Pozdrav svima od hananskih rima!
Preko vikenda, malo sam odmarao - radi hepienda (da vas ne bih smarao), te izvin'te, sad' zbog Kuntakinte, jer bez kinte, ne šaljem reprinte!-))
Ne radim za pare - JA SAM volonter {a DEČJA naiva, jeste perspektiva, ali nije HULA, jer SAM kao Kula, ali ne stražara, jer ta je Lažara (sada bez vređanja, nema Mi bežanja)}. Ja Bejah na krstu, da Istrebim vrstu, koja vredno radi, da Umrem od gladi, i octom Me poji, da Me upokoji. Ali kad' Izdahnuh, životom Zapahnuh, jer Sam Svojom smrću, udario Zloću, da strogoću, a s' njom i finoću, i bez reperkusija, Lišim i diskusija, te zato Diktiram (al' ne Iritiram). A s' ovim Diktatom, Jesam i sa platom, ali ne od zlata, niti, pak, od blata
Hvala (al' ne mala, mada bez laskanja, da nema praskanja), Adrianu i Geri - Ticijanu* i Keri, slikaru i neimaru. Ali Kera, nije da se vređa, amatera, bije iz solfeđa! Radi rime, Dadoh mu to ime, jer ko vređa, okreneš mu leđa!
(* Ticijan Večeli, slikar je veseli - duhovnih motiva, al' nije naiva)
Al' bez leđa, nema ni solfeđa, već se đavo, provodi rđavo. Jer mu Moje Lice, Lice je ubice; kad' Odlučim, Ja ga tako Mučim, i to Rekoh jasno, a ne, pak, opasno! Ali, pak, Svedoci, jesu i uskoci, jer bez argumenata, eto elemenata. Al' ti elementi, jesu instrumenti, jerbo konzumenti, loši su momenti! Jerbo bez morala, gde je vertikala; KOME tada služiš (a i šta zaslužiš)!?
Jer tad' si sa Rogom - zbog insinuacije, ali pak sa Bogom, nema i frustracije! Jer kad' si sa NJim, izbegavaš dim, dok kad' živiš greh, ta čeka te meh! Ali meh, nije i uspeh; pod kovačkim mehom, nisi i sa smehom! Jer zakivanje, jeste i snebivanje, jer sa greškom, jesi i sa Smeškom. Ali Smeško, reci: Zbogom greško, da kad' prođe, opet ti ne dođe! Jer kad' grešiš, tada neka rešiš, da pospešiš, i da ne sagrešiš - kad' odlučiš, da nećeš da mučiš, svoga Oca, kao plinska boca! Jer od plina, ta jeste istina, ali kratkog veka, jer mu kratka šteka. Ali šteka, nije od jendeka, jer da jeste, ima i modeste. Al' modesta, nije da Nevesta, bude mrtva, jer Ona je Crkva.
Ali Crkva, ta jeste i mrtva, jer je Žrtva, "njojzi" kao mrkva! Jer kad' Je ne vidi (Žrtvu), ta sliči i gnjidi; kad' joj sliči, nek' se NJOME diči! Jerbo kome služiš, njega i zadužiš, te idi iz Crkve, kad' nisi od Žrtve! Jer to je pošteno, nije i papreno (a papreno, jeste i vatreno, a vatreno, bude i mrtveno...): ko se čime siti, time nek' se kiti! Zato nek' reforma, bude i enorma, a sad' od Citata, svima nek' je plata, jer Identitet, O - Samoga Cara, nije kvantitet iz Kule stražara, jer ta kula, ta jeste i hula, jerbo je Spasitelj, njima Otkupitelj, ali ne od greha, nego od uspeha! Od uspeha spašen, jesi usaglašen, ali tek sa Vragom, te si i sa pragom, ali spoljnim, jer Me činiš, O, tako Zlovoljnim!
Da ne Dužim (te i ban Zaslužim), slede i citati (al' ne i Diktati):
“Ja i Otac Jedno Smo. A Jevreji opet uzeše kamenje da Ga ubiju. Isus im odgovori: Mnoga vam dobra dela javih od Oca Svojega; za koje od onih dela bacate kamenje na Me? Odgovoriše Mu Jevreji govoreći: Za dobro delo ne bacamo kamenje na Te, nego za hulu na Boga, što Ti, Čovek budući, gradiš se Bog.” “...ako Meni i ne verujete, delima Mojim verujte, da poznate i verujete da je Otac u meni I JA U NJEMU.” (Jovan 10,30-33.38)
“I zato još više gledahu Jevreji da Ga ubiju što ne samo kvaraše Subotu nego i Ocem Svojim nazivaše Boga i građaše se JEDNAK Bogu.” (Jovan 5,18)
“I kao što je priznato, velika je tajna pobožnosti: Bog Se javi u telu.” (1. Timotiju 3,16)
“Hristos… Koji je nad svima Bog Blagosloven.” (Rimljanima 9,5)
