Crysis kec (u narodu popularna “Kriza”) ostaće upamćen kao benchmark za entuzijaste, hardcore silovatelj nevinih konfiguracija. Retko ko je imao čast da ovaj naslov ne štuca bar malo na njegovoj mašini, ali se svako ko je uspeo da igra Krizu sa maksimalnim podešavanjima (a da framerate bude bar 30) uverio da Crytek nije briljirao samo kada se o grafici radi. Crysis je, sem što je izgledao odlično, bio i odličan shooter.
Crysis 2 ostaće upamćen kao još bolji naslov. Pre svega ova igra je šamar u lice razvojnim timovima koji se besumučnu utrkuju u kloniranju hodnik pucačina, kakva je i sam Call of Duty. Na sreću, naslovi poput Bulletstorm, Rage, Crysis 2 i Bioshock Infinite izgleda da predstavljaju svetlo na kraju dosadnog linearnog tunela za koji je CoD zaslužan.
Naravno, i Crysis 2 je linearan naslov, ali kada se njegove mape uporede sa “hodnicima” tipične pucačine današnjice, onda govorimo o velikoj slobodi. Svaka arena ove pucačine dizajnirana je sa različitim gameplay stilovima na umu. Crysis 2 od igrača neće tražiti da ubije nožem protivnika kada je razvojni tim želeo, jer i manje skriptovane igre mogu biti cool: u stvari, one su još bolje.
Oko nano odela se, kao i do sada, vrti celokupan gameplay. Sistem sposobnosti ovoga puta je prilagođen konzolama, ali su time i PC igrači profitirali još zanimljivijom mehanikom. Sem povećane izdrživosti, nevidljivosti i brzine, prisutan je i termalni vizir, koji otkriva sva živa bića u okruženju. Ubijanjem vanzemaljskim protivnika skuplja se “nano catalyst”, resurs koji se koristi za otključavanje sposobnosti poput vidljive linije projektila, ublaženog pada, tihog trčanja i sl. Nadogradnje se prenose u novu igru, čime je vrednost ponovnog igranja dodatno uvećana.
Zanimljiv je i taktički pogled, koji otkriva ključne lokacije na mapi. Njegovo korišćenje se preporučuje svaki put kada se ulazi u novu, nepoznatu zonu. Ovaj pogled otkriva lokacije sa municijom, ali i omogućava da se obeleže protivnici, kako bi njihove lokacije bile vidljive čak i kada ne postoji optička vidljivost zbog prepreka. Na ovaj način se otkrivaju i taktičke mogućnosti, koje se obično odnose na najoptimalnije putanje za stelt pristup, zaobilaženje protivnika do najpogodnije lokacije i sl.
Upravo se na taj način najbolje vidi da je Crytek imao želju da igračima pruži otvoreno iskustvo, gde oni neće biti sputavani skriptovanim sekvencama. Zato prostora kreativnost, u ograničenom smislu, ima. Šteta je što AI protivnika nije bolji. Na momente oni zaista izgledaju kao da funkcionišu kao tim, ali se vremenom uočavaju brojne nelogičnosti. Na sreću, igra bar ne pati od monotonosti: postoji nekoliko vrsti protivnika, a neki od njih su sposobni da prime dosta štete, što pruža određeni izazov već od srednjeg nivoa težine.
Prva dva-tri sata igre možda ne deluju dovoljno impresivno, ali pravi “Majkl-Bejovski” spektakl kreće negde od druge trećine kampanje. Crysis 2 možda ne pomera granice hardvera kao nekada, ali je Crytek-ov novi engine prava školica za Unreal 3. Ovaj razvojni tim zaista je izvukao maksimum iz trenutnih mogućnosti konzola, a balans optimizovanosti i kvaliteta grafike je za svaku pohvalu. Velika je šteta što je podrška za DirectX 11 izostala. ali i bez nje Crysis 2 i njegova vojno-genetska invazija vanzemaljaca izgledaju zaista fantastično. Čitajte o dodatnim single-player utiscima u tekstu Crysis 2: Prvi utisci.
Multiplayer je, takođe, veoma zanimljiv. Crytek je presadio i modifikovao trendove koje krase online segmente današnjih pucačina (napredak, otključavanje mogućnosti i oružija...), ali je iskustvo drugačije i atraktivnije zahvaljujući SF elementu. Doduše, ko se ljuti kada gubi (ili kada gine zbog snajpera) nikako neće pozdraviti mogućnost apsolutne (doduše kratkotrajne) nevidljivosti. Detaljnije u tekstu Crysis 2 multiplayer utisci.
Ova veoma zrela pucačina razbila je monotonost hodnik šutera današnjice. Solidan multiplayer i odlična solo kampanja čine ga sjajnim osveženjem za svakog ko više ne može da smisle američke i engleske specijalce koji spasavaju svet od drugog svetskog rata do bliske budućnosti. Još važnije, Crytek je dokazao da kreativnost nije nestala iz sveta igara, a odluka da se iz urbane presele u tropsku džunglu donela je samo boljitak.
IZVOR:GAMEINFUSION.NET
Crysis 2 ostaće upamćen kao još bolji naslov. Pre svega ova igra je šamar u lice razvojnim timovima koji se besumučnu utrkuju u kloniranju hodnik pucačina, kakva je i sam Call of Duty. Na sreću, naslovi poput Bulletstorm, Rage, Crysis 2 i Bioshock Infinite izgleda da predstavljaju svetlo na kraju dosadnog linearnog tunela za koji je CoD zaslužan.
Naravno, i Crysis 2 je linearan naslov, ali kada se njegove mape uporede sa “hodnicima” tipične pucačine današnjice, onda govorimo o velikoj slobodi. Svaka arena ove pucačine dizajnirana je sa različitim gameplay stilovima na umu. Crysis 2 od igrača neće tražiti da ubije nožem protivnika kada je razvojni tim želeo, jer i manje skriptovane igre mogu biti cool: u stvari, one su još bolje.
Oko nano odela se, kao i do sada, vrti celokupan gameplay. Sistem sposobnosti ovoga puta je prilagođen konzolama, ali su time i PC igrači profitirali još zanimljivijom mehanikom. Sem povećane izdrživosti, nevidljivosti i brzine, prisutan je i termalni vizir, koji otkriva sva živa bića u okruženju. Ubijanjem vanzemaljskim protivnika skuplja se “nano catalyst”, resurs koji se koristi za otključavanje sposobnosti poput vidljive linije projektila, ublaženog pada, tihog trčanja i sl. Nadogradnje se prenose u novu igru, čime je vrednost ponovnog igranja dodatno uvećana.
Zanimljiv je i taktički pogled, koji otkriva ključne lokacije na mapi. Njegovo korišćenje se preporučuje svaki put kada se ulazi u novu, nepoznatu zonu. Ovaj pogled otkriva lokacije sa municijom, ali i omogućava da se obeleže protivnici, kako bi njihove lokacije bile vidljive čak i kada ne postoji optička vidljivost zbog prepreka. Na ovaj način se otkrivaju i taktičke mogućnosti, koje se obično odnose na najoptimalnije putanje za stelt pristup, zaobilaženje protivnika do najpogodnije lokacije i sl.
Upravo se na taj način najbolje vidi da je Crytek imao želju da igračima pruži otvoreno iskustvo, gde oni neće biti sputavani skriptovanim sekvencama. Zato prostora kreativnost, u ograničenom smislu, ima. Šteta je što AI protivnika nije bolji. Na momente oni zaista izgledaju kao da funkcionišu kao tim, ali se vremenom uočavaju brojne nelogičnosti. Na sreću, igra bar ne pati od monotonosti: postoji nekoliko vrsti protivnika, a neki od njih su sposobni da prime dosta štete, što pruža određeni izazov već od srednjeg nivoa težine.
Prva dva-tri sata igre možda ne deluju dovoljno impresivno, ali pravi “Majkl-Bejovski” spektakl kreće negde od druge trećine kampanje. Crysis 2 možda ne pomera granice hardvera kao nekada, ali je Crytek-ov novi engine prava školica za Unreal 3. Ovaj razvojni tim zaista je izvukao maksimum iz trenutnih mogućnosti konzola, a balans optimizovanosti i kvaliteta grafike je za svaku pohvalu. Velika je šteta što je podrška za DirectX 11 izostala. ali i bez nje Crysis 2 i njegova vojno-genetska invazija vanzemaljaca izgledaju zaista fantastično. Čitajte o dodatnim single-player utiscima u tekstu Crysis 2: Prvi utisci.
Multiplayer je, takođe, veoma zanimljiv. Crytek je presadio i modifikovao trendove koje krase online segmente današnjih pucačina (napredak, otključavanje mogućnosti i oružija...), ali je iskustvo drugačije i atraktivnije zahvaljujući SF elementu. Doduše, ko se ljuti kada gubi (ili kada gine zbog snajpera) nikako neće pozdraviti mogućnost apsolutne (doduše kratkotrajne) nevidljivosti. Detaljnije u tekstu Crysis 2 multiplayer utisci.
Ova veoma zrela pucačina razbila je monotonost hodnik šutera današnjice. Solidan multiplayer i odlična solo kampanja čine ga sjajnim osveženjem za svakog ko više ne može da smisle američke i engleske specijalce koji spasavaju svet od drugog svetskog rata do bliske budućnosti. Još važnije, Crytek je dokazao da kreativnost nije nestala iz sveta igara, a odluka da se iz urbane presele u tropsku džunglu donela je samo boljitak.
IZVOR:GAMEINFUSION.NET
Poslednja izmena: