- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.990
Dve decenije od smrti Hadži-Kostića: Besmrtni kolekcionar duha
Devetnaest godina od smrti legende „Večernjih novosti“ Jovana Hadži-Kostića. Svoj prvi TRN napisao 12. maja 1962. i za tri decenije objavio 60.000 aforizama
Radio Studio B imao je svog Duška, a "Večernje novosti" imale su svog Jocu. Prvi je budio Beograđane u emisiji "Dobro jutro, Beograde", a drugi je rasanjivao Jugoslovene u rubrici "Tako Reći Nezvanično". Obojica lucidnim, pitkim humorom, više ironičnim nego ciničnim, više poetskim nego reskim. Duško Radović se na onaj, neki tvrde bolji svet, preselio 16. avgusta 1984, a Jovan Hadži-Kostić 30. maja 1995. godine, pre tačno devetnaest godina.
Iza njih je ostalo na hiljade aforizama, zapisa, crtica kojima su secirali i neretko ulepšavali ovdašnju odveć sumornu stvarnost. Jovan Hadži-Kostić svoj prvi TRN napisao je 12. maja 1962. godine i u naredne tri decenije objavio više od 60.000 aforizama, postavši simbolom celokupne novinske satire onog vremena. Istine i istorije radi, Hadži-Kostić nije idejni tvorac TRN-a, ovu rubriku 1959. godine pokrenula je Jelica Nina Timotijević i uređivala je sve do svoje smrti 1962. godine, ali je tek pod njegovim perom TRN postao najčitaniji deo "Večernjih novosti".
Na hiljade Jugoslovena svakodnevno je uzimalo u ruke naš list i započinjalo čitanje uz opasku "Hajde da vidimo kome je Joca danas zapržio čorbu". A Joca je to umeo bolje od bilo koga. Kratko, efektno, ubojito, beskompromisno i najvažnije - duhovito, obračunavao se sa anomalijama našeg društva i mentaliteta. U vremenu u kome je stvarao pisana reč vredela je daleko više, pa je njegov TRN pojedince koji su imali tu (ne)sreću da se u njemu nađu, boleo i svrbeo žešće nego današnje moćnike čitavi feljtoni. Mnogi prozvani su ga i tužili, na sudu se pojavljivao više od trideset puta, ali nijedan spor nije izgubio...
Njegove kolege iz "Novosti" i danas prepričavaju kako je Joca svakog jutra na posao dolazio džepova punih papirića na kojima su bile nažvrljane ideje za nove aforizme, a on je objašnjavao da satiričar nema radno vreme i da stalno mora da bude u "borbenoj pripravnosti" jer se nikada ne zna kada će inspiracija zazvoniti na uzbunu. Uvek kada bi ga pitali da li mu je teško da svakodnevno bude aktuelan i duhovit, on bi rekao da se u ondašnjoj Jugoslaviji dnevno dogodi mnogo više od četiri gluposti, koliko je njemu za TRN bilo potrebno, i da je on tu samo da ih izabere i pribeleži. To, naravno, ne može biti potpuna istina, jer više od trideset godina svakodnevno pisati onako kako je to Joca činio morala je biti velika muka. Istina, kada bi ga posao odvukao na drugu stranu (Hadži-Kostić je često pisao reportaže, a jedno vreme bio je i urednik kulturne rubrike), u TRN-u bi ga uspešno odmenjivao Ranko Guzina, ali te pauze nikada nisu dugo trajale.
Za svoj rad Jovan Hadži-Kostić dobio je sve najvažnije društvene i esnafske nagrade poput "Oktobarske nagrade grada Beograda", "Radoje Domanović", "Slobodan Glumac", "Branko Ćopić", a posle njegove smrti "Večernje novosti" ustanovile su nagradu za najbolju novinsku satiru koja novi ime njegovo ime. Jocinim odlaskom TRN nije prestao da bode, nastavili su da ga uređuju Mikan Milovanović, Rastko Zakić, a u poslednjih pet godina to svakodnevno čini Bojan Ljubenović.
"Dečje novine" su krajem sedamdesetih godina prošlog veka objavile deo bogatog opusa Jovana Hadži Kostića u knjizi "TRN", koja sadrži oko 1.500 njegovih aforizama. Knjiga je više puta doštampavana, a i danas se može naći putem specijalizovanih internet-sajtova za prodaju retkih knjiga. Prošlog decembra "Večernje novosti" su u čast 80 godina od rođenja svog Joce organizovale satirično veče, ali ostaje utisak da se ovdašnja novinarska i kulturna javnost nije dovoljno odužila tom velikom piscu.
Duško Radović na ulazu u "Beograđanku“ ima "svoju" bistu", kraj Tašmajdanskog parka ima "svoje" pozorište, na Novom Beogradu ima i "svoju" školu, a Jovan Hadži-Kostić ništa od toga.
Eto novim graskim vlastima predloga za razmišljanje.
Izvor: Večernje novosti
Devetnaest godina od smrti legende „Večernjih novosti“ Jovana Hadži-Kostića. Svoj prvi TRN napisao 12. maja 1962. i za tri decenije objavio 60.000 aforizama
Radio Studio B imao je svog Duška, a "Večernje novosti" imale su svog Jocu. Prvi je budio Beograđane u emisiji "Dobro jutro, Beograde", a drugi je rasanjivao Jugoslovene u rubrici "Tako Reći Nezvanično". Obojica lucidnim, pitkim humorom, više ironičnim nego ciničnim, više poetskim nego reskim. Duško Radović se na onaj, neki tvrde bolji svet, preselio 16. avgusta 1984, a Jovan Hadži-Kostić 30. maja 1995. godine, pre tačno devetnaest godina.
Iza njih je ostalo na hiljade aforizama, zapisa, crtica kojima su secirali i neretko ulepšavali ovdašnju odveć sumornu stvarnost. Jovan Hadži-Kostić svoj prvi TRN napisao je 12. maja 1962. godine i u naredne tri decenije objavio više od 60.000 aforizama, postavši simbolom celokupne novinske satire onog vremena. Istine i istorije radi, Hadži-Kostić nije idejni tvorac TRN-a, ovu rubriku 1959. godine pokrenula je Jelica Nina Timotijević i uređivala je sve do svoje smrti 1962. godine, ali je tek pod njegovim perom TRN postao najčitaniji deo "Večernjih novosti".
Na hiljade Jugoslovena svakodnevno je uzimalo u ruke naš list i započinjalo čitanje uz opasku "Hajde da vidimo kome je Joca danas zapržio čorbu". A Joca je to umeo bolje od bilo koga. Kratko, efektno, ubojito, beskompromisno i najvažnije - duhovito, obračunavao se sa anomalijama našeg društva i mentaliteta. U vremenu u kome je stvarao pisana reč vredela je daleko više, pa je njegov TRN pojedince koji su imali tu (ne)sreću da se u njemu nađu, boleo i svrbeo žešće nego današnje moćnike čitavi feljtoni. Mnogi prozvani su ga i tužili, na sudu se pojavljivao više od trideset puta, ali nijedan spor nije izgubio...
Njegove kolege iz "Novosti" i danas prepričavaju kako je Joca svakog jutra na posao dolazio džepova punih papirića na kojima su bile nažvrljane ideje za nove aforizme, a on je objašnjavao da satiričar nema radno vreme i da stalno mora da bude u "borbenoj pripravnosti" jer se nikada ne zna kada će inspiracija zazvoniti na uzbunu. Uvek kada bi ga pitali da li mu je teško da svakodnevno bude aktuelan i duhovit, on bi rekao da se u ondašnjoj Jugoslaviji dnevno dogodi mnogo više od četiri gluposti, koliko je njemu za TRN bilo potrebno, i da je on tu samo da ih izabere i pribeleži. To, naravno, ne može biti potpuna istina, jer više od trideset godina svakodnevno pisati onako kako je to Joca činio morala je biti velika muka. Istina, kada bi ga posao odvukao na drugu stranu (Hadži-Kostić je često pisao reportaže, a jedno vreme bio je i urednik kulturne rubrike), u TRN-u bi ga uspešno odmenjivao Ranko Guzina, ali te pauze nikada nisu dugo trajale.
Za svoj rad Jovan Hadži-Kostić dobio je sve najvažnije društvene i esnafske nagrade poput "Oktobarske nagrade grada Beograda", "Radoje Domanović", "Slobodan Glumac", "Branko Ćopić", a posle njegove smrti "Večernje novosti" ustanovile su nagradu za najbolju novinsku satiru koja novi ime njegovo ime. Jocinim odlaskom TRN nije prestao da bode, nastavili su da ga uređuju Mikan Milovanović, Rastko Zakić, a u poslednjih pet godina to svakodnevno čini Bojan Ljubenović.
"Dečje novine" su krajem sedamdesetih godina prošlog veka objavile deo bogatog opusa Jovana Hadži Kostića u knjizi "TRN", koja sadrži oko 1.500 njegovih aforizama. Knjiga je više puta doštampavana, a i danas se može naći putem specijalizovanih internet-sajtova za prodaju retkih knjiga. Prošlog decembra "Večernje novosti" su u čast 80 godina od rođenja svog Joce organizovale satirično veče, ali ostaje utisak da se ovdašnja novinarska i kulturna javnost nije dovoljno odužila tom velikom piscu.
Duško Radović na ulazu u "Beograđanku“ ima "svoju" bistu", kraj Tašmajdanskog parka ima "svoje" pozorište, na Novom Beogradu ima i "svoju" školu, a Jovan Hadži-Kostić ništa od toga.
Eto novim graskim vlastima predloga za razmišljanje.
Izvor: Večernje novosti