Poslednjih godina festival zanima samo bivše YU i SSSR zemlje
„Evrovizija“ gubi značaj i moć
Izvor: Blic S. Milojković | 23. 01. 2011. - 00:02h
Verovatno je retko ko mogao naslutiti 1956. godine kada je organizovana prva „Evrovizija“ u Švajcarskoj, kako će danas izgledati ovaj muzički festival. Namerno kažemo izgledati, jer je sve više zagovornika teze da se takmičenje najboljih pesama Evrope danas više gleda nego sluša.
Interesantno je da je ovaj festival prvobitno bio radijski, ali ga je ipak snimala i kamera zbog malog broja ljudi koji su sredinom prošlog veka imali televizor.
Bio je to prestižan festival na kojem su se procenjivali kompozitorsko umeće, aranžman pesme i vokalne sposobnosti izvođača. Zlatno doba ove manifestacija bilo je ‘70-ih i ‘80-ih godina. Mahom su pobeđivale pesme iz zapadnoevropskih država: Engleske, Francuske, Luksemburga Švedske, Irske...
Zahvaljujući upravo „Evroviziji“ mnogi lokalni muzičari postali su planetarne zvezde. Setimo se samo nekih od pobednika: grupa ABBA, Džoni Logan, Selin Dion, Toto Kotunjo... Krajem ‘80-ih i početkom ‘90-ih na ovom festivalu tzv. lakih nota čuju se i ozbiljne političke poruke. Mnoge pesme govorile su o političkoj situaciji u Evropu, padu gvozdene zavese i ujedinjenju dve Nemačke...
A danas?
Kakav uticaj „Evrovizija“ danas ima i da li i zemlje zapadne Evrope ovom takmičenju pridaju važnost koje ono ima na Balkanu i među državama bivšeg Sovjetskog Saveza? - pitanje je koje smo postavili ljudima koji su na ovaj ili onaj način u vezi sa ovom manifestacijom.
Srpski izbor 2011.
Poznati kompozitor Kornelije Kovač i njegove ćerke Aleksandra i Kristina biće autori pesama koje će se ove godine takmičiti na izboru domaćeg predstavnika na „Pesmi Evrovizije“, koji će se održati 26. februara u 21 čas uz direktan prenos na Prvom programu RTS.
Za razliku od prošlogodišnjeg izbora (jedan kompozitor, tri pesme), ove godine takmičiće se tri kompozitora, svako sa svojom pesmom i izvođačem, a publika će, kao i prošle godine, SMS glasanjem odabrati pobednika. „Ova će biti neka vrsta porodičnog nadmetanja. Ovo troje autora bave se različitim vrstama muzike i očekujemo da će pesme koje pripremaju biti međusobno različite. Oni međusobno neće sarađivati pri izradi pesama i pridržavaće se svih pravila zdrave konkurencije“, kažu u RTS-u.
- Kao prvorazredni TV događaj, „Evrovizija“ je s godinama počela da prelazi na svoju ružnu stranu, gubeći na originalnom kvalitetu. Osim očiglednog urušavanja u pesmama, „Evrovizija“ je odavno prestala da igra neku ulogu na najuticajnijim top-listama. Svojevremeno su Modunjo („Volare“) i ABBA („Waterloo“) ušli u vrh američke „Billboardove“ liste. „Evrovizija“ jeste i dalje spektakl za nekog ko to voli da gleda, ali u diskografskom smislu to više nema značaja - smatra eminentni muzički kritičar i rok novinar Peca Popović.
Pevačica Ekstra Nena učestvovala je na „Evroviziji“ 1992. godine, bila je poslednji izvođač koji je predstavljao Jugoslaviju pre raspada zemlje, a bilo je to u godinama kada je ovaj šou značio nešto.
- „Evrovizija“ za učesnike nema isti značaj koji je imala nekada. Ovaj festival je poslednjih godina postao veliki biznis. Nema više pravila koja su nekada doprinosila da se održi nivo manifestacije, a ticala su se, pored ostalog, stila muzike koja se izvodi. Sada se na „Evroviziji“ igra i lobira, a tek na trećem mestu su kvalitet i muzika. Iako se danas muzika gleda, ima nas na celom svetu koji je i dalje slušamo.
„Evrovoziju“ poslednjih godina verno prati Dragan Brajović Braja, kompozitor i tekstopisac, koji je i spremao neke numere za naše izvođače koji su preko „Beovizije“ hteli na evropsku scenu.
- Danas je „Evrovizija“ takmičenje kompozitora i prilika za autore iz manjih zemalja da promovišu svoj rad i da im odlaskom na „Evrosong“ pesma postane hit. Ova manifestacija nema više težinu festivala, već je postao zabava na granici cirkusa. „Evrovizija“ je danas najinteresantnija nama na Balkanu i uopšte zemljama istočne Evrope. Ali, ne vidim da je to problem. Kako su male šanse da se neko od nas u svetu proslavi, nijednu priliku za to ne treba propustiti. Pa ni „Evroviziju“ - smatra Braja.
Za razliku od ostalih naših sagovornika, Jovan Radomir, voditelj švedske nacionalne televizije i član švedske delegacije na „Evrosongu“, smatra da se šou prati i u zemljama zapadne Evrope.
- Interesovanje za „Evroviziju“ ne jenjava i nije tačno da u zapadnoj Evropi nema euforije. Naprotiv. Interesovanje u Švedskoj je ogromno. Svake godine se na našem internom festivalu takmiče 32 pesme. Do finala ima čak šest krugova. Svake subote prenos uživo ide iz drugog grada. Izbor predstavnika Švedske podseća na putujuću turneju „Rolingstonsa“. Naravno, uvek i svuda ima elitista koji smatraju da je „Evrovizija“ šund, ali to ni najmanje ne utiče na ogromno interesovanje u narodu za ovaj festival. Nije tačno da ova manifestacija gubi na popularnosti, a pogotovo nije istina da je to interesantno samo narodima na Balkanu - uveren je Radomir.
Najveće zvezde
Nekada je učešće na „Evroviziji“ predstavljalo odskočnu dasku za evropsku karijeru, a zvezde su se prijavljivale kako bi postale poznate i van svojih zemalja.
KLIF RIČARD - britanski pevač je 1968, na vrhuncu popularnosti, predstavljao Britaniju sa pesmom „Congratulations”
HULIO IGLESIJAS - učestvovao je 1970. sa pesmom „Gwendolyne”
ABBA - švedska grupa postala je svetski hit nakon pobede 1974.
SELIN DION - proslavila se 1988. i u narednoj deceniji postala svetska zvezda
TOTO KOTUNJO - na vrhuncu popularnosti, 1990. pobedio i na „Evroviziji”
Najveće SFRJ, SRJ, SCG zvezde na „Evroviziji“
1962. - Lola Novaković (šezdesetih najveća zvezda u SFRJ)
1973. - Zdravko Čolić (sa pesmom „Gori vatra“ krenula mu je i karijera)
1974. - „Korni grupa“ (bend predvođen Kornelijem Kovačom)
1987. - „Novi fosili” (zauzeli dobro četvrto mesto)
2004. - Željko Joksimović („Lane moje” osvojilo drugo mesto)
Pobednici nekad
1968. - Masijel (Španija) „La, la, la”
1974. - ABBA (Švedska) „Waterloo”
1980. - Džoni Logan (Irska) „What’s Another Year”
1988. - Selin Dion (Švajcarska) „Ne partez pas...”
1990. - Toto Kotunjo (Italija) „Insieme: 1992”
„Evrovizija“ gubi značaj i moć
Izvor: Blic S. Milojković | 23. 01. 2011. - 00:02h
Verovatno je retko ko mogao naslutiti 1956. godine kada je organizovana prva „Evrovizija“ u Švajcarskoj, kako će danas izgledati ovaj muzički festival. Namerno kažemo izgledati, jer je sve više zagovornika teze da se takmičenje najboljih pesama Evrope danas više gleda nego sluša.
Interesantno je da je ovaj festival prvobitno bio radijski, ali ga je ipak snimala i kamera zbog malog broja ljudi koji su sredinom prošlog veka imali televizor.
Bio je to prestižan festival na kojem su se procenjivali kompozitorsko umeće, aranžman pesme i vokalne sposobnosti izvođača. Zlatno doba ove manifestacija bilo je ‘70-ih i ‘80-ih godina. Mahom su pobeđivale pesme iz zapadnoevropskih država: Engleske, Francuske, Luksemburga Švedske, Irske...
Zahvaljujući upravo „Evroviziji“ mnogi lokalni muzičari postali su planetarne zvezde. Setimo se samo nekih od pobednika: grupa ABBA, Džoni Logan, Selin Dion, Toto Kotunjo... Krajem ‘80-ih i početkom ‘90-ih na ovom festivalu tzv. lakih nota čuju se i ozbiljne političke poruke. Mnoge pesme govorile su o političkoj situaciji u Evropu, padu gvozdene zavese i ujedinjenju dve Nemačke...
A danas?
Kakav uticaj „Evrovizija“ danas ima i da li i zemlje zapadne Evrope ovom takmičenju pridaju važnost koje ono ima na Balkanu i među državama bivšeg Sovjetskog Saveza? - pitanje je koje smo postavili ljudima koji su na ovaj ili onaj način u vezi sa ovom manifestacijom.
Srpski izbor 2011.
Poznati kompozitor Kornelije Kovač i njegove ćerke Aleksandra i Kristina biće autori pesama koje će se ove godine takmičiti na izboru domaćeg predstavnika na „Pesmi Evrovizije“, koji će se održati 26. februara u 21 čas uz direktan prenos na Prvom programu RTS.
Za razliku od prošlogodišnjeg izbora (jedan kompozitor, tri pesme), ove godine takmičiće se tri kompozitora, svako sa svojom pesmom i izvođačem, a publika će, kao i prošle godine, SMS glasanjem odabrati pobednika. „Ova će biti neka vrsta porodičnog nadmetanja. Ovo troje autora bave se različitim vrstama muzike i očekujemo da će pesme koje pripremaju biti međusobno različite. Oni međusobno neće sarađivati pri izradi pesama i pridržavaće se svih pravila zdrave konkurencije“, kažu u RTS-u.
- Kao prvorazredni TV događaj, „Evrovizija“ je s godinama počela da prelazi na svoju ružnu stranu, gubeći na originalnom kvalitetu. Osim očiglednog urušavanja u pesmama, „Evrovizija“ je odavno prestala da igra neku ulogu na najuticajnijim top-listama. Svojevremeno su Modunjo („Volare“) i ABBA („Waterloo“) ušli u vrh američke „Billboardove“ liste. „Evrovizija“ jeste i dalje spektakl za nekog ko to voli da gleda, ali u diskografskom smislu to više nema značaja - smatra eminentni muzički kritičar i rok novinar Peca Popović.
Pevačica Ekstra Nena učestvovala je na „Evroviziji“ 1992. godine, bila je poslednji izvođač koji je predstavljao Jugoslaviju pre raspada zemlje, a bilo je to u godinama kada je ovaj šou značio nešto.
- „Evrovizija“ za učesnike nema isti značaj koji je imala nekada. Ovaj festival je poslednjih godina postao veliki biznis. Nema više pravila koja su nekada doprinosila da se održi nivo manifestacije, a ticala su se, pored ostalog, stila muzike koja se izvodi. Sada se na „Evroviziji“ igra i lobira, a tek na trećem mestu su kvalitet i muzika. Iako se danas muzika gleda, ima nas na celom svetu koji je i dalje slušamo.
„Evrovoziju“ poslednjih godina verno prati Dragan Brajović Braja, kompozitor i tekstopisac, koji je i spremao neke numere za naše izvođače koji su preko „Beovizije“ hteli na evropsku scenu.
- Danas je „Evrovizija“ takmičenje kompozitora i prilika za autore iz manjih zemalja da promovišu svoj rad i da im odlaskom na „Evrosong“ pesma postane hit. Ova manifestacija nema više težinu festivala, već je postao zabava na granici cirkusa. „Evrovizija“ je danas najinteresantnija nama na Balkanu i uopšte zemljama istočne Evrope. Ali, ne vidim da je to problem. Kako su male šanse da se neko od nas u svetu proslavi, nijednu priliku za to ne treba propustiti. Pa ni „Evroviziju“ - smatra Braja.
Za razliku od ostalih naših sagovornika, Jovan Radomir, voditelj švedske nacionalne televizije i član švedske delegacije na „Evrosongu“, smatra da se šou prati i u zemljama zapadne Evrope.
- Interesovanje za „Evroviziju“ ne jenjava i nije tačno da u zapadnoj Evropi nema euforije. Naprotiv. Interesovanje u Švedskoj je ogromno. Svake godine se na našem internom festivalu takmiče 32 pesme. Do finala ima čak šest krugova. Svake subote prenos uživo ide iz drugog grada. Izbor predstavnika Švedske podseća na putujuću turneju „Rolingstonsa“. Naravno, uvek i svuda ima elitista koji smatraju da je „Evrovizija“ šund, ali to ni najmanje ne utiče na ogromno interesovanje u narodu za ovaj festival. Nije tačno da ova manifestacija gubi na popularnosti, a pogotovo nije istina da je to interesantno samo narodima na Balkanu - uveren je Radomir.
Najveće zvezde
Nekada je učešće na „Evroviziji“ predstavljalo odskočnu dasku za evropsku karijeru, a zvezde su se prijavljivale kako bi postale poznate i van svojih zemalja.
KLIF RIČARD - britanski pevač je 1968, na vrhuncu popularnosti, predstavljao Britaniju sa pesmom „Congratulations”
HULIO IGLESIJAS - učestvovao je 1970. sa pesmom „Gwendolyne”
ABBA - švedska grupa postala je svetski hit nakon pobede 1974.
SELIN DION - proslavila se 1988. i u narednoj deceniji postala svetska zvezda
TOTO KOTUNJO - na vrhuncu popularnosti, 1990. pobedio i na „Evroviziji”
Najveće SFRJ, SRJ, SCG zvezde na „Evroviziji“
1962. - Lola Novaković (šezdesetih najveća zvezda u SFRJ)
1973. - Zdravko Čolić (sa pesmom „Gori vatra“ krenula mu je i karijera)
1974. - „Korni grupa“ (bend predvođen Kornelijem Kovačom)
1987. - „Novi fosili” (zauzeli dobro četvrto mesto)
2004. - Željko Joksimović („Lane moje” osvojilo drugo mesto)
Pobednici nekad
1968. - Masijel (Španija) „La, la, la”
1974. - ABBA (Švedska) „Waterloo”
1980. - Džoni Logan (Irska) „What’s Another Year”
1988. - Selin Dion (Švajcarska) „Ne partez pas...”
1990. - Toto Kotunjo (Italija) „Insieme: 1992”