Signup Now
Da bi mogli da pišete na forumu, otvarate nove teme, kao i da vidite download
linkove morate prvo da se registrujete.

Ukoliko Vam nije jasan proces registracije, molimo vas da kliknete OVDE
Ako ste zaboravili lozinku, kliknite OVDE :)

Miodrag Pavlović

Diskusija u 'Književnost' započeta od erinija, 05.10.2010.

  1. erinija
    Offline

    erinija Član

    Postova:
    1.098
    Zahvala:
    3
    Stvaralac različitih afiniteta i izuzetne radoznalosti, esejista, kritičar, antologičar, dramski pisac, pripovedač i prevodilac, Miodrag Pavlović (rođen 1928.godine u Novom Sadu) najpoznatiji je i najzanimljiviji kao pesnik:gotovo svaka od desetak njegovih pesničkih knjiga predstavlja značajan književni događaj posleratnog srpskog pesništva, u njegovim prelomima i i uzletima, zrenjima i osvešćivanjima. Moderna, duboka i sugestivna, Pavlovićeva poezija je prihvatana kao značajna književna pojava i onda kada joj je priznanje o vrednosti, u apsolutnijem smislu unekoliko uskraćivano, pa i onda kad je rasvetljavanje njene prirode i njenih poruka zastajalo na pola puta.

    Samosvojnost Pavlovićevog pesništva navodila je ispitivače na traganje za ključnim obeležjem, i ta slepa mrlja je neminovno zastirala čitave raspone koji nisu u primetnijem dosluhu s tako shvaćenom ključnom osobinom. U otkrivanju zajedničkog imenitelja ranom Pavlovićevom pesništvu (87 pesama, 1952 i Stub sećanja,1953) ne možemo, čini se, naći više od dve konstantne osobine. Prva je tematskog karaktera i mogli bismo je, uz izvestan rizik, označiti kao pesnikovu zaokupljenost silama destrukcije iz sfere biološke i društvene. Druga, koja se tiče njegove pesničke optike, vizure i doživljaja sveta, ukazuje se kao istrajavanje u jednom osobenom, skeptičnom i tragalačkom stavu koji isključuje iluziju, lakovernost i odnos "zdravo za gotovo" bilo koje vrste.

    Najznačajnija njegova ostvarenja su:

    -87 pesama,
    -Stub sećanja,
    -Hododarje (1971),
    -Ulazak u Kremonu (1989),
    -Kosmologija profanata (1990),
    -S Hristom netremice (2001);
    -Velika skitija,
    -Nova skitija...

    Romani:

    -Drugi dolazak (2000),
    -Afroditina uvala itd.

    Napisao je niz eseja, sastavio nekoliko antologija poezije (Antologija srpskog pesništva od 18-20vijeka)

    Dobitnik je niza nagrada: Evropska nagrada za poeziju nemačkog grada Minstera 2003.godine, nagrade "Ramonda Serbica", "Kruna despota Stefana Lazarevića", nagradu "Desanka Maksimović", Disova nagrada, Vukova nagrada, nagrada "Branko Miljković", Zmajeva nagrada, pesničko priznanje "Žička hrisovulja" i mnoge druge.

    Miodrag Pavlović je redovni član Evropske akademije za poeziju. Dopisni član Srpske akademije nauke i umetnosi postao je 1978., a redovni član 1985.godine. Živi u Beogradu.

    Izvor: Slavko Gordić Pesnik povesti i kulture (samo određeni dijelovi)




    Lopovi

    Neskromne su
    ove reči i bez srca

    Pušenje nepušača

    Psi laju i dosađuju se
    lopovi idu preko mosta

    Psi ne laju i razmišljaju
    lopovi se kupaju u kadi

    kako prepoznati lopova
    kad je svakom u ruci bič

    Lajati slepo
    i podivljati
    O psi

    Nek me ne zovu da se kajem

    Tišina oblači belu haljinu
    stvari mi prilaze blizu
    i gledaju me




    Šuma prokletstva

    Šuma prokletstva
    zastava sumraka
    dolaze sudbine
    na spavanje

    Zbirke leševa
    plivaju pod zemljom
    klijaju kamenjem

    Izgubljeni dani
    razvejana sunca
    ko mrtvi oblaci
    dave se u reci

    Vekovi razgovaraju telefonom
    jedino laž
    polaže pravo na povratak



    Na smrt jedne koke

    Kokoška vezana za nogu
    visi iz oblaka
    bez glave

    Krv u klozetskoj šolji

    Ruka uz ruku
    dva noža
    sviraju na klaviru

    Perje u jastuku
    oprostiće
    našim goluždravim vratovima


    Pitanja

    Da se bude stranac
    ili
    da se ne otputuje

    Da se okrene glava
    ili
    da se oslepi

    Da se zatvore usta
    ili
    da se padne na leđa

    Neće još dugo kucati satovi
    pruži ruku

    Umreti
    ili
    ne roditi se

    preporoditi se


    Pod zemljom


    Na daščanom podu
    dugonogi pauk
    lovi u mreži
    svoju senku

    Niz trule stepenice
    žuta sveća
    pljuje u podrum

    Podrum je daleko
    i tone sve dublje
    pod vlažne zidove

    Jedna vrata
    zatvorila su nekog
    u ponoć

    I jedan mrav
    u vidu čoveka
    na dnu stepenica
    digao je ruku

    Njegov krik
    ne dopire


    Na Kalemegdanu

    Neka mu ruke
    tonu u zvuke
    na velikom vidiku

    Bogovi su to
    koji pevaju
    na golim granama

    Zalazi zemlja
    spuštaju se borovi
    kraj mojih nogu

    Večita radost
    čeka na pesku
    Dolazim

    Između mene i sunca
    nema lobanje

    Rumena magla
    poslednji put


    Treba ponovo pranaći nadu

    Treaba ponovu pronaći nadu
    i list sa korenom na humci kraja,
    treba zatvoriti kapije na gradu
    i braniti se protiv novog zmaja.
    Treba ponovo pronaći nadu.

    Utehe nema bez vrha od koplja,
    ni jutra bez kremena koji se laktom tuče,
    ni žetve nema dok se ne oplaču snoplja,
    ni vazduha dok se mehom ne povuče.
    Nema utehe bez drške od koplja.

    Treba ponovo pronaći put
    i poziv zemlje i pravac daha,
    na raskrsnici plod treba uzabrati žut,
    kolenu hitrom ostaviti maha
    i čeznuti za krilima, krenuti na put.

    Pesme su iz zbirke 87 pesama!

    Dodato posle 22 Sati 56 minuta:
    --------------------------------------------------------------------------

    Sloveni pod Parnasom

    Glavari su nas na južne doveli strane
    od bezverja pijane, od snage zelene,
    da mramoru grizemo bedra,
    da batinama kvarimo planine,
    da stada luda po moru teramo.
    Divlje sred plaveti igramo kolo,
    s večeri goli spavamo
    kraj premlaćenih kipova.

    Krišom nas pitaju pevači:
    ko je to bio na sahrani neba,
    ko svedoči da je večnost u ropcu?
    Rekli su još: ne u rušenju
    nego u pesmi treba provesti noć,
    a zorom će stići velike dvorane
    s lepim telima vladara zemlje
    i ukotviće se na vrhu planine.
    Božanski će stas u vazduhu svanuti
    i ruke se spustiti na naša ramena
    da nas priznaju za nove sinove.

    I naša će se golotinja u reči odenuti
    ko breza s proleća u lišće.


    Bogumilska pesma

    Traže moju glavu.

    Sve što na glavu liči
    bacaju po livadama na hrpe
    i noću gaze konjima.
    Zemlji otvaraju okna
    te vade srebrnu rudu
    što glavi proročkoj slična je,
    pa je obese o hrastovo granje.
    I oblake kad ljudski pokažu lik
    čakljama svlače i kopljima bodu.

    Traže moju glavu
    a nisu ni čuli moju reč.
    Kao guja bez otrova u glavi
    po gudurama ležim
    nemoćan da svoju kožu promenim.
    O kneževi pijani
    što me sa beseda vrebate
    zar mislite: neće moj govor
    dalje od lokve moje krvi?
    Zemlji sam blizak,
    ona bolje pamti reči no krv;
    u nedra ću joj kazati, zagrljen sa zovama,
    sve što o ljubavi znam.
    Mali je vaš mač
    da čitavoj zemlji glavu poseče.


    Početak pesme

    Jedna je žena prešla sa mnom reku
    po magli i mesečini,
    prešla je uz mene reku
    a ja ne znam ko je ona.


    U brda smo pošli.
    Kosa joj duga i žuta,
    bliska u hodu njena su bedra.

    Napustili smo zakone i rođake,
    zaboravili miris roditeljske trpeze,
    grlimo se iznenadno,
    a ja ne znam ko je ona.

    Nećemo se vratiti krovovima grada,
    na visoravni živimo međ` zvezdama,
    vojske nas neće naći,
    ni orlovi,
    ispolin jedan će sići među nas
    i nju obljubiti
    do ja budem gonio veprove.

    I deca će naša u dugim pesmama
    pričati o početku ovog plemena
    poštujuć begunce i bogove
    koji pređoše reku.

    Pjesme iz zbirke Velika skitija
    Poslednja izmena: 05.10.2010
  2. erinija
    Offline

    erinija Član

    Postova:
    1.098
    Zahvala:
    3
    Dis

    Prošo je strašni okršaj, brate,
    i ja sam opet živ, ti vidiš,
    mada su ljudi kraj mene mrki,
    duše mi, ništa se desilo nije,
    ništa, po snu ti poruku šaljem,
    snu veruj.

    Čak sam i nove moći stekao
    u plavim dubinama vode,
    i novo jedno srce provodno
    u prsima ugledah,
    dišem sad lako, kao među borovima,
    i ribe moje ime izgovaraju Dis,
    Dis je očajan, nije više kratkovid,
    nekada sin tame, sad je svetlost zavoleo.


    Dis tek ovde pod morem
    pravo je sunce uledao.
    No veče se bliži, žar po ranjenim pada,
    svi misle: krv, ribe kažu: Dis,
    a ja iz mora već ustajem,
    neću da časim,korak mi krilat,
    korakom diva hitam u susret
    zavičaju nežnom.

    Druga sad bića u visini
    moje ime po sećanju traže
    i drugu plavet putem
    na ramenima nosim.



    Pitalica nesna

    Ko to čangrlja u bravi?
    Ko mi pod prozorom zida zvonike?
    Ko plače nad zlom sudbom junaka?
    Ko pušta jaganjce na vrata?
    Ko tera patuljke na pašu?
    Ko je kraljeve lutke bacio u skrinje?
    Ko je razdelio budilnike slepom mišu?
    Odgovori.
    Mala noć veliku noć slavi.
    Zima. U konaku trk.
    Poslanstvo u oklopu se saplelo i palo.
    Ko će mi sutra pokazati put?
    Ko će mi skuvati ručak i dati pismo?
    Ko to sad zvoni nad mojim krevetom
    i poziva lekara?
    Ili su potrebni hodočasni svedoci?
    Ko pali veliku tarabu od luča?
    Pod jastukom se već migolji zora.
    Ko je posalo hitan poziv da se strada?
    I zašto je taj poziv upućen meni?

    Iz zbirke Hododarje
  3. erinija
    Offline

    erinija Član

    Postova:
    1.098
    Zahvala:
    3
    *

    Iznad jelove šume
    nebo je bunar
    okrenut u visinu
    zračno telo je palo
    u tu dubinu
    nasilnici kriju
    svoja imena

    Sjaj više nije čedan
    i vrhovi šume liče
    na ostatke himena



    *

    Sve kradu
    sijalice poštu
    mleko
    i prazne kese
    da su bar veseli
    susedi
    a oni ni dobar dan
    ne poznaju
    zidove grebu
    đubre seju
    iz očiju im
    tamne smese liju
    jedino svetle
    antene na krovu
    dole su lopovi
    velikih ušiju



    *

    Moj zlotvor je u bolnici
    ja ga posećujem
    i sve mu praštam
    odistinski
    spreman da sa njim delim
    hleb i so
    do njegovog ozdravljenja
    dirnut mojom pažnjom
    on staje na noge
    i ponovo je zlotvor
    o kakvom maštam

    naša je uzajamna pomoć
    bolja od pomirenja

    Pjesme iz zbirke Zavetine
  4. erinija
    Offline

    erinija Član

    Postova:
    1.098
    Zahvala:
    3
    Kći kneževa veze

    Što muževi nisu mogli da spasu
    zar ja da spasavam?
    Jadan li sam vojvoda
    pod nekrstov čador izgnana
    nemušta i sama!
    Cvetne behu livade pod orasima manastirskim
    gde hodih sa materom svojom
    pre no što me odvede muž moj zimski.

    Među čobanima podzemlja živim :
    kule su ovde visoke
    i vojske mnoge
    i drago kamenje zeleno
    i deca belozuba žarko u prsa
    majke svoje ljube.

    Sva carstva su ista
    i sunca,
    i vid bez sunca.
    A zlata mi niko nije dao
    da reči svoje izvezem.

    Evo se utroba moja sa podzemljem složila,
    a do proleća ploda dugi su vekovi čekanja.
    Sa sveom po noći krstarim kroz svoje korenje, -
    kome li će tamo u daljini, na izlazu pećine
    jutro moje krvi svane
    i kada, i na kome jeziku?
  5. erinija
    Offline

    erinija Član

    Postova:
    1.098
    Zahvala:
    3
    Lov

    Brata sam poveo u lov
    zorom u goru,
    dobre smo konje imali
    i strele kremene,
    šuma je puna zverinja bila.
    No brat je moj ćutljivi
    govor životinja razumevao :
    vuci su nam o bratsvu govorili,
    medvedi o pravdi,
    u vepru se čuo čukundede glas,
    u pticama se oglasiše sestre neke,
    sirotic neudate il` nerođene
    te mnogo dana duže lovismo
    sve pravu da sretnemo zver.

    Tako smo se i vratili u selo
    ruku praznih i gladnih.
    Rugali nam se kmetovi,
    ljube nas neverne napustile
    i blago sobom ponele,
    ni u manastir nas prosjake ne primiše
    da se pod krov sklonimo i prehranimo.

    Jedino konji su nas verno nosili
    iz manje u veću daljinu
    i ptice nam letele nad glavama
    razmičući oblake.


    Čovek u samotnoj noći

    Sedim za stolom
    i držim hleb u ruci,
    više ne zastirem sto,
    sedim i pevam.
    Na kraju drvene ploče
    već je mrak.

    Iza otvorenog prozora
    neko me sluša :
    poškropljene trava i sunce
    i jedan oblak pun krvi.
    Iznad žice vidika
    još jedan prozor sličan mome
    otvara se.

    Osećam na ramenu hleba
    još jednu ruku
    i neko grlo drhti
    s one strane glasa,
    više ne pevam sam.
  6. erinija
    Offline

    erinija Član

    Postova:
    1.098
    Zahvala:
    3
    Smrt ljubavnika

    Glava do glave u bledoj šaci leži;
    Čovek i žena vole se na tamnoj zvezdi
    I kosa njihova preko udova dok jezdi
    Rone se grumeni krvi sve teži i teži.

    U mraku dolazi blizu ono što nestane
    I kada prostor zaleluja crna brda
    Na gola leđa velika riba tvrda
    Pritisne usne i ljubav oka prestane.

    U polju gde vetar lomi suve trave
    Otvara se do zore u zemlji jama gluva
    I po naboru svetla pogrebno drveće raste.

    Videće u zagrljaju smirene glave
    Buljina kada doleti mrtve da čuva,
    Zamršene vlasi rasplitaće laste.
  7. erinija
    Offline

    erinija Član

    Postova:
    1.098
    Zahvala:
    3
    Treće sledstvo

    Video sam jutros
    leptire orne
    na balkonskom cveću

    I njihova smeđa krila
    nad žbunjem
    u kojem se gnezdi zrela malina

    U livadsko sveće
    na rubu šume
    uglavili se leptiri
    i prenose polen

    pokazujući
    da i oni koje ne vide
    mogu da se vole
  8. erinija
    Offline

    erinija Član

    Postova:
    1.098
    Zahvala:
    3
    Madrigal za nju

    1.

    Dođi i donesi
    U čaši med
    i tajno seme.

    Idi i ponesi
    Radosni zled
    i spaseno vreme.

    Seti se kad klekne prezrela kost;
    Između groba i sunca stoji most.

    2.

    Kada se budemo ponovo sreli
    Videćeš prizor lica posle kiše
    i samoćom ranjene usne.

    Kada se budemo ponovo sreli
    Dobićeš veliku jagodu koja diše
    I ljubav čekanjem što gusne.

    Al sad sedi mirna i bela,
    Dok se mesec lomi, vernost ostaje cela.

    3.

    Nas dvoje smo potpuno sami
    Gazimo bosi preko zvonkin terasa
    I smerove naše ne sluti niko.

    Izjedanačujemo se u materinskoj tami
    Dvostruko čelo nad poljupcem belasa
    I zagrljaja večan iz trbuha je niko.

    Na tvome krilu više sam otkrio raja
    No život što čekuje od svoga kraja.

    4.

    Mora se voleti za skrivenim stolom
    Koji je zastrt mirisom kože
    Probuđene na prozoru htenja.

    Mora se sporazumevati s bolom
    Ako sukob razočaranih aveti može
    Da pretvori čelo u neugasiva bdenja.

    Ali pusti slobodno prste mlade
    Neka u blatu nove oblike grade.
  9. erinija
    Offline

    erinija Član

    Postova:
    1.098
    Zahvala:
    3
    Ljubav

    Dante; Paradiso XXXIII, 145

    Dali su ti svetlost i ruke i seme,
    U svetu vetra progledao je lik tvoj.
    Ovde do smrti može da se spase Vreme,
    I Ljubav, sluga njegov, a otac tvoj i moj.
    Na polju Ljubavi nek dani nam odjezde;
    Znaj da od Smrti spaseš, sve što podariš njoj.
    I ptice i radosti u nama što se gnezde,
    Kome nas samo zovu i šta bi samo htele?
    Ljubav, koja kreće sunce i druge zvezde,
    L`Amor che muove il Sole e l`altre atelle.
  10. erinija
    Offline

    erinija Član

    Postova:
    1.098
    Zahvala:
    3
    Hleb i vino

    Vino je bura, burgija i huk,
    hleb je nežni tabor,
    vino je zvonara divovska i gola,
    prva rečenica otpadnika, klik,
    hleb je bedem bednih,
    sofra za slepiće
    i venjak iznad Mrtvog mora,
    vino je jezik zapaljen,
    zlatna verižica snova,
    zazubica koja slatko zanoveta,
    hleb je pozdrav pabiraka,
    dobra ikra iz nasušnih reka,
    vino-srma besa,
    između dva grada avetinjski žagor,
    njega u klancu otmeš ko nevestu,
    hleb obreteš kao svetu glavu.

    Onda se stignu te dve snage
    i bratime njihovi damari
    pred tobom, u čaši, u ponoć:
    iz modre se pogače biser roni,
    a cvetna grana po krvi se razmeće.

    U tebi žeđ kao gušter palaca,
    ustaješ pobunjen ljubavlju
    i tražiš da se pije i cveta,
    preokret ti u ušima zvoni.
    Za stolom strava.
    So na prstu učenika,
    u zoru kad se sve otkriva-
    četa spava. Ko će sutra reći
    u koje se telo hleb pretvara,
    na kakav nas sabor to poziva vino!

Preporučite stranicu