Мудрост Божија

Član
Učlanjen(a)
25.08.2010
Poruka
2.919
Идеја је да овде наведемо омиљену параболу Христову или неку реченицу која је оставила велики утисак и стално вам "одзвања" у глави. Ја ћу почети са параболом о добром Пастиру.

Јован, глава 10
1. Заиста, заиста вам кажем: ко не улази на врата у тор овчији него прелази на другом месту он је лупеж и хајдук;
2. А који улази на врата јесте пастир овцама.
3. Њему вратар отвара, и овце глас његов слушају, и своје овце зове по имену, и изгони их;
4. И кад своје овце истера, иде пред њима, и овце иду за њим, јер познају глас његов.
5. А за туђином неће да иду, него беже од њега, јер не познају глас туђи.
6. Ову причу каза им Исус, али они не разумеше шта то беше што им каза.

Објашњење:

7. Тада им рече Исус опет: Заиста, заиста вам кажем: ја сам врата к овцама.
8. Сви колико их год дође пре мене лупежи су и хајдуци; али их овце не послушаше.
9. Ја сам врата; ко уђе кроза ме спашће се, и ући ће и изићи ће, и пашу ће наћи.
10. Лупеж не долази низашта друго него да украде и убије и погуби; ја дођох да имају живот и изобиље.
11. Ја сам пастир добри; пастир добри душу своју полаже за овце.
12. А најамник, који није пастир, коме нису овце своје, види вука где иде, и оставља овце, и бежи: и вук зграби овце и распуди их;
13. А најамник бежи, јер је најамник и не мари за овце.
14. Ја сам пастир добри и знам своје, и моје мене знају.
15. Као што мене зна Отац и ја знам Оца; и душу своју полажем за овце.
16. И друге овце имам које нису из овог тора, и оне ми ваља довести; и чуће глас мој, и биће једно стадо и један пастир.
17. Зато ме Отац љуби, јер ја душу своју полажем да је опет узмем.
18. Нико је не отима од мене, него је ја сам од себе полажем. Власт имам положити је и власт имам узети је опет. Ову сам заповест примио од Оца свог.
 
Poslednja izmena:
Član
Učlanjen(a)
29.06.2010
Poruka
2.014
Moram da kucam iz ličnog " Novog Zavjeta " kojeg imam kući, jer su mi ovi na netu prevodi nešto sumnjivi i drugačiji od onoga kojeg ja imam, a to je izdanje Svetog arhijerejskog sinoda Srpske pravoslavne crkve, šampano 1997 g. u Beogradu. Ne znam da li mi je ovo najljepše kazivanje, moram opet, po ko zna koji put da iščitavam sve, ali i da podvlačim, ali odabrala sam nešto što mi je u ovom trenutku onako " leglo " na dušu, da tako kažem.


Jovan gl.12:46. Ja u svijet dođoh kao svjetlost, da svako ko vjeruje u mene ne ostane u tami.
47. I ko čuje moje riječi i ne vjeruje, ja mu ne sudim; jer ne dođoh da sudim svijetu, nego da spasem svijet.
48. Ko odbacuje mene, i ne prima riječi moje, ima sebi sudiju: riječ koju ja govorih, ona će mu suditi u posljednji Dan.
49. Jer ja ne govorih sam od sebe, nego Otac moj koji me posla on mi dade zapovijest šta da kažem i šta da govorim.
50. I znam da je zapovijest njegova život vječni. Što god, dakle, ja govorim, onako govorim kako mi je rekao Otac.

Ovo su i niti koje spajaju,čini mi se, zato i ne razumijem zašto forumaši jedni drugima sude, u svakom postu. Kada bi ovo imali u srcu, ne bi im palo na pamet da se ćeraju.
 
Natrag
Top