- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.982
Mamini sinovi između čekića i nakovnja
Suzana BIJELIĆ | 17. oktobar 2010. 17:32 |Večernje novosti
"Mamini sinovi" i njihov odnos sa dvema najvažnijim ženama: Ključni trenutak je pubertet, kada majke treba da "abdiciraju" sa trona
Kod nekih žena, već pri prvim nagoveštajima da je njihov emotivni partner previše vezan za majku, upali se alarm zbog koga su spremne da, bez obzira na veliku ljubav, zbrišu glavom bez obzira. Neke, pak, u tome ne vide preveliki problem, sve dok majka njihovog voljenog ne počne da zabada nos ne samo u to šta se kuva na šporetu, nego i u krevetu. Posle toga nema povratka. Vidljive su sve one situacije u kojima je njegova majka navodila sina da obavlja svakodnevne poslove na "njen način", pa sve one manipulativne suze koje su sledile ukoliko bi se on o to oglušio i, eventualno, poslušao partnerku. Kako se dogodi da neko postane "mamin sin", šta se ovakvim muškarcima najviše zamera i ima li im leka, govori Radmila Vulić Bojović, psiholog i porodični teraput.
- Svi sinovi su mamini na početku svog života, o tome nema spora i tako treba da bude. Problem nastaje kada sinovi ostaju "mamini" i kada odrastu i formalno pređu u neku drugu fazu života, odnosno preuzmu uloge partnera/supruga i oca. U praktičnom životu to znači da se, iako su odrasli ljudi, ponašaju po principu "kako mama kaže", iskazujući time svoju lojalnost, naklonost i zahvalnost majci, naravno na pogrešan i disfunkcionalan način, dovodeći time u pitanje kako svoj emocionalni i psihološki razvoj, tako i razvoj ljudi oko sebe.
* Čini se da sinovi nisu krivi što su "mamini", već su negde pogrešile njihove majke.
- Suština dobrog roditeljstva, pa samim tim i dobrog materinstva je da se formira i odneguje nova generacija koja je sposobna da samostalno i nezavisno vodi računa o sebi, donosi odluke i zauzima stavove i pozicije, usput se afirmišući i šireći u socijalno-relacionom smislu. Iz ove perspektive gledano, nesigurni, nesamostalni, pasivni i zavisni ljudi, nesposobni da formiraju sopstvene stavove i mišljenja i/ili se izbore za njih suštinski su neuspeh roditeljstva i materinstva.
* U kom trenutku muškarac postaje "mamin sin" u onom smislu koji nije za pohvalu?
- Mislim da se ovde radi o jednoj suštinskoj zabuni – prava ljubav, pa i roditeljska, mora da podrazumeva i određeni stepen slobode.Vaše dete je vaše samo u tom smislu da ste ga vi rodili i stvorili. Ono bi trebalo da bude biće za sebe, slobodno da istražuje i pravi sopstvene izbore i, naravno, greške. I tu smo kod ključnog trenutka, obično se to dešava u pubertetu – u kome bi majke trebalo da "abdiciraju" sa trona i puste svoju decu, u ovom slučaju sinove, da stiču sopstvena iskustva. To nikako ne znači da ih time puštaju na milost i nemilost surovom svetu, već upravo suprotno, da imaju poverenja i veruju svojoj deci, da su sigurne i mirne sa tim da su kao majke obavile dobar posao i pripremile, u psihološkom smislu, svoje dete za život i životne izazove.
* Kako se postaje „mamin sin“? Kakvi muškarci imaju predispozicije za to, iz kakvih porodica?
- Mamini sinovi su ljudi u ozbiljnom psihološkom zastoju, rastrzani, nesigurni i nesrećni, opterećeni osećanjem da nisu dovoljno dobri nikome (svi se na njih žale, pa i mame), a najmanje su dobri sami sebi. Oni su proizvod nesigurnih, ambivalentnih i preterano kontrološućih majki, ali i emocionalno nedostupnih i nezainteresovanih očeva, koji nisu bili u stanju da za svoje dete, naročito sina, urade najvažniji posao – da pruže ljubav i podršku njihovoj majci. Mamini sinovi često potiču iz porodica u kojima majke nisu imale partnera u ocu svoje dece, pa su ga, u psihološkom smislu, potražile u svom detetu.
* Kako sebe oni doživljavaju?
- Najbolje je kada mamini sinovi znaju i prihvate da su prvo mamini, pa onda svoji, i kada ne prevare sebe i drugoga tako što će se, u partnerskom smislu, vezati za nekoga, pre nego što su se "razvezali" od mame. Sigurna sam da poznajete neke takve ljude - to su one večite neženje, profesionalno i socijalno etablirani, s tim da se zna ko je vrhovni autoritet i "kraljica majka".
* A kada se u njegovom životu pojavi žena kojoj želi da pruži emocije, šta onda?Kako funkcioniše taj trougao – sin – majka - supruga?
- Situacija se znatno komplikuje kada se u životu "maminog sina" pojavi neka druga emocionalno važna osoba ženskog pola. Uhvaćen u zamku situacije ili–ili, odnosno "ili si moj, ili si njen", on postaje sve nesigurniji i zbunjeniji, još manje zreo i odrastao, konfuzija dostiže maksimum, a odgovori na pitanja "Ko sam? Šta želim? Šta mogu?“ i slična, sve su dalje. Kako su partnerski izbori obično takvi da biramo, u psihološkom smislu, po stepenu zrelosti ili diferencijacije sebi slične, ako partnerka "prihvati" igru i uđe u takmičenje za "glavno muško" katastrofa je na pomolu i koncentrični krugovi nesreće i nezadovoljstva samo se šire i produbljuju. Teško je reći kome je tu najteže, da li sinu/partneru, koji se oseća kao između čekića i nakovnja, ili "jakim" ženama koje se bore za njega, a nijedna ne dobija ono što joj treba i, po njihovom mišljenju, pripada. Sigurno je da niko, ama baš niko, nije zadovoljan.
* Kako izaći iz ove zbrke?
- Ne treba poistovećivati ljubav sa zavisnošću. Prava ljubav podrazumeva i traži nesebičnost i davanje, iskrenost prema sebi i drugome, i toleranciju. Biti lojalan, pažljiv, poštujući i uvažavajući, ne znači biti ponizan i bez prava i prostora za sopstveno mišljenje i stav. Nijedno nezadovoljstvo, ni u jednoj relaciji, neće se (raz)rešiti samo od sebe ako se njime ne pozabavimo i sa njim nešto ne uradimo, a naročito neće ukoliko to nezadovoljstvo iz jednog odnosa (na primer, onog partnerskog) "prelijemo" u neki drugi (recimo odnos sa sopstvenim detetom).
* Imate li neki savet za "mamine" muškarce i njihove partnerke?
- U životu svakog muškarca mora da bude mesta za više od jedne važne žene (i muškarca, ali to je druga tema). Zreo muškarac nikad nije i ne treba da bude samo sin ili partner ili otac, on mora biti u stanju da bude u svakoj od ovih uloga svojim važnim osobama dostupan. To nisu i ne smeju da budu uloge koje poništavaju i isključuju jedna drugu, već se dopunjuju, s tim da je izbor životne partnerke suštinski jedini pravi izbor, jer ne biramo svoje roditelje niti svoju decu. Taj izbor nosi odgovornost, pa bi to i trebalo da bude najvažnija relacija za zrelog odraslog čoveka, ona u koju najviše ulaže i od koje bi trebalo da crpe najviše zadovoljstva i spokojstva. Nažalost, neki ljudi se za tu šansu nikad ne izbore.
SAOSEĆAJNI
Pojedini svetski stručnjaci, među njima su i naučnici sa Univerziteta u Arizoni, sproveli su istraživanje čiji rezultati veoma idu u prilog maminim sinovima. Ispostavilo se da "mamini sinovi" imaju bolje komunikacijske veštine i da više saosećaju sa drugima.
"Muškarci koji su privrženi majkama češće će biti u zdravim, monogamnim vezama", kaže terapeutkinja za parove Rejčel Suzmen iz Njujorka, dok autor istraživanja Karlos Santos, ističe: “Muškarci koji su u detinjstvu, a i posle toga, ostali vezani za svoje majke godinama, upijali su njihovo ponašanje i odnos prema ljudima. Verovatno su se zbog toga oduprli muškim stereotipima, kao što su agresivnost i nestabilnost u vezama".
Bračni terapeut Skot Halcmen rekao je da "mamini sinovi" više pokazuju svoja osećanja, da su im potrebe žena prioritet, da znaju da saslušaju i razumeju ženu, te da svoju pažnju prema ženama preusmeravaju i u spavaću sobu. Međutim, ma kako se činilo dobrim to što otvoreno pričaju o svojim osećanjima, katkada u tome mogu i da preteraju. Partnerka bi trebalo da ga podstiče da se ponaša muževnije i da radi muške poslove, uz objašnjenje da joj je to veoma seksi. Na taj način će poslati poruku da je privilegovana time što je on veoma osećajan, ali i da voli muževnost.
VOLE SVE NA GOTOVO
Osim toga što mamini sinovi majkama ispunjavaju gotovo svaku želju, što mnoge odluke donose u dogovoru sa njom i zbog nje partnerku stavljaju na drugo mesto u svom životu, ovakvim muškarcima se često zamera što ne rade nijedan kućni posao. Naviknuti da majka umesto njih sve radi (kuva, pere, pegla, čisti, prinosi im jelo, odnosi sa stola prljave tanjire...), oni to očekuju i od partnerke. A one, naročito u ova moderna vremena, nisu spremne niti imaju vremena da svom muškarcu prinose sve na tacni. One od partnera očekuju da im pomogne u kućnim poslovima. U suprotnom, dogodiće se da maminog sina, iako nevoljno, "vrate" njegovoj mami gde će uživati u bezuslovnoj ljubavi.
Suzana BIJELIĆ | 17. oktobar 2010. 17:32 |Večernje novosti
"Mamini sinovi" i njihov odnos sa dvema najvažnijim ženama: Ključni trenutak je pubertet, kada majke treba da "abdiciraju" sa trona
Kod nekih žena, već pri prvim nagoveštajima da je njihov emotivni partner previše vezan za majku, upali se alarm zbog koga su spremne da, bez obzira na veliku ljubav, zbrišu glavom bez obzira. Neke, pak, u tome ne vide preveliki problem, sve dok majka njihovog voljenog ne počne da zabada nos ne samo u to šta se kuva na šporetu, nego i u krevetu. Posle toga nema povratka. Vidljive su sve one situacije u kojima je njegova majka navodila sina da obavlja svakodnevne poslove na "njen način", pa sve one manipulativne suze koje su sledile ukoliko bi se on o to oglušio i, eventualno, poslušao partnerku. Kako se dogodi da neko postane "mamin sin", šta se ovakvim muškarcima najviše zamera i ima li im leka, govori Radmila Vulić Bojović, psiholog i porodični teraput.
- Svi sinovi su mamini na početku svog života, o tome nema spora i tako treba da bude. Problem nastaje kada sinovi ostaju "mamini" i kada odrastu i formalno pređu u neku drugu fazu života, odnosno preuzmu uloge partnera/supruga i oca. U praktičnom životu to znači da se, iako su odrasli ljudi, ponašaju po principu "kako mama kaže", iskazujući time svoju lojalnost, naklonost i zahvalnost majci, naravno na pogrešan i disfunkcionalan način, dovodeći time u pitanje kako svoj emocionalni i psihološki razvoj, tako i razvoj ljudi oko sebe.
* Čini se da sinovi nisu krivi što su "mamini", već su negde pogrešile njihove majke.
- Suština dobrog roditeljstva, pa samim tim i dobrog materinstva je da se formira i odneguje nova generacija koja je sposobna da samostalno i nezavisno vodi računa o sebi, donosi odluke i zauzima stavove i pozicije, usput se afirmišući i šireći u socijalno-relacionom smislu. Iz ove perspektive gledano, nesigurni, nesamostalni, pasivni i zavisni ljudi, nesposobni da formiraju sopstvene stavove i mišljenja i/ili se izbore za njih suštinski su neuspeh roditeljstva i materinstva.
* U kom trenutku muškarac postaje "mamin sin" u onom smislu koji nije za pohvalu?
- Mislim da se ovde radi o jednoj suštinskoj zabuni – prava ljubav, pa i roditeljska, mora da podrazumeva i određeni stepen slobode.Vaše dete je vaše samo u tom smislu da ste ga vi rodili i stvorili. Ono bi trebalo da bude biće za sebe, slobodno da istražuje i pravi sopstvene izbore i, naravno, greške. I tu smo kod ključnog trenutka, obično se to dešava u pubertetu – u kome bi majke trebalo da "abdiciraju" sa trona i puste svoju decu, u ovom slučaju sinove, da stiču sopstvena iskustva. To nikako ne znači da ih time puštaju na milost i nemilost surovom svetu, već upravo suprotno, da imaju poverenja i veruju svojoj deci, da su sigurne i mirne sa tim da su kao majke obavile dobar posao i pripremile, u psihološkom smislu, svoje dete za život i životne izazove.
* Kako se postaje „mamin sin“? Kakvi muškarci imaju predispozicije za to, iz kakvih porodica?
- Mamini sinovi su ljudi u ozbiljnom psihološkom zastoju, rastrzani, nesigurni i nesrećni, opterećeni osećanjem da nisu dovoljno dobri nikome (svi se na njih žale, pa i mame), a najmanje su dobri sami sebi. Oni su proizvod nesigurnih, ambivalentnih i preterano kontrološućih majki, ali i emocionalno nedostupnih i nezainteresovanih očeva, koji nisu bili u stanju da za svoje dete, naročito sina, urade najvažniji posao – da pruže ljubav i podršku njihovoj majci. Mamini sinovi često potiču iz porodica u kojima majke nisu imale partnera u ocu svoje dece, pa su ga, u psihološkom smislu, potražile u svom detetu.
* Kako sebe oni doživljavaju?
- Najbolje je kada mamini sinovi znaju i prihvate da su prvo mamini, pa onda svoji, i kada ne prevare sebe i drugoga tako što će se, u partnerskom smislu, vezati za nekoga, pre nego što su se "razvezali" od mame. Sigurna sam da poznajete neke takve ljude - to su one večite neženje, profesionalno i socijalno etablirani, s tim da se zna ko je vrhovni autoritet i "kraljica majka".
* A kada se u njegovom životu pojavi žena kojoj želi da pruži emocije, šta onda?Kako funkcioniše taj trougao – sin – majka - supruga?
- Situacija se znatno komplikuje kada se u životu "maminog sina" pojavi neka druga emocionalno važna osoba ženskog pola. Uhvaćen u zamku situacije ili–ili, odnosno "ili si moj, ili si njen", on postaje sve nesigurniji i zbunjeniji, još manje zreo i odrastao, konfuzija dostiže maksimum, a odgovori na pitanja "Ko sam? Šta želim? Šta mogu?“ i slična, sve su dalje. Kako su partnerski izbori obično takvi da biramo, u psihološkom smislu, po stepenu zrelosti ili diferencijacije sebi slične, ako partnerka "prihvati" igru i uđe u takmičenje za "glavno muško" katastrofa je na pomolu i koncentrični krugovi nesreće i nezadovoljstva samo se šire i produbljuju. Teško je reći kome je tu najteže, da li sinu/partneru, koji se oseća kao između čekića i nakovnja, ili "jakim" ženama koje se bore za njega, a nijedna ne dobija ono što joj treba i, po njihovom mišljenju, pripada. Sigurno je da niko, ama baš niko, nije zadovoljan.
* Kako izaći iz ove zbrke?
- Ne treba poistovećivati ljubav sa zavisnošću. Prava ljubav podrazumeva i traži nesebičnost i davanje, iskrenost prema sebi i drugome, i toleranciju. Biti lojalan, pažljiv, poštujući i uvažavajući, ne znači biti ponizan i bez prava i prostora za sopstveno mišljenje i stav. Nijedno nezadovoljstvo, ni u jednoj relaciji, neće se (raz)rešiti samo od sebe ako se njime ne pozabavimo i sa njim nešto ne uradimo, a naročito neće ukoliko to nezadovoljstvo iz jednog odnosa (na primer, onog partnerskog) "prelijemo" u neki drugi (recimo odnos sa sopstvenim detetom).
* Imate li neki savet za "mamine" muškarce i njihove partnerke?
- U životu svakog muškarca mora da bude mesta za više od jedne važne žene (i muškarca, ali to je druga tema). Zreo muškarac nikad nije i ne treba da bude samo sin ili partner ili otac, on mora biti u stanju da bude u svakoj od ovih uloga svojim važnim osobama dostupan. To nisu i ne smeju da budu uloge koje poništavaju i isključuju jedna drugu, već se dopunjuju, s tim da je izbor životne partnerke suštinski jedini pravi izbor, jer ne biramo svoje roditelje niti svoju decu. Taj izbor nosi odgovornost, pa bi to i trebalo da bude najvažnija relacija za zrelog odraslog čoveka, ona u koju najviše ulaže i od koje bi trebalo da crpe najviše zadovoljstva i spokojstva. Nažalost, neki ljudi se za tu šansu nikad ne izbore.
SAOSEĆAJNI
Pojedini svetski stručnjaci, među njima su i naučnici sa Univerziteta u Arizoni, sproveli su istraživanje čiji rezultati veoma idu u prilog maminim sinovima. Ispostavilo se da "mamini sinovi" imaju bolje komunikacijske veštine i da više saosećaju sa drugima.
"Muškarci koji su privrženi majkama češće će biti u zdravim, monogamnim vezama", kaže terapeutkinja za parove Rejčel Suzmen iz Njujorka, dok autor istraživanja Karlos Santos, ističe: “Muškarci koji su u detinjstvu, a i posle toga, ostali vezani za svoje majke godinama, upijali su njihovo ponašanje i odnos prema ljudima. Verovatno su se zbog toga oduprli muškim stereotipima, kao što su agresivnost i nestabilnost u vezama".
Bračni terapeut Skot Halcmen rekao je da "mamini sinovi" više pokazuju svoja osećanja, da su im potrebe žena prioritet, da znaju da saslušaju i razumeju ženu, te da svoju pažnju prema ženama preusmeravaju i u spavaću sobu. Međutim, ma kako se činilo dobrim to što otvoreno pričaju o svojim osećanjima, katkada u tome mogu i da preteraju. Partnerka bi trebalo da ga podstiče da se ponaša muževnije i da radi muške poslove, uz objašnjenje da joj je to veoma seksi. Na taj način će poslati poruku da je privilegovana time što je on veoma osećajan, ali i da voli muževnost.
VOLE SVE NA GOTOVO
Osim toga što mamini sinovi majkama ispunjavaju gotovo svaku želju, što mnoge odluke donose u dogovoru sa njom i zbog nje partnerku stavljaju na drugo mesto u svom životu, ovakvim muškarcima se često zamera što ne rade nijedan kućni posao. Naviknuti da majka umesto njih sve radi (kuva, pere, pegla, čisti, prinosi im jelo, odnosi sa stola prljave tanjire...), oni to očekuju i od partnerke. A one, naročito u ova moderna vremena, nisu spremne niti imaju vremena da svom muškarcu prinose sve na tacni. One od partnera očekuju da im pomogne u kućnim poslovima. U suprotnom, dogodiće se da maminog sina, iako nevoljno, "vrate" njegovoj mami gde će uživati u bezuslovnoj ljubavi.
