Prijatelju Mrsavkicu, mnogo insinuiras.
Nista ja ne podrzavam, ja govorim onako kako je zapisano u bibliji i kako mi Duh svedoci.
Naravno da se zapovesti jedino mogu ispuniti silom Duha Svetoga, to je jedna od sustina Isusove misije u novom zavetu, da zapise svoje zapovesti Duhom Svetim u ljudsko srce i um, da mu da potpunu promenu, i da se tako novorodjeni covek tako prirodno ponasa po Bozanskoj pravdi onako kako ga Duh Sveti vodi.
Covek koji nema rodove poslusnosti, u stvari nikada nije doziveo promenu koju Bog daje, jer upravo ta promena i ljubav koju je Bog usadio u ljudsko srce, nagoni coveka da ispunjava svaku zapovest, i da sluzi Bogu i bliznjima iz ciste ljubavi.
"JER JE OVO LJUBAV BOZJA DA ZAPOVESTI NJEGOVE DRZIMO, I ZAPOVESTI NJEGOVE NISU TESKE"
Sto se tice drugog braka, dole navedeni tekst daje kompletno ucenje Adventisticke crkve po ovom pitanju
Poreklo braka. — Brak je božanska ustanova koju je osnovao sâm Bog pre čovekovog pada u greh, kada je sve, uključujući i brak, bilo »veoma dobro« (1. Mojsijeva 1,31). »Zato će ostaviti čovek oca svojega i mater svoju, i prilepiće se k ženi svojoj, i biće dvoje jedno telo« (1. Mojsijeva 2,24). »Bog je proslavio sklapanje prvog braka. Tako imamo da je Stvoritelj svemira bio idejni začetnik braka. ’Brak je častan’; on je bio jedan od prvih Božjih darova čoveku, a ujedno je i jedna od dve ustanove koje je, posle pada u greh, Adam poneo sa sobom kroz vrata Edema.« — The Adventist Home, str. 25.26.
Jedinstvo braka. — Božja namera je bila da brak Adama i Eve bude obrazac za sve buduće brakove, pa je i Hristos izneo svoj prvobitni plan, i rekao: »Niste li čitali da je Onaj koji je u početku stvorio čoveka muža i ženu stvorio ih? I reče: zato ostaviće čovek oca svojega i mater, i prilepiće se k ženi svojoj, i biće dvoje jedno telo. Tako nisu više dvoje, nego jedno telo; a što je Bog sastavio čovek da ne rastavlja« (Matej 19,4-6).
Neprolaznost braka. — Brak je doživotno predavanje muža i žene uzajamno i između njih i Boga (Marko 10,2-9; Rimljanima 7,2). Pavle ističe da je Hristovo predavanje crkvi uzor za odnos između muža i žene (Efescima 5,31.32). Božji je plan da bračni odnos bude trajan kao što je trajan Hristov odnos prema crkvi.
Seksualna intimnost u braku. — Seksualna intimnost u braku je sveti dar od Boga ljudskoj porodici. Ona je sastavni deo braka, i rezervisana je samo za brak (1. Mojsijeva 2,24; Priče 5,5-20). Takva intimnost, zamišljena da je ekskluzivno dele muž i žena, donosi sve veću bliskost, sreću i sigurnost i obezbeđuje produžavanje ljudskog roda. Pored svoje monogamnosti, onako kako je ustanovljen od Boga, brak je heteroseksualni odnos (Matej 19,4.5).
Partnerstvo u braku. — Jedinstvo se u braku dostiže uzajamnim poštovanjem i ljubavlju. Niko nije nadmoćniji (Efescima 5,21-28). »Brak, zajednica za ceo život, simbol je zajednice između Hrista i Njegove crkve. Duh koji Hristos pokazuje prema crkvi, duh je koji muž i žena treba da pokazuju jedno prema drugome.« — Testimonies, sv. 7, str. 46. Božja reč osuđuje nasilje u ličnim odnosima (1. Mojsijeva 6,11.13; Psalam 11,5; Isaija 58,4.5; Rimljanima 13,10; Galatima 5,19-21). Hristov je duh kada se voli i prihvata, kada se teži pohvaljivanju i podsticanju na bolje, umesto da se partner zlostavlja i ponižava (Rimljanima 12,10; 14,19; Efescima 4,26; 5,28.29; Kološanima 3,8-14; 1. Solunjanima 5,11). Među Hristovim sledbenicima nema mesta tiranskoj vlasti i zloupotrebi sile (Matej 20,25-28); Efescima 6,4). Nasilje u okviru braka i porodice je odvratno (vidi: Adventist Home, str. 343).
»Ni muž ni žena ne treba da teže vladanju. Gospod je ustanovio načelo koje treba da nas vodi u tom pogledu. Muž treba da neguje svoju ženu kao što Hristos neguje crkvu. Žena svog muža treba da poštuje i voli. Oboje treba da gaje duh blagosti, odlučni da nikada ne ozlojeđuju ili povređuju jedno drugo.« — Testimonies, sv. 7, str. 47.
Brak i posledice pada u greh. — Nastanak greha imao je vrlo teške posledice po brak. Zgrešivši, Adam i Eva su izgubili ono jedinstvo koje su poznavali u komuniciranju s Bogom i međusobno (1. Mojsijeva 3,6-24). Njihov odnos obeležili su krivica, stid, sramota i bol. Gde god greh vlada, tu su i njegove tužne posledice, među kojima su otuđenost, napuštanje, nevernost, zanemarivanje, zlostavljanje, nasilje, odvajanje, razvod, dominacija jednog partnera nad drugim i seksualne izopačenosti. Brakovi s više od jednog partnera takođe su jedan vid posledica koje je greh doneo ustanovi braka. Takvi brakovi, mada su bili stvarnost starozavetnog vremena, nisu u skladu s božanskim planom. Božji plan za brak zahteva od Njegovog naroda prevazilaženje zahteva opšteprihvaćene kulture koji su protivni biblijskom stavu.
Obnovljenje i izlečenje.
1. Božanski ideal koji će biti obnovljen u Hristu — Izbavljajući svet od greha i njegovih posledica, Bog čezne da i brak vrati u ono što je bilo njegov izvorni ideal. To je bila vizija za život onih koji su novorođeni i postali građani Hristovog carstva, onih čija su srca posvećena Svetim Duhom i čiji je prvenstveni životni cilj da uzdignu Gospoda Isusa Hrista. (Vidi takođe: 1. Petrova 3,7; Thoughts From the Mount of Blessing, str. 64.)
2. Jedinstvo i jednakost biće obnovljeni u Hristu— Jevanđelje ističe ljubav i pokoravanje muža i žene jedno drugom (1. Korinćanima 7,3.4; Efescima 5,21). Uzor za muževljevu rukovodeću ulogu je samožrtvujuća ljubav i služba koje Hristos daruje crkvi (Efescima 5,24.25). I Petar i Pavle govore o potrebi poštovanja u bračnoj vezi (1. Petrova 3,7; Efescima 5,22.23).
3. Blagodat svima dostupna— Bog nastoji da povrati celost svima onima koji nisu dostigli božansko merilo i da ih pomiri sa sobom (2. Korinćanima 5,19). Time su obuhvaćeni i oni koji su doživeli slom bračne veze.
4. Uloga Crkve — Mojsije u Starom i Pavle u Novom zavetu govorili su o problemima koji nastaju zbog razrušenih brakova (5. Mojsijeva 24,1-5; 1. Korinćanima 7,11). Obojica su, zastupajući i potvrđujući božanski ideal, konstruktivno i sa spasenjem na umu radili s onima koji nisu dostigli božansko merilo. Na sličan način, crkva se danas poziva da podrži i potvrdi Božji ideal za brak i da, istovremeno, deluje kao zajednica koja miri, prašta, isceljuje, i koja ispoljava razumevanje i sažaljenje kada dođe do sloma bračne zajednice.
BIBLIJSKO UČENJE O RAZVODU
Božja prvobitna namera. — Razvod je suprotnost Božjoj prvobitnoj nameri prilikom stvaranja ustanove braka (Matej 19,3-8; Marko 10,2-9), ali Biblija o njemu ne ćuti. Budući da se razvod pojavio kao deo onoga što doživljava čovek koji je pao u greh, nastalo je biblijsko zakonodavstvo, koje služi ograničavanju njegovih štetnih posledica (5. Mojsijeva 24,1-4). Biblija dosledno nastoji da uzdigne brak i da odvrati od razvoda, dajući opis radosti ljubavi i vernosti u braku (Priče 5,18-20; Pesma nad pesmama 2,16; 4,9 – 5,1), upućujući na braku sličan odnos Boga s Njegovim narodom (Isaija 54,5; Jeremija 3,1), usredsređivanjem na mogućnosti praštanja i obnavljanja bračne zajednice (Osija 3,1-3), i isticanjem Božjeg gađenja prema razvodu i jadu koji on izaziva (Malahija 2,15.16). Isus je obnovio sliku braka iz vremena stvaranja, kao doživotnu privrženost između čoveka i žene, i između bračnog para i Boga (Matej 19,4-6; Marko 10,6-9). Veliki deo biblijske nauke afirmiše brak i teži regulisanju problema koji su usmereni ka slabljenju i uništenju temelja braka (Efescima 5,21-33); Jevrejima 13,4; 1. Petrova 3,7).
Brakovi mogu da se raspadnu. — Brak počiva na principima ljubavi, odanosti, nedeljivosti, poverenja i podrške koju daju oba partnera, u poslušnosti Bogu (1. Mojsijeva 2,24; Matej 19,6; 1. Korinćanima 13. glava; Efescima 5,21-29); 1. Solunjanima 4,1-7). Kad se ta načela pogaze, brak je u opasnosti. Biblija otvoreno kaže da tragične okolnosti mogu da unište brak.
Božanska blagodat. — Božanska blagodat jedini je lek za stanje beznađa zbog razvoda. Kad se brak raspadne, bivše partnere treba pozvati da preispitaju svoj život, i da zapitaju šta je Božja volja za njihov život. Bog daje utehu ranjenima. Bog prihvata pokajanje osoba koje su učinile najrazornije grehe, onih koji sa sobom nose njegove nenadoknadive posledice (2. Samuilova 11. i 12. glava; Psalam 34,18; 86,5; Joilo 2,12.13; Jovan 8,2-11; 1. Jovanova 1,9).
Razlozi za razvod. — Kao razloge za razvod Biblija priznaje preljubu ili razvratan život (Matej 5,32), kao i situaciju kada neverni partner napušta bračnu zajednicu (1. Korinćanima 7,10-15).
BIBLIJSKO UČENJE O PONOVNOM STUPANJU U BRAK
Biblija ne sadrži direktno učenje u vezi s ponovnim stupanjem u brak posle razvoda. Međutim, u njoj postoji snažna implikacija o tome u Isusovim rečima iz Mateja 19,9, po kojoj bi ponovno stupanje u brak bilo dopušteno onome koji je ostao veran, ali čiji je bračni drug bio neveran bračnom zavetu.
STAV CRKVE U ODNOSU NA RAZVOD I PONOVNO STUPANJE U BRAK
Potvrđujući nauku Biblije o braku, Crkva je svesna da su u mnogim slučajevima bračne veze prilično loše. Problem razvoda i ponovnog stupanja u brak može se videti u svom pravom svetlu jedino ako se posmatra sa stanovišta Neba i s pozadinom Edemskog vrta. Središnje mesto u Božjem svetom planu za naš svet imalo je stvaranje bićâ koja će biti načinjena po Njegovom obličju, koja će se množiti i napuniti Zemlju i koja će živeti zajedno u čistoti, skladu i sreći. On je izveo i načinio Evu od Adamovog boka, dajući je Adamu za ženu. Tako je ustanovljen brak — Bog kao tvorac ustanove, Bog kao »matičar« u sklapanju prvog braka. Budući da je Gospod otkrio Adamu da je Eva uistinu kost od njegovih kosti i telo od njegovog tela, u Adamovom umu nikada se nije mogla pojaviti sumnja o tome da li su njih dvoje i stvarno jedno telo. Isto tako, ni u njegovim ni u njenim u mislima nikada se nije mogla roditi sumnja o tome da li je i stvarno bila Božja namera da njihov dom, njihova bračna zajednica, zauvek traje.
Crkva bez ikakve rezerve zastupa takav pogled o braku i domu, verujući da je ma kakvo snižavanje tog visokog shvatanja, u istoj meri i devalviranje nebeskog ideala. Verovanje da je brak nebeska ustanova počiva na učenju Svetoga pisma. Prema tome, svako mišljenje i zaključivanje u vrlo složenom polju razvoda i ponovnog stupanja u brak, mora se neprekidno usklađivati sa svetim idealom predstavljenim u Edemu.
Crkva veruje u Božji zakon; ona veruje i u Božju milost praštanja. Veruje da pobedu i spasenje mogu podjednako dobiti oni koji su prestupili u pogledu razvoda i ponovnog stupanja u brak, na istim osnovima kao i oni koji su zatajili u pogledu bilo kog drugog Božjeg svetog merila. Ništa od onoga što je ovde izneto nema za cilj minimiziranje Božje milosti ili Božjeg praštanja. Crkva ovde, u Božjem strahu, izlaže principe i praksu koji bi trebalo da budu primenjivi po pitanju braka, razvoda i ponovnog stupanja u brak.
Iako je, u početku, brak ozvaničio sâm Bog, svesni smo da ljudi danas na Zemlji žive pod upravom građanskih vlasti, pa tako i brak ima i božanski i građanski aspekt. Božanski aspekt rukovodi se Božjim zakonima, dok se građanski upravlja prema zakonima date države.
U skladu s tim učenjem, stav Adventističke crkve izložen je kroz sledeće iskaze:
1. Kad je rekao: »Čovek da ne rastavlja«, Isus je uspostavio pravilo ponašanja za crkvu u eri blagodati, pravilo koje mora da natkrili sve građanske uredbe i zakone koji bi odlazili izvan Njegovog tumačenja božanskog zakona koji upravlja bračnom zajednicom. On na tom mestu postavlja pravilo za svoje sledbenike, od kojih očekuje da ga se drže, bez obzira na to da li država ili dominantni običaji dopuštaju veću meru slobode. »Isus je, u Propovedi na gori, jasno istakao da ne može biti razrešavanja bračne sveze, izuzev u slučaju neverstva bračnom zavetu.« — Thoughts From the Mount of Blessing, str. 63. (Matej 5,32; 19,9.)
2. Neverstvo bračnom zavetu uglavnom se podrazumeva u značenju preljube i razvrata. U stvari, novozavetna reč za »razvrat« obuhvata i određene druge seksualne izopačenosti. (1. Korinćanima 6,9; 1. Timotiju 1,9.10; Rimljanima 1,24-27.) Prema tome, incest, seksualno zlostavljanje dece i homoseksualna aktivnost takođe su prikazani kao zloupotreba seksualnih moći i kao ogrešenje o božanski plan u odnosu na brak. Kao takvi, oni su opravdani povod za odvajanje ili razvod.
Premda odobrenje za razvod Biblija daje u slučajevima koji su upravo pomenuti, kao i u slučaju napuštanja od strane nevernog bračnog druga (1. Korinćanima 7,10-15), Crkva i oni koji se angažuju oko postizanja mirenja supružnika, trebalo bi da ulože veliki trud i da ozbiljno zatraže od supružnika da jedno drugom pokažu hristoliki duh praštanja i obnove. Crkva je pozvana da se u svom odnosu prema takvom paru postavi s puno ljubavi i u smislu želje za spasavanjem, kako bi pomogla u procesu mirenja.
3. U slučaju da mirenje nije bilo uspešno, bračni drug koji je ostao veran partneru koji je pogazio bračni zavet, ima biblijsko pravo da dobije razvod, kao i da stupi u brak s drugim partnerom.
4. Supružnik koji je pogazio bračni zavet (vidi pod 1. i 2. u prethodnom delu teksta) biće podvrgnut disciplinskim merama od strane mesne crkve. (Vidi 14. poglavlje, Crkvena disciplina, str. 182-190.) Ako se istinski kaje, takav supružnik ne treba da bude isključen iz crkve, nego mu može biti određen kar za određeno vreme. Bračni drug koji ne pruži dokaze potpunog i iskrenog pokajanja biće isključen iz Crkve. U slučaju kada je taj greh izazvao javnu sramotu Božjem delu, Crkva takvu osobu, s ciljem da očuva svoja visoka merila i dobro ime, može da udalji iz Crkve, čak i ako postoje dokazi pokajanja.
Svaki ovakav oblik disciplinovanja mesna crkva treba da primeni na način koji će težiti dostizanju dvaju ciljeva crkvene discipline — da pokara i povede ka spasenju. Prema Hristovom jevanđelju, aspekt disciplinovanja koji se odnosi na spasenje uvek se povezuje sa autentičnim preobražajem grešnika u novo stvorenje u Isusu Hristu.
5. Bračni drug koji je pogazio bračni zavet i razveo se, nema moralno pravo na stupanje u brak s drugim partnerom, ako je njegov dotadašnji bračni drug, koji je bio veran bračnom zavetu, i dalje živ, i ostane izvan braka i čist u tom pogledu. Osoba koja tako ipak učini biće isključena iz Crkve. Osoba s kojom on ili ona stupi u brak, ako je vernik crkve, takođe će biti isključena iz Crkve.
6. Crkva je svesna da se bračni odnosi ponekad pokvare do tačke kada je za muža i ženu bolje da se odvoje. »A oženjenim zapovedam, ne ja nego Gospod, da se žena od muža ne razdvaja. (Ako li se pak i razdvoji, da se više ne udaje, ili da se pomiri sa svojim mužem); i muž da ne pušta žene [da se ne razvodi od žene]« (1. Korinćanima 7,10.11). U mnogo takvih slučajeva, starateljstvo nad decom, precizna definicija prava nad imovinom, pa i pitanje lične sigurnosti, mogu promenu bračnog stanja učiniti neophodnom. U takvim slučajevima moglo bi biti dopušteno da se učini ono što se u nekim zemljama označava kao zakonsko razdvajanje, ili u našim krajevima, nekada, »rastava od stola i postelje«. Međutim, u okviru nekih građanskih zakonodavstava takvo razdvajanje može se postići jedino razvodom.
Razdvajanje ili razvod, koji nastaju zbog faktora kao što su fizičko nasilje ili u kojima nema »neverstva bračnom zavetu« (vidi odseke 1. i 2. u prethodnom delu teksta), ne daje ni jednom od partnera biblijsko pravo na ponovno stupanje u brak, ako u međuvremenu druga strana nije ponovno stupila u brak, učinila preljubu ili razvrat, ili umrla. Ako bi vernik koji je na taj način razveden ponovo stupio u brak bez postojanja pomenutih biblijskih razloga, on ili ona biće isključeni iz Crkve, a osoba s kojom su on ili ona stupili u brak, ako je vernik Crkve, takođe će biti isključena iz Crkve. (Vidi str. 184, 185.)
7. Supružnik koji je pogazio bračni zavet, razveo se i bio isključen iz Crkve i ponovo stupio u brak, ili osoba koja se razvela po osnovima koji nisu izloženi u odeljcima 1. i 2. u prethodnom delu teksta, i ponovo stupila u brak, i koja je isključena iz Crkve, smatraće se nepodobnom za (ponovno) članstvo, izuzev pod uslovima koji će biti izloženi u sledećem tekstu.
8. Bračni ugovor ne samo što je svet, nego je i beskrajno složeniji od drugih običnih ugovora, po svojim mogućim uplitanjima u situacije, npr. one u vezi s decom. Stoga, u zahtevu za ponovni prijem u članstvo Crkve, mogućnosti na raspolaganju osobi koja se kaje mogu biti drastično sužene. Pre nego što bi mesna crkva učinila završni akt, molbu za ponovnim primanjem u članstvo Crkve, ona će, preko pastora ili okružnog crkvenog funkcionera podneti odboru oblasti/misije/polja radi razmatranja i davanja preporuke u pogledu nekih mogućih koraka koje bi osoba koja se kaje ili više osoba koje se kaju, mogla preduzeti radi odobravanja takvog ponovnog primanja.
9. Ponovno primanje u članstvo onih koji su iz Crkve bili isključeni zbog razloga navedenih u prethodnim odeljcima biće normalno primanje na bazi krštenja. (Vidi, str. 189.)
10. Pošto je osoba koja je bila isključena iz članstva ponovo primljena u članstvo Crkve, kako je to omogućeno prema odeljku 8., potrebno je da se uloži svaki napor ka očuvanju jedinstva i sklada crkve time što se takvoj osobi neće poveriti odgovornost rukovođenja; posebno ne u službi koja bi podrazumevala obred rukopoloženja, izuzev, nakon veoma pažljivog savetovanja s administracijom/ upravom oblasti/misije/polja.
11. Nijedan adventistički propovednik nema pravo da obavi obred ponovnog sklapanja braka nad osobom koja, u uslovima odredbi pasusa iz prethodnog dela teksta, nema biblijsko pravo za ponovno stupanje u brak.
HACBG
