије, припадници резервног састава оружаних снага, полицајци, полицијски официри.

Готово да нема општине у Црној Гори из које макар по један припадник оружаних снага некадашње заједничке државе није убијен на Космету. На списку страдалих су војници и полицајци из Подгорице, Плава, Берана, Мојковца, Шавника, Пљеваља, Бијелог Поља, Рожаја, Колашина, Плужина, Никшића…



„Они су били „наше главе изабране, момци дивни исто као звијезде”, у којима је горела Његошева луча. Они су вољели своју домовину као мајку и бранећи је од албанских и НАТО терориста пали на Косову и Метохији 1998. и 1999. године. Они су наши јунаци о којима ће својим мирисом пјевати косовски божури. Нека им је вјечна слава и хвала“, саопштено је из Удружења бораца ратова од 1990. године Црне Горе.

Најмлађи међу убијенима на Космету током рата 1998. и 1999. године, према подацима Удружења, имали су по 19 или 20 година и били су редовни војници Војске Југославије. Најстаријаје била Божидарка Марковић, службеница Министарства одбране Србије, рођена у Подгорици 1944. године, коју су албански терористи убили у Дечанима у мају 1999. године В.Р.

Списак погинулих војника СРЈ из Црне Горе на Космету:
Бјелановић Жарка Драган, млађи водник полиције 27.11.1973. Пећ Погинуо у борби против албанских терориста 29.5.1998. село Врановац, Пећ, КиМ

Филиповић Ратомира Саша, полицајац МУП-а Србије 10.2.1974. Мојковац Погинуо у борби против албанских терориста 17.7.1998. с. Грабац, Клина, КиМ

Крвавац Момира Миломир, полицајац МУП-а Србије 23.1.1965. Пљевља Погинуо у борби против албанских терориста 20.8.1998. село Зочиште, Ораховац, КиМ

Џувер Милутина Божо, редовни војник ВЈ 7.1.1976. Пљевља Преминуо од рана задобијених у борби против албанских терориста 8.9.1998. Јабланица, КиМ

Кандић Томислава Маринко, припадник МУП-а Србије 2.2.1965. Плав Погинуо у борби против албанских терориста 15.9.1998. село Мажић, Стари трг, Косоваска Митровица, КиМ

Ралевић Мирка Марко, редовни војник ВЈ 1.3.1979. Беране Погинуо, 2.11.1998. Призрен, КиМ

Лазаревић Јакова Ранко, редовни војник ВЈ 15.5.1967. Шавник Рањену борб. возилу од противтенк. мине албанских терориста 21.1.1999. Преминуо 7.2.1999. године, село Зборце Штимље, КиМ

Мирјачић Јована Горан, водник 1 класе ВЈ 15.8.1970. Беране Погинуо у борби противалбанскихтерориста 2.3.1999. село Горанце, КиМ

Мараш Мијајла Његомир, припадник МУП-а Србије 2.3.1968. Бијело Поље Погинуо у борби против албанских терориста 24.3.1999. Трлабућ, Вучитрн, КиМ

Цимбаљевић Милића Ђорђије, редовни војник ВЈ 17.6.1979. Беране Погинуо од дејства авијације НАТО-а 31.3.1999. Љуг Бунар, Ђаковица, КиМ

Рисо Антонија Марио, редовни војник ВЈ 14.6.1976. Подгорица Погинуо у војном возилу од албанске противтенковске мине 2.4.1999. село Главник, Подујево, КиМ

Мујовић Милете Златко, редовни војник ВЈ 10.6.1978. Подгорица Погинуо обављајући војни задатак 4.4.1999. село Јелава, Лозница, КиМ

Петрић Милојице Дејан, редовни војник ВЈ 28.7.1979. Беране Погинуо у војном возилу од ракете НАТО-а 8.4.1999. село Горње Обриње, КиМ

Поповић Сретена Симо, редовни војник ВЈ 1.1.1977. Плужине Погинуо у борби против албанских терориста 11.4.1999. Караула Морина, КиМ

Војводић Милорада Данило, редовни војник ВЈ 9.7.1973. Пећ Погинуо у борби против албанских терориста 14.4.1999. село Кошаре, Ђаковица, КиМ

Леовац Мила Предраг, потпоручник ВЈ 20.12.1975. Пљевља Погинуо у борби против албанских терориста 14.4.1999. село Кошаре, Ђаковица, КиМ

Белоица Милорада Љубодраг, војник резервиста ВЈ 3.1 1.1959. Рожаје Погинуо у борби против албанских терориста 19.4.1999. село Бањица, КиМ

Ђуровић Михаила Славко, редовни војник ВЈ 20.2.1978. Подгорица Погинуо у борби против албанских терориста 10.5.1999. село Орћуша, Призрен, КиМ

Губеринић Чедомира Миодраг, војник резервиста ВЈ 25.10.1968. Гораждевац Погинуо од дејства авијације НАТО-а 3.5.1999. село Савине воде, Пећ, КиМ

Томовић Тома Звонимир, војник резервиста ВЈ 1.8.1956. Беране Погинуо од дејства авијације НАТО-а 3.5.1999. село Савине Воде, Пећ, КиМ

Оташевић Милуна Јован, припадник МУП-а Србије 6.3.1977. Плав Погинуо од бомбе НАТО агресора 4.5.1999. село Савине воде, Пећ, КиМ

Шћекић Радована Радуле, резервни поручник ВЈ 15.10.1964. Мостар Погинуо од снајпера албанских терориста 8.5.1999. село Добре Воде, КиМ

Тешовић Мирка Вукоман, редовни војник ВЈ 16.11.1977. Пљевља Погинуо од дејства авијације НАТО агресора 11.5.1999. године, село Стани Батушац, Дечани, КиМ

Марковић Љубомира Божидарка, служб. Министарства одбране Србије 10.1.1944. Подгорица Погинула од дејства албанских терориста 16.5.1999. Дечани, КиМ

Лакићевић Мираша Срђан, војник резервиста ВЈ 22.10.1959. Андријевица Погинуо у борби против албанских терориста 19.5.1999. село Молић, Ђаковица, КиМ

Бошковић Вукомира Жељко, редовни војник ВЈ 26.8.1978. Бијело Поље Погинуо 31.5.1999. у нападу албан. терориста на јединицу ВЈ на планини Мрчај.Ђаковица, КиМ

Вуковић Пунише Ранко, редовни војник ВЈ 24.4.1978. Бијело Поље Погинуо од албанске противпј. мине у војном возилу 31.5.1999. село Орлате, Приштина, КиМ

Јелић Лакића Милорад, припадник резервног састава МУП-а Србије 27.2.1976. Колашин Погинуо у борби са албанским терористима 3.6.1999. Сува Река, КиМ

Фатић Милете Зоран, редовни војник ВЈ 14.5.1978. Беране Погинуо од минобацачке ватре албанских терориста 5.6.1999. Планеј, Призрен, КиМ

Личина Хамза Сафет, војник резервиста ВЈ 1.8.1956. Беране Погинуо извршавајући борбени задатак 12.6.1999. Пећ, КиМ.

Јововић Радивоја Веселин, резервни полицајац МУП-а Србије 8.6.1971. Никшић Убијен с леђа од припадника КФОР-а 13.6.1999. Приштина, КиМ

Чупић Драгутина Бранко, полицјац МУП-а Србије 29.8.1952. Пљевља Заробљен одстране албанских терориста и нестао 16.6.1999. Пећ, КиМ

Вујадиновић Гојка Радован, редовни војник ВЈ 27.9.1975. Беране Погинуо 15.6.1996. Прешево, КиМ

Поповић Влатка Витомир, резервни полицајац МУП-а Србије 13.5.1954. Беране Тешко рањен 8.5.1999. од албанских терориста у селу Баране, Пећ, КиМ. Преминуо на ВМА, Београд 5.8.1999.


СЛАВА ИМ!