Član
- Učlanjen(a)
- 30.11.2011
- Poruka
- 1.872
Koža trpi sve
Dr Dušan Škiljević, dermatolog KCS, o porastu kožnih oboljenja, dijagnostici i lečenju: "Upotreba novih materijala, udisanje prašine i grinja, preterano „mackanje“ i moda preplanulog tena doveli su do epidemije kožnih bolesti"
Dr Dušan Škiljević
Kožne bolesti su, zbog veće industrijalizacije i dodira sa novim, nepoznatim hemikalijama, u stalnom porastu. Upotreba modernih materijala u predmetima sa kojima smo u svakodnevnom kontaktu, udisanje prašine ili grinja iz vazduha, preterano „mackanje“ kozmetičkim preparatima i moda preplanulog tena doveli su do epidemije kožnih zapaljenja. Među njima, najizrazitije su alergijski dermatitisi i ekcemi, a potom i atopijski dermatitisi. A dolazak sunčanih meseci donosi i sezonu gljivičnih infekcija i alergija na sunce.
Stručnjaci upozoravaju da će se trend širenja kožnih bolesti nastaviti, jer se u industriju uvodi sve više materija na koje naša koža nije navikla.
- Nove legure i plastika, od kojih se prave predmeti oko nas, sadrže materije koja naša koža ne prepoznaje, i na njih, na dodir, postaje preosetljiva - kaže u intervjuu za „Novosti“, dr Dušan Škiljević, dermatolog iz Klinike za dermatologiju Kliničkog centra Srbije. - U kozmetiku, šminku, šampone i kreme koje svakodnevno koristimo takođe se ubacuju nove materije da bi poboljšale svojstva proizvoda. A svi oni su potencijalni izazivači kožnih oboljenja.
* Ko je sklon oboljenjima kože?
- Da bi neko dobio, recimo, atopijski dermatitis, potrebna je geneteska predispozicija, to jest da su nam geni, koje smo dobili od roditelja, preneli sklonost ka alergijama. Iritacijski dermatitis se pak razvija dodirom sa materijom koja iritira kožu.
* Šta aktivira bolesti?
- Alergijske bolesti kože, kao što je recimo urtikarija (koprivnjača) ili egzantem, najčešće se javljaju nakon uzimanja lekova, posle virusnih infekcija, ili ubrzo posle uzimanja određene hrane. Druga vrsta alergijskih bolesti, ekcemi, tj. kontaktni dermatitis, uglavnom nastaju posle kontakta sa alergenom iz spoljne sredine, odnosno hemijskim materijama.
* A za koje kožne bolesti postoji genetska naslednost?
- Za atopijski dermatitis, odnosno ekcem. On se najčešće javlja još u drugom mesecu života. Kod te dece ekcem obično prestaje do puberteta, kad njihova koža „sazri“ i prestaje da bude preosetljiva na alergene i sredine. To je princip sličan astmi. Poslednjih godina, međutim, primećujemo da se ove bolesti nastavljaju i posle puberteta. Tako, imamo i odrasle pacijente koji imaju čak značajna pogoršanja posle puberteta.
* Da li roditelji treba da imaju izraženo oboljenje da bi ga dete nasledilo?
- Ne. Dovoljno je da oba roditelja imaju određene gene da bi se bolest aktivirala. Otac i majka mogu da imaju gene za alergiju koji su aktivni, ali nemaju oboljenje. Ipak, predispoziciju za bolest možemo da pročitamo i na koži roditelja, tumačenjem oznaka na koži, tzv. markera konstitucije.
* Koje su to oznake?
- Recimo, ako roditelj ima specifičnu brazdu na donjem kapku, ili hiperlinearne dlanove, visoki svod nepca, svetlu i suvu koža, svetlu kosu... Jedan od specifičnijih znakova je i tzv. beli dermografizam. Kod osoba sklonih alergijama, povlačenjem noktima po koži podlaktice ostaju beli, a ne crveni tragovi nakon grebanja.
* Do kog uzrasta su mališani najosetljiviji na alergene?
- Do školskog uzrasta, uglavnom. Utvrđeno je da kod 60 do 70 odsto dece posle puberteta promene na koži prolaze. Oni će i dalje da imaju osetljivu i suvu kožu, ali neće imati zapaljenje, odnosno bolest.
* Zbog čega se zapaljenja javljaju nekad, i u odraslom dobu?
- Naš imuni sistem nije u svakom momentu isti, nekada reaguje preterano na nešto što ne bi trebalo. A kad se tome dodaju faktori iz spoljne sredine - nastaje reakcija.
* Kad koža počne da reaguje na alergen?
- Reakcija je burna i nastupa odmah nakon kontakta sa materijom ili uzimanja hrane sa alergenom. Dok su kontaktnom dermatitisu potrebni dani da bi se razvio i potrebna su najmanje dva kontakta sa supstancom.
* Koliko se često javljaju kožne alergije udružene sa astmom ili alergijom na hranu?
- Kad su u pitanju atopijske bolesti, neko ko ima astmu ima velike šanse da ima i dermatitis, ili polensku kijavicu, ili sva tri oboljenja.
* Kad neko dobije kožno oboljenje, da li to znači da će koža uvek biti osetljiva na alergene?
- Ako se pacijenti leče i štite od alergena koji dokazano izazivaju alergiju, bolest se može kontrolisati i mogu se sprečiti burne epizode. Ali sklonost ka razvoju alergije na konkretnu materiju će ostati.
* Koliko se sada češće javljaju alergije na sunce?
- Promene na koži izazvane sunčevim zracima su u izrazitom porastu. I tu su udruženi spoljni i unutrašnji faktori: zbog istanjenosti ozonskog omotača, Sunce nema jednako zračenje kakvo je imao pre, recimo 50 godina. Ljudski faktor je što smo poslednjih decenija počeli intenzivnije i duže da se sunčamo.
* Za koliko se razvija alergija na sunce?
- Nije neophodno duže izlaganje, dovoljni su i prvi, prolećni zraci sunca. Alergija se lako prepoznaje jer zahvata zonu glave i vrata, koji su naizloženiji sunčevom zračenju.
* Da li je za nastanak raka kože potrebno više vremena?
- Rak kože ne može da se razvije nakon jednog izlaganja suncu, već nakon dugogodišnjeg, ili povremenog, a intenzivnog sunčanja. Podjednako je rizičan svakodnevni boravak na suncu, kao što je to slučaj kod poljoprivrednika ili radnika na polju, ili ako se svake godine deset dana odmora izlažete direktom suncu bez zaštite.
* Da li se mogu izbeći kožne alergije?
- Kao i kod svake alergije, najbolje je izbegavati alergene koji izazivaju reakciju. Deca koja imaju sklonost ka atopijskom dermatitisu mogu se zaštititi tako što ćete izbaciti stvari koje zadržavaju prašinu, oblačiti im belu pamučnu odeću, izbegavati hranu koja sadrži alergene.
* Čime treba negovati osetljivu kožu?
- Najbolje je negovati neutralnim emolijentnim kremama, koja se kupuje u apotekama, makar jednom dnevno da bi se koži vratila vlaga i masnoća. Decu treba kupati uljanim kupkama, koje prave tanak sloj koji sprečava isušivanje kože. Dečji veš u najranijem uzrastu trebalo bi ispirati dva puta, jer ne postoji specifičan, siguran prašak koji ne može da izazove alergije.
PRAŠINA, VUNA, JAGODE...
* Koji su najčešći alergeni iz vazduha koji izazivaju ekceme? - Atopijski, odnosno alergijski ekcem izazivaju najčešće prašina i grinje, ali i lanolin iz vune. Čak i boje iz tkanina, ako se nose do kože, mogu da naprave probleme. Kod dece do druge godine prisutne su alergeni iz hrane, jaja, egzotičnog voća, jagoda, orašastih plodova. Kod kontaktnog, odnosno iritacijskog dermatitisa, najčešći uzročnici su kalijum-bihromat i nikl. Njih ima svuda, u cementu, u kvakama, u mnogim predmetima koje svakodnevno dodiruju.
REAKCIJE NA LEKOVE
* Da li na koži mogu da se manifestuju i promene nakon uzimanja lekova?
- Takve reakcije nisu retke i, zapravo, koža je organ koji najčešće daje neželjene reakcije na lek. One su raznolike i često nisu opasne, ali svakako zaslužuju da ih doktor pregeda, jer među njima ima i onih koje su opasne po život. Razumljivo je da, kako se sve novije grupe lekova izbacuju na tržište tako i se javljaju i reakcije na njih. Premda teorijski svaki lek, čak i prirodno, pomoćno lekovito sredstvo mogu da izazovu reakciju. Ipak neki lekovi to čine češće od drugih, tu spadaju neki antibiotici, penicilini, sulfonamidi, neki lekovi za lečenje epilepsija, psihijatrijski lekovi, čak i često korišćeni nesteroidni antireumatici.
Izvor: Novosti
Dr Dušan Škiljević, dermatolog KCS, o porastu kožnih oboljenja, dijagnostici i lečenju: "Upotreba novih materijala, udisanje prašine i grinja, preterano „mackanje“ i moda preplanulog tena doveli su do epidemije kožnih bolesti"
Dr Dušan Škiljević
Kožne bolesti su, zbog veće industrijalizacije i dodira sa novim, nepoznatim hemikalijama, u stalnom porastu. Upotreba modernih materijala u predmetima sa kojima smo u svakodnevnom kontaktu, udisanje prašine ili grinja iz vazduha, preterano „mackanje“ kozmetičkim preparatima i moda preplanulog tena doveli su do epidemije kožnih zapaljenja. Među njima, najizrazitije su alergijski dermatitisi i ekcemi, a potom i atopijski dermatitisi. A dolazak sunčanih meseci donosi i sezonu gljivičnih infekcija i alergija na sunce.
Stručnjaci upozoravaju da će se trend širenja kožnih bolesti nastaviti, jer se u industriju uvodi sve više materija na koje naša koža nije navikla.
- Nove legure i plastika, od kojih se prave predmeti oko nas, sadrže materije koja naša koža ne prepoznaje, i na njih, na dodir, postaje preosetljiva - kaže u intervjuu za „Novosti“, dr Dušan Škiljević, dermatolog iz Klinike za dermatologiju Kliničkog centra Srbije. - U kozmetiku, šminku, šampone i kreme koje svakodnevno koristimo takođe se ubacuju nove materije da bi poboljšale svojstva proizvoda. A svi oni su potencijalni izazivači kožnih oboljenja.
* Ko je sklon oboljenjima kože?
- Da bi neko dobio, recimo, atopijski dermatitis, potrebna je geneteska predispozicija, to jest da su nam geni, koje smo dobili od roditelja, preneli sklonost ka alergijama. Iritacijski dermatitis se pak razvija dodirom sa materijom koja iritira kožu.
* Šta aktivira bolesti?
- Alergijske bolesti kože, kao što je recimo urtikarija (koprivnjača) ili egzantem, najčešće se javljaju nakon uzimanja lekova, posle virusnih infekcija, ili ubrzo posle uzimanja određene hrane. Druga vrsta alergijskih bolesti, ekcemi, tj. kontaktni dermatitis, uglavnom nastaju posle kontakta sa alergenom iz spoljne sredine, odnosno hemijskim materijama.
* A za koje kožne bolesti postoji genetska naslednost?
- Za atopijski dermatitis, odnosno ekcem. On se najčešće javlja još u drugom mesecu života. Kod te dece ekcem obično prestaje do puberteta, kad njihova koža „sazri“ i prestaje da bude preosetljiva na alergene i sredine. To je princip sličan astmi. Poslednjih godina, međutim, primećujemo da se ove bolesti nastavljaju i posle puberteta. Tako, imamo i odrasle pacijente koji imaju čak značajna pogoršanja posle puberteta.
* Da li roditelji treba da imaju izraženo oboljenje da bi ga dete nasledilo?
- Ne. Dovoljno je da oba roditelja imaju određene gene da bi se bolest aktivirala. Otac i majka mogu da imaju gene za alergiju koji su aktivni, ali nemaju oboljenje. Ipak, predispoziciju za bolest možemo da pročitamo i na koži roditelja, tumačenjem oznaka na koži, tzv. markera konstitucije.
* Koje su to oznake?
- Recimo, ako roditelj ima specifičnu brazdu na donjem kapku, ili hiperlinearne dlanove, visoki svod nepca, svetlu i suvu koža, svetlu kosu... Jedan od specifičnijih znakova je i tzv. beli dermografizam. Kod osoba sklonih alergijama, povlačenjem noktima po koži podlaktice ostaju beli, a ne crveni tragovi nakon grebanja.
* Do kog uzrasta su mališani najosetljiviji na alergene?
- Do školskog uzrasta, uglavnom. Utvrđeno je da kod 60 do 70 odsto dece posle puberteta promene na koži prolaze. Oni će i dalje da imaju osetljivu i suvu kožu, ali neće imati zapaljenje, odnosno bolest.
* Zbog čega se zapaljenja javljaju nekad, i u odraslom dobu?
- Naš imuni sistem nije u svakom momentu isti, nekada reaguje preterano na nešto što ne bi trebalo. A kad se tome dodaju faktori iz spoljne sredine - nastaje reakcija.
* Kad koža počne da reaguje na alergen?
- Reakcija je burna i nastupa odmah nakon kontakta sa materijom ili uzimanja hrane sa alergenom. Dok su kontaktnom dermatitisu potrebni dani da bi se razvio i potrebna su najmanje dva kontakta sa supstancom.
* Koliko se često javljaju kožne alergije udružene sa astmom ili alergijom na hranu?
- Kad su u pitanju atopijske bolesti, neko ko ima astmu ima velike šanse da ima i dermatitis, ili polensku kijavicu, ili sva tri oboljenja.
* Kad neko dobije kožno oboljenje, da li to znači da će koža uvek biti osetljiva na alergene?
- Ako se pacijenti leče i štite od alergena koji dokazano izazivaju alergiju, bolest se može kontrolisati i mogu se sprečiti burne epizode. Ali sklonost ka razvoju alergije na konkretnu materiju će ostati.
* Koliko se sada češće javljaju alergije na sunce?
- Promene na koži izazvane sunčevim zracima su u izrazitom porastu. I tu su udruženi spoljni i unutrašnji faktori: zbog istanjenosti ozonskog omotača, Sunce nema jednako zračenje kakvo je imao pre, recimo 50 godina. Ljudski faktor je što smo poslednjih decenija počeli intenzivnije i duže da se sunčamo.
* Za koliko se razvija alergija na sunce?
- Nije neophodno duže izlaganje, dovoljni su i prvi, prolećni zraci sunca. Alergija se lako prepoznaje jer zahvata zonu glave i vrata, koji su naizloženiji sunčevom zračenju.
* Da li je za nastanak raka kože potrebno više vremena?
- Rak kože ne može da se razvije nakon jednog izlaganja suncu, već nakon dugogodišnjeg, ili povremenog, a intenzivnog sunčanja. Podjednako je rizičan svakodnevni boravak na suncu, kao što je to slučaj kod poljoprivrednika ili radnika na polju, ili ako se svake godine deset dana odmora izlažete direktom suncu bez zaštite.
* Da li se mogu izbeći kožne alergije?
- Kao i kod svake alergije, najbolje je izbegavati alergene koji izazivaju reakciju. Deca koja imaju sklonost ka atopijskom dermatitisu mogu se zaštititi tako što ćete izbaciti stvari koje zadržavaju prašinu, oblačiti im belu pamučnu odeću, izbegavati hranu koja sadrži alergene.
* Čime treba negovati osetljivu kožu?
- Najbolje je negovati neutralnim emolijentnim kremama, koja se kupuje u apotekama, makar jednom dnevno da bi se koži vratila vlaga i masnoća. Decu treba kupati uljanim kupkama, koje prave tanak sloj koji sprečava isušivanje kože. Dečji veš u najranijem uzrastu trebalo bi ispirati dva puta, jer ne postoji specifičan, siguran prašak koji ne može da izazove alergije.
PRAŠINA, VUNA, JAGODE...
* Koji su najčešći alergeni iz vazduha koji izazivaju ekceme? - Atopijski, odnosno alergijski ekcem izazivaju najčešće prašina i grinje, ali i lanolin iz vune. Čak i boje iz tkanina, ako se nose do kože, mogu da naprave probleme. Kod dece do druge godine prisutne su alergeni iz hrane, jaja, egzotičnog voća, jagoda, orašastih plodova. Kod kontaktnog, odnosno iritacijskog dermatitisa, najčešći uzročnici su kalijum-bihromat i nikl. Njih ima svuda, u cementu, u kvakama, u mnogim predmetima koje svakodnevno dodiruju.
REAKCIJE NA LEKOVE
* Da li na koži mogu da se manifestuju i promene nakon uzimanja lekova?
- Takve reakcije nisu retke i, zapravo, koža je organ koji najčešće daje neželjene reakcije na lek. One su raznolike i često nisu opasne, ali svakako zaslužuju da ih doktor pregeda, jer među njima ima i onih koje su opasne po život. Razumljivo je da, kako se sve novije grupe lekova izbacuju na tržište tako i se javljaju i reakcije na njih. Premda teorijski svaki lek, čak i prirodno, pomoćno lekovito sredstvo mogu da izazovu reakciju. Ipak neki lekovi to čine češće od drugih, tu spadaju neki antibiotici, penicilini, sulfonamidi, neki lekovi za lečenje epilepsija, psihijatrijski lekovi, čak i često korišćeni nesteroidni antireumatici.
Izvor: Novosti