- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.996
06. 06. 2010
Press
Kako je Sex&grad promenio Srpkinje?
Od Ane Karenjine pa do Mardž Simpson menjali su se ženski idoli, ali je serija „Seks i grad" izvršila najveći uticaj i horde hodočasnica slede njene junakinje u celom svetu. Ipak, ostaje pitanje da li će ove četiri jahačice apokalipse iz Njujorka ostati zabeležene kao najveći borci za žensku emancipaciju, krivci za eksploziju broja neudatih žena, obične devojke kojima vrišti biološki sat ili samo kao jedinstveni spomenik neodrastanju
"Seks i grad"
Kao i u svim delovima sveta koje je ovih dana zahvatila histerija zbog drugog dela filma „Seks i grad", i u Srbiji su se žene nedeljama unapred „tukle" ne bi li došle do slobodnog sedišta na premijeri. To pokazuje koliki je uticaj bivše poglavice singl devojaka Keri Bredšo i njenih pajtašica. Popularnost ove i drugih serija koje udaraju na žensku publiku izazvale su tektonske poremećaje među polovima i značajne korake ka emancipaciji - nije više sramota ući u seks-šop i kupiti vibrator, a ni razmišljati o braku posle 30. godine ili uopšte ne razmišljati o tome.
Junaci - Zla Aleksis i heroj Hari Poter
Milena Dragićević-Šešić kaže da ako se analiziraju likovi žena u masovnoj kulturi koje su pokazane kao uspešni rukovodioci i menadžeri dolazi se do zaključka da su one obično i poprilično zle. Setimo se Aleksis iz serije „Dinastija", ona je vodila kompaniju i bila je jako zla. Ta paradigma se bez problema vuče i kroz druge serije, na primer „Mesto zločina", gde je žena ili jadna žrtva ili ako je ubijena neka od moćnih žena, onda mora da je bila izuzetno, izuzetno zla. U literaturi za decu junaci su uvek dečaci - „Dečaci Pavlove ulice", „Leteći razred", „Orlovi rano lete"... sve su to grupe u kojima ima i dečaka i devojčica, ali lideri su dečaci. Jedini lik devojčice koji je značajan i popularan je Pipi Duga Čarapa. Ni Alisa u Zemlji čuda nije akter jer sanja. U literaturi devojčica je prikazana kao pomagač u radnji, a Hari Poter je Hari Poter.
U prošlosti su muškarci vodili države, vojske, pa su čak imali pravo i da pišu velika dela u kojima su centralnu ulogu zauzimale žene. Tako je i najpoznatiji ženski lik iz literature - Anu Karenjinu, stvorio muškarac - ruski pisac Lav Tolstoj. Tokom decenija, žene su sve više uzimale stvari u svoje ruke, pa se od Lava Tolstoja stiglo do Kendis Bušnel - autorke „Seks i grada", knjige čije će pretakanje u televizijsku seriju i dva filmska nastavka promeniti svet. Između Tolstoja i četiri Njujorčanke koje žestoko troše „manolo blanik" cipele, koktele „kosmopoliten" i muškarce desile su se razne stvari.
Svet se drastično promenio, pa tako i promiskuitetna heroina iz „Seks i grada" Samanta Džons nikada neće doći u situaciju da se baci pod točkove voza kao što je to uradila Ana Karenjina. Jer ova prsata Njujorčanka živi u vremenu u kojem stege i predrasude pucaju lakše od brushaltera, što je i opisala u svom obraćanju jednom mužjaku: „Dušice, ovo je prvi put u istoriji Menhetna da žene imaju isto toliko novca i moći kao muškarci, plus luksuz da ih tretiraju kao seksualne objekte." Bila je to rečenica koja je mnoge muškarce uplašila, pa su odlučili da se manje zanimaju za dešavanja u ovoj seriji, jer postoji opasnost da bi ih ova i slične izjave ostavile same u gradu i potpuno bez seksa.
Doktor Zoran Milivojević, psihoterapeut i stručnjak za muško-ženske odnose, kaže da je uticaj likova iz serija i filmova na žene velik. Likovi u serijama su nastali kao slike života. Ali onda kada serije postanu popularne, one te likove emituju kao uzore milionima ljudi.
- Nekada je to fascinacija jednim likom na koji neka mlada osoba želi da liči. Ali to je retkost. Daleko više uticaja imaju oni obrasci, modeli koji se ponavljaju kroz različite serije, filmove i slično. Tada, kada se ponavlja na različitim mestima, onaj koji to gleda zaključuje da je to zaista tako, da je to realnost koju treba prihvatiti i kojoj se treba prilagoditi. Dakle, šta te serije nude: identitet, kao i lik koji ljudi treba da pokušaju da ostvare u svojim stvarnim životima. Mnoge mlade devojke zaključuju da su njihove mame, koje inače vole i poštuju, svojevrsne žrtve na koje one ne žele da liče. I upravo zbog toga se devojke mnogo više od mladića osvrću naokolo tražeći uzore koji im se sviđaju i na koje bi želele da liče. A tako opet dolazimo do onih uzora i modela koji se nalaze na filmu i televiziji, odnosno na projektovane predstave ljudi sa estrade, koji su javne ličnosti. I tako dolazimo do serija kakva je „Seks i grad" - kaže Milivojević.
Ako je današnja popularna kultura okarakterisana kao potrošačka, onda je jasno da su kao njena glavna ciljna grupa markirane upravo žene. Drastična promena zahvatila je kako Holivud, tako i muzičku industriju. Umesto vamp heroina Grete Garbo ili Ave Gardner, današnji kreatori masovnog ukusa u svojoj ponudi kao glavne zvezde nude devojke ili žene iz komšiluka. Otuda je jasno da su za glavne junakinje „Seks i grada" odabrane četiri žene prosečnog izgleda, jer umetnost u 21. veku nije zabava za elitu, već proizvod na tržištu koji treba uvaliti za što bolju kintu, baš kao i mikrotalasnu pećnicu. Zbog toga i „najglavnija" od četiri glavne junakinje „Seks i grada" - Keri Bredšo, iako samostalna i uspešna žena, s druge strane je neizlečivo nesigurna i stalno analizira svaki partnerov gest. Baš kao i svaka od stotinu miliona devojaka i žena koje usisavaju svaku rečenicu i pokret ove najpoznatije televizijske kolumnistkinje. Ali i tako nesavršena Keri uspela je da osvoji najpoželjnijeg neženju u Njujorku. Dakle, za svaku devojku-ženu iz milionskog planetarnog ešalona obožavateljki gospođe Bredšo ostaje nada da mogu i one spakovati u svom životu nekog beogradskog ili svetskog Zverku, a da pri tom ne izgledaju kao Ivana Kukrić ili Adrijana Lima.
"Očajne domaćice"
Milena Dragićević-Šešić, profesor Fakulteta dramskih umetnosti, objašnjava da su proizvodi masovne kulture mnogo više uticali na žene nego na muškarce iz više razloga. Setimo se lika iz književnosti, poput Madam Bovari, koji je trebalo da pokaže u kojoj meri su žene u tom vremenu bile pod uticajem ljubića. Kao posledicu toga danas imamo situaciju da se kroz serije i filmove ženama nude instrukcije za život.
- Danas žene kroz medije dobijaju neku vrstu instrukcije kako se uspeva u javnom životu, kako se oblači da bi se bio popularan, kako se nosi, izgleda i drži da bi se stekla određena pozicija. Negativne posledice uticaja produkata masovne kulture, serija i filmova su izgubljene vrednosti, znanje, jer se šalje poruka da se uspeh postiže lepotom, zavodljvošću, izgledom. Pozitivno je što na kraju sve to doprinosi emancipaciji i u širem smislu. Prve uspešne žene jesu bile umetnice i pevačice koje su probijale put drugim ženama u ostvarivanju prava na samostalni život. Mi danas ne možemo ni da zamislimo kakvu je traumu imala Isidora Sekulić kada je morala da izmisli celu priču o svom fiktivnom norveškom braku da je ne bi pratila stigma usedelice. Što se mene tiče, ako je i to promenila popularna kultura, onda je sasvim dovoljno od nje - kaže Milena Dragićević-Šešić.
Od Ane Karenjine pa do Keri Bredšo i Samante svašta se izdogađalo na polju borbe za ženska prava i emancipaciju. U serijama i filmovima trendovi se smenjuju, pa se tako i junakinje kreću u kordinatama „usedelice-uspešne poslovne žene-domaćice". Ipak, termin usedelica je potpuno izbrisan jer znači neki trajni ili makar dugoročni status žene koja živi sama. Danas, u eri „Seks i grada", Isidora Sekulić ne bi imala razloga da brani svoju usamljenost. Samoća nije stvar koju filmske i televizijske junakinje žele, već je ona samo stend-baj stanje do pronalaženja pravog mužjaka. Najpoznatiji ženski lik, malo pre nego što će „četiri njujorške jahačice apokalipse" zajahati svet preko serije „Seks i grad", bila je Bridžit Džons koja se žestoko borila protiv viška kilograma i usamljenosti. Iako je njena pojava oduševila žene širom sveta, jedan od vodećih ideologa engleske konzervativne partije Dejvid Vilets označio je upravo lik Bridžit Džons kao glavnog krivca za potpunu propast porodičnih vrednosti u svetu. Jer mlade žene, kopirajući Džonsovu, traže sebi ravne obrazovane muškarce od karijere koji su deficitarna roba svuda u svetu.
Emancipacija - Sve bi ipak da se udaju
Sledeći spoj je tipičan za likove žene iz serija: sa jedne strane su slobodne, emancipovane, žive život, troše svoj novac, muškarce odajući utisak da ih ne zanimaju brak i porodica da bi se na kraju vratile tradicionalnim vrednostima - udaju se, imaju porodicu i dobiju decu. Žene iz serije „Seks i grad" upravo na kraju doživljavaju takve sudbine - udaju se i rađaju decu.
- Ta kontradikcija postoji kao unutrašnji konflikt u glavama mnogih žena: kako ostati srećna devojka koja se zabavlja i istovremeno postati odrasla žena, majka. A rešenje pronalaze u čarobnom muškarcu koji će im pomoći da ostvare i jedno i drugo. Takvi muškarci ne postoje i zato je to recept za usamljenost - objašnjava dr Zoran Milivojević.
To je bio dokaz i da muškarci gledaju serije i filmove namenjene ženama, makar i u cilju zgrtanja političkih poena. Tako je Bridžit Džons, devojka s viškom kilograma i emocija, stigla i u britanski parlament. Ipak, nisu samo muškarci ti koji gunđaju na televizijske i filmske junakinje. Pre nekoliko godina, u jeku ogromne popularnosti serije „Ali Mekbil", američke feministkinje su osule paljbu po istoimenoj junakinji serije. Navedeno je da Ali Mekbil ima koban uticaj na mlade Amerikanke, i to zbog njene zavisnosti od muškaraca, koja je preko svake mere. Feministkinje su zarežale na Ali navodeći da je potpuno nenormalno da u postfeminističkoj eri u Americi jedna uspešna pravnica žrtvuje svoju emancipovanost, a sve da bi udovoljila muškarcu.
Serije nesumnjivo imaju svoj značaj. U Americi, u kojoj je veliki stepen mizoginije, mediji su strahovito politički korektni pa tako vidimo da su likovi sudija često žene, i to crnkinje, što je u realnosti skoro nemoguće. Ali, na taj način se vodi računa da se omogući identifikacija. Serije jesu pomerile granice stupanja u brak i odlaganja porodice i potomstva, a neke žene su odlučile da se nikada neće udati.
- Kada sam još pre 20 godina u Japanu srela žene koje su govorile da se neće udavati jer žele da napreduju u karijeri, bilo mi je strašno žao, ali mi danas živimo u sličnom društvu u kojem ako se opredelite za karijeru nemate vremena za porodicu. Ipak, ne bih rekla da je to dominantni model žene 21. veka - kaže Milena Dragićević-Šešić.
I pored emancipacije žena, i ćerke i sinovi zaključuju da je „tata bolje prošao", kaže Zoran Milivojević. Razlog je upravo emancipacija žene, jer je ona umesto da redefiniše svoju ulogu, samo pored uloge žene koja se bavi kućom i decom, sebi dodatno natovarila i novu ulogu koja se do tada smatrala muškom, a to su posao i karijera. I upravo zbog toga što žena ne može potpuno da se posveti jednoj od ove dve uloge, a da pri tome ne bude nesrećna jer se morala odreći nečega što joj je važno u onoj drugoj ulozi, njena borba da zadovolji i jedno i drugo mladima deluje neprivlačno.
Milena Dragićević-Šešić zaključuje da nismo mnogo odmakli u emancipaciji žena.
- Mi još nemamo sigurne kuće za muškarce i zna se u kom pravcu ide nasilje. Pogledajte, uostalom, parlament ili lideršip uspešnih korporacija. To što imamo uspešnih žena na univerzitetima i u ustanovama kulture je posledica emancipacije jednog određenog broja visokoobrazovanih. Ali zapitajte se koliko ima direktora bolnica koje su žene ili uzmite bibliotekarsku struku, u kojoj dominiraju žene, i videćete da malo biblioteka ima ženu direktora. Nema reči o potpunoj emancipaciji, čak ni u domenu kulture i obrazovanja - smatra Milena Dragićević-Šešić.
Zoran Milivojević priča da je tokom boravka u Njujorku prolazio pored poslastičarnice u kojoj je snimana serija i video da je tamo uvek gomila mladih žena. Ponašaju se kao neka vrsta modernih hodočasnika koji obilaze svoja „sveta mesta", mesta za koje ih vezuju snažne emocije. Zato je, smatra on, serija „Seks i grad" spomenik neodrastanju.
- Svi ženski likovi u seriji su matore devojke koje pokušavaju da ostvare svoje romantične snove. To im ne uspeva, tako da ostaju na nivou adolescentne grupe u kojima prijateljice u emocionalnom smislu zamenjuju partnera, porodicu i decu. Sa jedne strane, njihove fantazije o ljubavi i braku su zapravo predstave o muškarcu koji će ih voleti na način koji im omogućuje da ne odrastu, a sa druge strane je njihovo odbijanje da se odraste dok ne ostvare takve fantazije. Zbog svega toga je ta serija meni pomalo tužna jer je dobra slika otuđenja koje postoji u savremenim urbanim sredinama - smatra Milivojević.
"Ali Mekbil"
Milivojević smatra da nije lako biti žena u Srbiji jer su naše žene specifična mešavina modernog i tradicionalnog, a one koje to nisu izgledaju kao karikature samo jedne tendencije. A nekada žena uradi sve što treba i postane emancipovana, ali i onda shvati da se pojavio problem o kome nije razmišljala, a to je da takva kakva je sada, ispravna po različitim kriterijumima, jednostavno ne može da pronađe partnera. Zato je jedna od posledica serije u kojima se promoviše žena koja je „oslobođena" eksplozija neudatih žena posle tridesete godine, kojih je sve više i u Srbiji i koje se ipak, kao i junakinje „Seks i grada", na kraju udaju i rađaju decu jer ne mogu da se „oslobode" svog biološkog sata.
- Sve je povezano u jedan čvor koga je teško rasplesti. Mislim da je suština u tome da mlade generacije ne žele da odrastu jer pogrešno misle da je odrasti raditi isto što i njihovi roditelji. I zato ni mladići ni devojke ne žele da izađu iz onoga što zovemo „zabavljanje". I ako gledamo kako je to u našim gradovima, vidimo sličan zaplet: muškarci tragaju za površnim seksualnim vezama, a devojke za večitom romantičnom zaljubljenošću. I jedno i drugi kratko traje. Ljubav, vezivanje koje traje, jednostavno više nije moderno. I zaista je problem onda to što nema dece - kaže Milivojević.
I šta je sad preostalo ženama? Tačnije, da li se ušuškati u odoru domaćice i naći odgovarajućeg sponzora ili pravu ljubav, ili se opredeliti za uspešnu poslovnu karijeru i kopirati Keri, Šarlot, Mirandu i Samantu? Kako će žena izgledati sredinom ovog milenijuma? Milivojević kaže da je jedino što može reći o profilu žene u budućnosti je da će ona imati vaginu.
- Postoji više mogućih scenarija kako će se stvari odvijati za 50 godina. Ako me pitate za ono što sada zovemo Zapad, onda samo mogu reći da je žena 21. veka osoba sa vaginom, a muškarac osoba sa penisom. To znači da će sve druge odrednice, društvene i psihološke, biti raščlanjene, atomizirane i odbačene. Ulazimo u period totalne negacije polnih uloga, što će dovesti do toga da će postojati spektar likova koji nisu vezani za pol i da će sam pol postati manje važna činjenica - objašnjava Milivojević.
Branko Rosić, Ana Mitić
Press
Kako je Sex&grad promenio Srpkinje?
Od Ane Karenjine pa do Mardž Simpson menjali su se ženski idoli, ali je serija „Seks i grad" izvršila najveći uticaj i horde hodočasnica slede njene junakinje u celom svetu. Ipak, ostaje pitanje da li će ove četiri jahačice apokalipse iz Njujorka ostati zabeležene kao najveći borci za žensku emancipaciju, krivci za eksploziju broja neudatih žena, obične devojke kojima vrišti biološki sat ili samo kao jedinstveni spomenik neodrastanju
"Seks i grad"
Kao i u svim delovima sveta koje je ovih dana zahvatila histerija zbog drugog dela filma „Seks i grad", i u Srbiji su se žene nedeljama unapred „tukle" ne bi li došle do slobodnog sedišta na premijeri. To pokazuje koliki je uticaj bivše poglavice singl devojaka Keri Bredšo i njenih pajtašica. Popularnost ove i drugih serija koje udaraju na žensku publiku izazvale su tektonske poremećaje među polovima i značajne korake ka emancipaciji - nije više sramota ući u seks-šop i kupiti vibrator, a ni razmišljati o braku posle 30. godine ili uopšte ne razmišljati o tome.
Junaci - Zla Aleksis i heroj Hari Poter
Milena Dragićević-Šešić kaže da ako se analiziraju likovi žena u masovnoj kulturi koje su pokazane kao uspešni rukovodioci i menadžeri dolazi se do zaključka da su one obično i poprilično zle. Setimo se Aleksis iz serije „Dinastija", ona je vodila kompaniju i bila je jako zla. Ta paradigma se bez problema vuče i kroz druge serije, na primer „Mesto zločina", gde je žena ili jadna žrtva ili ako je ubijena neka od moćnih žena, onda mora da je bila izuzetno, izuzetno zla. U literaturi za decu junaci su uvek dečaci - „Dečaci Pavlove ulice", „Leteći razred", „Orlovi rano lete"... sve su to grupe u kojima ima i dečaka i devojčica, ali lideri su dečaci. Jedini lik devojčice koji je značajan i popularan je Pipi Duga Čarapa. Ni Alisa u Zemlji čuda nije akter jer sanja. U literaturi devojčica je prikazana kao pomagač u radnji, a Hari Poter je Hari Poter.
U prošlosti su muškarci vodili države, vojske, pa su čak imali pravo i da pišu velika dela u kojima su centralnu ulogu zauzimale žene. Tako je i najpoznatiji ženski lik iz literature - Anu Karenjinu, stvorio muškarac - ruski pisac Lav Tolstoj. Tokom decenija, žene su sve više uzimale stvari u svoje ruke, pa se od Lava Tolstoja stiglo do Kendis Bušnel - autorke „Seks i grada", knjige čije će pretakanje u televizijsku seriju i dva filmska nastavka promeniti svet. Između Tolstoja i četiri Njujorčanke koje žestoko troše „manolo blanik" cipele, koktele „kosmopoliten" i muškarce desile su se razne stvari.
Svet se drastično promenio, pa tako i promiskuitetna heroina iz „Seks i grada" Samanta Džons nikada neće doći u situaciju da se baci pod točkove voza kao što je to uradila Ana Karenjina. Jer ova prsata Njujorčanka živi u vremenu u kojem stege i predrasude pucaju lakše od brushaltera, što je i opisala u svom obraćanju jednom mužjaku: „Dušice, ovo je prvi put u istoriji Menhetna da žene imaju isto toliko novca i moći kao muškarci, plus luksuz da ih tretiraju kao seksualne objekte." Bila je to rečenica koja je mnoge muškarce uplašila, pa su odlučili da se manje zanimaju za dešavanja u ovoj seriji, jer postoji opasnost da bi ih ova i slične izjave ostavile same u gradu i potpuno bez seksa.
Doktor Zoran Milivojević, psihoterapeut i stručnjak za muško-ženske odnose, kaže da je uticaj likova iz serija i filmova na žene velik. Likovi u serijama su nastali kao slike života. Ali onda kada serije postanu popularne, one te likove emituju kao uzore milionima ljudi.
- Nekada je to fascinacija jednim likom na koji neka mlada osoba želi da liči. Ali to je retkost. Daleko više uticaja imaju oni obrasci, modeli koji se ponavljaju kroz različite serije, filmove i slično. Tada, kada se ponavlja na različitim mestima, onaj koji to gleda zaključuje da je to zaista tako, da je to realnost koju treba prihvatiti i kojoj se treba prilagoditi. Dakle, šta te serije nude: identitet, kao i lik koji ljudi treba da pokušaju da ostvare u svojim stvarnim životima. Mnoge mlade devojke zaključuju da su njihove mame, koje inače vole i poštuju, svojevrsne žrtve na koje one ne žele da liče. I upravo zbog toga se devojke mnogo više od mladića osvrću naokolo tražeći uzore koji im se sviđaju i na koje bi želele da liče. A tako opet dolazimo do onih uzora i modela koji se nalaze na filmu i televiziji, odnosno na projektovane predstave ljudi sa estrade, koji su javne ličnosti. I tako dolazimo do serija kakva je „Seks i grad" - kaže Milivojević.
Ako je današnja popularna kultura okarakterisana kao potrošačka, onda je jasno da su kao njena glavna ciljna grupa markirane upravo žene. Drastična promena zahvatila je kako Holivud, tako i muzičku industriju. Umesto vamp heroina Grete Garbo ili Ave Gardner, današnji kreatori masovnog ukusa u svojoj ponudi kao glavne zvezde nude devojke ili žene iz komšiluka. Otuda je jasno da su za glavne junakinje „Seks i grada" odabrane četiri žene prosečnog izgleda, jer umetnost u 21. veku nije zabava za elitu, već proizvod na tržištu koji treba uvaliti za što bolju kintu, baš kao i mikrotalasnu pećnicu. Zbog toga i „najglavnija" od četiri glavne junakinje „Seks i grada" - Keri Bredšo, iako samostalna i uspešna žena, s druge strane je neizlečivo nesigurna i stalno analizira svaki partnerov gest. Baš kao i svaka od stotinu miliona devojaka i žena koje usisavaju svaku rečenicu i pokret ove najpoznatije televizijske kolumnistkinje. Ali i tako nesavršena Keri uspela je da osvoji najpoželjnijeg neženju u Njujorku. Dakle, za svaku devojku-ženu iz milionskog planetarnog ešalona obožavateljki gospođe Bredšo ostaje nada da mogu i one spakovati u svom životu nekog beogradskog ili svetskog Zverku, a da pri tom ne izgledaju kao Ivana Kukrić ili Adrijana Lima.
"Očajne domaćice"
Milena Dragićević-Šešić, profesor Fakulteta dramskih umetnosti, objašnjava da su proizvodi masovne kulture mnogo više uticali na žene nego na muškarce iz više razloga. Setimo se lika iz književnosti, poput Madam Bovari, koji je trebalo da pokaže u kojoj meri su žene u tom vremenu bile pod uticajem ljubića. Kao posledicu toga danas imamo situaciju da se kroz serije i filmove ženama nude instrukcije za život.
- Danas žene kroz medije dobijaju neku vrstu instrukcije kako se uspeva u javnom životu, kako se oblači da bi se bio popularan, kako se nosi, izgleda i drži da bi se stekla određena pozicija. Negativne posledice uticaja produkata masovne kulture, serija i filmova su izgubljene vrednosti, znanje, jer se šalje poruka da se uspeh postiže lepotom, zavodljvošću, izgledom. Pozitivno je što na kraju sve to doprinosi emancipaciji i u širem smislu. Prve uspešne žene jesu bile umetnice i pevačice koje su probijale put drugim ženama u ostvarivanju prava na samostalni život. Mi danas ne možemo ni da zamislimo kakvu je traumu imala Isidora Sekulić kada je morala da izmisli celu priču o svom fiktivnom norveškom braku da je ne bi pratila stigma usedelice. Što se mene tiče, ako je i to promenila popularna kultura, onda je sasvim dovoljno od nje - kaže Milena Dragićević-Šešić.
Od Ane Karenjine pa do Keri Bredšo i Samante svašta se izdogađalo na polju borbe za ženska prava i emancipaciju. U serijama i filmovima trendovi se smenjuju, pa se tako i junakinje kreću u kordinatama „usedelice-uspešne poslovne žene-domaćice". Ipak, termin usedelica je potpuno izbrisan jer znači neki trajni ili makar dugoročni status žene koja živi sama. Danas, u eri „Seks i grada", Isidora Sekulić ne bi imala razloga da brani svoju usamljenost. Samoća nije stvar koju filmske i televizijske junakinje žele, već je ona samo stend-baj stanje do pronalaženja pravog mužjaka. Najpoznatiji ženski lik, malo pre nego što će „četiri njujorške jahačice apokalipse" zajahati svet preko serije „Seks i grad", bila je Bridžit Džons koja se žestoko borila protiv viška kilograma i usamljenosti. Iako je njena pojava oduševila žene širom sveta, jedan od vodećih ideologa engleske konzervativne partije Dejvid Vilets označio je upravo lik Bridžit Džons kao glavnog krivca za potpunu propast porodičnih vrednosti u svetu. Jer mlade žene, kopirajući Džonsovu, traže sebi ravne obrazovane muškarce od karijere koji su deficitarna roba svuda u svetu.
Emancipacija - Sve bi ipak da se udaju
Sledeći spoj je tipičan za likove žene iz serija: sa jedne strane su slobodne, emancipovane, žive život, troše svoj novac, muškarce odajući utisak da ih ne zanimaju brak i porodica da bi se na kraju vratile tradicionalnim vrednostima - udaju se, imaju porodicu i dobiju decu. Žene iz serije „Seks i grad" upravo na kraju doživljavaju takve sudbine - udaju se i rađaju decu.
- Ta kontradikcija postoji kao unutrašnji konflikt u glavama mnogih žena: kako ostati srećna devojka koja se zabavlja i istovremeno postati odrasla žena, majka. A rešenje pronalaze u čarobnom muškarcu koji će im pomoći da ostvare i jedno i drugo. Takvi muškarci ne postoje i zato je to recept za usamljenost - objašnjava dr Zoran Milivojević.
To je bio dokaz i da muškarci gledaju serije i filmove namenjene ženama, makar i u cilju zgrtanja političkih poena. Tako je Bridžit Džons, devojka s viškom kilograma i emocija, stigla i u britanski parlament. Ipak, nisu samo muškarci ti koji gunđaju na televizijske i filmske junakinje. Pre nekoliko godina, u jeku ogromne popularnosti serije „Ali Mekbil", američke feministkinje su osule paljbu po istoimenoj junakinji serije. Navedeno je da Ali Mekbil ima koban uticaj na mlade Amerikanke, i to zbog njene zavisnosti od muškaraca, koja je preko svake mere. Feministkinje su zarežale na Ali navodeći da je potpuno nenormalno da u postfeminističkoj eri u Americi jedna uspešna pravnica žrtvuje svoju emancipovanost, a sve da bi udovoljila muškarcu.
Serije nesumnjivo imaju svoj značaj. U Americi, u kojoj je veliki stepen mizoginije, mediji su strahovito politički korektni pa tako vidimo da su likovi sudija često žene, i to crnkinje, što je u realnosti skoro nemoguće. Ali, na taj način se vodi računa da se omogući identifikacija. Serije jesu pomerile granice stupanja u brak i odlaganja porodice i potomstva, a neke žene su odlučile da se nikada neće udati.
- Kada sam još pre 20 godina u Japanu srela žene koje su govorile da se neće udavati jer žele da napreduju u karijeri, bilo mi je strašno žao, ali mi danas živimo u sličnom društvu u kojem ako se opredelite za karijeru nemate vremena za porodicu. Ipak, ne bih rekla da je to dominantni model žene 21. veka - kaže Milena Dragićević-Šešić.
I pored emancipacije žena, i ćerke i sinovi zaključuju da je „tata bolje prošao", kaže Zoran Milivojević. Razlog je upravo emancipacija žene, jer je ona umesto da redefiniše svoju ulogu, samo pored uloge žene koja se bavi kućom i decom, sebi dodatno natovarila i novu ulogu koja se do tada smatrala muškom, a to su posao i karijera. I upravo zbog toga što žena ne može potpuno da se posveti jednoj od ove dve uloge, a da pri tome ne bude nesrećna jer se morala odreći nečega što joj je važno u onoj drugoj ulozi, njena borba da zadovolji i jedno i drugo mladima deluje neprivlačno.
Milena Dragićević-Šešić zaključuje da nismo mnogo odmakli u emancipaciji žena.
- Mi još nemamo sigurne kuće za muškarce i zna se u kom pravcu ide nasilje. Pogledajte, uostalom, parlament ili lideršip uspešnih korporacija. To što imamo uspešnih žena na univerzitetima i u ustanovama kulture je posledica emancipacije jednog određenog broja visokoobrazovanih. Ali zapitajte se koliko ima direktora bolnica koje su žene ili uzmite bibliotekarsku struku, u kojoj dominiraju žene, i videćete da malo biblioteka ima ženu direktora. Nema reči o potpunoj emancipaciji, čak ni u domenu kulture i obrazovanja - smatra Milena Dragićević-Šešić.
Zoran Milivojević priča da je tokom boravka u Njujorku prolazio pored poslastičarnice u kojoj je snimana serija i video da je tamo uvek gomila mladih žena. Ponašaju se kao neka vrsta modernih hodočasnika koji obilaze svoja „sveta mesta", mesta za koje ih vezuju snažne emocije. Zato je, smatra on, serija „Seks i grad" spomenik neodrastanju.
- Svi ženski likovi u seriji su matore devojke koje pokušavaju da ostvare svoje romantične snove. To im ne uspeva, tako da ostaju na nivou adolescentne grupe u kojima prijateljice u emocionalnom smislu zamenjuju partnera, porodicu i decu. Sa jedne strane, njihove fantazije o ljubavi i braku su zapravo predstave o muškarcu koji će ih voleti na način koji im omogućuje da ne odrastu, a sa druge strane je njihovo odbijanje da se odraste dok ne ostvare takve fantazije. Zbog svega toga je ta serija meni pomalo tužna jer je dobra slika otuđenja koje postoji u savremenim urbanim sredinama - smatra Milivojević.
"Ali Mekbil"
Milivojević smatra da nije lako biti žena u Srbiji jer su naše žene specifična mešavina modernog i tradicionalnog, a one koje to nisu izgledaju kao karikature samo jedne tendencije. A nekada žena uradi sve što treba i postane emancipovana, ali i onda shvati da se pojavio problem o kome nije razmišljala, a to je da takva kakva je sada, ispravna po različitim kriterijumima, jednostavno ne može da pronađe partnera. Zato je jedna od posledica serije u kojima se promoviše žena koja je „oslobođena" eksplozija neudatih žena posle tridesete godine, kojih je sve više i u Srbiji i koje se ipak, kao i junakinje „Seks i grada", na kraju udaju i rađaju decu jer ne mogu da se „oslobode" svog biološkog sata.
- Sve je povezano u jedan čvor koga je teško rasplesti. Mislim da je suština u tome da mlade generacije ne žele da odrastu jer pogrešno misle da je odrasti raditi isto što i njihovi roditelji. I zato ni mladići ni devojke ne žele da izađu iz onoga što zovemo „zabavljanje". I ako gledamo kako je to u našim gradovima, vidimo sličan zaplet: muškarci tragaju za površnim seksualnim vezama, a devojke za večitom romantičnom zaljubljenošću. I jedno i drugi kratko traje. Ljubav, vezivanje koje traje, jednostavno više nije moderno. I zaista je problem onda to što nema dece - kaže Milivojević.
I šta je sad preostalo ženama? Tačnije, da li se ušuškati u odoru domaćice i naći odgovarajućeg sponzora ili pravu ljubav, ili se opredeliti za uspešnu poslovnu karijeru i kopirati Keri, Šarlot, Mirandu i Samantu? Kako će žena izgledati sredinom ovog milenijuma? Milivojević kaže da je jedino što može reći o profilu žene u budućnosti je da će ona imati vaginu.
- Postoji više mogućih scenarija kako će se stvari odvijati za 50 godina. Ako me pitate za ono što sada zovemo Zapad, onda samo mogu reći da je žena 21. veka osoba sa vaginom, a muškarac osoba sa penisom. To znači da će sve druge odrednice, društvene i psihološke, biti raščlanjene, atomizirane i odbačene. Ulazimo u period totalne negacije polnih uloga, što će dovesti do toga da će postojati spektar likova koji nisu vezani za pol i da će sam pol postati manje važna činjenica - objašnjava Milivojević.
Branko Rosić, Ana Mitić