Član
- Učlanjen(a)
- 25.10.2009
- Poruka
- 3.279
Dr Google – sex edukator
U podučavanju ljubavne problematike, seksologije i muško-ženskih odnosa, nekada su primat imali tinejdžerski časopisi, drage savete i poneki priručnik koji bi se mogao nazvati stručnim. Međutim, danas je ulogu seks edukatora preuzeo internet, a Google je postao naš novi najbolji drug, na koga se možemo osloniti po pitanju svega.
Činjenica je da je Google postao odgovor na sva naša pitanja, jer se na njemu mogu pronaći svi odgovori na ista. Baš zato nam je i bilo zanimljivo sazanati koja su to najčešča pitanja koja Guglu postavljamo. Među onima koja počinju sa kako, najučestalije pitanje na govornom području balkanskih naroda i narodnosti je – kako smuvati devojku? Njega slede kako se ljubiti, kako se vodi ljubav i ostale varijacije na temu. Podatak da ova pitanja imaju i po 20 miliona upita, govori u prilog tvrdnji da adolescenti ovih dana sve što ih interesuje o seksu i ljubavi mogu naći vrlo lako. U neku ruku ovo je prednost, jer kao što se neki sećaju, časovi sex edukacije u osnovnoj i srednjoj školi i nisu imali nekog efekta, a razgovor sa roditeljima uvek je bio jedan od načina koji smo izbegavali uz pomiso – neka, rađe ću živeti u neznanju. Sa druge strane, postavlja se pitanje kvaliteta sadržaja koji se na internetu mogu naći, a odgovori na pitanja mladih mogu biti nejasni i nedovoljni. Na njih najčešće odgovaraju stručnjaci koji poseduju bogato životno iskustvo, dok stručnjaci čiji to jeste posao (nastavnici, roditelji, seksolozi) taj posao rađe prepuštaju internetu.
Profesor Stefano Pallanti, psihijatar i istraživač u sferama opsesivno-kompulzivnih poremećaja, upravo zbog opisanog stanja piše knjigu – na internetu.
U nedostatku moralnih referenci (jer pitanje „kako se vodi ljubav” nije samo tehničko već je i etičko i emocionalno), internet je postao novo oruđe za edukaciju. S druge strane, Google funkcioniše gotovo kao i ljudski mozak – na prvom mestu pretraga su seks i ljubav, što jasno odražava redosled naših prioriteta. No, činjenica da se ljudi obraćaju internetu za savet samo dokazuje odsustvo stvarnih sagovornika, a potvrđuje dominaciju onih virtuelnih – ističe profesor Pallanti.
Pallanti u tome vidi dva problema. Prvo, beg mladih u virtuelni svet u kom dolazi do negiranja vlastite individualnosti (postojim jer sam deo grupe; ili pak izmišljanje lažnog identiteta). Drugo, paradoks vezan za privatnost; mladi misle da im je ona zaštićena kad ustvari to uopšte nije.
Razgovor s osobama koje nemaju lice stvara utisak potpune anonimnosti, kaže profesor i dodaje da se radi samo o iluziji jer je pojedinac konstantno pod nadzorom i u mnogo slučajeva se može doći do njegovog identiteta.
Ipak, možda je upravo ta činjenica da ste samo delić jedne ogromne grupe, u kojoj se gubi svaki pojam intimnosti, ono što mlade privlači internetu. Neka pitanja mnogo je lakše postaviti nekome koga ne vidiš i ne poznaješ nego oči u oči. Jasno je da internet ne sme biti primarni savetnik za ozbiljne teme poput svih gore pobrojanih, ipak ge u odsustvu kvalitetnijih ne treba zanemarivati kao ravnopravan medij seksualnog obrazovanja. Samo ga treba iskoristiti na pravi način…
Izvor:Muški magazin
U podučavanju ljubavne problematike, seksologije i muško-ženskih odnosa, nekada su primat imali tinejdžerski časopisi, drage savete i poneki priručnik koji bi se mogao nazvati stručnim. Međutim, danas je ulogu seks edukatora preuzeo internet, a Google je postao naš novi najbolji drug, na koga se možemo osloniti po pitanju svega.
Činjenica je da je Google postao odgovor na sva naša pitanja, jer se na njemu mogu pronaći svi odgovori na ista. Baš zato nam je i bilo zanimljivo sazanati koja su to najčešča pitanja koja Guglu postavljamo. Među onima koja počinju sa kako, najučestalije pitanje na govornom području balkanskih naroda i narodnosti je – kako smuvati devojku? Njega slede kako se ljubiti, kako se vodi ljubav i ostale varijacije na temu. Podatak da ova pitanja imaju i po 20 miliona upita, govori u prilog tvrdnji da adolescenti ovih dana sve što ih interesuje o seksu i ljubavi mogu naći vrlo lako. U neku ruku ovo je prednost, jer kao što se neki sećaju, časovi sex edukacije u osnovnoj i srednjoj školi i nisu imali nekog efekta, a razgovor sa roditeljima uvek je bio jedan od načina koji smo izbegavali uz pomiso – neka, rađe ću živeti u neznanju. Sa druge strane, postavlja se pitanje kvaliteta sadržaja koji se na internetu mogu naći, a odgovori na pitanja mladih mogu biti nejasni i nedovoljni. Na njih najčešće odgovaraju stručnjaci koji poseduju bogato životno iskustvo, dok stručnjaci čiji to jeste posao (nastavnici, roditelji, seksolozi) taj posao rađe prepuštaju internetu.
Profesor Stefano Pallanti, psihijatar i istraživač u sferama opsesivno-kompulzivnih poremećaja, upravo zbog opisanog stanja piše knjigu – na internetu.
U nedostatku moralnih referenci (jer pitanje „kako se vodi ljubav” nije samo tehničko već je i etičko i emocionalno), internet je postao novo oruđe za edukaciju. S druge strane, Google funkcioniše gotovo kao i ljudski mozak – na prvom mestu pretraga su seks i ljubav, što jasno odražava redosled naših prioriteta. No, činjenica da se ljudi obraćaju internetu za savet samo dokazuje odsustvo stvarnih sagovornika, a potvrđuje dominaciju onih virtuelnih – ističe profesor Pallanti.
Pallanti u tome vidi dva problema. Prvo, beg mladih u virtuelni svet u kom dolazi do negiranja vlastite individualnosti (postojim jer sam deo grupe; ili pak izmišljanje lažnog identiteta). Drugo, paradoks vezan za privatnost; mladi misle da im je ona zaštićena kad ustvari to uopšte nije.
Razgovor s osobama koje nemaju lice stvara utisak potpune anonimnosti, kaže profesor i dodaje da se radi samo o iluziji jer je pojedinac konstantno pod nadzorom i u mnogo slučajeva se može doći do njegovog identiteta.
Ipak, možda je upravo ta činjenica da ste samo delić jedne ogromne grupe, u kojoj se gubi svaki pojam intimnosti, ono što mlade privlači internetu. Neka pitanja mnogo je lakše postaviti nekome koga ne vidiš i ne poznaješ nego oči u oči. Jasno je da internet ne sme biti primarni savetnik za ozbiljne teme poput svih gore pobrojanih, ipak ge u odsustvu kvalitetnijih ne treba zanemarivati kao ravnopravan medij seksualnog obrazovanja. Samo ga treba iskoristiti na pravi način…
Izvor:Muški magazin
snovne informacije kako smuvati devojku,kako se ljubi i vodi ljubav ni mi nismo hteli da nam prenesu roditelji kad smo bili mali..taj razgovor bi eskivirali i oni ali i mi.Uvek mi je bilo laske da za isto pitam drugaricu ili tetku ,komsinicu ili druga.Vremena su se promenila iza kompa mozes da se sakrijes i pitas i saznas vise informacija a da te niko ne prepozna a opet mislim da se niko nece istih slepo pridrzavati vec ce se kroz vreme i zivot sve to nekako oblikovati.Postedjeni su suvisnih podpitanja tipa a zasto me to pitas..zasto bi to tako mali voleo da znas..jer su deca sve mladja koja takva pitanja postavljaju a opet mozda je bolje da sa roditeljima o tome popricaju onda ne bi imali toliko tinejdzera koji u sexualne odnose stupaju vrlo rano,vec bi sacekali odredjeni stepen zrelosti za takav cin.