- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Kakva će biti Rusija do 2020.?
Moskva -- Po projekciji vlade, Rusija bi do 2020. godine trebalo da bude među top 20 država sa najboljom klimom za investiranje.U Rusiji treba da se otvori 25 miliona novih radnih mesta i da se do 2018. godine prihodi stanovništva povećaju za 50 odsto.
Predsednik Rusije Vladimir Putin veruje je da njegova zemlja u 2013. godini može da ostvari, uprkos ekonomskoj krizi u razvijenom delu sveta, solidan privredni rast, dok analitičari u Moskvi upozoravaju da su cene nafte i dalje "Ahilova peta" ruske privrede.
Ekonomista danske Sakso banke Stin Jakobsen upozorava da bi pad cena sirove nafte u 2013. godini od 40 do 50 odsto, zbog mogućeg velikog globalnog smanjenja tražnje te strateške sirovine, za Rusiju bio "kraj sveta".
Barel nafte, na dve glavne svetske berze u kojima se trguje tom strateškom sirovinom, u Njujorku i Londonu, sada košta od 90 do 105 dolara, što znači da bi, ako se "crna" prognoza ispuni, pojeftinio na svega 45 do 50 dolara.
Ruski budžet se sada puni sa više od dve trećine prihodima od prodaje nafte, gasa i manjoj meri nekih drugih vitalnih sirovina.
U budžetu koji je utvrdjen za 2013. i okvirno za 2014. godinu predvidjena je cena nafte od 97 do 100 dolara po barelu, dok će se u 2015. budžetski prihodi i rashodi izračunati na osnovu nešto manje cene naftnog barela od 94 dolara.
Rusija prošlu godinu završava, sudeći prema najnovijim ocenama vladinih ekonomista, sa rastom od 3,7 odsto, što je dvostruko manje nego u većem delu protekle decenije, ali je i znatno bolje u odnosu na grupu vodećih zapadnih zemalja koje se još uvek bore da prevazidju posledice recesije u 2008. i 2009. godini.
Previše oslanjanje na energetski sektor
Putin je rekao, komentarišući tekuće makroekonomske pokazatelje, da su ove godine bili "prihvatljivi i dobri", jer je osim navedenog privrednog rasta inflacija opala sa 13 na 6,1 odsto, što najniži pokazatelj za protekle dve decenije, a nezaposlenost je na prihvatljivoj stopi od približno pet odsto.
Privreda Rusije je sada, medjutim, pred srednjeročnim i dugoročnim izazovima, jer je isuviše oslonjena na energetski kompleks i zbog toga lako ranjiva, kazao je Putin.
Ruski predsednik i ministar finansija Anton Siluanov saglasni su u oceni da Rusija u buduće mora stalno imati bezdeficitni budžet, kakav je ostvaren i u protekle dve godine, baš zahvaljujući velikom deviznom prilivu od prodaje nafte i gasa.
Rusija bi, prema projekciji vlade, do 2020. godine trebalo da bude medju prvih dvadeset država sa najboljom klimom za investiranje i da otvori 25 miliona novih radnih mesta.
U vladinoj projekciji je predvidjeno, osim toga, da se do 2018. godine prihodi stanovništva povećaju za 50 odsto.
Prema podacima koje je objavio portal Finmarket.ru, Rusija će na kraju iduće godine imati nešto veći bruto domaći proizvod po glavi stanovnika od 16 hiljada dolara (prema cenama iz 2005.)
Bolji poznavaoci situacije u ruskom društvu i privredi ukazuju da prilikom analize podataka o nivou BDP-a po stanovniku treba imati u vidu da se savremena Rusija deli na jako malu grupu super bogatih ljudi i ogromnu masu stanovništva koji imaju prihode koji su jedva dovoljni za preživljavanje.
Prosečna mesečna plata u Moskvi je, doduše, prema nekim analizama, veća od hiljadu dolara, ali treba imati u vidu da je ruska prestonica jedan od najskupljih gradova na svetu.
Ruski i medjunarodni stručnjaci uglavnom su saglasni u oceni da bi najprostranija i po zalihama najvažnijih sirovina najbogatija zemlja sveta trebalo, dugoročnije gledano, da udje, zajedno sa Kinom, Indijom i Brazilom, u grupu ekonomski najmoćnijih država.
Rezerve uložiti u rast privrede
Opozicioni nastrojeni ekonomisti, uključujući i akademika Sergeja Glazjeva, smatraju da Putin i vlada koju on kontroliše "sputavaju" domaću privredu i guše njen rast, jer previše deviznih rezervi ulažu u vrednose hartije SAD i nekih drugih najrazvijenijih zemalja.
Glazjev predlaže da se umesto toga novac iz deviznih rezervi, trenutno "teških" oko 530 milijardi dolara, upotrebi u značajnijem obimu za podsticanje domaćeg privrednog rasta koji bi tada, prema njegovoj oceni, mogao na godišnjem nivou da dostigne i dvocifreni nivo.
Tada bi Rusija, prema mišljenju Glazjeva i njegovih istomišljenika, naglo počela da se razvija i mogla bi, bez većih problema, da stvori i sopstvenu valutnu zonu, sa rubljom kao regionalno važnom i priznatom valutom.
Putin i vlada koju predvodi bivši predsednik Dmitrij Medvedev ne isključuju da u budućnosti mogu primenti navedeni recept Glazjeva, ali za sada se ograničavaju samo na sklapanje dvostranih medjudržavnih aranžmana o medjusobnim plaćanjima u lokalnim valutama.
Takav sporazum je već sklopljen sa Kinom i još nekim drugim zemljama sa kojima Rusija ima sve veći obim trgovinske razmene.
Putin i njegovi ekonomski savetnici mnogo polažu i na dalje širenje carinskog saveza u kome su za sada osim Rusije još Belorusija i Kazahstan, ali je, kako u Moskvi stalno ističu, taj savez otvoren za svih devet drugih članica Zajednice nezavisnih država.
Izvor;
B92.net
Moskva -- Po projekciji vlade, Rusija bi do 2020. godine trebalo da bude među top 20 država sa najboljom klimom za investiranje.U Rusiji treba da se otvori 25 miliona novih radnih mesta i da se do 2018. godine prihodi stanovništva povećaju za 50 odsto.
Predsednik Rusije Vladimir Putin veruje je da njegova zemlja u 2013. godini može da ostvari, uprkos ekonomskoj krizi u razvijenom delu sveta, solidan privredni rast, dok analitičari u Moskvi upozoravaju da su cene nafte i dalje "Ahilova peta" ruske privrede.
Ekonomista danske Sakso banke Stin Jakobsen upozorava da bi pad cena sirove nafte u 2013. godini od 40 do 50 odsto, zbog mogućeg velikog globalnog smanjenja tražnje te strateške sirovine, za Rusiju bio "kraj sveta".
Barel nafte, na dve glavne svetske berze u kojima se trguje tom strateškom sirovinom, u Njujorku i Londonu, sada košta od 90 do 105 dolara, što znači da bi, ako se "crna" prognoza ispuni, pojeftinio na svega 45 do 50 dolara.
Ruski budžet se sada puni sa više od dve trećine prihodima od prodaje nafte, gasa i manjoj meri nekih drugih vitalnih sirovina.
U budžetu koji je utvrdjen za 2013. i okvirno za 2014. godinu predvidjena je cena nafte od 97 do 100 dolara po barelu, dok će se u 2015. budžetski prihodi i rashodi izračunati na osnovu nešto manje cene naftnog barela od 94 dolara.
Rusija prošlu godinu završava, sudeći prema najnovijim ocenama vladinih ekonomista, sa rastom od 3,7 odsto, što je dvostruko manje nego u većem delu protekle decenije, ali je i znatno bolje u odnosu na grupu vodećih zapadnih zemalja koje se još uvek bore da prevazidju posledice recesije u 2008. i 2009. godini.
Previše oslanjanje na energetski sektor
Putin je rekao, komentarišući tekuće makroekonomske pokazatelje, da su ove godine bili "prihvatljivi i dobri", jer je osim navedenog privrednog rasta inflacija opala sa 13 na 6,1 odsto, što najniži pokazatelj za protekle dve decenije, a nezaposlenost je na prihvatljivoj stopi od približno pet odsto.
Privreda Rusije je sada, medjutim, pred srednjeročnim i dugoročnim izazovima, jer je isuviše oslonjena na energetski kompleks i zbog toga lako ranjiva, kazao je Putin.
Ruski predsednik i ministar finansija Anton Siluanov saglasni su u oceni da Rusija u buduće mora stalno imati bezdeficitni budžet, kakav je ostvaren i u protekle dve godine, baš zahvaljujući velikom deviznom prilivu od prodaje nafte i gasa.
Rusija bi, prema projekciji vlade, do 2020. godine trebalo da bude medju prvih dvadeset država sa najboljom klimom za investiranje i da otvori 25 miliona novih radnih mesta.
U vladinoj projekciji je predvidjeno, osim toga, da se do 2018. godine prihodi stanovništva povećaju za 50 odsto.
Prema podacima koje je objavio portal Finmarket.ru, Rusija će na kraju iduće godine imati nešto veći bruto domaći proizvod po glavi stanovnika od 16 hiljada dolara (prema cenama iz 2005.)
Bolji poznavaoci situacije u ruskom društvu i privredi ukazuju da prilikom analize podataka o nivou BDP-a po stanovniku treba imati u vidu da se savremena Rusija deli na jako malu grupu super bogatih ljudi i ogromnu masu stanovništva koji imaju prihode koji su jedva dovoljni za preživljavanje.
Prosečna mesečna plata u Moskvi je, doduše, prema nekim analizama, veća od hiljadu dolara, ali treba imati u vidu da je ruska prestonica jedan od najskupljih gradova na svetu.
Ruski i medjunarodni stručnjaci uglavnom su saglasni u oceni da bi najprostranija i po zalihama najvažnijih sirovina najbogatija zemlja sveta trebalo, dugoročnije gledano, da udje, zajedno sa Kinom, Indijom i Brazilom, u grupu ekonomski najmoćnijih država.
Rezerve uložiti u rast privrede
Opozicioni nastrojeni ekonomisti, uključujući i akademika Sergeja Glazjeva, smatraju da Putin i vlada koju on kontroliše "sputavaju" domaću privredu i guše njen rast, jer previše deviznih rezervi ulažu u vrednose hartije SAD i nekih drugih najrazvijenijih zemalja.
Glazjev predlaže da se umesto toga novac iz deviznih rezervi, trenutno "teških" oko 530 milijardi dolara, upotrebi u značajnijem obimu za podsticanje domaćeg privrednog rasta koji bi tada, prema njegovoj oceni, mogao na godišnjem nivou da dostigne i dvocifreni nivo.
Tada bi Rusija, prema mišljenju Glazjeva i njegovih istomišljenika, naglo počela da se razvija i mogla bi, bez većih problema, da stvori i sopstvenu valutnu zonu, sa rubljom kao regionalno važnom i priznatom valutom.
Putin i vlada koju predvodi bivši predsednik Dmitrij Medvedev ne isključuju da u budućnosti mogu primenti navedeni recept Glazjeva, ali za sada se ograničavaju samo na sklapanje dvostranih medjudržavnih aranžmana o medjusobnim plaćanjima u lokalnim valutama.
Takav sporazum je već sklopljen sa Kinom i još nekim drugim zemljama sa kojima Rusija ima sve veći obim trgovinske razmene.
Putin i njegovi ekonomski savetnici mnogo polažu i na dalje širenje carinskog saveza u kome su za sada osim Rusije još Belorusija i Kazahstan, ali je, kako u Moskvi stalno ističu, taj savez otvoren za svih devet drugih članica Zajednice nezavisnih država.
Izvor;
B92.net