Mešanje komposta

[Nostradamus]

Kako se približava vreme sađenja, ponovo je potrebno đubrivo. Za to se naročito koristi kompost. Bogat je hranljivim materijama i mineralima tako da biljkama pruža sve što im je potrebno za napredovanje. Pošto je kompost odlično đubrivo, idealan je za uzgoj mladih biljaka.

 

[Nostradamus]

Kako biste što pre dobili kompostnu zemlju, kompost morate mešati u jednakim vremenskim intervalima. To se radi od februara pa sve do sredine proleća. Kiseonik kojim se masa snabdeva za vreme mešanja podstiče raspadanje pa je čak moguće koristiti sveže dobijenu zemlju te iste sezone.

 

[Nostradamus]

Mešanje komposta zapravo nije težak posao. Najbolje je koristiti veliku cediljku koja je postavljena pod uglom na kompostnu gomilu. Potom se koriste vile kako bi se sve pomešalo i prosejalo. Sve što ostane neprosejano vraća se na kompostnu gomilu. U početku će proći jako malo zemlje. Ali ako ponovite ovaj postupak nekoliko puta, uskoro ćete dobiti lepu gomilu sveže kompostne zemlje.

 

[Nostradamus]

Dok mešate kompost, iskoristite priliku da dobro pogledate kompostnu gomilu. Da li je isuviše suv ili mu je potrebna voda? Ako u njemu ima isuviše vlage, treba ukloniti trule delove. Možete ubaciti malo pleve da upije vlagu.

Kompost treba mešati svaka dva meseca. Konačno ćete dobiti zemlju kojom ćete đubriti baštu narednih šest do dvanaest meseci. Slede važni saveti o tome kako da pripremite dobar kompost

 

[Nostradamus]

Odnos ugljenika/azota treba da je izbalansiran. To ćete postići tako što ćete na kompostnu gomilu staviti jednake razmere materijala koji sadrže ugljenik, kao što su lišće i odsečeni delovi žbunja, i azot, kao što je pokošena trava i kopriva. Otpad iz kuhinje takođe ima savršeni odnos ugljenika i azota.

Pokošenu travu treba da ostavite bar dva dana da se osuši pre nego što je stavite na kompostnu gomilu. Kako biste izbegli jak miris, preporučujemo da na kompostnu gomilu stavite samo tanke slojeve pokošene trave. Kako bi nivo vlage u kompostnoj gomili bio odgovarajući, trebalo bi da redovno radite test pesnice. Uzmite punu šaku kompostne zemlje i čvrsto je stisnite u pesnici. Ako vam kroz prste sklizne nekoliko kapljica vode, znaćete da je nivo vlage u kompostu dobar. Ako se pojavi previše vode, onda je kompost isuviše vlažan. Ako vode nema uopšte, kompost je isuviše suv.

 

[Nostradamus]

[h=3]Šta sve treba da stavite na kompostnu gomilu?[/h] Mirne savesti na gomilu možete da nabacate lišće, balegu, oljuštenu koru od voća i povrća, kao i ostali otpad iz kuhinje. U obzir dolaze i dlake, otpad iz bašte, kao i presne organske materije.

 

[Nostradamus]

[h=3]Šta ne treba da stavite na kompostnu gomilu?[/h] Na kompostnu gomilu ne bi trebalo da se bacaju oljuštena prskana kora tropskog voća, pelene, kao ni obrađeno drvo ili bilo kakva plastika . Opušci od cigareta, kosti i pepeo od drveta ili uglja takođe nisu pogodni.

 

[Nostradamus]

[h=3]Upotreba komposta[/h] Za cveće u saksijama i žardinjerama preporučujemo upotrebu mešavine koja je pola sačinjena od kompostne zemlje a pola od baštenske zemlje ili peska. Za drvenaste biljke i ukrasno žbunje dodajte oko 3 cm komposta na gornji sloj zemljišta. Cvetnim lejama će najviše prijati mešavina komposta i zemlje a to ćete postići tako što ćete tokom pripreme leje na površinu staviti kompost i izmešati ga sa zemljom za naknadno đubrenje.

Za kraj treba napomenuti da je kompost dobrog kvaliteta ako se prilagodio normalnoj temperaturi zemlje i ako se ne vide stvorenja iz zemljišta.

 

[Nostradamus]

[h=1][/h][h=1]Uklanjanje korova na prirodan način[/h]

Nijedan vlasnik bašte ne voli korov u svojoj bašti. Međutim, i ako predstavljaju veliki problem, nema potrebe okretati se odmah hemijskim sredstvima za uništavanje korova. Korov se može uništiti na manje agresivan način. Tako ste sigurni da nećete nauditi živim bićima ili životnoj sredini. Ako cenite baštu koja je u skladu sa prirodom, trebalo bi da izbegavate upotrebu sintetičkih hemijskih sredstava. U svakom slučaju, upotreba takvih sredstava je već zabranjena na popločanim ili zatvorenim površinama, kao što je prilaz garaži, zato što štetne supstance mogu prodreti do podzemnih voda.

 

[Nostradamus]

Maslačak, kopriva i slične biljke često su neželjeni gosti u baštama zato što se mogu predstavljati konkurenciju ukrasnim biljkama za hranljive materije, svetlo i vodu. Svugde mogu da opstanu jer se odlično prilagođavaju datim uslovima u staništu. Često je dosta lakše sprečiti pojavu korova ako znate kakva zemlja im više odgovara. Koprivi odgovara zemlja koja sadrži azot i koja je bogata hranljivim materijama, ljutiću više odgovara stalna vlaga, dok pirevina dobro napreduje u kompaktnom zemljištu.