Signup Now
Da bi mogli da pišete na forumu, otvarate nove teme, kao i da vidite download
linkove morate prvo da se registrujete.

Ukoliko Vam nije jasan proces registracije, molimo vas da kliknete OVDE
Ako ste zaboravili lozinku, kliknite OVDE :)

Dobitnici Nobelove nagrade za književnost

Diskusija u 'Književnost' započeta od Andjela 7, 03.12.2010.

  1. Andjela 7

    Andjela 7

    Postova:
    2.792
    Zahvala:
    10
    Lokacija:
    Novi Sad
    Hronološki pregled dobitnika nagrada za književnost od 1945. godine.

    [​IMG]
    Ivo Andrić je Nobelovu nagradu dobio 1961. godine


    • 1945: Gabrijela Mistral (Gabriela), Čile
    • 1946: Herman Hese (Hermann Hesse), Švajcarka
    • 1947: Andre Žid (Gide), Francuska
    • 1948: T.S. Eliot, SAD
    • 1949: Vilijam Fokner (William Faulkner), SAD
    • 1950: Bertrand (Rasel) Russell, Velika Britanija
    • 1951: Par (Paar) Lagerkvist, Švedska
    • 1952: Fransoa Morijak (Francois Mauriac), Francuska
    • 1953: Vinston Čerčil (Winston Churchill), Velika Britanija
    • 1954: Ernest Hemingvej (Hemingway), SAD
    • 1955: Haldor Laksnes (Halldor Laxness), Island
    • 1956: Huan Ramon Himenez (Juan Jimenez), Španija
    • 1957: Alber Kami (Albert Camus), Francuska
    • 1958: Boris Pasternak, Rusija
    • 1959: Salvatore Kvazimodo (Quasimodo), Italija
    • 1960: Sen-Džon Pers (Saint-John Perse), Francuska
    • 1961: Ivo Andrić, Jugoslavija
    • 1962: Džon Štajnbek (John Steinbeck), SAD
    • 1963: Jorgos Seferis, Grčka
    • 1964: Žan-Pol Sartr (Jean-Paul Sartre), Francuka
    • 1965: Mihail Šolohov, Rusija
    • 1966: Šmuel i Neli Y. Agnon, Izrael
    • 1967: Migel (Miguel) A. Asturias, Gvatemala
    • 1968: Jasunari Kavabata, Japan
    • 1969: Semjuel Beket (Samuel Beckett), Irska
    • 1970: Aleksandar Solženjicin, Rusija
    • 1971: Pablo Neruda, Čile
    • 1972: Hajnrih Bel (Heinrich Boell), Nemačka
    • 1973: Patrik Vajt (Patrick White), Australija
    • 1974: Ajvind Džonson (Eyvind Johnson) i Hari (Harry) Martinson, Švedska
    • 1975: Eudjenio (Eugenio) Montale, Italija
    • 1976: Sol Belou (Saul Bellow), SAD
    • 1977: Visente Aleiksandre (Vicente Aleixandre), Španija
    • 1978: Isak Baševis (Isaac Bashevis) Singer, SAD
    • 1979: Odiseus Elitis, Grčka 1980: Česlav Miloš (Czeslaw Milosz), SAD
    • 1981: Elijas Kaneti (Elias Canetti), Velika Britanija
    • 1982: Gabrijel Garsija Markez (Gabriel Garcia Marquez), Kolumbija
    • 1983: Vilijam (William) Golding Velika Britanija
    • 1984: Jaroslav Sajfert (Seifert), Češka
    • 1985: Klod (Claude) Simon, Francuska
    • 1986: Vole Sojinka (Wole Soyinka), Nigerija
    • 1987: Josif Brodski, SAD
    • 1988: Nagib Mahfuz, Egipat
    • 1989: Kamilo Hoze Sela (Camilo Jose Cela), Španija
    • 1990: Octavio Paz, Meksiko
    • 1991: Nadin (Nadine) Gordimer, Južna Afrika
    • 1992: Derek Valkot (Walcott), Sveta Lucija
    • 1993: Toni Morison (Morrison), SAD
    • 1994: Kenzaburo Oe, Japan 1995: Šejmus Hini (Seamus Heaney), Irska
    • 1996: Vislava Šimborska (Wislawa Szymborska), Poljska
    • 1997: Dario Fo, Italija
    • 1998: Žoze (Jose) Saramago, Portugalija
    • 1999: Ginter Gras (Guenter Grass), Nemačka
    • 2000: Gao Singđan, Francuska
    • 2001: V. S. Najpol (Naipaul), Velika Britanija
    • 2002: Imre Kertes (Kertesz), Mađarska
    • 2003. Džon Maksvel Kuci (John Maxwell Coetzee), Južna Afrika
    • 2004: Elfride Jelinek, Austrija
    • 2005: Harold Pinter, Velika Britanija
    • 2006: Orhan Pamuk, Turska
    • 2007: Doris Lesing (Lessing), Velika Britanija
    • 2008: Žan Mari Gistav Le Klezio (Jean-Marie Gustave Le Clezio), Francuska
    • 2009: Herta Miler (Mueller), Nemačka
    • 2010: Mario Vargas Ljosa, Peru
    Izvor:Blic
     
    djaza se ovo sviđa.
  2. kris173

    kris173 Član

    Postova:
    44
    Zahvala:
    3
    Mala ispravka - preciznosti radi (i sa najboljim namerama) : Nobelovu nagradu za književnost 1966.god. dobili si izraelski književnik Samuel Josef Agnon i nemačka pesnikinja (sa jevrejskim korenima) Neli Saks. Pozdrav...
     
    djaza se ovo sviđa.
  3. djenadija

    djenadija Član

    Postova:
    136
    Zahvala:
    1
    Lokacija:
    Surcin
    Ninova nagrada za knjizevnost

    Dosadašnji dobitnici NIN-ove nagrade:

     
    djaza se ovo sviđa.
  4. kris173

    kris173 Član

    Postova:
    44
    Zahvala:
    3
    Dobitnici Nobelove nagrade za književnost do 1945.g.

    • 1901: Sili Pridom (Sully Prudhomme - Francuska)
    • 1902: Teodor Momsen (Theodor Mommsen - Nemačka)
    • 1903: Bjernstin Bjernson (Bjornstjerne Bjornson)
    • 1904: Frederik Mistral (Frederic Mistral - Francuska)
    • 1904: Hose Ečegaraj (Jose Echegaray - Španija)
    • 1905: Henrik Sjenkjevič (Henryk Sienkiewicz - Poljska)
    • 1906: Đosue Karduči (Giosue Carducci - Italija)
    • 1907: Radjard Kipling (Rudyard Kipling - Vel.Britanija)
    • 1908: Rudolf Ojken (Rudolf Eucken - Nemačka)
    • 1909: Selma Lagerlef (Selma Lagerlof - Švedska)
    • 1910: Paul Hajze (Paul Heyse - Nemačka)
    • 1911: Moris Meterlink (Maurice Maeterlinck - Belgija)
    • 1912: Gerhart Hauptman (Gerhart Hauptmann - Nemačka)
    • 1913: Rabindranat Tagore (Rabindranath Tagore - Indija)
    • 1914: nagrada nije dodeljena (iz razumljivih razloga)
    • 1915: Romen Rolan (Romain Rolland - Francuska)
    • 1916: Verner Fon Hajdenštam (Verner Von Heidenstam - Švajcarska)
    • 1917: Karl Gjelerup (Karl Gjellerup - Danska)
    • 1917: Henrik Pontopidan (Henrik Pontoppidan - Danska)
    • 1918: nagrada nije dodeljena
    • 1919: Karl Špiteler (Carl Spitteler - Švajcarska)
    • 1920: Knut Hamsun (Knut Hamsun - Norveška)
    • 1921: Anatol Frans (Anatole France - Francuska)
    • 1922: Hasinto Benavente (Jacinto Benavente - Španija)
    • 1923: Vilijam Batler Jejts (William Butler Yeats - Irska)
    • 1924: Vladislav Rejmont (Wladyslaw Reymont - Poljska)
    • 1925: Džordž Bernard Šo (George Bernard Shaw - Vel.Britanija)
    • 1926: Gracija Deleda (Grazia Deledda - Italija)
    • 1927: Anri Bergson (Henri Bergson - Francuska)
    • 1928: Sigrid Undset (Sigrid Undset - Norveška)
    • 1929: Tomas Man (Thomas Mann - Nemačka)
    • 1930: Sinkler Luis (Sinclair Lewis - SAD)
    • 1931: Erik Aksel Karlfelt (Erik Axel Karlfeldt - Švedska)
    • 1932: Džon Golsvordi (John Galsworthy - Vel.Britanija)
    • 1933: Ivan Bunjin (Ivan Bunin - SSSR)
    • 1934: Luiđi Pirandelo (Luigi Pirandelo - Italija)
    • 1935: nagrada nije dodeljena
    • 1936: Judžin O'Nil (Eugene O'Neill - SAD)
    • 1937: Rože Martin Di Gar (Roger Martin du Gard - Francuska)
    • 1938: Perl Bak (Pearl Buck - SAD)
    • 1939: Frans Emil Silanpe (Frans Eemil Sillanpaa - Finska)
    • 1940: nagrada nije dodeljena
    • 1941: nagrada nije dodeljena
    • 1942: nagrada nije dodeljena
    • 1943: nagrada nije dodeljena
    • 1944: Johanes V. Jensen (Johanes V. Jensen - Danska)
    :hi2:
     
  5. kris173

    kris173 Član

    Postova:
    44
    Zahvala:
    3
    Sili Pridom (Sully Prudhome, 1839 - 1907)



    Sili Pridom
    (Sully Prudhome), francuski književnik, pesnik, rođen je u Parizu 16.03.1869.godine. Studirao nauke, ali zbog očne bolesti nije mogao da nastavi karijeru. Prvo je radio u fabrici, a 1860.godine je počeo da studira prava. Pesničku karijeru započeo je prevodom prve knjige Lukrecijeve (Lucretius Carus: "De rerum natura"), da bi 1865.godine objavio svoju prvu zbirku poezije "Stance i poeme". Pesme u zbirci su inspirisane ljubavlju i pisane sentimentalnim stilom, kao i naredne dve zbirke "Trials" i "Solitudes" ("Samoća"). U "Stancama i poemama" objavljena je i njegova verovatno najpoznatija pesma "Razbijena vaza".

    U kasnijem stvaralaštvu postaje blizak parnasovskom pesničkom pokretu (depersonalizovan i hladan izraz; negovanje kulta forme nasuprot sadržini; težnja ka odvajanju umetnosti od socijalnih problema i politike; jedini cilj umetnosti je negovanje lepog - u poeziji postići savršenstvo stiha) predstavljajući poezijom filozofske koncepte u obrnutom smislu (ma šta to značilo - izvor Wikipedija). Pesme su mu misaone, uglađenog oblika i s obzirom da su nadahnute psihologijom i filozofijom ponekad se znaju činiti hladnim. Poznatija dela iz ovog perioda su mu "Pravda" (1878) i "Sreća" (1888).

    Član Francuske akademije postaje 1881.godine, da bi 1901. godine postao prvi dobitnik Nobelove nagrade za književnost. Preminuo je 07.09.1907.godine.



    Najvažnija dela :


    • Stance i poeme (poezija)
    • Trials (poezija)
    • Samoća (poezija)
    • Uzaludna nežnost (poezija)
    • Pravda (poezija)
    • Sreća (poezija)
    • Ogledi - soneti (poezija)
    • Italijanske crtice (poezija)
    • Ratni utisci (poezija)
    • Ustanak cveća (poezija)
    • Ideal (poezija)
    • Umetnost (poezija)
    • Veliki medved (poezija)
    • Zenit (poezija)
    • Površina (poezija)
    • Izraz u lepim veštinama (filozofski rad)
    • Pesnički testament (filozofski rad) , ............

    ((Izvori: - Prosvetina mala enciklopedija
    - Antologija "Sa francuskog Parnasa"
    - Wikipedija ))

    Što se prevođenja Pridomovih dela na srpski jezik tiče, uspeo sam da pronađem samo tri pesme objavljene u antologiji "S francuskoga Parnasa" (izdanje Srpke Književne Zadruge iz 1893.godine), i dve pesme u okviru "Antologije svjetske lirike" (izdanje Naprijed-Zagreb 1965.godine) od kojih je jedna objavljena i u prethodno navedenoj (ovde ću dati oba teksta jer verujem da će biti veoma interesantno uporediti prevode s obzirom na vremensku distancu koja ih razdvaja) :


    Danaide

    Noseći sve amforu, s rukom o bedru, hode.
    Teana, Amimona, Kalidja i Agava,
    robinje jednog posla, koji se ne svršava,
    trče s kladenca urni, koja ne prima vode.

    Oštri im peščar tišti njihovo rame belo,
    a ruka slaba klecka, teret sve teži biva:
    "U te se, grdo, voda u dan i u noć sliva,
    šta hoćeš s nama, bezdno, večite noći ždrelo?"

    Padoše, sa praznine, strah im na srce pade.
    Ali najmlađa pevnu, i manu teške jade,
    pa im povrati snagu, pa im povrati nadu.

    Takav je rad i sudba zabluda naših kletih,
    one padaju, al' klikne nada mlada:
    "Zar ne bi, sestre, mogle iznova započeti?"

    ("S francuskoga Parnasa", SKZ-1893
    prevod: Vladimir M. Jovanović)


    Ovde dole

    Ovde, dole, svi krinovi prestaju,
    i pesmama tičjim ima prepreka;
    a ja tražim ona leta, što traju
    do veka.

    Ovde, dole, rujne usne bleđaju,
    ne ostaje lepe boje od leka;
    a ja tražim, koje stalno ostaju
    do veka.

    Ovde, dole, ljudi suze levaju,
    sa ljubavi i poznanstva daleka;
    a ja želim udruženja, što traju
    do veka.

    ("S francuskoga Parnasa", SKZ-1893
    prevod: Vladimir M. Jovanović)


    Razbijena vaza

    Ove vaze, ovog suda od stakla,
    gde umire uvenula vrbena,
    lepeza se samo malo dotakla,
    pa je odmah u komade slomljena.

    Al' trošenje postepeno, lagano,
    griskalo je celi kristal po malo,
    iako je, spolja, bilo neznano,
    iako je nevidljivo ostalo.

    Od vode je sve kap po kap slazilo,
    te se cveću sok morao gubiti,
    ali to se tek docnije spazilo -
    ne dirajte, morala se razbiti !

    Tako biva i sa srcem, kad voli,
    podgriza se, vređa, tišti i gine,
    i najzad se samo sobom prepoli,
    sa ljubavi svoje cvetak ugine.

    Uvek mirno pred ljudima, spram oka,
    al' ga s tiha skroz prožima bol svega.
    Rana mu je nežna, teška, duboka:
    slomljeno je, ne dirajte u njega !

    ("S francuskoga Parnasa", SKZ-1893
    prevod: Vladimir M. Jovanović)


    Razbijena vaza

    Tu vazu gdje verbena vene
    lepezom razbi nježna ruka;
    lak udar darnu krhke stijene,
    i prsnu gotovo bez zvuka.

    Al' pukotina fina nače
    glatkoću čudesna kristala,
    i sad iz dana u dan jače
    u staklo dubi brazda mala.

    Sad sahne cvijet suda prazna,
    jer vode nestade iz njega;
    al' nitko za to još ne sazna -
    on slomljen je - ne dirajte ga.

    Baš tako ruka draga, znana,
    tek dirnuv srce smrt mu zada,
    jer nanesena raste rana,
    cvijet ljubavi se suši tada.

    Od nedraga skriveno svijeta
    osluškuje plač rane svoje,
    što mala al' duboka cvjeta;
    ne dirajte ga - slomljeno je.

    ("Antologija svjetske lirike",
    Naprijed - Zagreb , 1965
    prevod: Vladimir Gerić)

    (Toliko o prevođenju poezije ! Pa izaberite po ukusu i volji.)

    Oči

    Plave il' crne, sve drage, sve lijepe,
    bezbrojne oči gledahu zoru;
    sad već u grobu davno su slijepe,
    a sunce se diže i tone u moru.

    Ljepše od dana, te noći bajne
    opiše čarom oči bez broja;
    zvjezdice trepte, uvijek još sjajne,
    oči su svjetla izgubila svoja.

    Zar da im pogled zauvijek zgasnu ?
    Ne, ne, mi tajne ne znamo ove;
    istinu one gledaju krasnu,
    i vide što se nevidljivim zove.

    Kao što zvjezdica u vasionu
    odlazi: tu je, al' nam se krije -
    i zjenice nekud u neznano tonu,
    al' da su mrtve, to istina nije.

    Plave il' crne, sve drage, sve lijepe,
    ne ginu oči ko zrake u moru;
    ne, oči nisu u grobu slijepe -
    vječitu tamo gledaju zoru.

    ("Antologija svjetske lirike",
    Naprijed - Zagreb , 1965
    prevod: Slavko Ježić)

    I tako Vam prekucah kompletnu bibliografiju Sili Prudoma na srpskom/srpskohrvatskom (bar onu koju sam ja uspeo da pronađem i posedujem). Bilo bi mi veoma drago da je neko dopuni jer bi to značilo i veoma vrednu dopuno moje sopstvene biblioteke. Unapred zahvaljujem i nazdravljam u to ime. Pozdrav do Teodora Momsena.

    :hi2:

    (Možda bi bilo interesantno ovde dodati poprilično uvreženo mišljenje da se Švedska akademija već pri prvoj dodeli nagrade za književnost "saplela" o sopstvenu objektivnost i izneverila želje Alfreda Nobela da se pri dodeli nagrade ne smeju uzimati u obzir političke prilike i nacionalnost kandidata već, samo vrednost njegovog dela. Naime, opšte očekivano je bilo da će prvi dobitnik nagrade biti Lav N. Tolstoj, ali nagradu je dobio Sili Pridom, koji ni u Francuskoj nije bio toliko slavan i koji se i sam, najblaže rečeno, zaprepastio kada je saznao da je on prvi dobitnik Nobelove nagrade.)
     

    Dodate datoteke:

    Poslednja izmena: 10.12.2010
    djasen3 se ovo sviđa.

Preporučite stranicu