LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Đuro Popović okupio 300 slikara
Novosti
Novosađanin poseduje jednu od najbogatijih umetničkih zbirki srpskih majstora. Za kolekciju od oko 1.000 slika koje vrede nekoliko miliona evra Popoviću je bilo potrebno 25 godina
DA, slike Krste Hegedušića, Marijana Detonija i Đure Tiljka, koje su nekada bile u Brozovoj vili “Izvor” na Plitvicama, i dalje su kod mene, jer su moje! Tačno je i da je bilo reči o dva miliona evra da ih Hrvatska otkupi, ali to više nije u opticaju. Daću im ih samo ako, zauzvrat, dobijem slike Stojana Aralice, Save Šumanovića ili Petra Dobrovića koje se nalaze kod njih.
Hegedušićevi “Žeteoci”, Detonijevo “Selo zimi” i Tiljkov “Šumski put” iz Titove plitvičke vile, koju, uzgred, Hrvati upravo obnavljaju, tek su mali deo gotovo nestvarno raskošne zbirke Novosađanina Đure Popovića čija vrednost se procenjuje na nekoliko miliona evra! U njoj je gotovo 1.000 izuzetnih dela više od 300 mahom srpskih i nešto slikara sa bivšeg jugoslovenskog prostora, a tri pobrojana su, svojevremeno, bila i predmet policijske istrage.
- To je odavno završeno, jer su moji kuporodajni ugovori čisti kao suza - kaže smireno Popović. - Što se, pak, eventualne razmene tiče, Hrvati zaista drže neka od remek-dela pre svega Aralice, koje bih, naravno, voleo da imam, mada bi mi, iskreno, bilo žao da se odreknem slika Hegedušića i ostale dvojice od kojih je, uzgred, Tiljak Srbin iz Like. Reč je o zaista vrednim delima.
Ne postoji nijedno iole značajnije ime u istoriji srpskog slikarstva koje sa bar jednim delom nije zastupljeno u Popovićevoj kolekciji. Uz pomenute Aralicu, Šumanovića i Dobrovića, tu su i Uroš Predić, Paja Jovanović, Đura Jakšić, Novak Radonić, Petar Lubarda, Ivan Radović, Beta Vukanović, Nadežda Petrović, Milena Pavlović-Barili, Milenko Šerban, Bogdan Šuput...
- Ono što moj kolekcionarski koncept možda razlikuje od drugih jeste traganje za izuzetno retkim, ali više nego značajnim delima koje niko drugi nema - veli Popović. - Takvo je, recimo, jedno ulje Mihaila Filimonovića iz 1850, pa jedina mrtva priroda Anastasa Jovanovića iz 1840, čarobna “Devojka s piletom” rano preminulog, a čudesno darovitog Đorđa Trifunovića, “Autoportret”, za koji se verovalo da je izgubljen, i “Pejsaž iz Bizerte” Koste Josifovića...
Popović ovome dodaje i “Akt sa šeširom” iz 1915. i “Korčulu” iz 1925, dva izuzetna dela nedavno rehabilitovanog Branka Popovića, kojeg su komunisti streljali 1944, a čije mesto u istoriji srpskog slikarstva čak ni fizička eliminacija nije uspela da izbriše. O nekim od dela iz njegove zbrike, dodaje s ponosom, sanjaju i naši veliki muzeji, a ono u čemu je iskoračio čak i ispred njih jeste izuzetna i potpuno zaokružena zbirka bisera srpskog enformela.
- Reč je o dvadesetak najboljih slika Branka Protića, Miće Popovića, Živojina Turinskog, Koste Bradića, Petra Omčikusa, Bate Mihalovića... Jednom rečju, svih koji su obeležili tu fazu u istoriji naše likovne umetnosti - kaže Popović.
Iako je vrednost njegove zbirke basnoslovna, Popović podvlači da to nije i njena misija, naprotiv, stavljajući ispred svega drugog očuvanje kulturnog nasleđa, a time i identiteta srpskog naroda.
- Za sliku “Ema šije” Milana Konjovića iz takozvane plave, pariske faze, koju sam, uzgred, kupio u Nemačkoj, nedavno sam dobijao 100.000 evra - ne krije Popović. - Ona spada u red dela koja su kameni temeljci srpskog slikarstva i koje mi, sebe i svog postojanja i trajanja radi, moramo da sačuvamo.
FALSIFIKATI
NA srpskom tržištu slika, veli Popović, mnogo je falsifikata, a najčešće se krivotvore dela Lubarde i Konjovića.
- Njih najviše vole aktuelni skorojevići koji su se domogli novca i kojima, primera radi, tobožnjeg Konjovića “uvaljuju” za 2.000 do 3.000 evra - kaže Popović. - Jedan Novosađanin je u takvu “kolekciju” uložio čak 80.000 evra!
STRPLjENjE
JEDNA od glavnih karakteristika svakog kolekcionara je beskrajno strpljenje, veli Popović, i to ilustruje primerom jedne slike Vase Eškićevića, velikog, a pomalo zaboravljenog srpskog slikara o kojem su “Novosti” nedavno pisale.
- Već dvadeset godina čekam da njegova porodica odluči da proda čarobni pejsaž “Tvrđava na Krfu” - objašnjava Popović. - I čekaću koliko god bude trebalo, samo da i taj biser bude deo moje kolekcije.
MUZEJ
PORED svog stana, koji više liči na galeriju, Popović slike drži na više mesta, uključujući i posebne depoe za one najvrednije. - Uskoro će biti drugačije jer sam u mom rodnom Ravnom Selu kod Vrbasa podigao vilu od 600 kvadratnih metara - veli on. - Ta vila će uskoro postati muzej u kojem će, trajno, biti izložen najvredniji deo moje kolekcije.
SKULPTURE
PORED slika, novosadski kolekcionar ima i, doduše manje obimnu, ali takođe veoma vrednu zbirku od šezdesetak skulptura. U njoj su dela dvadesetak vajara, među kojima su i Đorđe Jovanović, Sreten Stojanović, Ivan Meštrović, Toma Rosandić...
Novosti
Novosađanin poseduje jednu od najbogatijih umetničkih zbirki srpskih majstora. Za kolekciju od oko 1.000 slika koje vrede nekoliko miliona evra Popoviću je bilo potrebno 25 godina
DA, slike Krste Hegedušića, Marijana Detonija i Đure Tiljka, koje su nekada bile u Brozovoj vili “Izvor” na Plitvicama, i dalje su kod mene, jer su moje! Tačno je i da je bilo reči o dva miliona evra da ih Hrvatska otkupi, ali to više nije u opticaju. Daću im ih samo ako, zauzvrat, dobijem slike Stojana Aralice, Save Šumanovića ili Petra Dobrovića koje se nalaze kod njih.
Hegedušićevi “Žeteoci”, Detonijevo “Selo zimi” i Tiljkov “Šumski put” iz Titove plitvičke vile, koju, uzgred, Hrvati upravo obnavljaju, tek su mali deo gotovo nestvarno raskošne zbirke Novosađanina Đure Popovića čija vrednost se procenjuje na nekoliko miliona evra! U njoj je gotovo 1.000 izuzetnih dela više od 300 mahom srpskih i nešto slikara sa bivšeg jugoslovenskog prostora, a tri pobrojana su, svojevremeno, bila i predmet policijske istrage.
- To je odavno završeno, jer su moji kuporodajni ugovori čisti kao suza - kaže smireno Popović. - Što se, pak, eventualne razmene tiče, Hrvati zaista drže neka od remek-dela pre svega Aralice, koje bih, naravno, voleo da imam, mada bi mi, iskreno, bilo žao da se odreknem slika Hegedušića i ostale dvojice od kojih je, uzgred, Tiljak Srbin iz Like. Reč je o zaista vrednim delima.
Ne postoji nijedno iole značajnije ime u istoriji srpskog slikarstva koje sa bar jednim delom nije zastupljeno u Popovićevoj kolekciji. Uz pomenute Aralicu, Šumanovića i Dobrovića, tu su i Uroš Predić, Paja Jovanović, Đura Jakšić, Novak Radonić, Petar Lubarda, Ivan Radović, Beta Vukanović, Nadežda Petrović, Milena Pavlović-Barili, Milenko Šerban, Bogdan Šuput...
- Ono što moj kolekcionarski koncept možda razlikuje od drugih jeste traganje za izuzetno retkim, ali više nego značajnim delima koje niko drugi nema - veli Popović. - Takvo je, recimo, jedno ulje Mihaila Filimonovića iz 1850, pa jedina mrtva priroda Anastasa Jovanovića iz 1840, čarobna “Devojka s piletom” rano preminulog, a čudesno darovitog Đorđa Trifunovića, “Autoportret”, za koji se verovalo da je izgubljen, i “Pejsaž iz Bizerte” Koste Josifovića...
Popović ovome dodaje i “Akt sa šeširom” iz 1915. i “Korčulu” iz 1925, dva izuzetna dela nedavno rehabilitovanog Branka Popovića, kojeg su komunisti streljali 1944, a čije mesto u istoriji srpskog slikarstva čak ni fizička eliminacija nije uspela da izbriše. O nekim od dela iz njegove zbrike, dodaje s ponosom, sanjaju i naši veliki muzeji, a ono u čemu je iskoračio čak i ispred njih jeste izuzetna i potpuno zaokružena zbirka bisera srpskog enformela.
- Reč je o dvadesetak najboljih slika Branka Protića, Miće Popovića, Živojina Turinskog, Koste Bradića, Petra Omčikusa, Bate Mihalovića... Jednom rečju, svih koji su obeležili tu fazu u istoriji naše likovne umetnosti - kaže Popović.
Iako je vrednost njegove zbirke basnoslovna, Popović podvlači da to nije i njena misija, naprotiv, stavljajući ispred svega drugog očuvanje kulturnog nasleđa, a time i identiteta srpskog naroda.
- Za sliku “Ema šije” Milana Konjovića iz takozvane plave, pariske faze, koju sam, uzgred, kupio u Nemačkoj, nedavno sam dobijao 100.000 evra - ne krije Popović. - Ona spada u red dela koja su kameni temeljci srpskog slikarstva i koje mi, sebe i svog postojanja i trajanja radi, moramo da sačuvamo.
FALSIFIKATI
NA srpskom tržištu slika, veli Popović, mnogo je falsifikata, a najčešće se krivotvore dela Lubarde i Konjovića.
- Njih najviše vole aktuelni skorojevići koji su se domogli novca i kojima, primera radi, tobožnjeg Konjovića “uvaljuju” za 2.000 do 3.000 evra - kaže Popović. - Jedan Novosađanin je u takvu “kolekciju” uložio čak 80.000 evra!
STRPLjENjE
JEDNA od glavnih karakteristika svakog kolekcionara je beskrajno strpljenje, veli Popović, i to ilustruje primerom jedne slike Vase Eškićevića, velikog, a pomalo zaboravljenog srpskog slikara o kojem su “Novosti” nedavno pisale.
- Već dvadeset godina čekam da njegova porodica odluči da proda čarobni pejsaž “Tvrđava na Krfu” - objašnjava Popović. - I čekaću koliko god bude trebalo, samo da i taj biser bude deo moje kolekcije.
MUZEJ
PORED svog stana, koji više liči na galeriju, Popović slike drži na više mesta, uključujući i posebne depoe za one najvrednije. - Uskoro će biti drugačije jer sam u mom rodnom Ravnom Selu kod Vrbasa podigao vilu od 600 kvadratnih metara - veli on. - Ta vila će uskoro postati muzej u kojem će, trajno, biti izložen najvredniji deo moje kolekcije.
SKULPTURE
PORED slika, novosadski kolekcionar ima i, doduše manje obimnu, ali takođe veoma vrednu zbirku od šezdesetak skulptura. U njoj su dela dvadesetak vajara, među kojima su i Đorđe Jovanović, Sreten Stojanović, Ivan Meštrović, Toma Rosandić...