- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.996
4. jul 2010.
Kastracija - lečenje ili brutalna kazna?
Nedavno silovanje i ubistvo osmogodišnje devojčice u Starim Ledincima podstaklo je u srpskoj javnosti raspravu o mogućnosti da, osim sa zatvorskom kaznom, silovatelji budu suočeni sa "hemijskom kastracijom", kako bi se otklonila opasnost da će krivično delo biti ponovljeno.
Inicijativa lidera Demohrišćanske stranke Vladana Batića da se, po ugledu na neke evropske države, u pravni sistem Srbije uvede jedna takva kaznena mera otvorila je tehničko-pravne nedoumice o sprovodljivosti hemijske kastracije ali i brojna etička pitanja.
Batić je, objašnjavajući Tanjugu, svoju inicijativu, konstatovao da Ustav Srbije u članu 25 garantuje nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta, ali i ocenio da hemijska kastracija nije ni mučenje, niti nečovečno i ponižavajuće postupanje.
"Ustav, takođe, u članu 23 proklamuje dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti a u članu 24 pravo na život. Država je garant prava na život i dostojanstvo ličnosti i mora ih štititi svim raspoloživim sredstvima. Ubiti prilikom silovanja je najstrašnija povreda dostojanstva i prava na život i hemijska kastracija je potpuno primeren, čak skroman ekvivalanet zaštiti ovih sloboda i prava", istakao je Batić.
On, takođe, objašnjava da hemijsku kastraciju nije predložio kao sankciju već kao meru bezbednosti, a u srpskom pravnom sistemu, kako je podsetio, već postoje mere koje se sprovode prinudno: poput obaveznog lečenja narkomana i alkoholičara.
"Kada se takvi ljudi vezuju lancima i kada im se ubrizgavaju razne supstance niko ne postavlja pitanje njihovog integriteta", kazao je Batić.
Iako izaziva veoma neprijatne asocijacije zbog samog prisustva reči kastracija, i utisak da se radi o postupku koji podrazumeva brutanolst neprimerenu savremenoj civilizaciji, ta metoda preventivnog antikriminalnog delovanja primenjuje se čak i nekim državama EU.
Hemijska kastracija je, kako objašnjavaju medicinski stručnjaci, reverzibilni potupak, koji ne izaziva fizička oštećenja, već naprosto predstavlja metodu vremenski ograničene kontrole hormonske slike kod osoba sa previše izraženim libidom, odnosno ljudi koji ne mogu da kontrolišu svoj seksualni nagon.
Hemijska kastracija je tehnički lako izvodljiva, jer postoje lekovi koji prekidaju vezu između hipofize i organa koji luče testosteron a to su najčešće testisi, objasnio je direktor Kliničko bolničkog centra Zvezdara, urolog Aleksandar Milošević.
On je, u Tanjugu, rekao da prekidanjem te veze prestaje stimulacija testisa i prekida se lučenje testosterona u organizmu, a postupak ubrizgavanja medikamenta mora se ponavljati na tri meseca.
Milošević je pojasnio da, za razliku od hirurške kastracije prilikom koje se uklanjaju testisi, terapija lekovima može da se prekine u bilo kom trenutku.
"Smanjenjem testosterona može da se smanji određena agresivnost, ali je mozak organ koji određuje sve i zato mislim da samo smanjenje testosterona ne mora uvek da bude dovoljno za rešavanje problema seksualne agresivnosti", istakao je dr Milošević.
Propratne reakcije prilikom uzimanja tih lekova su retke, ali se kod pojedinih pacijenata može javiti povećanje telesne mase, krtost kostiju, a ako te lekove uzimaju na duže vreme može doći do kardiovaskularnih problema, osteoporoze, smanjenja maljavosti, gubitka mišićne mase...
Dugogodišnji direktor Instituta za kriminiloška istraživanja Dobrivoje Radovanović smatra da se do sada primenjivane kaznene mere u slučajevima silovanja nisu pokazale kao delotvorne, odnosno da počinioci po izdržavanju kazne obično ponavljaju krivično delo.
"Svi seksualni prestupi rezultat su dubinskih poremećaja ličnosti, dakle čista patologija, i ne mogu se drugačije rešavati, osim nekim retributivnim merama. To praktično znači da nema prevaspitanja ili resocijalizacije, i da je svaki naš pokušaj da u zatvorima promenimo strukturu tih ljudi unapred osuđen na neuspeh. To, praktično, znači da će oni u kraćem ili dužem vremenu, nakon izlaska iz zatvora, učiniti nova krivična dela isto tako teška kao u prvom slučaju, ako ne i teža", rekao je Radovanović agenciji Tanjug.
On smatra da bi hemijska kastracija možda bila delotvoran način da se spreči da silovatelji ponovo "napadnu", međutim činjenica da se taj postupak primenjuje u malom broju zemalja svedoči da on nije prihvaćen kao najbolje rešenje.
Radovanović veruje da je jedini način da se predupredi silovanje edukacija potencijalnih žrtava, kao i edukacija policije kako bi ona reagovali na nagoveštaje seksualnih devijacija i preduzimala mere koje bi onemogućile dalju eskalaciju takvog ponašanja i krivičnih dela.
Moguće je, kako ocenjuje, psihičke poremećaje karakteristične za silovatelje otkriti još u ranom detinjstvu ili u vreme adolescencije, što znači da bi socijalne službe nekim terapeutskim postupcima mogle napraviti skretanje od devijacija i preduprediti izvršenje krivičnog dela.
Najglasniji protivnici hemijske kastracije su, ipak, borci za ljudska prava, koji nemaju nikakvu dilemu u pogledu toga da li je čak i reverzibilan tretman medikamentima protivno nečijoj volji teška povreda ljudskog dostojanstva.
Izvršni direktor Komiteta pravnika za ljudska prava (Yucom) Milan Antonijević smatra da uvođenje prinudne hemijske kastracije za osobe koji su počinile krivično delo silovanja ne može zaživeti u Srbiji jer nije u skladu sa ustavnim odredbama, ali da postoji mogućnost da ovaj proces bude zasnovan na principu dobrovoljnosti.
''Kada je reč o kršenju ljudskih prava, treba napraviti razliku između prinudne katstracije i dobrovoljne kastracije, i u tome je ključna razlika između onoga što može biti na ivici ljudskih prava i nečega što može biti dozvoljeno'', objasnio je Antonijević u izjavi Tanjugu.
Antonijević je naveo da u Ustavu postoje odredbe koje isključuju mogućnost da osoba bude podvrgnuta medicinskim eksperimentima, a kastracija, kako smatra, to jeste jer podrazumeva da se lekovima utiče na nečiji libido
''Razumem reakciju javnosti, ali to neće doneti prave efekte ukoliko se ne radi i na drugim nivoima'', istakao je Antonijević i ukazao da sistem mora biti takav da detektuje počinioca pre nego što on počini krivično delo, a u tome veliku ulogu imaju centri za socijalni rad, školski psiholozi ili obrazovni sistem.
Kasno je kada neko počini krivično delo, i zato sistem mora funkcionisati tako da svi snose odgovornost ukoliko to učini ''povratnik'' koji je morao da bude pod posebnim merama nadzora, ukazao je Antonijević.
Govoreći o evropskoj praksi, on je naveo da je tek pre nekoliko dana u Poljskoj na snagu stupio zakon koji omogućava prinudnu hemijsku kastraciju, dok je u svim ostalim zemljama, ukoliko je dozvoljena, hemijska kastracija dobrovoljna.
''Mislim da rešenje ipak treba tražiti u dobrovoljnoj odluci, jer će Evropski sud za ljudska prava o meri koja je uvedena u Poljskoj najverovatnije odlučivati u nekom trenutku'', objasnio je Antonijević, i dodao da taj sud još nije imao iskustva sa ovakvim slučajevima, ali kada se pojave, on će morati da zauzme neki stav, koji će potom biti obavezan i za Srbiju.
Kastracija - lečenje ili brutalna kazna?
Nedavno silovanje i ubistvo osmogodišnje devojčice u Starim Ledincima podstaklo je u srpskoj javnosti raspravu o mogućnosti da, osim sa zatvorskom kaznom, silovatelji budu suočeni sa "hemijskom kastracijom", kako bi se otklonila opasnost da će krivično delo biti ponovljeno.
Inicijativa lidera Demohrišćanske stranke Vladana Batića da se, po ugledu na neke evropske države, u pravni sistem Srbije uvede jedna takva kaznena mera otvorila je tehničko-pravne nedoumice o sprovodljivosti hemijske kastracije ali i brojna etička pitanja.
Batić je, objašnjavajući Tanjugu, svoju inicijativu, konstatovao da Ustav Srbije u članu 25 garantuje nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta, ali i ocenio da hemijska kastracija nije ni mučenje, niti nečovečno i ponižavajuće postupanje.
"Ustav, takođe, u članu 23 proklamuje dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti a u članu 24 pravo na život. Država je garant prava na život i dostojanstvo ličnosti i mora ih štititi svim raspoloživim sredstvima. Ubiti prilikom silovanja je najstrašnija povreda dostojanstva i prava na život i hemijska kastracija je potpuno primeren, čak skroman ekvivalanet zaštiti ovih sloboda i prava", istakao je Batić.
On, takođe, objašnjava da hemijsku kastraciju nije predložio kao sankciju već kao meru bezbednosti, a u srpskom pravnom sistemu, kako je podsetio, već postoje mere koje se sprovode prinudno: poput obaveznog lečenja narkomana i alkoholičara.
"Kada se takvi ljudi vezuju lancima i kada im se ubrizgavaju razne supstance niko ne postavlja pitanje njihovog integriteta", kazao je Batić.
Iako izaziva veoma neprijatne asocijacije zbog samog prisustva reči kastracija, i utisak da se radi o postupku koji podrazumeva brutanolst neprimerenu savremenoj civilizaciji, ta metoda preventivnog antikriminalnog delovanja primenjuje se čak i nekim državama EU.
Hemijska kastracija je, kako objašnjavaju medicinski stručnjaci, reverzibilni potupak, koji ne izaziva fizička oštećenja, već naprosto predstavlja metodu vremenski ograničene kontrole hormonske slike kod osoba sa previše izraženim libidom, odnosno ljudi koji ne mogu da kontrolišu svoj seksualni nagon.
Hemijska kastracija je tehnički lako izvodljiva, jer postoje lekovi koji prekidaju vezu između hipofize i organa koji luče testosteron a to su najčešće testisi, objasnio je direktor Kliničko bolničkog centra Zvezdara, urolog Aleksandar Milošević.
On je, u Tanjugu, rekao da prekidanjem te veze prestaje stimulacija testisa i prekida se lučenje testosterona u organizmu, a postupak ubrizgavanja medikamenta mora se ponavljati na tri meseca.
Milošević je pojasnio da, za razliku od hirurške kastracije prilikom koje se uklanjaju testisi, terapija lekovima može da se prekine u bilo kom trenutku.
"Smanjenjem testosterona može da se smanji određena agresivnost, ali je mozak organ koji određuje sve i zato mislim da samo smanjenje testosterona ne mora uvek da bude dovoljno za rešavanje problema seksualne agresivnosti", istakao je dr Milošević.
Propratne reakcije prilikom uzimanja tih lekova su retke, ali se kod pojedinih pacijenata može javiti povećanje telesne mase, krtost kostiju, a ako te lekove uzimaju na duže vreme može doći do kardiovaskularnih problema, osteoporoze, smanjenja maljavosti, gubitka mišićne mase...
Dugogodišnji direktor Instituta za kriminiloška istraživanja Dobrivoje Radovanović smatra da se do sada primenjivane kaznene mere u slučajevima silovanja nisu pokazale kao delotvorne, odnosno da počinioci po izdržavanju kazne obično ponavljaju krivično delo.
"Svi seksualni prestupi rezultat su dubinskih poremećaja ličnosti, dakle čista patologija, i ne mogu se drugačije rešavati, osim nekim retributivnim merama. To praktično znači da nema prevaspitanja ili resocijalizacije, i da je svaki naš pokušaj da u zatvorima promenimo strukturu tih ljudi unapred osuđen na neuspeh. To, praktično, znači da će oni u kraćem ili dužem vremenu, nakon izlaska iz zatvora, učiniti nova krivična dela isto tako teška kao u prvom slučaju, ako ne i teža", rekao je Radovanović agenciji Tanjug.
On smatra da bi hemijska kastracija možda bila delotvoran način da se spreči da silovatelji ponovo "napadnu", međutim činjenica da se taj postupak primenjuje u malom broju zemalja svedoči da on nije prihvaćen kao najbolje rešenje.
Radovanović veruje da je jedini način da se predupredi silovanje edukacija potencijalnih žrtava, kao i edukacija policije kako bi ona reagovali na nagoveštaje seksualnih devijacija i preduzimala mere koje bi onemogućile dalju eskalaciju takvog ponašanja i krivičnih dela.
Moguće je, kako ocenjuje, psihičke poremećaje karakteristične za silovatelje otkriti još u ranom detinjstvu ili u vreme adolescencije, što znači da bi socijalne službe nekim terapeutskim postupcima mogle napraviti skretanje od devijacija i preduprediti izvršenje krivičnog dela.
Najglasniji protivnici hemijske kastracije su, ipak, borci za ljudska prava, koji nemaju nikakvu dilemu u pogledu toga da li je čak i reverzibilan tretman medikamentima protivno nečijoj volji teška povreda ljudskog dostojanstva.
Izvršni direktor Komiteta pravnika za ljudska prava (Yucom) Milan Antonijević smatra da uvođenje prinudne hemijske kastracije za osobe koji su počinile krivično delo silovanja ne može zaživeti u Srbiji jer nije u skladu sa ustavnim odredbama, ali da postoji mogućnost da ovaj proces bude zasnovan na principu dobrovoljnosti.
''Kada je reč o kršenju ljudskih prava, treba napraviti razliku između prinudne katstracije i dobrovoljne kastracije, i u tome je ključna razlika između onoga što može biti na ivici ljudskih prava i nečega što može biti dozvoljeno'', objasnio je Antonijević u izjavi Tanjugu.
Antonijević je naveo da u Ustavu postoje odredbe koje isključuju mogućnost da osoba bude podvrgnuta medicinskim eksperimentima, a kastracija, kako smatra, to jeste jer podrazumeva da se lekovima utiče na nečiji libido
''Razumem reakciju javnosti, ali to neće doneti prave efekte ukoliko se ne radi i na drugim nivoima'', istakao je Antonijević i ukazao da sistem mora biti takav da detektuje počinioca pre nego što on počini krivično delo, a u tome veliku ulogu imaju centri za socijalni rad, školski psiholozi ili obrazovni sistem.
Kasno je kada neko počini krivično delo, i zato sistem mora funkcionisati tako da svi snose odgovornost ukoliko to učini ''povratnik'' koji je morao da bude pod posebnim merama nadzora, ukazao je Antonijević.
Govoreći o evropskoj praksi, on je naveo da je tek pre nekoliko dana u Poljskoj na snagu stupio zakon koji omogućava prinudnu hemijsku kastraciju, dok je u svim ostalim zemljama, ukoliko je dozvoljena, hemijska kastracija dobrovoljna.
''Mislim da rešenje ipak treba tražiti u dobrovoljnoj odluci, jer će Evropski sud za ljudska prava o meri koja je uvedena u Poljskoj najverovatnije odlučivati u nekom trenutku'', objasnio je Antonijević, i dodao da taj sud još nije imao iskustva sa ovakvim slučajevima, ali kada se pojave, on će morati da zauzme neki stav, koji će potom biti obavezan i za Srbiju.
...