Dałe
- Učlanjen(a)
- 04.10.2011
- Poruka
- 3.295
Dobrilo Nenadić: Volim uspravne ljude
Izvor:Novosti
Nenadić o svom novom romanu “U senci crne smrti”: Dosta mi je onih stenjala i kukumuda koji se stalno na nešto žale. Koji mrze i sebe i svoj narod i koji ne nalaze da ovde bilo šta valja
ONI koji vole pikarske romane sa puno avantura neočekivanih događaja, intriga i preokreta, a čiji su protagonisti izuzetno živopisne ličnosti, nošene različitim ambicijama i strastima, naveliko će uživati u novom romanu Dobrila Nenadića “U senci crne smrti”, u izdanju beogradske “Prosvete”.
U najkraćem, glavni junak mladić zvani Zorzi (u stvari Đurđe) zatekao se na venecijanskom trgovačkom brodu “Karla” početkom 1510. godine. Posadu čine u svakom pogledu sumnjivi ljudi koji kriju svoju prošlost. Na putovanju, prepunom iskušenja i opasnosti kraj afričke obale, na brodu izbija kuga za to doba opaka i neizlečiva bolest.
Od “crne smrti” mnogi umiru a Zorzi u dobro skrivenom prsluku jednog od njih pronalazi dragulje i preko noći postaje bogat. Uspeva da se domogne kopna i stigne u živopisnu i raskalašnu Veneciju gde će, pod drugim imenom postati ugledni trgovac mesom. Osvojiće srce svoje davne ljubavi Đine, oženiće se, ali će kuga ponovo zapretiti...
- Mnogi su podsticaji za ovakvu priču. Na prvom mestu to je bio jedan članak u novinama o nekom američkom profesoru istorije koji je utvrdio da su Srbiju opustošile tri epidemije kuge u četrnaestom veku. Prva je bila 1348, koja je pokosila polovinu evropskog stanovništva, od koje se car Dušan sklonio u manastir Hilandar, druga se dogodila pre Maričke i treća pre Kosovske bitke.
Te epidemije su pomogle Turcima da pobede. Da sam znao za tu epidemiju kuge pred Kosovsku bitku, dodao bih važan motiv svom “Romanu o Obiliću”. Tu je zatim i priča o poslednjem srpskom despotu Stefanu Slepom Brankoviću, koga su dvojica katoličkih kraljeva ugarski Matija Korvin i bosanski Stjepan Tomašević oterali iz Smedereva 1459. godine da bi šest meseci kasnije predali Turcima tvrđavu i despotovinu bez borbe.
Izvor:Novosti
Nenadić o svom novom romanu “U senci crne smrti”: Dosta mi je onih stenjala i kukumuda koji se stalno na nešto žale. Koji mrze i sebe i svoj narod i koji ne nalaze da ovde bilo šta valja
ONI koji vole pikarske romane sa puno avantura neočekivanih događaja, intriga i preokreta, a čiji su protagonisti izuzetno živopisne ličnosti, nošene različitim ambicijama i strastima, naveliko će uživati u novom romanu Dobrila Nenadića “U senci crne smrti”, u izdanju beogradske “Prosvete”.
U najkraćem, glavni junak mladić zvani Zorzi (u stvari Đurđe) zatekao se na venecijanskom trgovačkom brodu “Karla” početkom 1510. godine. Posadu čine u svakom pogledu sumnjivi ljudi koji kriju svoju prošlost. Na putovanju, prepunom iskušenja i opasnosti kraj afričke obale, na brodu izbija kuga za to doba opaka i neizlečiva bolest.
Od “crne smrti” mnogi umiru a Zorzi u dobro skrivenom prsluku jednog od njih pronalazi dragulje i preko noći postaje bogat. Uspeva da se domogne kopna i stigne u živopisnu i raskalašnu Veneciju gde će, pod drugim imenom postati ugledni trgovac mesom. Osvojiće srce svoje davne ljubavi Đine, oženiće se, ali će kuga ponovo zapretiti...
- Mnogi su podsticaji za ovakvu priču. Na prvom mestu to je bio jedan članak u novinama o nekom američkom profesoru istorije koji je utvrdio da su Srbiju opustošile tri epidemije kuge u četrnaestom veku. Prva je bila 1348, koja je pokosila polovinu evropskog stanovništva, od koje se car Dušan sklonio u manastir Hilandar, druga se dogodila pre Maričke i treća pre Kosovske bitke.
Te epidemije su pomogle Turcima da pobede. Da sam znao za tu epidemiju kuge pred Kosovsku bitku, dodao bih važan motiv svom “Romanu o Obiliću”. Tu je zatim i priča o poslednjem srpskom despotu Stefanu Slepom Brankoviću, koga su dvojica katoličkih kraljeva ugarski Matija Korvin i bosanski Stjepan Tomašević oterali iz Smedereva 1459. godine da bi šest meseci kasnije predali Turcima tvrđavu i despotovinu bez borbe.