Jesam vam reko?!?

[Eric Cantona]

Studenti priznaju:
Mi smo copy paste generacija,
Google nas je poglupio​

• 
  
  Dino Medvidović i Goran Vladika studenti su druge godine FER-a: Moramo naučiti razmišljati i učiti s razumijevanjem
  
  
  
  

Autor: Goran Penić

Objavljeno: 09.06.2011


U srednjim školama ne učimo s razumijevanjem i to je glavni krivac za loše rezultate, kažu studenti

ZAGREB - Znate onu poslovicu “Google makes you stupid”? E, pa čini mi se da nas je Google sve oglupavio. Mi smo vam “copy paste” generacija! - otvoreno mi priznaje brucoš s Filozofskog fakulteta u Zagrebu, Mislav Tomljanović, koji je ovim riječima najbolje opisao što je uzrok poraznih rezultata istraživanja koje je na Fakultetu elektrotehnike i računarstva pokazalo da su studenti sve manje motivirani za učenje, da ne znaju kritički razmišljati, da na fakultet dolaze bez predznanja iz srednje škole i da zbog toga imaju sve lošije ocjene.

Mislav je inteligentan mladić, ali kao i njegovi vršnjaci živi ubrzano i priznaje da pripada generaciji “prepisivača”. Ima 19 godina i studira psihologiju. Alternativac je, kao i većina njegovih kolega na studiju.
I elita je sve lošija

Dok razgovara sa mnom ne zamuckuje, a vokabular mu je bogat. Međutim, ne da mu se previše čitati knjige ni učiti. O svemu se informira preko internet. Tako je položio i državnu maturu, napisavši esej o “Zločinu i kazni”, a da knjigu nije ni vidio, a kamoli pročitao!
VEZANE VIJESTI

Vijesti

• U ŠOKU SMO! Napisali iste eseje u Zagrebu i Splitu jer sve uče napamet
• Čitatelji Jutarnjeg o školstvu: Zašto da se patim na studiju kad se posao dobiva preko veze
• Alarmantni podaci s FER-a: Ova generacija brucoša najlošija je u proteklih šest godina!
• Pravni fakultet: Tatjana Josipović i Igor Gliha na kolegiju Građansko pravo srušili 112 od 122 studenta!

- Ne znam koji su bili njihovi kriteriji i nije mi jasno kako sam prošao, ali očito je ta državna matura prelagana i trebalo bi je pooštriti, ili ponovno uvesti prijemne ispite, inače će se na fakultete upisivati bilo tko, bez stvarnog znanja. “Zločin i kaznu” nisam pročitao već sam na Wikipediji pronašao informacije o fabuli, glavnim likovima te kako završava knjiga i - napisao esej - priznaje mi Mislav, koji je završio IV. gimnaziju u Zagrebu i kaže da je to elitna škola, ali da su i tamo generacije sve lošije i lošije.
Mislav, kao ni većina njegovih vršnjaka, ne zna kritički razmišljati.
- Sigurno je glavni problem što studenti ne uče s razumijevanjem, nego samo štrebaju. Ja sam išao u MIOC pa donekle imam znanje, ali oni koji su došli iz nekih drugih škola zapinju na matematici i fizici. Moramo naučiti razmišljati i učiti s razumijevanjem - kaže mi Goran Vladika, student 2. godine FER-a.
Matura je prelagana

Njegov kolega, Dino Medvidović, smatra da je glavni razlog neuspjeha kombinacija sve težih ispita i neučenja.
Za ovako porazne rezultate, 19-godišnji brucoš iz Zadra, Niko, pak, krivi uvođenje državne mature i Bolonje.
- Bolonja nije skupljanje znanja, već bodova. Može netko biti genijalac, ali ako ne dođe na predavanje, neće dobiti ni ECTS bodove. Kada je o državnoj maturi riječ, ona je prelagana pa se upisuju mnogi. Kod nas je 60 posto studenata palo prvu godinu jer nisu položili matematiku 1 i s time imamo najgori prosjek u povijesti. To je svojevrsno čišćenje onih koji nisu ni trebali biti upisani - smatra mladi Zadranin.
Zbog matematike je Vladimir morao ponovno upisati prvi semestar. On smatra da je to zbog toga što je došao iz Klasične gimnazije, gdje nisu dovoljno učili matematiku.


Izvor: Jutarnji list

 

[dumspirospero]

U vreme kada sam ja završavala školu, internet nije postojao na ovim prostorima....Srećna sam što spadam u one generacije koje su čitale sva književna dela pažljivo...i do kraja..Kada sam pre neki dan pitala devojčicu iz komšiluka da li je pročitala ''Braću Karamazov'' , želeći malo tu knjigu da prokomentarišem sa njom, ona mi hladno reče...da nije pročitala nijednu knjigu u srednjoj školi..Nije imala potrebe..Na Googlu su maltene skoro sve knjige prepričane, pa joj je bilo glupo da troši vreme bezveze...
Mislim da su deca u tom delu najviše izgubila...

Međutim, sve ima dobre i loše strane...Kada sam spremala završni rad PDF-a, nisam mogla naći nigde literaturu za to, pa sam morala korisiti Google...Doduše, ni to mi nije baš pomoglo, ali sam pronašla neke knjige na engleskom...koje sam iskoristila....

Google ima i prednosti i mana...Svako ko želi da se zainteresuje za nešto, Google mu pruža odličnu mogućnost da dođe do svih mogućih informacija...E sad na nama je, da li ćemo te informacije samo negde ''kopirati'' ili ćemo nešto i ''ubaciti u mozak''...Nažalost, današnja deca nisu usmeravana u duhu da nešto nauče...Kod njih je sve postalo ''jednokratno''...Drže informacije samo do momenta kada im trebaju, posle toga takve informacije smatraju bespotrebnim...A opet, sa druge strane i školstvo nije više kao što je bilo...Nezainteresovanost je i sa jedne i sa druge strane, a i sam sistem obrazovanja je potpuno nakaradan...

Kada bi me neko pitao, da li bih se vratila u ono vreme kada Google nije ni postojao..Rekla bih:''Ma nema šanse''...Iskreno, jedno je šta je društvo dopustilo, a drugo je, koliko Google i uopšte interent znači za nas...

 

[belja91]

Evo kako nastaje Google generacija. Savremeni roditelji ne vode decu u šetnju u prirodu, nego im puste njihov crtać na DVD-u i ovi to gledaju satima. Zatim dođe album sa sličicama i na kraju igrica na kompjuteru. Pa onda otvore profil na Facebook-u sa 8-9 godina (ja sam se do 15. opirao!). Pa uz svoje savremene roditelje gledaju savremene zabavne emisije (sve): veliki brat, farma, ja imam talenat, on ima talenat, zvezde granda, parada granda, show granda, kalinić i ljubav...

Dodato posle 2 Sati 28 minuta:
--------------------------------------------------------------------------

... Pa na FB-u lajkuju sijaset poznatih ličnosti, pojava i citata, pa se taguju na slikama tih istih poznatih. A da, svi prate sport, bez obzira na pol. Tako imamo izjave podrške Đokoviću, nacionalnim timovima, klubovima. Ne samo izjave podrške, već i fanatizam. E, kad ta elektronska deca dođu do škole, nastavljaju u istom stilu. Značajno je reći da je samostalno razmišljanje ''out''. Svi članovi jednog društva isto misle, imaju iste stavove. A kad svi misle isto, znači da niko ne misli (dovoljno). Ne razmišljajući, oni završavaju jednu školu, drugu školu i stižu na fakultet. Većinu predmeta polože, ali problem nastaje kad nalete na profesora koji traži više od pukog reprodukovanja gradiva. To su muke.