Član
- Učlanjen(a)
- 17.04.2009
- Poruka
- 4.299
Mnogi prinuđeni da rade prekovremeno bez naknade
Pojedini poslodavci podešavaju elektronske kartice tako da se, i kad s posla izađete u osam naveče, registruje da ste izašli u 16 ili 17 časova. A puno je i onih koji vode dvostruku evidenciju – jednu za svoje knjigovodstvo, a drugu za inspekciju, kaže za “Blic nedelje” Radovan Ristanović, direktor Inspektorata za rad Srbije.
Da li vam je poznato da se na intervjuima za posao u bankama kandidatima otvoreno kaže da se prekovremeni rad podrazumeva?
– Poznato mi je. Prekovremeni rad može da postoji, to nije sporno, ali on mora biti plaćen i mora da se odvija u okviru zakonskih normi i najviše četiri sata dnevno, osam sati nedeljno. U bankarstvu i osiguranju ima puno zloupotreba prekovremenog rada, ali toga u ovim oblastima ima i u drugim zemljama. Mi smo protiv nekih banaka podnosili prekršajne prijave, a ubuduće ćemo dodatno pojačati nadzor.
Kakvi su dometi inspekcije u suzbijanju rada na crno?
– Rad na crno je vrlo teško dokazati. Kad inspektori traže ugovor o radu, kažu im: kod advokata je, donećemo sutra. I sutra donesu ugovor koji radnik u međuvremenu potpiše. I vi to ne možete prekršajno da sankcionišete. A kada bi postojala obaveza poslodavca da ugovore o radu čuva u sedištu firme, situacija bi bila sasvim drugačija.
Koji poslodavci najviše krše propise?
– Najviše je povreda propisa kod onih koji su postali poslodavci neuspešnom privatizacijom, a znatno manje kod firmi sa stranim kapitalom. Ne kažem da kod njih povreda propisa nema, ali manje ih je i brže se otklanjaju. Čim inspektori skrenu pažnju, traži se način da se problem reši. Stranci su daleko kooperativniji i daleko više vode računa i o poštovanju Zakona o radu, a posebno o propisima vezanim za bezbednost na radu.
Kakva je pokrivenost srpske privrede inspektorima za rad?
– Da bi inspekcija rada bar jednom obišla sve poslodavce u Srbiji, potrebno je oko 15 narednih godina. Na jednog inspektora dolazi 1.080 privrednih subjekata, znatno više nego u zemljama EU. Ali možemo mi da imamo i tri puta više inspektora i veća ovlašćenja, ništa ne možemo da rešimo ako ne funkcionišu sudija za prekršaje, poreska uprava i drugi organi. Od ukupnog broja naših prijava, samo 12 odsto se efektuira.
Šta se dešava s onih 88 odsto prijava?
– Ogroman broj posle dve godine zastareva. Jer kad treba da platite milion dinara, što je najveća kazna po Zakonu o radu, to nije šala. I onda ćete, naravno, platiti sve moguće advokate samo da to izbegnete. U Grockoj su gotovo svi postupci po prijavama inspekcije rada 2006. obustavljeni zbog nastupanja zastarelosti.
Da li bar neko plati taj propisani milion?
– Kada je reč o povredama Zakona o bezbednosti na radu, organi za prekršaje su rigorozniji i izriču kazne do milion dinara. Ali kad je reč o Zakonu o radu, nema mnogo primera gde je izrečena maksimalna kazna. Sudovi najčešće koriste ovlašćenja da odrede kaznu ispod zakonskog minimuma pozivajući se na razne olakšavajuće okolnosti. Zato se na sudska rešenja uvek žalimo ako je izrečena kazna ispod zakonskog minimuma. Ali problem je, kao što je bio slučaj u Leskovcu, ako je zakonski minimum 400.000, a sud izrekne kaznu od 10.000 dinara iako je reč o ponovljenom prekršaju iste vrste - držanju radnika na crno. Ako će neko da drži radnike na crno, a mi da mu izričemo kaznu od 10.000 dinara, onda znači da nemamo sistem.
Koliko zarađuju inspektori?
– Plate inspektora se kreću u rasponu od 42.000 do 44.000 dinara. A svi su s fakultetom i položenim stručnim ispitom.
Niske zarade su dobra osnova za korupciju.
- Za prijavu takvih slučajeva moj telefon je uvek otvoren, ali samo uz jasne dokaze. U celoj Inspekciji trenutno se zbog sumnje da postoji korupcija vode dva disciplinska postupka. Pretpostavljam da su inspektori izloženi nekim drugim oblicima korupcije koji se teže dokazuju. Na primer, ja ne podnesem protiv vas prekršajnu prijavu, a vi mi se revanširate tako što mi besplatno date salu za svadbu. A to je takođe korupcija.
Izvor: Blic
Pojedini poslodavci podešavaju elektronske kartice tako da se, i kad s posla izađete u osam naveče, registruje da ste izašli u 16 ili 17 časova. A puno je i onih koji vode dvostruku evidenciju – jednu za svoje knjigovodstvo, a drugu za inspekciju, kaže za “Blic nedelje” Radovan Ristanović, direktor Inspektorata za rad Srbije.
Da li vam je poznato da se na intervjuima za posao u bankama kandidatima otvoreno kaže da se prekovremeni rad podrazumeva?
– Poznato mi je. Prekovremeni rad može da postoji, to nije sporno, ali on mora biti plaćen i mora da se odvija u okviru zakonskih normi i najviše četiri sata dnevno, osam sati nedeljno. U bankarstvu i osiguranju ima puno zloupotreba prekovremenog rada, ali toga u ovim oblastima ima i u drugim zemljama. Mi smo protiv nekih banaka podnosili prekršajne prijave, a ubuduće ćemo dodatno pojačati nadzor.
Kakvi su dometi inspekcije u suzbijanju rada na crno?
– Rad na crno je vrlo teško dokazati. Kad inspektori traže ugovor o radu, kažu im: kod advokata je, donećemo sutra. I sutra donesu ugovor koji radnik u međuvremenu potpiše. I vi to ne možete prekršajno da sankcionišete. A kada bi postojala obaveza poslodavca da ugovore o radu čuva u sedištu firme, situacija bi bila sasvim drugačija.
Koji poslodavci najviše krše propise?
– Najviše je povreda propisa kod onih koji su postali poslodavci neuspešnom privatizacijom, a znatno manje kod firmi sa stranim kapitalom. Ne kažem da kod njih povreda propisa nema, ali manje ih je i brže se otklanjaju. Čim inspektori skrenu pažnju, traži se način da se problem reši. Stranci su daleko kooperativniji i daleko više vode računa i o poštovanju Zakona o radu, a posebno o propisima vezanim za bezbednost na radu.
Kakva je pokrivenost srpske privrede inspektorima za rad?
– Da bi inspekcija rada bar jednom obišla sve poslodavce u Srbiji, potrebno je oko 15 narednih godina. Na jednog inspektora dolazi 1.080 privrednih subjekata, znatno više nego u zemljama EU. Ali možemo mi da imamo i tri puta više inspektora i veća ovlašćenja, ništa ne možemo da rešimo ako ne funkcionišu sudija za prekršaje, poreska uprava i drugi organi. Od ukupnog broja naših prijava, samo 12 odsto se efektuira.
Šta se dešava s onih 88 odsto prijava?
– Ogroman broj posle dve godine zastareva. Jer kad treba da platite milion dinara, što je najveća kazna po Zakonu o radu, to nije šala. I onda ćete, naravno, platiti sve moguće advokate samo da to izbegnete. U Grockoj su gotovo svi postupci po prijavama inspekcije rada 2006. obustavljeni zbog nastupanja zastarelosti.
Da li bar neko plati taj propisani milion?
– Kada je reč o povredama Zakona o bezbednosti na radu, organi za prekršaje su rigorozniji i izriču kazne do milion dinara. Ali kad je reč o Zakonu o radu, nema mnogo primera gde je izrečena maksimalna kazna. Sudovi najčešće koriste ovlašćenja da odrede kaznu ispod zakonskog minimuma pozivajući se na razne olakšavajuće okolnosti. Zato se na sudska rešenja uvek žalimo ako je izrečena kazna ispod zakonskog minimuma. Ali problem je, kao što je bio slučaj u Leskovcu, ako je zakonski minimum 400.000, a sud izrekne kaznu od 10.000 dinara iako je reč o ponovljenom prekršaju iste vrste - držanju radnika na crno. Ako će neko da drži radnike na crno, a mi da mu izričemo kaznu od 10.000 dinara, onda znači da nemamo sistem.
Koliko zarađuju inspektori?
– Plate inspektora se kreću u rasponu od 42.000 do 44.000 dinara. A svi su s fakultetom i položenim stručnim ispitom.
Niske zarade su dobra osnova za korupciju.
- Za prijavu takvih slučajeva moj telefon je uvek otvoren, ali samo uz jasne dokaze. U celoj Inspekciji trenutno se zbog sumnje da postoji korupcija vode dva disciplinska postupka. Pretpostavljam da su inspektori izloženi nekim drugim oblicima korupcije koji se teže dokazuju. Na primer, ja ne podnesem protiv vas prekršajnu prijavu, a vi mi se revanširate tako što mi besplatno date salu za svadbu. A to je takođe korupcija.
Izvor: Blic