Đubrivo

[Nostradamus]

[h=1]Đubrivo[/h]

Neverovatno je da se niko se ne bi iznenadio ako bi kanarinac pao sa svog stapa jer ga niko nije nahranio. Međutim, iako se podrazumeva da hranite svoje ljubimce, kada je reč o biljkama, čak i baštovani mogu da ostanu zatečeni ovim pitanjem: "Dobro, da li đubrite? Ako je odgovor potvrdan, kažite kada, čime i koju količinu upotrebljavate?“
[h=3]Kako đubrite?[/h] S obzirom da je sada leto kada sve raste u bašti, želimo da vam preko ovog posebnog izdanja GARDENA biltena pružimo informacije o odgovarajućim đubrivima za baštu. Povremeno čujete izraz: „Ovo je iz moje bašte; bez đubriva je!“. Ali u tom izlivu ponosa o tobože uspešno uzgojenom voću i povrću ima nešto krajnje nelogično. Ako je nešto veliko, onda mu je potrebno mnogo hranljivih materija. Odgovarajuća količina pravih sastojaka je neophodna da bi biljka imala koristan sadržaj. Iz ovog razloga je važno da se posebno đubri svaki deo bašte na odgovarajući način!

 

[Nostradamus]

[h=3]Da li je bitno koje se đubrivo koristi?[/h] Bitno je. Svako đubrivo koje se koristi, bez obzira da li je reč o kompostu, stajskom đubrivu ili đubrivu od kukuruza, ima različito dejstvo na sastav tla. I svako đubrivo deluje različito u zavisnosti od sastava. Konačno, svaka biljka ima različite zahteve u pogledu hranljivih materija: tako jarić ima različite zahteve od žbuna delfinijuma, a paradajz opet ima svoje specifične zahteve.

 

[Nostradamus]

Ono što je zajedničko svim biljkama je to da im pored niza ključnih elemenata, kao što su bakar, sumpor, magnezijum i ostali, trebaju i četiri glavne hranljive materije: azot - podstiče rast i čini glavnu komponentu proteina, ali i hlorofila; magnezijum - ključni element hlorofila; fosfor - uglavnom služi da pospeši cvetanje i kalijum za čvrstoću tkiva i sazrevanje voća.

Razne biljke zahtevaju različite količine ovih hranljivih materija; da biste se informisali o tome šta biljke konzumiraju više, a šta manje, pogledajte savete za određena đubriva u daljem tekstu.

 

[Nostradamus]

[h=3]Organska đubriva?[/h] Odgovor na sledeće pitanje je interesantan: "Da li je organsko đubrivo bolje od veštačkog?" Odgovor ponovo glasi: zavisi! Na osnovu onoga što već znamo o biljkama, njima nije bitno da li dobijaju azot, fosfor, kalijum, itd. iz organskog ili veštačkog đubriva. One mogu da iskoriste đubrivo u određenom hemijskom obliku, inače koren ne može da ga iskoristi. Bez obzira da li dobija organsko đubrivo ili ne, biljka razgrađuje hranljive materije na osnovu svojih potreba, a ne na osnovu njihovog porekla.

 

[Nostradamus]

Jedina prednost organskih đubriva je ta što su obično bolja za zemljište i stvorenja koja žive u njemu. U krajnjem slučaju, ljudi koji dugo koriste mineralna đubriva će na kraju uništiti zemljište u bašti, jer ona ne sadrže hranljive materije iz humusa koje su neophodne za zemljište i stvorenja koja žive u njemu.

Ako koristite organsko đubrivo, zapamtite da je potrebno tri do pet nedelja - u zavisnosti od vremenskih uslova - da zemljište upije organsko đubrivo kako bi biljke mogle da iskoriste hranljive materije. Da biste biljkama obezbedili hranu u aprilu, morate da stavite organsko đubrivo (biljnog ili životinjskog porekla) mnogo pre marta! Mineralno đubrivo je korisno ako je potrebno obezbediti biljkama veliku količinu hranljivih materija relativno brzo. A postoji i nešto između: mešano organsko i mineralno đubrivo - sa organskom osnovom i dodatkom minerala.

 

[Nostradamus]

Kada je reč o dodavanju, baštensko zemljište obično ima previše fosfata, dok je količina azota skoro neznatna. Stoga, nije uvek preporučljivo koristiti kombinovano đubrivo. Ako dodate mnogo đubriva, nivo hranljivih materija može da bude previše visok (mnogo pomaže, ali ne previše!). Bolje je đubriti po meri nego koristiti uvek isti princip. Na primer, bolje je da upotrebite azotno/potaša đubrivo nego azotno/fosforno/potaša jedinjenje ako zemljište već ima dovoljno fosfata. Kako da znate/kako da saznate? Svakih nekoliko godina treba da uzmete uzorak zemljišta iz bašte i da proverite količinu đubriva. Na ovaj način ste uvek u toku sa trenutnom situacijom, a možda nadoknadite troškove testiranja pomoću uštede na đubrivu. Cene su im skoro iste. U svakom slučaju, ovaj metod omogućava bolje održavanje zemljišta u bašti. Pored toga, može da zaštiti podzemne vodene tokove jer višak đubriva ne ulazi u njih.

Ali dosta teorije - budimo praktični! Prošetajmo zajedno kroz vašu baštu.

 

[Nostradamus]

[h=3]Šta sada treba nađubriti? A povrh svega, koliko đubriva treba upotrebiti?[/h] Za biljke na balkonu i u saksijama, koristim mineralno zemljište kao što je mešavina za saksije. Đubrivo može lako da se rastrese grabuljama i ne ispira se čestim zalivanjem. Rezerva đubriva u visokokvalitetnoj zemlji za cveće, koju dodaje proizvođač, obično traje oko šest nedelja. Nakon toga treba da dodate još đubriva. Stoga, ja dodajem dugotrajno đubrivo u zemlju tokom sadnje - 2-3 grama po litru zemlje. Na taj način moje biljke imaju dovoljno hrane sve do avgusta/septembra. Pored toga, dodajem male doze tečnog đubriva svake nedelje - 0,1 do 0,2 ppt - prilikom zalivanja (npr. 10 do 20 ml tečnog đubriva na kantu za zalivanje od 10 l). Još jednom: pratite uputstva proizvođača sa ambalaže đubriva!

 

[Nostradamus]

U baštama sa žbunjem, količina đubriva uglavnom zavisi od količine i mase lišća i cveća na biljkama. Đubrim povremeno samo žbunje na stenovitom zemljištu sa malo rožnog brašna ili sa kompostom (ne više od jednog litra po metru kvadratnom). Bujnom žbunju u lejama može da se doda 50 grama kombinovanog đubriva po kvadratnom metru u proleće (oko marta/aprila). Ili možete da dodate oko 3 litra komposta po kvadratnom metru. Manjem žbunju je dovoljno 30 grama ili 1,5 litra. Sredinom juna možete još jednom da nanesete malo manju količinu.

U baštama sa povrćem, količina đubriva koje se dodaje zavisi od vrste biljke pošto se povrće deli na velike potrošače, kao što je kupus, srednje u koje spada paradajz i male potrošače, kao što je zelena salata. Ovo su neke od preporuka za đubrenje:

Mali potrošači: dodajte 1 do 2 litra komposta po kvadratnom metru i ako je potrebno dodajte i azot (oko 70 grama brašna od rogova po kvadratnom metru) i kalijum (oko 35 grama kalijum/magnezijum đubriva po kvadratnom metru).

Srednji potrošači: dodajte 2 do 4 litra komposta po kvadratnom metru i ako je potrebno dodajte i azot (oko 120 grama brašna od rogova po kvadratnom metru) i kalijum (oko 70 grama kalijum/magnezijum đubriva po kvadratnom metru).

Veliki potrošači: dodajte 4 do 6 litara komposta po kvadratnom metru i ako je potrebno dodajte i azot (oko 150 grama brašna od rogova po kvadratnom metru) i kalijum (oko 100 grama kalijum/magnezijum đubriva po kvadratnom metru).

 

[Nostradamus]

Važno: kupus, luk i šargarepu ne treba saditi na površinama na koje je tek stavljeno stajsko đubrivo. Ove biljke mogu da se sade tek naredne godine. Postoji rizik od neslaganja jer neka stajska đubriva privlače mušice, čije larve mogu da unište biljku.

Kada đubrite travnate površine, imajte u vidu (kao što je već navedeno u posebnom izdanju o travnjacima) sledeće: prilikom košenja trave uklanjate i hranljive materije sa travnjaka - po svakom kilogramu pokošene trave uklonite oko 30 grama azota, 20 grama kalijuma i 10 grama fosfora. Stoga ih morate nadoknaditi. Dekorativnim travnjacima je potrebno nešto manje đubriva u odnosu na travnjake po kojima se gazi ili koji trpe oštećenja. Travnjaci se obično đubre na svakih četiri do pet nedelja od marta/aprila, završno sa poslednjim jesenjim đubrenjem koje je deo priprema za zimu i vrši se početkom/sredinom septembra. Međutim, sada kada je na tržištu moguće pronaći dugotrajna đubriva za travnjake i posebna jesenja đubriva, razlike su uočljive. Kao što neprestano ponavljamo, morate obratiti posebnu pažnju na informacije proizvođača koje se nalaze na pakovanju đubriva. To vam može pomoći da odgovorite na pitanje da li bi trebalo da koristite kombinovano đubrivo umesto đubriva za travnjake. Pogledajte odnos mešavine kombinovanog đubriva – azot: fosfor: kalijum. Idealan odnos za travnjake je 10:3:3-5.

Kada je reč o đubrenju drveća, prvo morate da napravite razliku između listopadnog i zimzelenog drveća. Njihovi godišnji ciklusi rasta se razlikuju, zbog čega se đubre u različito vreme.

Listopadnom drveću su uglavnom potrebne hranljive materije početkom/sredinom juna i ponovo sredinom jula do sredine avgusta za drugi ciklus rasta. Nakon toga ne treba više da se đubre. Zbog toga se listopadno drveće đubri prvi put u aprilu (oko 55% godišnje potrebe) i u junu (45%). Brojke mogu da variraju kod voća i ruža, za koje važi odnos 50/50 ili 60/40.

Zimzelenom drveću su prve hranljive materije potrebne u maju, a druga, veća doza od kraja jula do kraja avgusta kada se formiraju šišarke. Odnos za zimzeleno drveće je 35/65.

Količine đubriva takođe zavise od potreba biljke, npr. mase koju svaka biljka dostiže. Za male četinare je sasvim dovoljno oko 35 grama kombinovanog đubriva po kvadratnom metru godišnje, za održavanje drveća i grmova oko 50-70 grama godišnje, a za voće, ruže i rododendrone možete da dodate i 100 grama kombinovanog đubriva u obe doze.

Važno je da korenje drveća može da dopre do tih hranljivih materija u navedeno vreme. Ako želite da koristite organsko đubrivo, morate da dodate i vreme potrebno za razlaganje đubriva. [h=3]Inače,[/h] biljke u staklenoj bašti ili u kući sada se takođe nalaze u fazi rasta, te ne zaboravite da ih redovno đubrite sve do oktobra. Upotrebite odgovarajuću hranu za zelene biljke i za biljke koje cvetaju za koje treba više fosfora.