Član
- Učlanjen(a)
- 30.11.2011
- Poruka
- 1.872
Masnoće rastu od loše hrane
Pojedini genetski poremećaji metabolizma masti su takođe praćeni istovremenim povećanjem triglicerida i holesterola
Hiperlipoproteinemija je najčešći metabolički poremećaj
KO ima povećane trigliceride u krvi, ne mora da ima i povećan holesterol. Njihovi metabolizmi nisu isti, ali se ipak, vrlo često "sreću" zajedno. Jer, na njihovo povećanje utiče uglavnom pogrešna ishrana, bogata ugljenim hidratima i zasićenim masnim kiselinama. A, udruženi, štetno utiču na krvne sudove, i izazivaju kardiovaskularne i cerebrovaskularne bolesti.
Pojedini genetski poremećaji metabolizma masti su, prema rečima dr Branka Jakovljevića, profesora sa Instituta za higijenu i ishranu Medicinskog fakulteta, takođe praćeni istovremenim povećanjem triglicerida i holesterola:
- Hronična bubrežna insuficijencija, Kušingov sindrom, šećerna bolest, smanjena funkcija štitne žlezde, akutni hepatitis, sistemski lupus, kao i neki lekovi (beta-blokatori, estrogeni, kortikosteroidi) mogu da povećaju vrednosti triglicerida u krvi.
Statistike pokazuju da su povišene vrednosti triglicerida i holesterola u krvi, odnosno hiperlipoproteinemije, najčešći metabolički poremećaji u populaciji. Procenjuje se da u razvijenim zemljama čak do jedne trećine stanovništva ima neki oblik poremećaja metabolizma masti. U dečjem uzrastu beleži se učestalost čak do 10 odsto.
- Povećane vrednosti triglicerida su snažan faktor rizika za nastanak ateroskleroze, ishemijske bolesti srca i drugih kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih bolesti - objašnjava prof. Jakovljević. - Osobe sa povišenim vrednostima triglicerida treba da se pridržavaju preporuka za pravilnu ishranu uz redovnu fizičku aktivnost i obavezno prekidanje uzimanja alkohola. Od velike koristi je i prestanak pušenja.
Pravilna ishrana kod osoba sa hipertrigliceridemijom podrazumeva, pre svega, smanjivanje unosa hrane koja je bogata šećerima i ugljenim hidratima (slatkiši, hleb, testenine, proizvodi iz pekare).
- Treba smanjiti uzimanje zasićenih masti, svinjskog, jagnjećeg, goveđeg masnog mesa i mlečnih proizvoda sa visokim sadržajem masti.
Stariji od 20 godina, trebalo bi da proveravaju nivo triglicerida najmanje jednom u pet godina. A, oboleli od kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih bolesti i dijabetičari, analize moraju da rade najmanje na godinu dana.
DAJU ENERGIJU
TRIGLICERIDI se organizmu obezbeđuju na dva načina: hranom, ali i kao proizvod jetre. Trigliceridi obezbeđuju energiju za pravilno funkcionisanje organizma, i veoma su bitne gradivne materije.
POŽELJNO ISPOD 1,7
DIJAGNOZA hipertrigliceridemije utvrđuje se na osnovu biohemijskih rezultata iz uzoraka krvi. Poželjne vrednosti triglicerida su do 1,70 mmol/l. Granične vrednosti koje nose povišen rizik su u granicama 1,70-2,29 mmol/l, dok su vrednosti 2,30 mmol/l visokorizične.
Izvor: Novosti
Pojedini genetski poremećaji metabolizma masti su takođe praćeni istovremenim povećanjem triglicerida i holesterola
Hiperlipoproteinemija je najčešći metabolički poremećaj
KO ima povećane trigliceride u krvi, ne mora da ima i povećan holesterol. Njihovi metabolizmi nisu isti, ali se ipak, vrlo često "sreću" zajedno. Jer, na njihovo povećanje utiče uglavnom pogrešna ishrana, bogata ugljenim hidratima i zasićenim masnim kiselinama. A, udruženi, štetno utiču na krvne sudove, i izazivaju kardiovaskularne i cerebrovaskularne bolesti.
Pojedini genetski poremećaji metabolizma masti su, prema rečima dr Branka Jakovljevića, profesora sa Instituta za higijenu i ishranu Medicinskog fakulteta, takođe praćeni istovremenim povećanjem triglicerida i holesterola:
- Hronična bubrežna insuficijencija, Kušingov sindrom, šećerna bolest, smanjena funkcija štitne žlezde, akutni hepatitis, sistemski lupus, kao i neki lekovi (beta-blokatori, estrogeni, kortikosteroidi) mogu da povećaju vrednosti triglicerida u krvi.
Statistike pokazuju da su povišene vrednosti triglicerida i holesterola u krvi, odnosno hiperlipoproteinemije, najčešći metabolički poremećaji u populaciji. Procenjuje se da u razvijenim zemljama čak do jedne trećine stanovništva ima neki oblik poremećaja metabolizma masti. U dečjem uzrastu beleži se učestalost čak do 10 odsto.
- Povećane vrednosti triglicerida su snažan faktor rizika za nastanak ateroskleroze, ishemijske bolesti srca i drugih kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih bolesti - objašnjava prof. Jakovljević. - Osobe sa povišenim vrednostima triglicerida treba da se pridržavaju preporuka za pravilnu ishranu uz redovnu fizičku aktivnost i obavezno prekidanje uzimanja alkohola. Od velike koristi je i prestanak pušenja.
Pravilna ishrana kod osoba sa hipertrigliceridemijom podrazumeva, pre svega, smanjivanje unosa hrane koja je bogata šećerima i ugljenim hidratima (slatkiši, hleb, testenine, proizvodi iz pekare).
- Treba smanjiti uzimanje zasićenih masti, svinjskog, jagnjećeg, goveđeg masnog mesa i mlečnih proizvoda sa visokim sadržajem masti.
Stariji od 20 godina, trebalo bi da proveravaju nivo triglicerida najmanje jednom u pet godina. A, oboleli od kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih bolesti i dijabetičari, analize moraju da rade najmanje na godinu dana.
DAJU ENERGIJU
TRIGLICERIDI se organizmu obezbeđuju na dva načina: hranom, ali i kao proizvod jetre. Trigliceridi obezbeđuju energiju za pravilno funkcionisanje organizma, i veoma su bitne gradivne materije.
POŽELJNO ISPOD 1,7
DIJAGNOZA hipertrigliceridemije utvrđuje se na osnovu biohemijskih rezultata iz uzoraka krvi. Poželjne vrednosti triglicerida su do 1,70 mmol/l. Granične vrednosti koje nose povišen rizik su u granicama 1,70-2,29 mmol/l, dok su vrednosti 2,30 mmol/l visokorizične.
Izvor: Novosti