Ekumenizam

Član
Učlanjen(a)
01.11.2009
Poruka
34
... Međutim uzrok preobraženja nije ljubav prema bogu već strah , strah od kazne. Cela priča je veličanje uslovnog refleksa , Gospod Bog Pavlov da bi Srbi bili pokorni primenjuje kaznu a kada su pokorni onda im on daje nagradu. A gde je tu prava ljubav (znači činiti i voleti nekoga iako se ne očekuje niša za uzvrat), već jedini motiv treba da bude strah ili nagrada.
... pripadam Srpskoj naciji kršten u Pravoslavnoj crkvi.../QUOTE]

Lepo si osetio, primetio. Sustina pravoslavlja je u ljubavi prema bogu. Strah od kazne je karakteristicniji za katolicanstvo (pripadnici nekih redova, redovnici katolicke crkve imaju praksu fizickog samokaznjavanja, bicevanja). O ovome su pisali i pisu mnogi analiticari.
Taj strah od kazne je vidljiv i kod mnogih tajkuna koji po uzorima iz katolicanstva, daju bogate nagrade crkvi, zeleci time da operu savest, kupe vecni zivot, potkupe boga. Sto je naravno udaljavanje od izvornog, od istine, vere, boga.

Za tebe kao rodjenog u pravoslavlju je potpuno normalno da si lepo primetio, da je sustina u ljubavi prema bogu a ne u strahu od kazne. Na dobrom si putu. Sto se tice raznih prpovednika, tumaca, jasno ti je, pa i to, zasto i kada neko plasi (pa i kada plasi Srbe) a kada i ko (ih) poziva na ljubav i iz ljubavi upozorava, opominje.
 
Učlanjen(a)
22.03.2010
Poruka
346
Ovde kao da mi se obraćaju dve osobe , prva koja mi ne persira a druga u dodatku mi persira. E sad koliko god osoba sačinjavaju Kotu ja ću mu odgovoriti kao da je jedna i to bez persiranja.
Koto kažeš dušom su se bogu obratili jer se Srbin preobrazio u duši svojoj (tako je napisano). Međutim uzrok preobraženja nije ljubav prema bogu već strah , strah od kazne. Cela priča je veličanje uslovnog refleksa , Gospod Bog Pavlov da bi Srbi bili pokorni primenjuje kaznu a kada su pokorni onda im on daje nagradu. A gde je tu prava ljubav (znači činiti i voleti nekoga iako se ne očekuje niša za uzvrat), već jedini motiv treba da bude strah ili nagrada.
A sad da prokomentarišem ovaj dodatak koji je navodno Kota sam napisao. Znaš Koto rukopis se lako prepoznaje , ali odgovoriću ti kao da si ti sam pisao.
Prvo ja nemam javni živort , nisam ja ni pevaljka ni političar da bih ga imao , imam privatan život i nikoga ne proganjam a naročito ne Pravoslavce.
Drugo , Nerado se nacionalno i verski izjašnjavam ali kad si zapeo reći ću - pripadam Srpskoj naciji kršten u Pravoslavnoj crkvi. Ali naciju i veru nisam sam birao i ne mislim da sam zbog toga bolji od nekoga ko nije Srbin i Pravoslavac i zato to ne ističem. Ne mislim da sam zbog toga bolji od Hrvata, Mađara, Albanca, Afrikanca, Roma muslimana , Izraelca itd.
Na kraju , nije tema ko je šta po naciji i veroispovesti , zato prestani da teraš ljude da se izjašnjavaju.

Rollmilan se Krstio i jos kaze da je Pravoslavac e tugo moja sta vi imate sa Krstenjem i Pravoslavljem nista moj rollmilane ama bas nista.Vi samo pisete izpraznosti a to vam je prva stepenica mitarstava znaci ni prvu stepenicu necete preci a kako mislite ostale?

Evo pa sami procitajte a i vi ostali sta vas ceka pa sami prosudite gde pripadate:

Архимандрит Јустин
ПУТ ДУШЕ ПОСЛЕ СМРТИ [FONT=&quot] [/FONT]​
(Из житија Пр. Василија Новог од Оца Јустина Поповића -о митарствима-)

Митарства су нека врста царинарница, на које наилазе душе умрлих људи узлазећи ка престолу Небеског Судије. На митарствима стоје духови зла и траже од сваке душе царину или откуп за грехе које је починила. Та царина, тај откуп састоји се у добрим делима, супротним учињеном греху. Назив: митарства и митари, позајмљен је из историје јеврејске. Код Јевреја митарима су се називала лица, одређена од Римљана за скупљање пореза. При том послу, митари су употребљавали сва могућа средства, само да би што више скупили дажбина. Митари су стојали код нарочитих царинарница, или трошаринских станица, и наплаћивали за преношену робу трошарину. Те трошаринске станице називале су се митнице, митарства. Овај назив хришћански писци су употребили и назвали митарствима она места у ваздуху између земље и неба, на којима зли дуси задржавају душе покојника при њиховом улазу ка Престолу Господњем, истражују њихове грехе, и на тај начин низведу у ад.

Суштина учења о митарствима изражена је у речи светог Кирила Александријског (444.год.): О исходу душе. Тамо се каже: „При разлучењу душе наше са телом, стаће пред нас, с једне стране, војска и Силе небеске, с друге — власти таме, старешине ваздушних митарстава, изобличитељи наших дела. Угледавши их, душа ће задрхтати и устрептати; и у тој пометености и ужасу она ће тражити себи заштиту у анђела Божијих. Но и примљена од анђела и под њиховим окриљем пролазећи ваздушно пространство и узлазећи на висину, она ће наићи на разна митарства која ће јој препречавати пут њен у Царство, заустављати и задржавати њено стремљење ка Царству. На сваком од ових митарстава тражиће се рачуна за посебне грехе… Свака страст, сваки грех имаће своје митаре и истјазитеље. При томе ће бити присутне и божанске Силе и збор нечистих духова; и док ће божанске Силе износити врлине душе, дотле ће нечисти дуси изобличавати грехе њене… И ако се душа због побожног и богоугодног живота свог покаже достојна награде, узеће је Анђели и она ће неустрашиво полетети к Царству… Ако се пак, напротив, покаже да је она проводила живот у нераду и неуздржавању, онда ће она чути онај страшни глас: Нека се узме безбожник, нека не види славе Господње! (Ис. 26,10); тада ће је оставити Анђели Божији и узеће је страшни демони, и душа, везана нераздрешивим узама, строваљује се у тамнице пакла“.

ПРЕПОДОБНА ТЕОДОРА ЦАРИГРАДСКА

Христочежњива монахиња и самопрегорна послушница светог Василија Новог. По смрти јавила се Григорију, ученику св. Василија Новог, и описала му свих двадесет митарстава, кроз која је душа њена прошла после разлучења од тела, док није помоћу молитава св. Василија ушла у вечни покој. Преставила се 30. децембра 940. године.
Пут душе по изласку из тела.

„Док смо путовали са земље ка небу, сретоше нас најпре ваздушни дуси првог митарства. На првом митарству се истражују греси, учињени речима људским, речима празним, бесмисленим, ружним, непромишљеним. И ми одмах застадосмо тамо. И ђаволи изнеше књиге, у којима беху записане све моје речи, које сам изговорила од младости: све што сам ма кад проговорила непотребно, и глупо, а нарочито све што сам ма кад ружно говорила, и шале из младости, и смешке, што је уобичајено код младежи. Видех тамо записане све моје луде речи, непристојне разговоре, световне безобразне песме, неумесне усклике, смејања и кикотања. И ђаволи ме оптуживаху због тога, указујући време и места и лица, када сам, где и са ким таште разговоре водила, и речима својим гневила Бога, а нисам то уписивала себи у грех, нити исповедила духовном оцу, нити се кајала. Видећи то, ја сам ћутала као нема, немајући шта да одговорим злим дусима, јер су ме с правом оптуживали. Само сам се чудила у себи, како то они нису заборавили, а прошло је толико година, а ја сам све то давно заборавила, да ми ни касније на ум падало није. А они ми све то потанко и подробно излагаху као да сам данас то говорила. И ја се присећах да је све то било тако. И док сам ја постиђена ћутала, и уједно дрхтала од страха, свети Анђели који су ме водили изнеше насупрот тим мојим гресима нешто од мојих каснијих добрих дела, недостатак допунише од дара преподобног Василија, оца мог, те ме откупише, и ми кренусмо навише.

И приближисмо се другом митарству, митарству за лаж. На њему се истражује свака лажна реч, а нарочито кривоклетства, празна призивања имена Господња, лажна сведочења, неиспуњавања завета датих Богу, нетачно исповедање својих грехова, и друге сличне лажне ствари. Духови овог митарства су љути, свирепи, упорни и цепидлаке. Чим нас зауставише, одмах ме стадоше подробно испитивати. И оптужише ме за две ствари: прво, понекад сам слагала у ситницама, а то нисам уписивала себи у грех, и друго, много пута нисам од стида све тачно исповедила пред својим духовним оцем. И због тога зли дуси ликоваху, и хоћаху да ме отму из руку мојих водилаца. Али свети Анђели иставише против тих мојих грехова нешто од мојих добрих дела, а остало надокнадише даром оца мог, и тако ме откупише. И ми несметано кренусмо навише.

Затим стигосмо до трећег митарства, које се зове митарство за осуђивање и клевету. Кад нас тамо зауставише, ја увидех како је тежак грех осуђивати ближњега, и како је велико зло другога клеветати, осуђивати, срамотити, грдити и исмевати, и туђем се греху подсмевати а своје грехе не видети. Јер такве опаки иследници опако испитују као антихристе, који су на себе узели улогу Христову, и прогласили себе судијама својих ближњих, док су сами заслужили безбројне осуде. Но, благодаћу Христовом, у мени мало што тамо нађоше. Јер сам се целог живота свог будно чувала да никог не осудим, нити оклеветам, нити да се коме потсмевам, нити кога да грдим. Истина, понекад слушајући друге где осуђују, или клеветају, или се коме подсмеваху, ја обратих извесну пажњу или из необазривости додадох по коју безначајну реч, па се одмах тргох у себи. Али, и то ми овде од иследника би оцењено као осуђивање и клевета. Но и ту ме свети Анђели откупише даром преподобног Василија, па кренусмо навише.

И дођосмо до четвртог митарства, званог митарство за стомакоугађање. И одмах изјурише пред нас ти погани дуси, радујући се као некој добити од нас. Лица ових духова беху страховито одвратна, јер они изражаваху собом сластољубиве чревоугоднике и грозне пијанице. И једни од њих ношаху послужавнике с јелима, други чаше и бокале са пићима. Уствари та јела и та пића беху смрдљив гној и одвратна бљувотина. И прављаху се да су пресити и пијани, и играху уз музику, и све чињаху исмејавајући грешне душе које довођаху на њихово митарство. Ови духови нас опколише као пси, и зауставише. И одмах изнесоше пред мене сва моја преједања, и када тајно једох, и када преко мере и потребе једох, и кад као свиња једох без молитве и не прекрстивши се, и кад за време светих постова једох пре но што је црквеним правилом прописано, и кад што због неуздржавања окусих пре обеда, и кад за трпезом преко мере једох. Исто тако они ми показаше сва моја опијања, износећи ми чаше и бокале из којих сам пила, и број испијених чаша, и говораху ми: толико си чаша попила у то и то време, на тој и тој гозби, са тим и тим људима. А у друго време и на другом месту толико си чаша попила, и опила си се да ниси знала за себе, и повраћала си. А тамо и тамо пила си вина и друга пића, и много си пировала, и уз свирку и музику играла, певала, скакала, и једва су те кући одвели, толико си се била напила. Усто ми показиваху и оне чаше које сам у посне дане ради гостију или ради болешљивости пила, а нисам сматрала за грех, нити сам се кајала, А показиваху ми и оно што сам некад у недељне или празничне дане случајно попила пре свете литургије. Све то и многа моја друга угађања стомаку они ми изношаху, и истраживаху, и радоваху се, као да ме већ имају у својим рукама, жељни да ме у пакао одведу. А ја дрхтах, видећи себе тако окривљену, и немајући чиме да се браним. Но свети Анђели, узевши колико треба од дара преподобног Василија, откупише ме. А ђаволи на то повикаше, и силно се узнемирише, грајећи: Пропаде нам труд, пропаде нам нада! и бацаху по ваздуху хартије на којима беху исписани моји греси. Гледајући то, ја се радовах. И ми кренусмо одатле безбедно.
Путујући тако свети Анђели говораху међу собом: Ваистину велику помоћ ова душа има од угодника Божијег Василија. Да јој његови подвизи и молитве не помажу, она би много пропатила пролазећи ваздушна митарства. А ја се усудих рећи светим Анђелима: Господо моја, изгледа ми да нико од оних што живе на земљи не зна шта овде бива и шта грешну душу чека после смрти. Свети Анђели ми одговорише: Зар о томе не сведочи Свето Писмо које се стално чита по црквама? и зар то не проповедају свештенослужитељи Божији?
Али људи, занети земаљским ништаријама, не маре за то, и сматрајући да је уживање свакодневно наједање и пијење, једу сваког дана несито и пију без страха Божијег. Њима је стомак уместо Бога, не помишљају на будући живот, нити се опомињу Светог Писма које говори: Тешко вама сити сад, јер ћете огладнети; тешко вама који се напијате сад, јер ћете ожеднети! (Лк. 6,25). И они сматрају да је Свето Писмо бајка, и живе безбрижно и разуздано, пирују и веселе се сваки дан, као онај еванђелски багаташ. Но они међу њима, који су милостиви и милосрдни, и чине добра ништима и убогима и невољнима, ти лако добијају од Бога опроштај грехова својих и пролазе митарства без муке, ради милостиње своје, јер Свето Писмо каже: Милостиња избавља од смрти, и очишћава сваки грех: они који чине милостињу и правду, испуниће се живота (Товит. 12,9). Они пак који се не старају да милостињама очисте грехе сваје, не могу избећи ова испитивања. Њих дограбљују тамнолики кнезови митарства, које си видела, и опако их мучећи низводе у пакао, где ће их оковане држати све до Страшнога суда Христовог. Но и ти не би могла проћи митарства, да те не откупљује дар преподобног Василија.

Тако разговарајући стигосмо до петог митарства, митарства за лењост. На њему се истражују сви дани и часови, проведени у нераду, и задржавају готовани, који од туђег труда живе а сами неће да раде, и радници који примају плату а не раде колико треба. Тамо се истјазавају и они који се не старају око слављења Бога и лење се у празничне и недељне дане да иду на јутрење, и на свету литургију, и на друга богослужења. Тамо се испитује чамотиња и нехат, и потанко истражује свачија лењост и нестарање о души својој. И многи се одатле низводе у понор. И мене много тамо испитиваху, и не бих се могла ослобадити дуга због грехова те врсте, да мој недостатак не би допуњен даром преподобног Василија. Тако откупљену, одведоше ме одатле.

И потом наиђосмо на шесто митарство, митарство за крађу. На њему нас кратко задржаше. И пошто нешто мало дадосмо, пођосмо. Јер ми не нађоше никакву крађу, осим неких врло ситних које сам у детињству починила из незнања.

Одатле дођосмо на седмо митарство, митарства за среброљубље и тврдичлук. Но и њега брзо прођосмо. Јер ме је Господ целог живота штитио: нисам се паштила око многог стицања, нити сам била среброљубљива; била сам задовољна оним што ми је Господ слао; нисам била тврдица, већ сам радо давала невољнима од онога што сам имала.

Идући навише, наиђосмо на осмо митарство, митарство за камату. Ту истјазаваху оне што дају новац под интерес, и оне који нечасним начином зарађују, и зеленаше, и оне који туђе присвајају. Тамношњи иследници ме врло брижљиво испиташе, и пошто ништа не нађоше, шкргутаху на ме зубима. А ми кренусмо даље, благодарећи Бога.

Онда стигосмо на девето митарство, митарство за неправду. На њему се испитују све неправедне судије, подмитљиве судије, и судије који криве ослобађају а невине осуђују. Тамо се истражује закидање плата радницима, и лажно мерење при трговању. Уопште, тамо се истражују сваковрсне неправде које су учињене. Но ми, благодаћу Христовом, прођосмо ово митарство без муке, давши нешто мало.

Исто тако и следеће десето митарство, митарство за завист, прођосмо не давши ништа, јер никоме никада не позавидех. Иако се тамо истраживаше и нељубав, мржња, недружељубље, ненавист, ипак се милосрђем Христовим обретох невина у свим тим испитивањима. Истина, ђаволи бесно шкргутаху на ме зубима, али се ја не бојах. И ми продужисмо пут радујући се.

На сличан начин прођосмо и једанаесто митарство за гордост, на коме надмени духови горде истјазаваху за хвалисавост, високо мишљење о себи, охолост, величање. Тамо се брижљиво испитује и то, да ли је човек указивао дужно поштовање родитељима, оцу и мајци, и властима од Бога постављеним; и ако се огрешио од њих, колико пута и у чему. У опште, испитују се и сва остала горда дела и таште речи. То митарство ми прођосмо, пошто врло мало одговарасмо, и ја бих слободна.

Затим стигосмо на дванаесто митарство, митарство за гнев и јарост. Тамо ваздушни иследници беху свирепи. Али од нас не добише много, а ми одосмо даље радујући се у Господу, који штити грешну душу моју молитвама преподобног оца мог светог Василија.

Потом нас срете тринаесто митарство, митарство за злопамћење. На њему немилосрдно истјазаваху оне који у срцу своме држе злобу према ближњем, и оне који враћају зло за зло. Њих одатле злобни духови са великом јарошћу одводе у тартар.[1] Но милосрђе Господње и тамо ме заштити, јер нисам била злобна ни према коме, нити сам злопамтила учињене ми пакости, него сам чак и према непријатељима својим била незлобива и волела их калико сам могла, побеђујући зло добрим. И нађе се на том митарству да ништа не дугујем. И због тога тамошњи ђаволи кукаху, јер одлажах слободна из њихових опаких руку.
А ми продужисмо даље веселећи се у Господу. И ја упитах моје водиоце, свете Анђеле: Молим вас, господо моја, реците ми, откуда ове страшне ваздушне власти знају сва зла дела свих људи који живе по целом свету, као и моја, не само она јавно већ и она тајно учињена, тачно знају и изобличавају? На то ми свети Анђели одговорише: Свакоме хришћанину на светом крштењу Бог додељује анђела чувара, који невидљиво чувајући човека, упућује га на свако добро дело и дању и ноћу у све дане живота његова све до самртног часа, и записује сва добра дела његова што учини у овом животу, да би дотични човек добио од Господа милост и вечну награду у царству небеском. Исто тако и кнез таме, желећи да сав род људски одвуче у своју погибао, одређује по једног злог духа свакоме човеку, који стално прати човека, мотри на сва његова зла дела, на која га лукавствима својим и бодри, и скупља све зло што човек учини. Затим све те грехе човекове односи одговарајућим митарствима, где се сваки грех записује те су тако свима ваздушним кнезовима познати сви греси свих људи на целом свету. И кад се душа разлучи од тела, и хита да узиђе на небо к Творцу свом, тада је они нечастивци спречавају, показујући записане грехе њене. И ако душа има више добрих дела него грехова, они је не могу задржати. Пронађу ли пак код ње више грехова него добрих дела, они је задржавају за време, и затварају у тамницу невиђења Бога, и муче је, укодико им сила Божија допушта да је муче, све док та душа молитвама и милостињама својих ближњих не буде искупљена. Ако се пак која душа нађе толико грешна и одвратна Богу, да јој нема наде на спасење, већ је вечна погибао очекује, они је одмах низводе у бездан, где је и њима спремљено место за вечне муке, и тамо је држе до другог даласка Господњег, после кога ће се она са телом својим заједно са њима мучити у паклу огњеном. Знај још и ово: овим путем улазе, и истјазавају се, само они који су вером и светим крштењем просвећени; а неверници, незнабожни идолопоклоници и Сарацени[2], и сви туђи Богу овамо не долазе. Јер још за живота у телу они су душама својим погребени у аду, и када умиру, ђаволи им одмах без икаквог испитивања узимају душе, као свој властити удео, и низводе их у понор пакла.

Док ми свети Анђели ово говораху, стигосмо на четрнаесто митарство, митарство за убиства. На њему се истражују не само разбојништва, него и свака рана, сваки ударац чим било и где било по леђима или по глави или по врату или по лицу, све се то потанко испитује, и на теразије ставља. Али ми, и тамо мало нешто ставивши, прођосмо добро.

И наиђосмо на петнаесто митарство, митарство за чарања, бајања, тровања, и призивања ђавола. Духови на овом митарству беху у обличју гмизаваца, шкорпија, змија, аспида и жаба, да их је било страшно и одвратно гледати. Али, и тамо, благодаћу Господа мог, на мени се ништа не нађе, и ми прођосмо одмах не давши ништа. А они духови се срђаху на мене и викаху: Доћи ћеш на место где се истражује блуд, видећемо да ли ћеш се и тамо извући!

Док смо одатде ишли навише, ја упитах свете Анђеле који ме вођаху: Господо моја, да ли сви хришћани пролазе ова митарства? И није ли могуће да човек прође овуда без истјазавања и страха који бивају на митарствима? Свети Анђели ми одговорише: Нема другог пута за душе верних што улазе на небо; све оне пролазе овуда, али не бивају све тако истјазаване као ти, већ само слични теби грешници, који су непотпуно исповедали своје грехе, стидећи се и скрвајући пред духовним оцем своја срамна дела. А они који истински исповеде сва своја зла дела, и жале и кају се због учињених зала, њима се греси милосрђем Божијим на невидљив начин бришу. И кад таква душа долази овамо, ваздушни иследници отварају своје књиге, али ништа не налазе записано против ње, и не могу да јој учине никакву пакост, нити да је уплаше, и душа радујући се улази к престолу благодати. И да си ти потпуно и истински исповедила све своје грехе, и добила разрешење, не би била овако страшно истјазавана на митарствима. Али теби помаже то, што си давно престала да смртно грешиш, и што си остале многе године свога живота провела у врлинама; но нарочито ти помогоше молитве преподобног оца Василија коме си свим срцем много послужила.

Тако разговарајући стигосмо до шеснаестог митарства, митарства за блуд. На њему се истражује свако блудничење, и маштање умом о блуду, и размишљање о блуду, и пристајање у мислима на блуд, и наслађивање блудним помислима, и похотљива питања, и страсни додири. Кнез овог митарства сеђаше на свом престолу, обучен у гадну и смрдљиву одећу, пеном крвавом оквашену, којом се он горђаше као царском порфиром. И мноштво ђавола стајаху пред њим. Они кад ме угледаше да сам стигла тамо, до њих, веома се зачудише. И онда изнесоше записана блудна дела моја, и излобличаваху ме, показујући лица са којима сам грешила у младости својој, и време кад сам грешила дању и ноћу, и места на којима сам који грех учинила. И ја им не могох ништа одговорити, само дрхтах од страха, и стид ме поједе. Тада свети Анђели рекоше ђаволима у одбрану моју: Оставите та давнашња блудна дела; она је остало време свога живота провела подвижнички у чистоти и уздржању. Ђаволи одговорише: Знамо и ми да је она давно престала са грехом, али се није како ваља исповедила пред духовним оцем, нити је од њега добила прописане заповести за откајавање грехова. Зато је наша. А ви: или нам је оставите, или је откупите добрим делима. — И положише свети Анђели много од мојих дела, но много више од дара преподобног Василија, те се тако једва избавих љуте беде. Онда продужисмо пут.

Затим стигосмо на седамнаесто митарство, митарство за прељубу. Ту се истражују греси супружника, који нису били верни у браку и нису постељу своју брачну очували неоскрнављеном. Исто тако се ту ислеђују отмице ради блуда, и силовања. Ту грозно истјазавају и она Богу посвећена лица, која су своју чистоту заветовала Христу, па пала у блуд. На том митарству се и ја показах као велики дужник, и бејах изобличена као прељубница, и погани дуси и немилосрдни иследници већ беху готови да ме отргну из руку Анђела и сведу на дно пакла. Али се свети Анђели много препираше с њима, и изнеше на средину све моје потоње трудове и подвиге, и једва ме откупише, не толико мојим добрим делима колико даром оца мог Василија. Од његовог дара врло много узеше и на теразије положише, и тако моја безакоња надмерише. Онда ме узеше, и ми настависмо пут.

И приближисмо се осамнаестом митарству, митарству за содомију. На њему се истражују противприродни греси мушкараца и женскиња, и блуд са ђаволима, и са бесловесним животињама, и родоскрвњење, и друге гадости што се тајом врше, које је стидно и споменути. Кнез овога митарства одвратнији је од свих одвратних и гадних демона, сав облепљен смрдљивим гнојем; а такве су и слуге његове. Смрад њихов беше неподношљив, наказност њихова неописива, и јарост и љутина њихова неисказана. Они нас брзо опколише. Али милошћу Господњом ништа такво у мени не нађоше, и постиђени побегоше, а ми радујући се настависмо пут. И рекоше ми свети Анђели: Видела си, Теодоро, страшна и одвратна митарства за блуд. Знај дакле, да их мало која душа прође без муке, пошто сав свет лежи у злу, саблазни и поганштини, и сви су људи сластољубиви, и мисао је човекова од младости његове наклоњена злу, и једва ко чува себе од блудних нечистота. Мало је оних који умртвљују своје телесне пожуде, зато мало оних који ова митарства пролазе слободно. Велика већина који довде дођу, овде проподају. Јер опаки иследници блудних дела дограбљују блудне душе и одвлаче их у ад, мучећи их горко. И хвале се кнезови митарства за блуд, говорећи: Ми више од свих других митарстава испуњујемо пакао својом огњеном родбином! Но ти, Теодоро, благодари Бога што си већ, молитвама твога оца преподобног Василија, прошла та митарства, и одсада више нећеш видети зла ни страха.

После тога стигосмо на деветнаесто митарство, митарство јереси. Ту се истражују неправилна учења о вери, одступања од Православног вероисповедања, маловерја, сумње у вери, хуле на светињу, и остало томе слично. То митарство прођосмо без икаквог испитивања, и већ бесмо на домаку небеских врата.

Али нас онда сретоше пакосни дуси последњег двадесетог митарства, митарства за немилосрђе и тврдоћу срца. Ови иследници беху свирепи; кнез њихов љут, изгледао је мршав и мрзовољан, но од беса дисао је огњем немилосрђа. И ако се неко, који је извршио велике подвиге и постове и молитве и сачувао своју девственост и изнурио тело своје уздржавањем, нађе да је био немилосрдан и немилостив, њега са овог митарства одмах одвлаче доле и затварају у бездан пакла, где никад милост доживети неће. Но ми благошћу Христовом, прођосмо и то митарство без муке, уз помоћ молитава преподобног Василија, који им од својих добрих дела подари много за моје откупљење.

Избавивши се од горких митарстава, ми се затим с радошћу приближисмо самим вратима небеским. А врата небеска беху као најблиставији кристал, блистала су неисказано, и на њима стајаху сунцолики младићи. Кад видеше да ме Анђели воде, они се силно обрадоваше што сам се, штићена милосрђем Божијим, избавила од ваздушних митарстава, и с љубављу нас дочекаше и унутра уведоше.

А шта тамо видех, и шта чух, о чедо Григорије! то се не да описати! Јер видех што око људско не виде, и чух што уво људско никада не чу, и што ниједноме човеку на земљи у срце не дође, — таква блага, такве красоте! И бих приведена пред престо Божје неприступне славе, око кога стоје Херувими, Серафими и безброј небесних Војника, који непрестано славе Бога неизрецивим песмама. И павши, поклоних се невидљивом и непознатом Божанству. И запеваше Небеске Силе преслатку песму, прослављајући Божије милосрђе, које греси људски не могу победити. И дође глас од Велељепне Славе, који наређиваше светим Анђелима што ме воде, да ме воде да видим све обитељи Светих, а такође и све муке грешних, па да ме затим упокоје у обитељи блаженог Василија. И свети Анђели ме проведоше свуда, и ја видех многа прекрасна насеља и обитељи, препуне славе и благодати, које је Бог уготовио онима који Га љубе. И моји водиоци ми показиваху посебно обитељи апостолске, и посебно пророчке, посебно мученичке, посебно светитељске, и посебно обитељи сваког чина Светих. А свака обитељ беше неисказане красоте, огромна по ширини и дужини, са многим пресветлим палатама нерукотвореним. И свуда се по тим обитељима разлегаше глас радости и весеља духовног, и виђаху се лица ликујућих. И видећи ме, сви се радоваху моме спасењу, и грљаху ме, славећи Господа који ме избави од замки вражијих.

Пошто обиђосмо те обитељи, моји свети водиоци сведоше ме у преисподњу земље, и видех страшне неподношљиве љуте муке у аду, приправљене за грешнике. Показујући ми их, свети Анђели ми говораху: Погледај, Теодоро, од коликих те мука избави Господ молитвама угодника Свог Василија. — И слушах тамо јаукање, плач и горко кукање оних у мукама: једни викаху: Тешко нама! Авај, љутих мука! трећи проклињаху дан свога рођења. Но не беше никога да се смилује на њих.

Затим ме изведоше отуда и доведоше у ову обитељ преподобног оца нашег Василија, коју видиш, и упокојише ме овде, рекавши ми: Сада преподобни Василије врши помен на тебе. — И мени би јасно, да сам у ово место дошла за четрдесет дана по разлучењу мом од тела[3].

Све то преподобна Теодора исприча Григорију у сну и виђењу, и показа му сву красоту те обитељи и духовна богатства, и насладе, и славу, и разноврсне вртове са златолисним и многородним воћкама, и све весеље духовно што све стече блажени отац Василије многотрудним подвизима својим.

Када се виђење заврши, Григорије се трже од сна, и расанивши се, он се чуђаше и дивљаше ономе што виде и што чу од блажене Теодоре. И уставши изјутра, оде код преподобног Василија да по обичају узме благослов од њега. А он га упита: Чедо Григорије, где си био ове ноћи? А он као ништа не знајући одговори: Одмарах се, оче, на постељи својој. Старац му на то рече: Знам да си се телом одмарао на постељи, али си духом био на другом месту. Зар си заборавио шта ти све откри Бог ове ноћи у виђењу у сну? Ето, добио си оно што си желео: видео си Теодору, и од ње си саме чуо о њој, и био си у мојој обитељи, и размотрио си све што ми је благодаћу Христовом уготовљено за мој мали труд.

Чувши то од преподобнога, Григорије позноде да његов сан није био привиђење већ Божије откривење њему, измољено од Бога молитвама Преподобног Василија. И благодарећи Бога, он се поклони блаженом оцу свом, и овај га поучи колико беше потребно.

Богу нашем слава у све векове. Амин.



РЕЧ О ИСХОДУ ДУШЕ ПРАВЕДНИХ И ГРЕШНИХ
(из списа св. Макарија Александриског)

Једном Свети Макарије Александриски упита Анђеле који су га пратили по пустињи: „Пошто је од Светих Отаца предато да се у Цркви врши принос Богу за преминулог у трећи, девети и четрдесети дан, каква онда од тога бива корист по душу покојника?“ Анђео одговори: „Бог није допустио да ишта непотребно и некорисно бива у Његовој Цркви. Јер када у трећи дан бива у Цркви принос, онда душа умрлога добија од чувајућег је Анђела олакшање у тузи коју она осећа због разлучења са телом; добија зато што је за њу извршено у Цркви Божијој славословље и принос, те се у њој рађа блага нада. Јер у току два дана души се дозвољава да заједно са Анђелима који се налазе поред ње хода по земљи где хоће. Отуда душа која љуби тело (телољубива душа) лута понекад око куће у којој се растала са телом, понекад око гроба у коме је тело погребено; и тако проводи два дана као птица тражећи себи гнездо. Добродетељна пак душа хода по оним местима на којима је обично творила правду. У трећи дан Онај који је васкрсао из мртвих наређује да се свака хришћанска душа, по угледу на Његово васкрсење, узнесе на небеса ради поклоњења Богу свих. Стога Црква има добар обичај вршити у трећи дан принос и молитву за душу. После поклоњења Богу, Бог наређује да се покажу души разна и пријатна насеља Светих и лепота Раја. Све то разгледа душа шест дана, дивећи се и прослављајући Творца свога, Бога. А посматрајући све то, она се измењује и заборавља тугу коју је имала боравећи у телу. Али ако је крива за грехе она, при посматрању благовања Светих, почиње туговати и укоравати себе, говорећи: Тешко мени кукавној… А после разгледања у току шест дана свих радости Праведника, Анђели је поново узносе на поклоњење Богу. Стога, добро чини Црква, вршећи у девети дан службе и принос за усопшег. После другог поклоњења, Владика (Господ) свих наређује одвести душу у пакао и показати јој сва тамошња места мучења, разна одељења пакла, и разноврсна мучења нечестивих, у којима находећи се душе грешника непрестано кукају и шкргућу зубима. По овим разним местима мука, душа се носи тридесет дана, дршћући, да и сама не буде осуђена на затвор у њима. У четрдесети дан душа се опет узноси на поклоњење Богу; и тада већ Судија одређује души место које одговара њој према њеним делима. Стога Црква поступа правилно, чинећи у четрдесети дан помен за преминуле“.


СПАСЕЊЕ СА СВИМА СВЕТИМА
Ми се спасавамо само кроз све свете тајне и све свете врлине; спасавамо се само са свима Светима. Сваки Светитељ је имао по неку врлину као своју, као свој „рецепт“ спасења, али се спасавао и са осталима. Јер, није могао бити милостив ако није човекољубив; није могао одржати то милостивотворно расположење, ако се није молио Богу. — Човек се спасава саборно у Цркви, са Господом Христом као центром, са Пресветом Богородицом, са свима небеским Анђелима и Арханђелима, са свима Светима. То је Црква — све заједно са свима, све саборно… Ми не зномо како се спасавамо. Ми се молимо, или чинимо милостињу, али шта ми знамо колико то доприноси нашем спасењу, — то ум човеков не може да обухвати и смести. Шта ми знамо: колико данас Свети Антоније молитвама својим држи васељену. Јер сви се Светитељи моле, они се стално моле Богу за нас. Ко зна колико Светитеља својим молитвама спасавају нас… Човек је бескрајно биће, допуњује се само бескрајним, Божанским, Богочовечанским…
Господе, о Господе, дај ми да себе осећам Тобом; да себе мислим Тобом; да себе водим Тобом; да себе живим Тобом; да себе васкрсавам Тобом.
Архимандрит Јустин
(из књиге „На Богочовечанском путу“)
 
Član
Učlanjen(a)
01.11.2009
Poruka
34
Nista od ekumenizma. Pravoslavni nece da se odreknu blagodati Svetoga duha. Zato je vazna (istinska) euharistija, sa pokajanjem, ispovedanjem i pricestom.

Jedan od dokaza, Blagodati Svetoga duha pravoslavnima je i silazak Svetog ognja uoci Uskrsa u crkvi Svetog groba. Taj oganj ne spaljuje, ne zeze, ne pece.
 
Učlanjen(a)
22.03.2010
Poruka
346
Nista od ekumenizma. Pravoslavni nece da se odreknu blagodati Svetoga duha. Zato je vazna (istinska) euharistija, sa pokajanjem, ispovedanjem i pricestom.

Jedan od dokaza, Blagodati Svetoga duha pravoslavnima je i silazak Svetog ognja uoci Uskrsa u crkvi Svetog groba. Taj oganj ne spaljuje, ne zeze, ne pece.

Iz vasih usta sestro u Bozije usi!Samo je moje misljenje ipak da ce doci do podele Pravoslavne crkve po pisanju Svetog monaha Tadeja i Gavrila.Mislim da je dosta naseg svestenstva vec duboku zagazilo u jeres iz kog se nece vratiti.Ali da mi sada ovde nebi polemisali oko toga ja bih predlozio da sacekamo jedno izvesno vreme da vidimo hoce li se to desiti.Pa ako se to desi ja sam sigurno sa onima sto ce osnovati Pravu Srpsku Pravoslavnu Crkvu u Krusevcu pa se od srca nadam da cete i vi tamo biti.
 
Član
Učlanjen(a)
01.11.2009
Poruka
34
... radnja ima svoj vremenski kontinuitet i govori o tome kako je satana zavezao jezik Srbima da ovi ne mogu pevati ni kukati niti božije ime spominjati a posle toga kada ih je satana skoro satro oni se odjednom obratiše i to bogu . Kako je to moguće ? ...

Bilo bi lako prepoznati ga, videti ga ocinjim vidom (koji je takodje varljiv) kada bi se satana javljao u fizickom obliku, i delovao samo fizicki, u materijalnoj ravni.
Satana vezuje jezik kada zabranjuje propovedanje i ispovedanje (od samih pocetaka progoni).
U `prenosnom`, smislu, simbolicki nazvano, da `onaj cije ime ne pominjem` veze jezik, znaci da se jezik moze vezati na razne nacine. To fizicko vezivanje je najmanje opasno, vidljivo je, lako se uoci. Veze su najcesce nevidljive, tesko ih se osloboditi.
Covekova egzistencija nije samo na fizickoj ravni (sto bi rekli, u se, na se i podase, sto vise, lepse, bolje).
Materijalisti (svi koji gledaju samo fizicku, materijalnu, telesnu egizistenciju) coveka spustaju na nivo zivotinje ili masine, robota.
Covek je duhovno bice, sto materijalisti ne vide. Duh se ne moze fizicki opipati. Materijalisti za ono sto ne mogu da opipaju, da dokazu u fizickom obliku, govore da to ne postoji.

Srbi (i ne samo Srbi) zaboravljanjem, udaljavanjem od vere, popustanjem pred zeljama za uzivanjem na Zemlji, uzivanjem u ovom zemaljskom zivotu u hrani, jelu, picu, i drugim fizickim ugodnostima, zele jos, sve vise. Glad za takvim ugodnostima je veca, dusa je praznija. Zele da ponavljaju kratkotrajne dozivljaje ugodnosti, time sto ih fizicki izazivaju. Na duh, duhovnost, dusu se zaboravlja. Tek posle stradanja, kada materijalno (kuce, novac, imanja, pa i sami ljudi) propadne, kada vide propast materije, zapitaju se. Ako je sve prolazno, pa i zivot, zasto sam ja rodjen? Zapitaju se, razmisljaju, traze odgovor, pa ga (mnogi ili neki) pronadju.
 
Učlanjen(a)
10.07.2010
Poruka
2.773
Sta ovo treba da znaci? Sta potvrdjuje? Da li da katolika ima mnogo vise i da su oni zato u pravu?

Ako je dokaz da je neko u pravu ako je u vecini, onda sta reci za Isusa Hrista koji je bio u manjini?

PS
Koliko ima Indusa? Koliko muslimana? Koliko budista?

PSS
Aj, bezite bre, ako ste hriscani a to su vam to argumenti.

Argumenti su upućeni koti da može da sagleda brojno stanje i koje bi nacije mogao biti jedan katolik. I ne razumem šta je toliko zapeo za naciju kada je ovo verska tema.

Pa mogli ste jos napisati da je veci broj katolika jer se papa potrudio gde god je mogao da istrebi Pravoslavce a ono sto nije pobio to je pokatolicio!Ali istina je ovakva dzaba njima toliki broj vernika kada nemaju Blagodat Svetoga Duha koji ih je napustio 1054.god. kada su otisli u sveopstu jeres.Sveta Vodica u katolickim objektima se crva i postaje zabokrecina pa tajno zovu Pravoslavnog svestenika da on ocita molitvu jer onda ta Sveta Vodica stoji godinama u nepromenjenom stanju.Katolici nemaju ni jedno cudo a pokrali su toliko svetinja iz Pravoslavnih hramova to Gospod neda jereticima!Imaju toliko svecenika i svetinja a opet dolaze u Ostrog da se mole Svetom Vasiliju Ostroskom da im pomogne!Dobro je rekao otac Jojil katolicko krstenje nije krstenje to Gospod ne priznaje ako hoces da ti Sveti Vasilije pomogne moras se Krstiti u Pravoslavnoj veri i tako su se mnogi katolici ponovo Krstili pod Ostrogom i izlecili se.

Eto šta je propaganda. Za vašu informaciju voda se sveti pred narodom na Bogojavljanje, narod odmah uzima tu vodu i nosi kući. Moja mama ima vodu od pre 40 godina koja je i dalje u istom stanju nisam primetila ni jednog crva. A i ona koju svake godine unesem u kuću se nije pokvarila. Pa vi pojma nemate kako se sveti voda......
Tvrditi da se čuda dešavaju samo u pravoslavlju više je nego smešno! Apsolutno svaka religija ima svoja čuda.

Dobro je rekao otac Jojil katolicko krstenje nije krstenje to Gospod ne priznaje ako hoces da ti Sveti Vasilije pomogne moras se Krstiti u Pravoslavnoj veri
Pa ko koga sad poksštava?
 
LEGEND
Učlanjen(a)
14.09.2009
Poruka
8.464
[WARNING]Obratite pažnju, tema je ekumenizam, a ne grijehovi, mitarstva, nacije, brojno stanje pojedinih konfesija, duše posle smrti... Molim, da se piše o temi![/WARNING]
 
Član
Učlanjen(a)
18.02.2010
Poruka
4.679
Ja sam ateist i ne vjerujem ni u jednog od velikog izbora Bogova na razvijenom vjerskom tržištu.

Koti bi rekao dvije stvari:

1. U početnom postu ima snimka "razmišljanja nekog "svećenika". Navodnici su namjerno. Zašto? U trenutku 1:56 video snimke sve nepravoslavce (spomenuo je muslimane, budiste, jehovine svjedoke) dotični naziva "jereticima". Pametnom dosta. Niti su to razmišljanja, niti je to svećenik.

2. Jako ti zavidim. Stvarno. Ja "krv pišam" da se ponašam kao čovjek, da nekom ne učinim nešto nažao, da ne ukradem, da ne.... da ne napravim neki grijeh. I ne radim ga. Dotle ti lijepo bezbrižno griješiš, zabole te baš. A i zašto bi pazio. Doće nedjelja, daćeš neku paricu u crkvenu kasicu, pokajat ćeš se, ispovijediti i odpostiti. Svaka ti čast. Baš bezbrižno živiš. I ja ti jako zavidim.


I dalje neću vjerovati u Boga, nego u čovjeka. Nisam dosada propao, pa neću ni odsada. A ako sretneš svog Boga, ajde ga molim te pitaj ko mu je draži. Ja koji se borim sam sa sobom da budem čovjek i ne griješim, ili griješni bećar kao ti, koji svoj oprost kupuje. I samo ti iznova upadaj u grijeh. Možda naletiš na kakav popust oko Božića. Nikada se nezna. Uživaj.:yea:
 
Poslednja izmena:
LEGEND
Učlanjen(a)
14.09.2009
Poruka
8.464
[WARNING]Svi naredni postovi koji se ne budu odnosili na temu, biće brisani![/WARNING]
 
Učlanjen(a)
22.03.2010
Poruka
346
Ja sam ateist i ne vjerujem ni u jednog od velikog izbora Bogova na razvijenom vjerskom tržištu.

Koti bi rekao dvije stvari:

1. U početnom postu ima snimka "razmišljanja nekog "svećenika". Navodnici su namjerno. Zašto? U trenutku 1:56 video snimke sve nepravoslavce (spomenuo je muslimane, budiste, jehovine svjedoke) dotični naziva "jereticima". Pametnom dosta. Niti su to razmišljanja, niti je to svećenik.

2. Jako ti zavidim. Stvarno. Ja "krv pišam" da se ponašam kao čovjek, da nekom ne učinim nešto nažao, da ne ukradem, da ne.... da ne napravim neki grijeh. I ne radim ga. Dotle ti lijepo bezbrižno griješiš, zabole te baš. A i zašto bi pazio. Doće nedjelja, daćeš neku paricu u crkvenu kasicu, pokajat ćeš se, ispovijediti i odpostiti. Svaka ti čast. Baš bezbrižno živiš. I ja ti jako zavidim.


I dalje neću vjerovati u Boga, nego u čovjeka. Nisam dosada propao, pa neću ni odsada. A ako sretneš svog Boga, ajde ga molim te pitaj ko mu je draži. Ja koji se borim sam sa sobom da budem čovjek i ne griješim, ili griješni bećar kao ti, koji svoj oprost kupuje. I samo ti iznova upadaj u grijeh. Možda naletiš na kakav popust oko Božića. Nikada se nezna. Uživaj.:yea:






Baš zavidim vama vjernicima

Ne znam kako da vam pomognem jedino ako hocete da vas odvedem do Pravoslavne Crkve da vas svestenik Krsti bice vam bolje verujte mi a i nece vam Kota vise biti problem.:)urednice Jurivaka ovo se ne odnosi na ekumenizam i verovatno cete ga obrisati ali ni ovo sto je doticni gospodin napisao se ne odnosi na ekumenizam.Ako postoje dvostruki arsini onda ce moj post biti obrisan a od doticnog gospodina nece.;)
 
Natrag
Top