Član
- Učlanjen(a)
- 25.08.2010
- Poruka
- 2.919
41. И тада начинише теле, и принесоше жртву идолу, и радоваху се рукотворини својој. (Дела 7)
7. Нити бивајте идолопоклоници, као неки од њих, као што стоји написано: Седоше људи да једу и да пију, и усташе да играју. (1.Коринћанима 10)
Сведоци смо великих идолопоклонстава, само не желимо да признамо, иако је веома јасно. Идолопоклонство не укључује само клањање и поштовање рукотворина (кипова и слика) већ је списак нешто већи. У једној полудефиницији би то могло бити одбацивање вредности по Божијим стандардима, а обожавање, поштовање и (по)клањање и посвећивање нечему што није по вољи Божијој и само је на нашу штету.
Pogledajte prilog 28372
Како имамо неживе - мртве идоле (рукотворине), тако постоје и живи идоли. То може бити неки музичар, музичка група, сликар и његове слике, глумац, фудбалски клуб и играчи и да не набрајам. Ми те личности идеализујемо и за нас не само што су узор што не мора да буде лоше, већ постају једна од централних фигура у нашим животима и животном простору. Ми скупљамо и качимо слике по зидовима и нико не сме да нам дира ту светињу. Ту Бог губи своје место и ми тога већином и нисмо свесни.
Такође и материјална добра, храна, пиће и др. могу бити центар наших стремљења. Љубав према новцу и опсесија да се "згрну паре" често човека натерају да чини ствари које не би никада да није опседнут. Ту често можемо да видимо у пракси: "циљ оправдава средства". О храни и пићу да не говорим. Прождрљивост, лакомство, пијанство, све то човека чини робом својих сласти. Да видимо прво шта се каже о идолопоклонству.
9. Или не знате да неправедници неће наследити царство Божије? Не варајте се: ни курвари, ни идолопоклоници, ни прељубочинци, ни аџувани, ни мужеложници, (овде се говори о блудницима и женственим мушкарцима - аџувани, хомосексуалцима уопште)
10. Ни лупежи, ни лакомци, ни пијанице, ни кавгаџије, ни хајдуци, царство Божије неће наследити.
11. И овакви бејасте неки; него се опрасте и посветисте и оправдасте именом Господа нашег Исуса Христа и Духом Бога нашег.
12. Све ми је слободно, али није све на корист; све ми је слободно, али нећу да шта овлада мноме. (1.Коринћанима 6)
То је, дакле, да ништа не овлада мноме, а идолопоклонство управо то ради.
5. Поморите дакле уде своје који су на земљи: курварство, нечистоту, сласт, злу жељу и лакомство, које је идолопоклонство; 6. За које иде гнев Божји на синове противљења; 7. У којима и ви некада хођасте кад живесте међу њима. 8. А сад одбаците и ви то све: гнев, љутину, пакост, хуљење, срамотне речи из уста својих. (Колошанима 3)
9. А који хоће да се обогате они упадају у напасти и замке, и у многе луде шкодљиве жеље, које потапају човека у пропаст и погибао.
10. Јер је корен свих зала среброљубље коме неки предавши се зађоше од вере и на себе навукоше муке велике.
11. А ти, о човече Божији! Бежи од овог, а иди за правдом, побожности, вером, љубави, трпљењем, кротости.
12. Бори се у доброј борби вере, мучи се за вечни живот на који си и позван, и признао си добро признање пред многим сведоцима. (1.Тимотију 6)
У многоме можемо томе захвалити медијском утицају који је свакодневан. Тај изум који треба да буде технолошки успех човечанства се злоупотребљава и упознаје, како нас, тако и нашу децу са свим сластима овога света. Латентно се врши едукација на много начина и тема. Нисмо ни свесни колики је утицај на наше животе тај уређај остварио. Довољно је да видимо пример када се тај уређај поквари колика паника настаје у кући јер то управо доказује да смо у зависном положају од тих "уста која нам говоре". Многи који су свесни тог проблема бар блокирају неке програме, али то је у земљама где постоји избор канала кад је кабловска телевизија у питању. Код нас то зависи од нас самих јер се не може блокирати неки канал.
Шта додати када је религиозна идолатрија у питању? Углавном је то предочено на многим осталим темама, али покушаћу бар неке основне ствари да напоменем. Идол је био лажни бог кога су људи смишљали, а не Онај који се објавио људима и преко Сина позвао сав свет да се отргне од заблуда и греха уопште. Ипак, људима је и даље било на памети да имају нешто што се може видети или опипати не би ли се томе клањали и веровали да ту Бог обитава, у тим рукотворинама. Херувими који су били у Храму никако нису били предмет клањања и поштовања, већ само симболично означавање Божијег присуства. Тако је и данас.
Стари Јевреји нису правили никакве слике ни Авраама, ни Исака, ни Јакова, ни Данила, ни Мојсија, па опет све то данас имамо. Аудио-визуелно описивање догађаја из хришћанске историје не мора да буде зло, али приписивање божанских карактеристика рукотворинама је велико зло и ми то не желимо ни да видимо. Дух (Бог) не обитава ни у зиданим црквама ни у рукотвореним предметима и сликама, већ у нама. Црква која је заједница људи окупљених око и у Христу је место где Дух Божији обитава, а то значи у нама самима. Исте се процесије одигравају као у старозаветним описима, једино незнање спутава човека да то види.
14. Не вуците у туђем јарму неверника; јер шта има правда с безакоњем? Или какву заједницу има видело с тамом?
15. Како ли се слаже Христос с Велијаром? Или какав удео има верни с неверником?
16. Или како се удара црква Божја с идолима? Јер сте ви цркве Бога Живога, као што рече Бог: Уселићу се у њих, и живећу у њима, и бићу им Бог, и они ће бити мој народ.
17. Зато изиђите између њих и одвојте се, говори Господ, и не дохватајте се до нечистоте, и ја ћу вас примити,
18. И бићу вам Отац, и ви ћете бити моји синови и кћери, говори Господ Сведржитељ. (2.Коринћанима 6)
48. Али највиши не живи у рукотвореним црквама, као што говори пророк:
49. Небо је мени престо а земља подножје ногама мојим: како ћете ми кућу сазидати? Говори Господ; или које је место за моје почивање? 50. Не створи ли рука моја све ово? 51. Тврдоврати и необрезаних срца и ушију! Ви се једнако противите Духу Светоме; како ваши оци тако и ви. (Дела 7)
24. Бог који је створио свет и све што је у њему, Он будући Господар неба и земље, не живи у рукотвореним црквама,
25. Нити прима угађања од руку човечијих, као да би Ономе требало шта који сам даје свима живот и дихање и све.
26. И учинио је да од једне крви сав род човечији живи по свему лицу земаљском, и поставио је унапред одређена времена и међе њиховог живљења:
27. Да траже Господа, не би ли Га барем опипали и нашли, премда није далеко ни од једног нас;
28. Јер кроз Њега живимо, и мичемо се, и јесмо; као што и неки од ваших певача рекоше: Јер смо и род Његов.
29. Кад смо дакле род Божји, не треба да мислимо да је Божанство као иконе златне или сребрне или камене, које су људи мајсторски начинили по смишљању свом.(Дела 17)
Још је народ клицао Дијани Ефеској јер је тај занат израде идола био под "нападом" хришћанства које се не клања рукотворинама, а Павла и његове пратиоце је хтео да линчује. Како се онда десило да се у четвртом веку направи компромис између хришћана и Римске империје? Како је дозвољен савез између нас и паганштине, следбеника Христових и звери?
27. И не само што ће ова несрећа доћи на наш занат да не пролази, него се неће марити ни за цркву велике богиње Дијане, и пропашће величанство оне коју сва Азија и васиони свет поштује. 28. А кад они ово чуше, напунише се гнева, и викаху говорећи: Велика је Дијана Ефеска! (Дела 19)
Када је компромис постигнут, да ли су престали прогони хришћана? Наравно да не! Прогони су били унутар црквених структура и свако ко се држао Писма је био удаљаван или нападан. Чак се говори да су неки зли иконоборци претили цркви. То нема никакве везе са јеретичким учењима и злим вуковима који су цепали јединство цркве. Они су доносили неке нове науке и тумачења, док су се противници рукотворина држали старог. Нису смишљали нове начине, већ покушали да задрже апостолско предање и одржавање цркве (заједнице). Још је Исаија лепо описао нешто што се дешава и данас. Све исте процесије и иста идолатрија.
7. Мећу га на раме и носе га, и постављају га на место његово, те стоји и не миче се с места свог; ако га ко зове, не одзива се нити га избавља из невоље његове. (Исаија 46)
Ми смо идолатрију и клањање рукотворинама већ у многоме обухватили на другим темама, овде бих ставио предност идолопоклонству са почетних делова текста, тј. на материјализам који је превише присутан у цркви и у друштву уопште, обожавању личности (култови личности), неких идола који нису наизглед везани за цркву (било коју), већ за филм, музику, сликарство, архитектуру, моду, спорт итд.
7. Нити бивајте идолопоклоници, као неки од њих, као што стоји написано: Седоше људи да једу и да пију, и усташе да играју. (1.Коринћанима 10)
Сведоци смо великих идолопоклонстава, само не желимо да признамо, иако је веома јасно. Идолопоклонство не укључује само клањање и поштовање рукотворина (кипова и слика) већ је списак нешто већи. У једној полудефиницији би то могло бити одбацивање вредности по Божијим стандардима, а обожавање, поштовање и (по)клањање и посвећивање нечему што није по вољи Божијој и само је на нашу штету.
Pogledajte prilog 28372
Како имамо неживе - мртве идоле (рукотворине), тако постоје и живи идоли. То може бити неки музичар, музичка група, сликар и његове слике, глумац, фудбалски клуб и играчи и да не набрајам. Ми те личности идеализујемо и за нас не само што су узор што не мора да буде лоше, већ постају једна од централних фигура у нашим животима и животном простору. Ми скупљамо и качимо слике по зидовима и нико не сме да нам дира ту светињу. Ту Бог губи своје место и ми тога већином и нисмо свесни.
Такође и материјална добра, храна, пиће и др. могу бити центар наших стремљења. Љубав према новцу и опсесија да се "згрну паре" често човека натерају да чини ствари које не би никада да није опседнут. Ту често можемо да видимо у пракси: "циљ оправдава средства". О храни и пићу да не говорим. Прождрљивост, лакомство, пијанство, све то човека чини робом својих сласти. Да видимо прво шта се каже о идолопоклонству.
9. Или не знате да неправедници неће наследити царство Божије? Не варајте се: ни курвари, ни идолопоклоници, ни прељубочинци, ни аџувани, ни мужеложници, (овде се говори о блудницима и женственим мушкарцима - аџувани, хомосексуалцима уопште)
10. Ни лупежи, ни лакомци, ни пијанице, ни кавгаџије, ни хајдуци, царство Божије неће наследити.
11. И овакви бејасте неки; него се опрасте и посветисте и оправдасте именом Господа нашег Исуса Христа и Духом Бога нашег.
12. Све ми је слободно, али није све на корист; све ми је слободно, али нећу да шта овлада мноме. (1.Коринћанима 6)
То је, дакле, да ништа не овлада мноме, а идолопоклонство управо то ради.
5. Поморите дакле уде своје који су на земљи: курварство, нечистоту, сласт, злу жељу и лакомство, које је идолопоклонство; 6. За које иде гнев Божји на синове противљења; 7. У којима и ви некада хођасте кад живесте међу њима. 8. А сад одбаците и ви то све: гнев, љутину, пакост, хуљење, срамотне речи из уста својих. (Колошанима 3)
9. А који хоће да се обогате они упадају у напасти и замке, и у многе луде шкодљиве жеље, које потапају човека у пропаст и погибао.
10. Јер је корен свих зала среброљубље коме неки предавши се зађоше од вере и на себе навукоше муке велике.
11. А ти, о човече Божији! Бежи од овог, а иди за правдом, побожности, вером, љубави, трпљењем, кротости.
12. Бори се у доброј борби вере, мучи се за вечни живот на који си и позван, и признао си добро признање пред многим сведоцима. (1.Тимотију 6)
У многоме можемо томе захвалити медијском утицају који је свакодневан. Тај изум који треба да буде технолошки успех човечанства се злоупотребљава и упознаје, како нас, тако и нашу децу са свим сластима овога света. Латентно се врши едукација на много начина и тема. Нисмо ни свесни колики је утицај на наше животе тај уређај остварио. Довољно је да видимо пример када се тај уређај поквари колика паника настаје у кући јер то управо доказује да смо у зависном положају од тих "уста која нам говоре". Многи који су свесни тог проблема бар блокирају неке програме, али то је у земљама где постоји избор канала кад је кабловска телевизија у питању. Код нас то зависи од нас самих јер се не може блокирати неки канал.
Шта додати када је религиозна идолатрија у питању? Углавном је то предочено на многим осталим темама, али покушаћу бар неке основне ствари да напоменем. Идол је био лажни бог кога су људи смишљали, а не Онај који се објавио људима и преко Сина позвао сав свет да се отргне од заблуда и греха уопште. Ипак, људима је и даље било на памети да имају нешто што се може видети или опипати не би ли се томе клањали и веровали да ту Бог обитава, у тим рукотворинама. Херувими који су били у Храму никако нису били предмет клањања и поштовања, већ само симболично означавање Божијег присуства. Тако је и данас.
Стари Јевреји нису правили никакве слике ни Авраама, ни Исака, ни Јакова, ни Данила, ни Мојсија, па опет све то данас имамо. Аудио-визуелно описивање догађаја из хришћанске историје не мора да буде зло, али приписивање божанских карактеристика рукотворинама је велико зло и ми то не желимо ни да видимо. Дух (Бог) не обитава ни у зиданим црквама ни у рукотвореним предметима и сликама, већ у нама. Црква која је заједница људи окупљених око и у Христу је место где Дух Божији обитава, а то значи у нама самима. Исте се процесије одигравају као у старозаветним описима, једино незнање спутава човека да то види.
14. Не вуците у туђем јарму неверника; јер шта има правда с безакоњем? Или какву заједницу има видело с тамом?
15. Како ли се слаже Христос с Велијаром? Или какав удео има верни с неверником?
16. Или како се удара црква Божја с идолима? Јер сте ви цркве Бога Живога, као што рече Бог: Уселићу се у њих, и живећу у њима, и бићу им Бог, и они ће бити мој народ.
17. Зато изиђите између њих и одвојте се, говори Господ, и не дохватајте се до нечистоте, и ја ћу вас примити,
18. И бићу вам Отац, и ви ћете бити моји синови и кћери, говори Господ Сведржитељ. (2.Коринћанима 6)
48. Али највиши не живи у рукотвореним црквама, као што говори пророк:
49. Небо је мени престо а земља подножје ногама мојим: како ћете ми кућу сазидати? Говори Господ; или које је место за моје почивање? 50. Не створи ли рука моја све ово? 51. Тврдоврати и необрезаних срца и ушију! Ви се једнако противите Духу Светоме; како ваши оци тако и ви. (Дела 7)
24. Бог који је створио свет и све што је у њему, Он будући Господар неба и земље, не живи у рукотвореним црквама,
25. Нити прима угађања од руку човечијих, као да би Ономе требало шта који сам даје свима живот и дихање и све.
26. И учинио је да од једне крви сав род човечији живи по свему лицу земаљском, и поставио је унапред одређена времена и међе њиховог живљења:
27. Да траже Господа, не би ли Га барем опипали и нашли, премда није далеко ни од једног нас;
28. Јер кроз Њега живимо, и мичемо се, и јесмо; као што и неки од ваших певача рекоше: Јер смо и род Његов.
29. Кад смо дакле род Божји, не треба да мислимо да је Божанство као иконе златне или сребрне или камене, које су људи мајсторски начинили по смишљању свом.(Дела 17)
Још је народ клицао Дијани Ефеској јер је тај занат израде идола био под "нападом" хришћанства које се не клања рукотворинама, а Павла и његове пратиоце је хтео да линчује. Како се онда десило да се у четвртом веку направи компромис између хришћана и Римске империје? Како је дозвољен савез између нас и паганштине, следбеника Христових и звери?
27. И не само што ће ова несрећа доћи на наш занат да не пролази, него се неће марити ни за цркву велике богиње Дијане, и пропашће величанство оне коју сва Азија и васиони свет поштује. 28. А кад они ово чуше, напунише се гнева, и викаху говорећи: Велика је Дијана Ефеска! (Дела 19)
Када је компромис постигнут, да ли су престали прогони хришћана? Наравно да не! Прогони су били унутар црквених структура и свако ко се држао Писма је био удаљаван или нападан. Чак се говори да су неки зли иконоборци претили цркви. То нема никакве везе са јеретичким учењима и злим вуковима који су цепали јединство цркве. Они су доносили неке нове науке и тумачења, док су се противници рукотворина држали старог. Нису смишљали нове начине, већ покушали да задрже апостолско предање и одржавање цркве (заједнице). Још је Исаија лепо описао нешто што се дешава и данас. Све исте процесије и иста идолатрија.
7. Мећу га на раме и носе га, и постављају га на место његово, те стоји и не миче се с места свог; ако га ко зове, не одзива се нити га избавља из невоље његове. (Исаија 46)
Ми смо идолатрију и клањање рукотворинама већ у многоме обухватили на другим темама, овде бих ставио предност идолопоклонству са почетних делова текста, тј. на материјализам који је превише присутан у цркви и у друштву уопште, обожавању личности (култови личности), неких идола који нису наизглед везани за цркву (било коју), већ за филм, музику, сликарство, архитектуру, моду, спорт итд.
Prilozi
Poslednja izmena: