LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Ko spasava Džordža i zašto?
[/h] Izvor: Politika
Vašington -- Niko je nije pominjao kao nacionalno znamenje i patriotski simbol sve dok nije predloženo da se zakonom ukine – novčanica od jednog dolara.
Amerika se podelila u dva tabora oko jednog pitanja koje nije sudbonosno, ali zagovornicima i oponentima jeste izuzetno važno: treba li novčanicu od jednog dolara zameniti kovanicom iste vrednosti.
Kao osnovna jedinica američkog novca, papirni dolar je u opticaju još od 1862. Od 1869. na banknoti je lik prvog predsednika Džordža Vašingtona, a u sadašnjim dimenzijama (”mali dolar”) je od 1929.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Popularno ime mu je ”bak”, ili ”uan” (jedan). Od ukupne količine papirnih dolara svih vrednosti, oko 40 odsto su baš dolarske novčanice. Sledeća je ona od dva dolara, koja praktično više nije u opticaju, pa 5, 20, 50 i 100. Među kovanicama, u opticaju su ona dolarska i novčići od 50, 25, 10 i jedan cent. Najčešće se koristi ”kvoter” (25 centi), jer se njime pune parking automati, a do ere mobilnih telefona i ovde nekad sveprisutne telefonske govornice (danas samo raritet). Za dolar ovde može da se kupi dosta toga: postoji nekoliko lanaca prodavnica ”sve za dolar”, u kojima je tokom još ne sasvim minule ekonomske krize znatno porastao promet (i profit).
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Dosad je bilo nekoliko pokušaja da se dolarska novčanica zameni metalnim dolarom, ali svi su propadali. Najnovija inicijativa u tom pogledu pokrenuta je u Kongresu prošle jeseni, kada su senatori Džon Mekejn reopublikanac iz Arizone i predsednički kandidat iz 2008, i Tom Harkin, demokrata iz Ajove, sponzorisali nacrt zakona čija je skraćenica KOIN (engleska reč za metalni novac), a puno ime Zakon o optimizaciji monete, inovaciji i nacionalnoj štednji.
Glavi argumenat je da bi zamena dolarske novčanice kovanim dolarom donela uštedu: 4,4 milijarde u sledećih 30 godina. Tu računicu izvela je Kancelarija za vladinu odgovornost (GAO), koja je ustvari revizorska agencija Kongresa .Senator Harkin je optimista: veruje da će oba kongresna doma zakon usvojiti do kraja ove godine. Sudeći međutim po tome što se Amerika podelila u dva tabora, teško da će to biti isposlovano.
Na jednoj strani su ”Amerikanci za Džordža”, a na drugoj ”Savez za dolarsku kovanicu”. Oba tabora imaju svoje lobiste i veb sajtove na kojima mogu da se potpišu digitalne peticije.
U ovom momentu znatno aktivniji su ”Amerikanci za Džordža”, sudeći bar po bilbordima i plakatima po centralnim stanicama vašingtonskog metroa. Opstanak dolarske novčanice su podigli na pijadestal patriotizma i ”amerikanizma”: ”bak” je po njima nacionalni simbol i dokaz američke izuzetnosti.
Sondiranje koje su naručili od marketinške kompanije Franka Lanca, poznate po svom sloganu ”nije važno šta vi govorite, već šta ljudi čuju” tako je utvrdilo da 85 odsto Amerikanaca smatra da narod, a ne vlada treba da odluči koji će oblik novca da koristi, dok 73 odsto veruje da je to samo vladina ujdurma koja je upakovana u meru štednje.
Čak 97 odsto smatra da je novčanica praktičnija od novčića, dok 68 veruje da će njeno eliminisanje iz opticaja podriti američki identitet.
Naravno, odgovori koje ispitanici u svim istraživanjima javnog mnjenja daju zavise od toga kakva im se pitanja postavljaju, u čemu je Frank Lanc naročito vešt. Jer protivnički ”Savez za dolarsku kovanicu” navodi rezultate drugih anketa sa sasvim drugačijim nalazima: da je ono za šta se oni zalažu i praktičnije i ekonomičnije.
Na njihovom veb sajtu su dokazi da je matematika GAO o prednosti novčanice ”računovodstveni trik” jer ne uzima u obzir početne troškove zamene. Tamo je i brojač na kome se svake sekunde cifra ukupne dobiti države od uvođenja kovanice povećava za 6 dolara. U petak popodne, ta svota iznosila je 638 miliona.
Iznose i da je papirni dolar ekološki štetan, jer se svake godine zbog pohabanosti u rezance iseče svota od oko 3,2 milijarde – dovoljna da napuni 900 kamiona – koja završava na deponijama.
Proizvodnja metalnog dolara je doduše skuplja od papirnog, ali zato kovanica u opticaju može da ostane i do 30 godina, prema samo nešto manje od četiri godine, koliko izdrži novčanica.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Stvar zagovornika metalnog dolara pokvario je međutim predsednik Obama, koji je prošlog decembra obustavio kovanje dolarskih kovanica baš zbog uštede: jer su retko korišćene (u opticaju je samo 60 odsto svih iskovanih), a nakupilo ih se toliko, da je njihovo skladištenje postalo veliki problem.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Ističu i primere Evrope, gde je najmanja papirna moneta ona od 5 evra (6,5 dolara), Japana gde je najmanja banknota 1.000 jena (12,2 dolara), pa čak i Kanade i 5 njenih dolara, koji su iste vrednosti kao i komšijski.
”Savez za dolarsku kovanicu” na svom sajtu navodi da okuplja mala preduzeća, agencije za masovni transport, trgovačka udruženja i privatne kompanije – sve koji žele da uštede narodni novac i smanje državnu rasipnost.
Na podužem spisku onih koji podržavaju ”Amerikance za Džordža”, nalaze se, između ostalih, i jedno udruženje automobilskih dilera, mnoštvo restorana i nekoliko javnih vešernica.
Oba spiska ne daju odgovor na pitanje odakle rivalima veliki novac za lobiste i ne baš jeftine kampanje.
On je dobijen na drugoj strani: agencija ”Blumberg” otkriva da spasioce ”Džordža” ustvari finansira poznata kompanija koja proizvodi specijalni papir na kom se štampaju novčanice, dok su sponzori tabora novčića – rudnici bakra, koji je obavezni deo legure od koje se kuje metalni novac.
Kao i svugde drugde, iza velikih briga za finansijsko zdravlje države i patriotskog busanja u grudi, krije se nešto mnogo prizemnije: nečiji interesi.
[/h] Izvor: Politika
Vašington -- Niko je nije pominjao kao nacionalno znamenje i patriotski simbol sve dok nije predloženo da se zakonom ukine – novčanica od jednog dolara.
Kao osnovna jedinica američkog novca, papirni dolar je u opticaju još od 1862. Od 1869. na banknoti je lik prvog predsednika Džordža Vašingtona, a u sadašnjim dimenzijama (”mali dolar”) je od 1929.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Popularno ime mu je ”bak”, ili ”uan” (jedan). Od ukupne količine papirnih dolara svih vrednosti, oko 40 odsto su baš dolarske novčanice. Sledeća je ona od dva dolara, koja praktično više nije u opticaju, pa 5, 20, 50 i 100. Među kovanicama, u opticaju su ona dolarska i novčići od 50, 25, 10 i jedan cent. Najčešće se koristi ”kvoter” (25 centi), jer se njime pune parking automati, a do ere mobilnih telefona i ovde nekad sveprisutne telefonske govornice (danas samo raritet). Za dolar ovde može da se kupi dosta toga: postoji nekoliko lanaca prodavnica ”sve za dolar”, u kojima je tokom još ne sasvim minule ekonomske krize znatno porastao promet (i profit).
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Dosad je bilo nekoliko pokušaja da se dolarska novčanica zameni metalnim dolarom, ali svi su propadali. Najnovija inicijativa u tom pogledu pokrenuta je u Kongresu prošle jeseni, kada su senatori Džon Mekejn reopublikanac iz Arizone i predsednički kandidat iz 2008, i Tom Harkin, demokrata iz Ajove, sponzorisali nacrt zakona čija je skraćenica KOIN (engleska reč za metalni novac), a puno ime Zakon o optimizaciji monete, inovaciji i nacionalnoj štednji.
Glavi argumenat je da bi zamena dolarske novčanice kovanim dolarom donela uštedu: 4,4 milijarde u sledećih 30 godina. Tu računicu izvela je Kancelarija za vladinu odgovornost (GAO), koja je ustvari revizorska agencija Kongresa .Senator Harkin je optimista: veruje da će oba kongresna doma zakon usvojiti do kraja ove godine. Sudeći međutim po tome što se Amerika podelila u dva tabora, teško da će to biti isposlovano.
Na jednoj strani su ”Amerikanci za Džordža”, a na drugoj ”Savez za dolarsku kovanicu”. Oba tabora imaju svoje lobiste i veb sajtove na kojima mogu da se potpišu digitalne peticije.
U ovom momentu znatno aktivniji su ”Amerikanci za Džordža”, sudeći bar po bilbordima i plakatima po centralnim stanicama vašingtonskog metroa. Opstanak dolarske novčanice su podigli na pijadestal patriotizma i ”amerikanizma”: ”bak” je po njima nacionalni simbol i dokaz američke izuzetnosti.
Sondiranje koje su naručili od marketinške kompanije Franka Lanca, poznate po svom sloganu ”nije važno šta vi govorite, već šta ljudi čuju” tako je utvrdilo da 85 odsto Amerikanaca smatra da narod, a ne vlada treba da odluči koji će oblik novca da koristi, dok 73 odsto veruje da je to samo vladina ujdurma koja je upakovana u meru štednje.
Čak 97 odsto smatra da je novčanica praktičnija od novčića, dok 68 veruje da će njeno eliminisanje iz opticaja podriti američki identitet.
Naravno, odgovori koje ispitanici u svim istraživanjima javnog mnjenja daju zavise od toga kakva im se pitanja postavljaju, u čemu je Frank Lanc naročito vešt. Jer protivnički ”Savez za dolarsku kovanicu” navodi rezultate drugih anketa sa sasvim drugačijim nalazima: da je ono za šta se oni zalažu i praktičnije i ekonomičnije.
Na njihovom veb sajtu su dokazi da je matematika GAO o prednosti novčanice ”računovodstveni trik” jer ne uzima u obzir početne troškove zamene. Tamo je i brojač na kome se svake sekunde cifra ukupne dobiti države od uvođenja kovanice povećava za 6 dolara. U petak popodne, ta svota iznosila je 638 miliona.
Proizvodnja metalnog dolara je doduše skuplja od papirnog, ali zato kovanica u opticaju može da ostane i do 30 godina, prema samo nešto manje od četiri godine, koliko izdrži novčanica.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Stvar zagovornika metalnog dolara pokvario je međutim predsednik Obama, koji je prošlog decembra obustavio kovanje dolarskih kovanica baš zbog uštede: jer su retko korišćene (u opticaju je samo 60 odsto svih iskovanih), a nakupilo ih se toliko, da je njihovo skladištenje postalo veliki problem.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Ističu i primere Evrope, gde je najmanja papirna moneta ona od 5 evra (6,5 dolara), Japana gde je najmanja banknota 1.000 jena (12,2 dolara), pa čak i Kanade i 5 njenih dolara, koji su iste vrednosti kao i komšijski.
”Savez za dolarsku kovanicu” na svom sajtu navodi da okuplja mala preduzeća, agencije za masovni transport, trgovačka udruženja i privatne kompanije – sve koji žele da uštede narodni novac i smanje državnu rasipnost.
Na podužem spisku onih koji podržavaju ”Amerikance za Džordža”, nalaze se, između ostalih, i jedno udruženje automobilskih dilera, mnoštvo restorana i nekoliko javnih vešernica.
Oba spiska ne daju odgovor na pitanje odakle rivalima veliki novac za lobiste i ne baš jeftine kampanje.
On je dobijen na drugoj strani: agencija ”Blumberg” otkriva da spasioce ”Džordža” ustvari finansira poznata kompanija koja proizvodi specijalni papir na kom se štampaju novčanice, dok su sponzori tabora novčića – rudnici bakra, koji je obavezni deo legure od koje se kuje metalni novac.
Kao i svugde drugde, iza velikih briga za finansijsko zdravlje države i patriotskog busanja u grudi, krije se nešto mnogo prizemnije: nečiji interesi.