- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.990
Idealno vreme da počnete ili prežalite ljubav
Zbog čega neki osećaju prolećnu euforiju, dok su drugi umorni i bezvoljni?
DUGO SMO priželjkivali lepe dane, čekali proleće koje je ove godine malo zakasnilo. Iako zima nije bila hladna, nekako se odužila, pa se svima činilo da će prvi lepi dani pokrenuti pozitivne promene, doneti bolje raspoloženje i elan.
Naučnici tvrde da se posle zimske uspavanosti uglavnom bolje osećamo u sopstvenom telu, mislimo pozitivnije, vedrije i veselije. Statistike kažu da su ljudi najzadovoljniji upravo u prolećnim mesecima, kao i da se tokom njih događa najmanje zločina i krivičnih dela.
Međutim, ima i onih kojima su lepi dani doneli melanholiju, uspavanost, bezvoljnost...
Postoji bezbroj klišea vezanih za proleće. Prvi je da se sve budi - i priroda, i čula, i emocije...
Krv počinje brže da struji, više pažnje poklanjamo sitnicama i lakše primećujemo detalje. Izlazimo iz "teške" zimske garderobe, oblačimo boje, što pozitivno deluje na raspoloženje. Sa druge strane, oni koji su neraspoloženi nemaju energije ni za šta, smeta im bujanje biljaka, svaki posao im je duplo teži...
U svakom slučaju, bilo da su promene pozitivne ili ne, malo ko ih ne oseća kada proleće uđe u naše živote. Od čega to zavisi, šta je to što proleće čini posebnim u odnosu na druga godišnja doba?
Naučnici imaju različita objašnjenja i uzroke za drugačije reakcije traže u nivoima hormona, pritisku, psihičkom stanju, temperaturi, većoj količini dnevne svetlosti... Tvrde i da u stereotipima o proleću ima mnogo istine, a istraživanja govore u prilog tome da se pojačano luče hormoni sreće, ali i da meteoropate intenzivnije reaguju, posebno hronični bolesnici.
Ima i onih koji tvrde da je čovek "ogledalo univerzuma" i da svaka promena u prirodi donosi i promene u čoveku. Naši receptori za “prijem poruka” iz prirode nalazi se u hipotalamusu, delu mozga koji kontroliše raspoloženje, ponašanje, mentalne i fizičke aktivnosti, spavanje, temperaturu, apetit, seksualnu želju... Ovaj deo mozga najaktivniji je u proleće, kada ima dovoljno sunčeve svetlosti, što daje naučno objašnjenje za "prolećnu euforiju". Zbog aktivnosti hipotalamusa orni smo za rad, komunikativniji smo i prijemčiviji za nove kontakte, spremniji za ljubavne igre.
Oni kojima proleće prija, tvrde stručnjaci, dobrog su zdravlja, pa su njihove telesne i emocionalne reakcije prirodan odgovor organizma na promenjene uslove iz okruženja. Neki stručnjaci tvrde da je priroda stvorila "prolećnu euforiju" kako bi ojačala imuno-sistem i obezbedila bolje zdravlje.
Kako ćete doživeti proleće, zavisi od mnogo faktora. Ljudi koji imaju nizak pritisak uglavnom su uspavani i bezvoljni, ali potrebno im je nedelju, dve da se naviknu. Posle toga vraćaju se u "normalu" i sve opet funkcioniše kao treba. Optimizam koji proleće donosi više pogađa mlađe osobe, podjednako muškarce i žene, pokazuju istraživanja. Počinje period obnove, čitav živi svet ulazi u ciklus rasta i bujanja, a duži dan, više svetla i vitamina D podsticajno deluju na "proizvodnju" lepih osećanja.
Proleće nema samo simboliku novih početaka, već istraživanja pokazuju da je ono zaista dobar trenutak za pozitivne promene. Sunce je, tvrde psiholozi, izuzetna motivacija i odličan lek za raspoloženje. Donosi osećaj preporoda, odnosno pojačava želju da odbacimo loše navike i stara pravila. Zbog toga tvrde da su april i maj idelni da, na primer, započnemo dijetu, ostavimo cigarete, prežalimo neostvarenu ljubav, posvetimo sebi više vremena, promenimo navike koje nam smetaju.
Bihejvioristi tvrde se sa prvim danima proleća budi mašta, jača kreativnost, intenzivnije osećamo svoje potrebe i bistrije sagledavamo želje i planove.
Sa druge strane, razlozi za pospanost, bezvoljnost, smanjena koncentracija i umor uglavnom su medicinski. Nizak pritisak, smanjen nivo nekih hormona, hronične bolesti ili razne vrste alergija najčešći su razlozi zbog kojih nekima proleće ne prija. Lekari tvrde da takvi simptomi nisu ni čudni ni zabrinjavajući, ali da, ukoliko traju dugo, treba potražiti savet stručnjaka.
Oni kod kojih promene dugoročno izazivaju neprijatnosti, ponekad tolike da im je onemogućeno normalno funkcionisanje, možda pate od sezonskog afektivnog poremećaja. Simptomi su negativne emocije i stanja, ponekad hronična depresija, gubitak energije i volje, loša koncentracija, povećanje težine, smanjenje seksualne želje, slabiji imunitet...
Vrlo često uzrok za prolećnu melanholiju može biti anemija, odnosno nedostatak gvožđa, vitamina ili povišen holesterol. Klimatske promene u proleće su češće i izraženije, pa organizam nekada ne stigne na vreme da se adaptira. Proleće ne prija ni bolesnicima sa čirom na želucu i na dvanaestopalačnom crevu, kao ni astmatičarima kojima smetaju oscilacije vazdušnog pritiska.
"Običan" prolećni umor medicinski nije značajan, tvrde stručnjaci, i lako se prevazilazi adekvatnom ishranom i pojačanom fizičkom aktivnošću. Vozite bicikl, prošetajte, idite na plivanje! Neke ljude prilično remeti i promena ishrane.
U svakom slučaju, promene su neminovne, pa stručnjaci tvrde da je zbog toga proleće idealan trenutak za kraći odmor. Iskoristite predstojeće praznike i negde otputujte, jer predah od poslovnih obaveza pomaže da se adaptiramo na nova, intenzivnija osećanja, buđenje prirode i novo godišnje doba.
Kada se sve uzme u obzir, može se reći da nas u proleće protrese neka vrsta groznice na koju svako reaguje u zavisnosti od psihičkog i fizičkog stanja.
Statistike pokazuju da proleće donosi promene i na "ljubavnim mapama". Naime, proleće je doba zaljubljivanja, a istraživanja pokazuju da više pogađa žene. Statistike kažu da se žene mnogo češće nego muškarci prepuštaju novim ljubavima u prvim danima proleća, dok muškarci lakše “gube glavu” u jesen. I ovde je sve stvar hormona, pa se u ženskim telima pojačano luče oni koji razbuktavaju strasti i jačaju libido. Takođe, feniletilamin, “molekul ljubavi”, odgovoran za euforiju koju osećaju zaljubljeni ljudi pojačano se stvara baš u proleće. Zbog njega “ne vidimo dalje od nosa”, a kada se to sve pomeša sa pojačanim nivoima dopamina i serotonina, ljubav je nemoguće izbeći!
Naučnici tvrde i da su žene najsenzibilnije u proleće, kao i da imaju najviše energije. To se događa jer ostaju bez melatonina, odnosno njegova količina se naglo smanjuje, zbog čega osećaju priliv pozitivne energije i dobrog raspoloženja. Nema više ni teških tamnih kaputa, nismo uvijeni u šalove i kape, muškim pogledima izložena je veća površina kože, što je prilično stimulativno za oba pola. Žene se osećaju poželjnije, a muškarci počinju da primećuju lepotu koju je zima sakrila.
Istraživanja su, takođe, pokazala da smo fizički aktivniji sa prvim prolećnim danima, što donosi bolje zdravlje, a samim tim i pozitivnije misli. Kada se bolje osećamo, to se reflektuje i na način na koji nas drugi doživljavju. Proleće donosi dobre vibracije, podstiče romantične ideje i želju za zbližavanjem. Zbog toga i ne čudi podatak da najviše veza počne baš u prleće, kao i da se tada sklopi najveći broj brakova i rodi najviše beba. Seksolozi takođe procenjuju da je proleće doba kada je seksualna želja na vrhuncu.
Kako god da reagujete na period koji nam predstoji, pokušajte od njega da uzmete najbolje. Probudite se, nabacite osmeh, budite vedri i zaljubite se. Pustite proleće neka vas potpuno obuzme!
SVETLOST I BOJE KAO LEK
Loše raspoloženje tokom prolećnih dana može se prevazići uz malo dobre volje i truda. Stručnjaci savetuju da svakodnevno prošetate, vozite bicikl, poigrate se sa decom, izvedete psa u park...
Hranite se zdravo, razmaknite zavese na prozorima, "pustite" sunce u kuću, ne sedite u zatvorenim prostorijama, izađite u prirodu. Ubacite u dom neki ukras jake boje, kupite saksiju sa cvećem, pustite muziku malo glasnije, napravite veliko spremanje, idite na kafu sa prijateljima za koje tokom zime niste imali vremena.
Odmarajte se, opustite se i obavezno se smejte kad god za to ima razloga.
Zigfild Kasper, direktor Univerzitetske klinike za psihijatriju i psihoterapiju u Beču, tvrdi da na prolećnom raspoloženju treba "raditi" već tokom zime. On ima teoriju da su dobro raspoloženi samo ljudi koji su i tokom zime bili aktivni i da je nemoguće biti euforičan i srećan ukoliko smo hladne dane proveli "uspavano".
REČ STRUČNjAKA: psiholog Jelena Petrović
SVAKO IMA "LIČNO PROLEĆE"
Kako proleće deluje na psihu?
- "Najnežnije" godišnje doba doživljavamo kao vreme rasta, obnavljanja, rađanja novih šansi i zato se tokom zime svi nekako nadamo da će proleće doneti pozitivne promene i u prirodu i u naš život. Sve se čini lakšim kada je dan duži, kada tmurne oblake zameni sunčeva svetlost. Proleće je zaista pravi "eliksir" dobrog raspoloženja, puni smo elana, energije, bolje se osećamo u sopstvenoj koži, oslobodili smo se mraka i hladnoće, sa njima i "crnih" misli... Koncentracija je bolja, čula su izoštrenija, motivacija intenzivnija, slobodniji smo da kažemo ono što mislimo, pokažemo ono što osećamo... Neki od nas bukvalno "cvetaju" zajedno sa prirodom. Ljudima sa zdravom psihom proleće prija, ukoliko izuzmemo one sa niskim pritiskom, kojima je potreban period adaptacije. Ljudi uglavnom pozitivno reaguju na buđenje prirode.
Kakve tipove ličnosti zaobilazi "polećna euforija"?
- Proleće najčešće donosi melahnoliju, tugu, promenjiva raspoloženja i negativne emocije ljudima sa specifičnim psihičkim problemima, onima koji pate od nekih poremećaja ličnosti ili hronične depresije. Njima ne prijaju temperaturne oscilacije i uglavnom se osećaju loše. Takođe, ni onima koji su u bliskoj prošlosti izgubili nekog koga su jako voleli, prošli kroz težak životni period ili ljubavni krah, proleće ne donosi pozitivne emocije. Prvo buđenje prirode u promenjenim životnim okolnostima, bez nekoga koga su voleli, donosi negativne emocije, tugu i loše raspoloženje. Svako od nas proleće nosi u sebi, a kako će ga ko doživeti i preživeti najviše zavisi od živonih okolnosti i psihičkog stanja.
Izvor: Večernje novosti
Zbog čega neki osećaju prolećnu euforiju, dok su drugi umorni i bezvoljni?
DUGO SMO priželjkivali lepe dane, čekali proleće koje je ove godine malo zakasnilo. Iako zima nije bila hladna, nekako se odužila, pa se svima činilo da će prvi lepi dani pokrenuti pozitivne promene, doneti bolje raspoloženje i elan.
Naučnici tvrde da se posle zimske uspavanosti uglavnom bolje osećamo u sopstvenom telu, mislimo pozitivnije, vedrije i veselije. Statistike kažu da su ljudi najzadovoljniji upravo u prolećnim mesecima, kao i da se tokom njih događa najmanje zločina i krivičnih dela.
Međutim, ima i onih kojima su lepi dani doneli melanholiju, uspavanost, bezvoljnost...
Postoji bezbroj klišea vezanih za proleće. Prvi je da se sve budi - i priroda, i čula, i emocije...
Krv počinje brže da struji, više pažnje poklanjamo sitnicama i lakše primećujemo detalje. Izlazimo iz "teške" zimske garderobe, oblačimo boje, što pozitivno deluje na raspoloženje. Sa druge strane, oni koji su neraspoloženi nemaju energije ni za šta, smeta im bujanje biljaka, svaki posao im je duplo teži...
U svakom slučaju, bilo da su promene pozitivne ili ne, malo ko ih ne oseća kada proleće uđe u naše živote. Od čega to zavisi, šta je to što proleće čini posebnim u odnosu na druga godišnja doba?
Naučnici imaju različita objašnjenja i uzroke za drugačije reakcije traže u nivoima hormona, pritisku, psihičkom stanju, temperaturi, većoj količini dnevne svetlosti... Tvrde i da u stereotipima o proleću ima mnogo istine, a istraživanja govore u prilog tome da se pojačano luče hormoni sreće, ali i da meteoropate intenzivnije reaguju, posebno hronični bolesnici.
Ima i onih koji tvrde da je čovek "ogledalo univerzuma" i da svaka promena u prirodi donosi i promene u čoveku. Naši receptori za “prijem poruka” iz prirode nalazi se u hipotalamusu, delu mozga koji kontroliše raspoloženje, ponašanje, mentalne i fizičke aktivnosti, spavanje, temperaturu, apetit, seksualnu želju... Ovaj deo mozga najaktivniji je u proleće, kada ima dovoljno sunčeve svetlosti, što daje naučno objašnjenje za "prolećnu euforiju". Zbog aktivnosti hipotalamusa orni smo za rad, komunikativniji smo i prijemčiviji za nove kontakte, spremniji za ljubavne igre.
Oni kojima proleće prija, tvrde stručnjaci, dobrog su zdravlja, pa su njihove telesne i emocionalne reakcije prirodan odgovor organizma na promenjene uslove iz okruženja. Neki stručnjaci tvrde da je priroda stvorila "prolećnu euforiju" kako bi ojačala imuno-sistem i obezbedila bolje zdravlje.
Kako ćete doživeti proleće, zavisi od mnogo faktora. Ljudi koji imaju nizak pritisak uglavnom su uspavani i bezvoljni, ali potrebno im je nedelju, dve da se naviknu. Posle toga vraćaju se u "normalu" i sve opet funkcioniše kao treba. Optimizam koji proleće donosi više pogađa mlađe osobe, podjednako muškarce i žene, pokazuju istraživanja. Počinje period obnove, čitav živi svet ulazi u ciklus rasta i bujanja, a duži dan, više svetla i vitamina D podsticajno deluju na "proizvodnju" lepih osećanja.
Proleće nema samo simboliku novih početaka, već istraživanja pokazuju da je ono zaista dobar trenutak za pozitivne promene. Sunce je, tvrde psiholozi, izuzetna motivacija i odličan lek za raspoloženje. Donosi osećaj preporoda, odnosno pojačava želju da odbacimo loše navike i stara pravila. Zbog toga tvrde da su april i maj idelni da, na primer, započnemo dijetu, ostavimo cigarete, prežalimo neostvarenu ljubav, posvetimo sebi više vremena, promenimo navike koje nam smetaju.
Bihejvioristi tvrde se sa prvim danima proleća budi mašta, jača kreativnost, intenzivnije osećamo svoje potrebe i bistrije sagledavamo želje i planove.
Sa druge strane, razlozi za pospanost, bezvoljnost, smanjena koncentracija i umor uglavnom su medicinski. Nizak pritisak, smanjen nivo nekih hormona, hronične bolesti ili razne vrste alergija najčešći su razlozi zbog kojih nekima proleće ne prija. Lekari tvrde da takvi simptomi nisu ni čudni ni zabrinjavajući, ali da, ukoliko traju dugo, treba potražiti savet stručnjaka.
Oni kod kojih promene dugoročno izazivaju neprijatnosti, ponekad tolike da im je onemogućeno normalno funkcionisanje, možda pate od sezonskog afektivnog poremećaja. Simptomi su negativne emocije i stanja, ponekad hronična depresija, gubitak energije i volje, loša koncentracija, povećanje težine, smanjenje seksualne želje, slabiji imunitet...
Vrlo često uzrok za prolećnu melanholiju može biti anemija, odnosno nedostatak gvožđa, vitamina ili povišen holesterol. Klimatske promene u proleće su češće i izraženije, pa organizam nekada ne stigne na vreme da se adaptira. Proleće ne prija ni bolesnicima sa čirom na želucu i na dvanaestopalačnom crevu, kao ni astmatičarima kojima smetaju oscilacije vazdušnog pritiska.
"Običan" prolećni umor medicinski nije značajan, tvrde stručnjaci, i lako se prevazilazi adekvatnom ishranom i pojačanom fizičkom aktivnošću. Vozite bicikl, prošetajte, idite na plivanje! Neke ljude prilično remeti i promena ishrane.
U svakom slučaju, promene su neminovne, pa stručnjaci tvrde da je zbog toga proleće idealan trenutak za kraći odmor. Iskoristite predstojeće praznike i negde otputujte, jer predah od poslovnih obaveza pomaže da se adaptiramo na nova, intenzivnija osećanja, buđenje prirode i novo godišnje doba.
Kada se sve uzme u obzir, može se reći da nas u proleće protrese neka vrsta groznice na koju svako reaguje u zavisnosti od psihičkog i fizičkog stanja.
Statistike pokazuju da proleće donosi promene i na "ljubavnim mapama". Naime, proleće je doba zaljubljivanja, a istraživanja pokazuju da više pogađa žene. Statistike kažu da se žene mnogo češće nego muškarci prepuštaju novim ljubavima u prvim danima proleća, dok muškarci lakše “gube glavu” u jesen. I ovde je sve stvar hormona, pa se u ženskim telima pojačano luče oni koji razbuktavaju strasti i jačaju libido. Takođe, feniletilamin, “molekul ljubavi”, odgovoran za euforiju koju osećaju zaljubljeni ljudi pojačano se stvara baš u proleće. Zbog njega “ne vidimo dalje od nosa”, a kada se to sve pomeša sa pojačanim nivoima dopamina i serotonina, ljubav je nemoguće izbeći!
Naučnici tvrde i da su žene najsenzibilnije u proleće, kao i da imaju najviše energije. To se događa jer ostaju bez melatonina, odnosno njegova količina se naglo smanjuje, zbog čega osećaju priliv pozitivne energije i dobrog raspoloženja. Nema više ni teških tamnih kaputa, nismo uvijeni u šalove i kape, muškim pogledima izložena je veća površina kože, što je prilično stimulativno za oba pola. Žene se osećaju poželjnije, a muškarci počinju da primećuju lepotu koju je zima sakrila.
Istraživanja su, takođe, pokazala da smo fizički aktivniji sa prvim prolećnim danima, što donosi bolje zdravlje, a samim tim i pozitivnije misli. Kada se bolje osećamo, to se reflektuje i na način na koji nas drugi doživljavju. Proleće donosi dobre vibracije, podstiče romantične ideje i želju za zbližavanjem. Zbog toga i ne čudi podatak da najviše veza počne baš u prleće, kao i da se tada sklopi najveći broj brakova i rodi najviše beba. Seksolozi takođe procenjuju da je proleće doba kada je seksualna želja na vrhuncu.
Kako god da reagujete na period koji nam predstoji, pokušajte od njega da uzmete najbolje. Probudite se, nabacite osmeh, budite vedri i zaljubite se. Pustite proleće neka vas potpuno obuzme!
SVETLOST I BOJE KAO LEK
Loše raspoloženje tokom prolećnih dana može se prevazići uz malo dobre volje i truda. Stručnjaci savetuju da svakodnevno prošetate, vozite bicikl, poigrate se sa decom, izvedete psa u park...
Hranite se zdravo, razmaknite zavese na prozorima, "pustite" sunce u kuću, ne sedite u zatvorenim prostorijama, izađite u prirodu. Ubacite u dom neki ukras jake boje, kupite saksiju sa cvećem, pustite muziku malo glasnije, napravite veliko spremanje, idite na kafu sa prijateljima za koje tokom zime niste imali vremena.
Odmarajte se, opustite se i obavezno se smejte kad god za to ima razloga.
Zigfild Kasper, direktor Univerzitetske klinike za psihijatriju i psihoterapiju u Beču, tvrdi da na prolećnom raspoloženju treba "raditi" već tokom zime. On ima teoriju da su dobro raspoloženi samo ljudi koji su i tokom zime bili aktivni i da je nemoguće biti euforičan i srećan ukoliko smo hladne dane proveli "uspavano".
REČ STRUČNjAKA: psiholog Jelena Petrović
SVAKO IMA "LIČNO PROLEĆE"
Kako proleće deluje na psihu?
- "Najnežnije" godišnje doba doživljavamo kao vreme rasta, obnavljanja, rađanja novih šansi i zato se tokom zime svi nekako nadamo da će proleće doneti pozitivne promene i u prirodu i u naš život. Sve se čini lakšim kada je dan duži, kada tmurne oblake zameni sunčeva svetlost. Proleće je zaista pravi "eliksir" dobrog raspoloženja, puni smo elana, energije, bolje se osećamo u sopstvenoj koži, oslobodili smo se mraka i hladnoće, sa njima i "crnih" misli... Koncentracija je bolja, čula su izoštrenija, motivacija intenzivnija, slobodniji smo da kažemo ono što mislimo, pokažemo ono što osećamo... Neki od nas bukvalno "cvetaju" zajedno sa prirodom. Ljudima sa zdravom psihom proleće prija, ukoliko izuzmemo one sa niskim pritiskom, kojima je potreban period adaptacije. Ljudi uglavnom pozitivno reaguju na buđenje prirode.
Kakve tipove ličnosti zaobilazi "polećna euforija"?
- Proleće najčešće donosi melahnoliju, tugu, promenjiva raspoloženja i negativne emocije ljudima sa specifičnim psihičkim problemima, onima koji pate od nekih poremećaja ličnosti ili hronične depresije. Njima ne prijaju temperaturne oscilacije i uglavnom se osećaju loše. Takođe, ni onima koji su u bliskoj prošlosti izgubili nekog koga su jako voleli, prošli kroz težak životni period ili ljubavni krah, proleće ne donosi pozitivne emocije. Prvo buđenje prirode u promenjenim životnim okolnostima, bez nekoga koga su voleli, donosi negativne emocije, tugu i loše raspoloženje. Svako od nas proleće nosi u sebi, a kako će ga ko doživeti i preživeti najviše zavisi od živonih okolnosti i psihičkog stanja.
Izvor: Večernje novosti