Crvena i Crna Ribizla

[Nostradamus]

[h=1]Crvena i Crna Ribizla[/h]
Sočna ribizla je bogata vitaminom C, pomaže u lečenju raznih infekcija, bubrežnih tegoba, pospešuje rad creva i podstiče izkučivanje štetnih materija iz krvi. Ribizla je veoma rasprostranjeno voće koje se jede sveže, koristi u kulinarstvu za spremanje džemova, pekmeza i soka, a poznato je i po svojim lekovitim svojstvima. Uspeva na mestima koja su izložena suncu i dobroj ventilaciji, ali neophodna joj je i vlaga.
[h=2]Crvena ribizla - Ribes rubrum[/h]

Crvena ribizlaCrvena ribizla grmovita je biljka koja dostiže visinu od jednog do dva metra, u zavisnosti od kvaliteta zemljišta i položaja staništa. Plodovi ribizle imaju izrzitu crvenu boju, a veličina bobice kreće se od pet do sedam milimetara u prečniku. Bobice imaju kiselkasto sladak osvežavajući ukus, izuzetno su sočne i to je najlekovitiji deo biljke.
[h=3]Lekovito dejstvo crvene ribizle[/h] Bobice crvene ribizle jačaju apetit i podstiču lučenje žlezda slinovnica... U narodnoj medicini crvena ribizla poznata je kao voće koje otvora apetit, jača organizam i čisti ga od nagomilanih štetnih materija (posebno mokraćne kiseline). Zbog obilja svežih vlakana u semenkama svežih bobica crvene ribizle pospešuju rad creva, a zahvaljujući drugim lekovitim sastojcima ubrzavaju oporavak posle hiruške intervencije.

 

[Nostradamus]

[h=2]Crna ribizla - Ribes nigrum[/h]

Crna ribizlaCrna ribizla veoma nalikuje na crvenu, samo što njeni listovi sa donje strane imaju uljne žlezde. Cvetovi su joj žučkasto-zeleni, a po rubovima crveno-smeđi dok su bobice u početku takođe crvenosmeđe boje, a kada sazreju postaju crvenije i tamnije.
[h=3]Lekovizo dejstvo crne ribizle[/h] Visok sadržaj vitamina C, crna ribizla sprečava i leči teške infekcije, a pre svega upalu pluća. Plodovi i sok ove biljke veoma su korisni u slučaju bubrežnih bolesti, grčeva i bolova probavnih organa. Preporučuje se za jačanje i čišćenje krvi. Čaj od crne ribizle povoljno utiče na rad bubrega i ublažava tegobe izazvane reumom i gihtom. Plod ribizle i njegove prerađevine potpomažu normalizaciji i stabilizaciji krvnog pritiska, posebno se preporučuje osobama koje su sklone anemiji. Utvrđeno je da sok crne ribizle pomaže u slučaju krvarenja iz desni i proširenih vena i pozitivno utiče na povećanje koncentracije i pamčenje.
[h=2]Recepti[/h] [h=3]Čaj od lista ribizle[/h] Čaj od listova crne ribizle preporučuje se u slučaju vodene bolesti, bolnog mokrenja, proliva, kolika, migrena, upornog kašlja i kao preventivno sredstvo protiv stvaranja peska u mokraćnoj bešici.
Dva prstohvata isitnjenih listova crne ribizle izručiti u dva decilitra vode, procediti i piti.

 

[Nostradamus]

RIBIZLA CRNA - Ribes nigrum

[TABLE="width: 250, align: left"]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Crna ribizla je posle kupine najmlađa vocna vrsta u našim proizvodnim zasadima. Po proizvodnji ribizle naša zemlja je medu poslednjim zemljama u Evopi i svetu.Ona ne zadovoljava ni domace potrebe. Pre više od 30 godina na prostorima bivše Jugoslavije proizvodnja ribizle, uglavnom crne i crvene, dostizala je nekoliko hiljada tona sa više stotina hektara površina. Najveci deo korišcen je za preradu u domacoj prehrambenoj industriji (sokovi, marmelade, džemovi) i delom za izvoz.

Danas, nažalost, proizvodnja gotovo i da ne postoji i statistika je cak i ne beleži. Kod nas formiran je uži centar za gajenje ribizle kao što je Kopaonik-Željin .Za razliku od naseg regiona u svetu zastupljenost crne ribizle je velika:

- Velika Britanija ima pod crnom ribizlom 6.500 ha sa prosecnom godišnjom proizvodnjom od 32.000 t.
- Nemačka ima oko 4.500 ha i prosečnu proizvodnju od 15.000t.
- Francuska ima oko 1.600 ha i prosečnu proizvodnju od 7.600 t
- Italija ima 7.230 ha prosečna godišnja proizvodnja od 45.580t.

Domaća i svetska tržišta su otvorena za sorte i kvalitetne plodove i preradjevine od crne ribizle, onda jasno proizilazi da je ova vocna kultura veoma perspektivna.

Biljka crne ribizle nalik je crvenoj ribizli. Razlika je u tome što listovi cme ribizle s donje strane imaju uljne žlezde. Kod crne ribizle cvetovi su žuckasto-zeleni, a po rubovima smedje--crveni. Bobice su u pocetku crveno-smedje, a kad sazru postaju kao kod crvene ribizle.

Plod ribizle koristi se za jelo u svežem stanju, pored toga služe za spravljanje raznih preradjevina: sokova, džemova, želea, marmelada, sirupa, u konditorskoj industriji kao dodaci u spravljanju bombona, cokolada, kremova, pudinga i dr.

Plod crne ribizle ima veliku hranljivu, terapeutsku i tehnološku vrednost a narocito je bogat u sadržaju vitamina C (do 200 mg%) i antocijanina. Odlikuje se specificnim mirisom. Sadrži dosta šecera, belancevina mineralnih supstanci i tanina.

S obzirom na kolicinu C vitamina, plod crne ribizle sprecava infekcije, a pre svega upalu pluca. Plodovi i sok jako su korisni kod bubrežnih bolesti i grcevitih bolova probavnih organa. Preporucuje se za jacanje i cišcenje krvi. Listovi pokrecu rad bubrega i deluju korisno kod svih pojava reumaticnih bolesti.

Caj od listova cmoga ribiza preporucuje se kod bolnog mokrenja, migrena, grcevitog kašlja, preventivno sredstvo protiv stvaranja peska i bolesti mokracnog mehura..

U farmaceutskoj industriji se koriste i plod i list ribizle, posebno crne. Plod ribizle i njegove preradevine potpomažu normalizaciji i stabilizovanju krvnog pritiska, posebno je preporucljiv za osobe koje imaju visok pritisak, zatim u popravci krvne slike posebno kod malokrvnosti. Utvrdeno je da sok crne ribizle pomaže pri lecenju krvarenja desni i proširenih vena i da pozitivno utice na povecanje nivoa koncentracije potrebne kod mnogih zanimanja i pri ucenju.On takode blagotvorno deluje na žene u toku graviditeta i laktacije. U svakom slucaju preporuka je da se plodovi ribizle što više koriste u svakodnevnoj ishrani.

Po proizvodnji ribizle naša zemlja je medu poslednjim zemljama u Evopi i svetu.Ona ne zadovoljava ni domace potrebe. Pre više od 30 godina na prostorima bivše Jugoslavije proizvodnja ribizle, uglavnom crne i crvene, dostizala je nekoliko hiljada tona sa više stotina hektara površina. Najveci deo korišcen je za preradu u domacoj prehrambenoj industriji (sokovi, marmelade, džemovi) i delom za izvoz.

U meduvremenu stvoreno je mnogo kvalitetnih sorti koje dobro podnose nepovoljne uslove gajenja i znatno vecih prinosa (iznad 20 t/ha). U svetu je znatno porasla potražnja obojenog voca kao znacajnog izvora zaštitnih materija neophodnih za coveciji organizam a medu njima je vodeca crna ribizla. Sve više je razloga za njeno ponovno uvodenje u proizvodnju.

Podizanje zasada crne ribizle zahteva manja ulaganja nego druge jagodaste vocne vrste (nema naslona i manje sadnog materijala po hektaru) i apsolutno je bez uvoznih komponenti. Brz obrt uloženih sredstava i siguran plasman dodatna su motivacija za vracanje ovoj vrsti.

Crna ribizla (a i druge dve) najbolje uspeva i rada u humidnim planinskim podrucjima nadmorske visine od 600 do 800 m koja se odlikuju prohladnim letom, velikom kolicinom padavina i visokom prirodnom vlažnošcu vazduha. Uz to biljke treba da su dobro osvetljene i zašticene od jakih vetrova. Ribizla ne podnosi jaku insolaciju ali ni zasenu, jer tada osnovne grane ogoljevaju i pogoršava se kvalitet plodova, a krajnji ishod je njen kraci životni vek.

Ribizla dobro podnosi niske zimske temperature, narocito crna u toku dubokog zimskog odmora cak i do – 30°C. Cvetovi vodecih sorti ribizle mogu da izdrže temperature vazduha i do – 6°C bez oštecenja što je dobro u slucajevima kada eventualno dode do takvih pojava .

Eksploatacioni period ribizle je 20 i više godina odnosno ona ostaje na jednom mestu i više od tog perioda. Zbog toga treba valjano pripremiti zemljište za sadnju ribizle jer od toga zavisi dugovecnost i produktivnost zasada. S obzirom na dubinu prostiranja korena ribizle duboko oranje ili rigolovanje izvesti do dubine od 35 – 40 cm niz nagib. Ako je nagib veliki i prelazo 5°, oranje obaviti ukoso tako da ne bude zadržavanja vode a da se istovremeno postigne njeno lagano oticanje bez erozije.

Sadnja se može obavljati u jesen od otpadanja lišca pa do kretanja vegetacije u prolece. U principu daleko je bolja jesenja sadnja s obzirom na rano kretanje vegetacije ove vocke. Za sadnju kopaju rupe dimenzija 40 x 40 cm.

Pre sadnje treba izvršiti pripremu sadnice tako što se ona pregleda, sa nje odstrane polomljene i oštecene žile i ošteceni nadzemni delovi. Zatim se žile skracuju na dužinu 10 do 15 cm a ako su krace samo im se obnovi rez. Sadnica se stavlja u neposredno pre sadnje otvorene rupe, nekoliko cm (3 do 5) dublje nego što je bila u rasadniku, zatim se prodrma da zemlja zade oko žila i lagano nagazi. Potom se vrati ostatak zemlje i oko sadnice napravi ravnina oblika cinije za zadržavanje vode. Nastojati da sadnica stoji uspravno.

Po završenoj sadnji dodati oko svake sadnice po 100 do 120 g (jedna šaka) kompleksnog mineralnog dubriva NPK 10:12:26 ili 8:16:24.

Pri prolećnoj sadnji obavezno je zalivanje sa 3 do 5 l vode po sadnici.

Posle dubokog oranja (tokom prve polovine septembra) zemljište treba da odleži oko mesec dana da ispuca i da se usitni. Zatim se pristupa njegovoj daljoj pripremi koja se sastoji u iznošenju i rasturanju stajnjaka i njegovom zaoravanju, odnosno mešanju sa zemljom putem frezerovanja. Na osnovu stanja humusa u zemljištu potrebna kolicina je 30 do 50 t/ha dobro zgorelog ovcijeg ili govedjeg stajnjaka. U isto vreme treba dodati i sredstva za kalcifikaciju ako je zemljište kiselo.

Kultiviranje ili frezerovanje kombinovano sa setvo spremacem za završnu finu obradu zemljišta izvodi se neposredno pred samu sadnju bilo u jesen ili u prolece.

Ribizla ima nežne i osetljive plodove koji posle berbe nemaju sposobnost da naknadno dozrevaju. Zbog toga se mora pravilno odrediti momenat berbe a to je kad su plodovi zreli ali ne i prezreli.

Vecina sorti ribizle sazreva ujednaceno pa se berba može obavljati jednokratno a najviše u dva navrata.

Jedan radnik može da nabere 4 do 6 kg plodova na sat odnosno 40 do 60 kg za desetocasovno radno vreme. Od 60 – 70% procenata ukupne berbe ribizle obavlja se ručno. U mnogim oblastima gajenja crne ribizle prihvaćena je mehanizovana berba, kako bi se smanjila potreba za ručnom berbom. Savremene mašine za berbu funkcionišu tako što se kreću niz red i otresaju bobice na prenosnu traku. Berbu ne treba obavljati u jutarnjim casovima ako ima rose niti po velikim vrucinama u podnevnim satima.

Autor: Snežana Đaković

 

[Nostradamus]

Ako razmisljate o gajenju ribizle…
SIGURAN PLASMAN I CRVENE I CRNE Pre 30 godina, na prostorima bivse Jugoslavije, proizvodnja ribizle, uglavnom crne i crvene, dostizala je nekoliko hiljada tona sa vise stotina hektara povrsine. Danas, nazalost, proizvodnja u SCG, gotovo i da ne postoji i daleko zaostaje za malinom, jagodom i kupinom. Ribizlu retko ko gaji u vecim zasadima. Vec se moze videti tu i tamo na okucnicama zemljoradnika i vikendica, mada se lako razmnozava i jednostavno gaji. Posle vise decenija stagniranja interes stranih kupaca za plodove ribizle raste, sto daje nadu za znacajnije sirenje ribizle. Podizanje zasada zahteva manja ulaganja od ostalih jagodastih vocaka. Brz je obrt ulozenih sredstava i siguran plasman, i neka vam to bude motivacija za vracanje ovoj vrsti. Ako pak ne raspolazete vecom proizvodnom povrsinom, ribizla moze da bude izuzetno koristan ukras vase okucnice. Ribizla najbolje uspeva i radja u krajevima sa prohladnim letom, velikom kolicinom padavina i visokom vlaznoscu vazduha, pod uslovom da je dobro osvetljena i zasticena od vetrova, na nadmorskoj visini od 600 do 800 metara. Ribizla je biljka sunca, ne podnosi zasenu i gaji se u cistoj kulturi. Ribizla, a narocito crna, podnosi temperaturu i do -33 stepenai C. Zato se i gaji u severnijim krajevima. Cvetovi nekih sorti ribizle mogu bez ostecenja da izdrze temperature i do -5°C. Ribizla cveta od sredine aprila do prvih dana maja, crna veta na temperaturi od 12 stepeni C, sto nije povoljno za let pcela kao oprasivaca. Cvetovi su skupljeni u grozdice, razlicite duzine, sto zavisi od sorte. U njima ima dosta nektara pa ih pcele rado posecuju. Ribizla je osetljiva na velike vrucine i susu, posebno crna ribizla, pa moze da dodje do prevremenog opadanja lisca. Pogodne su srednje letnje temperature od 17-18°C. Ribizli je potrebno vise vode nego malini. Najbolje uspeva u krajevima gde godisnje padne 800 mm vodenog taloga. Jaki vetrovi isusuju zig tucka i otezavaju oplodjenje. Ribizli pogoduju duboka, srednje teska, strukturna, umereno vlazna zemljista ph-vrednosti 5,5-7,0 - bogata humusom. Kiselija zemljista povoljnija su za gajenje. Ne podnosi suvise jaka, peskovita, teska, nepropustljiva zemljista, alkalna i vrlo kisela. Ribizli odgovaraju tereni sa blagim nagibom, jer tu nema spiranja zemljista a hladan vazduh i visak vode (ako ga ima) oticu u nize delove. Pre podizanja zasada treba uraditi hemijsko pedoloske analize zemljista. Treba izbegavati dubodoline i mikrodepresije, gde nema vazdusne drenaze, jer zadrzavanje hladnog vazduha nanosi stete biljci u prolece, kada izmrzavaju cvetovi i mladi tek zametnuti plodovi. Pre sadnje – priprema Ribizla u zasadu ostane 15 i vise godina, i dosta gusto se sadi. Zato pripremi zemljista treba posvetiti punu paznju. Ako je ono zapusteno i zakorovljeno, u toku leta treba unistiti korove. Duboko oranje ili rigolovanje izvodi se na dubini od 35 do 40 cm. Ako je nagib veci i prelazi 5° ore se ukoso, da bi voda lagano oticala bez nosenja zemljista. Posle dubokog oranja (tokom prve polovine septembra) zemljiste treba da odlezi oko mesec dana, a zatim da se usitni. Sledi rasturanje i zaoravanje stajnjaka. Treba dodati i sredstvo za kalcifikaciju ako je zemljiste kiselo. Sadni materijal treba da je zdrav a sadnica da ima jedan do tri letorasta duzine 20 do 30 cm, debljine najmanje 10 mm i sa 3-5 zila duzine 15 do 25 cm. Ribizla se gaji po sistemu zbunova (kvadratni ili pravougani) ili zive ograde. Kod kvadratnog, u zavisnosti od bujnosti sorte, plodnosti zemljista i nacina obrade, rastojanje se krece od 2x2 do 3x3 metra. Kod pravougaonog rastojanje izmedju redova je 2,5 do 3 m a u redu 1,5 do 2 metra. Kod zive ograde razmak izmedju redova je 2,5 do 3m a u redu 1 metar.

 

[Nostradamus]

Ribizla se moze saditi u jesen, posle opadanja lisca, pa do kretanja vegetacije u prolece. Ipak, rana jesenja sadnja je najbolja, jer je u prolece prijem losiji, a razvoj sadnica slabiji. Medjutim, ako niste u mogucnosti da postujete jesenji rok, prolecnu sadnju obavite sto ranije-krajem februara i pocetkom marta. Pri sadnji ribizle po bastama i okucnicama razmak je najvise 1,5 do 2 m izmedju redova, a 1 do 1,2 m u redu. Za sadnju se kopaju rupe 40x40 cm. Pre sadnje sadnice se pregledaju, odstranjuju se ostecene i polomljene zile i osteceni nadzemni delovi. Zatim se zile skracuju na 10 do 15 cm. Tehnika sadnje se ne razlikuje od drugih vocaka, jedino sto je dublja za 4-5 cm, a na laksim, propustljivim zemljistima za 7-8 centimetara nego sto su sadnice bile u prporistu. Nega zasada: Pravilnom negom moze se uticati na brzi porast, veci prinos i duzi vek zasada ribizle. Cim se zavrsi vegetacija obavlja se osnovna obrada zemljista i to na manjim povrsinama asovom, a na vecim masinski. U toku vegetacije potrebna je plitka obrada ili prasenje. Prvo prasenje je rano u prolece na dubini od 8-10 cm duz redova. Drugo se obavlja po zavrsetku cvetanja, na dubini od 5-6 cm, a trece posle berbe, na dubini 8-10 cm da bi se popravilo ugazeno zemljiste. Poslednje prasenje, sredinom avgusta i to plitko, na 5-6 cm, ima za cilj da unisti korov i razbije pokoricu. Ribizlu treba redovno djubriti organskim i mineralnim djubrivima. U toku vegetacije u prvoj godini potrebno je rasturiti oko 200 kg amonijum sulfata, a u drugoj na 250-300 kg/ha. U trecoj i u narednim godinama u jesen se djubri kompleksnim djubrivima-NPK 7:14:21. Prihranjivanje azotnim djubrivima obavlja se u dva navrata. Prvo je rano u prolece, pred kretanje vegetacije. Koristi se nitromonkal ili amonijum sulfat, 400 do 600 kg/ha u zavisnosti od pH-vrednosti zemljista, za bujan porast ribizle, cvetanje, oplodnju i razvoj plodova. Drugo prihranjivanje je posle berbe, a utice na bolje i potpunije diferenciranje cvetnih pupoljaka, cime se obezbedjuje veca rodnost u narednoj godini. Koriste se ista djubriva kao i za prvo, samo u manjoj kolicini. U godini kada nema dovoljno padavina potrebna su nekolika zalivanja: u prvoj polovini aprila (pre cvetanja), u prvoj polovini juna u fazi nalivanja plodova i odmah posle berbe. Rezidba je specificna i veoma znacajna mera. Osnovni cilj je pravilan raspored grana odre|ene starosti koji obezbedjuje dobro provetravanje i osuncavanje citavog zbuna. U zbunu ne treba da ima grana i stabla starijih od cetiri godine. Rezidba na rod obavlja se u periodu mirovanja, a najkasnije do kraja marta. Plodovi se beru odjednom, a kod manjeg broja sorti u dva navrata. Berba se ne obavlja ujutru ako ima rose, niti po velikim vrucinama. Plod crne ribizle ima veliku hranljivu, dijetetsku, terapeutsku i tehnolosku vrednost. Bogat je vitaminom C i antocijaninima. Sadrzi 5 puta vise vitamina C od jagoda i 7 do 8 puta vise od malina. Crne ribizle sadrze i znacajne kolicine rastvorljive suve materije (oko 13%), secera (6-7%), organskih kiselina (2,2 do 3,8%), belancevina (1,7%) i tanina. Odlikuje se specificnim mirisom koji plod crvene ribizle nema. Ribizle se koriste za jelo u svezem stanju a narocito za proizvodnju sokova, marmelade i dzemova. U svetu, sve je popularnija u vocnom jogurtu. Crna ribizla pomaze normalizaciju i stabilizaciju krvnog pritiska, popravlja krvnu sliku i to posebno kod malokrvnosti. Sortiment ribizle: Sorte crne ribizle: Ben Lomond, Ben Nivis, Blek rivord, ^a~anska crna. Sorte crvene ribizle: Detvan, Tatran, Industrija, Red lejk.. Sorte bele ribizle: Primus, Blanka. Ben lomond se posebno istice svojom otpornoscu prema pepelnici. Svetlana Kovacevic, MOC PRIRODE

 

[Nostradamus]

SORTE RIBIZLE

Crvena ribizla najčešće je samo-oplodna i donosi rod punog kapaciteta tokom većine sezona bez unakrsnog oprašivanja. Boja plodova kreće se od crvene do ružičaste, i do bele ili boje šampanjca.
Što se tiče crne ribizle, postoje izvesne varijacije u pogledu njihove samo-oplodnosti, tako da se mora pažljivo obezbediti adekvatno oprašivanje. Sadnjom različitih sorti crne ribizle naizmenično u po desetak redova koje imaju slično vreme cvetanja, obično se obezbeđuje adekvatno oprašivanje. Drugi metod odnosi se na sadnju po jednog žbuna neke vrste oprašivača na svakih 15 m unutar svakog reda, u trouglastoj formi, na citavoj površini parcele. Ovo bi takođe moglo biti primenjeno i kod crvene ribizle, da bi se pojačalo oprašivanje, zametanje i krupnoća plodova. S obzirom na to da se crna ribizla gaji zbog soka, ujednačena crna boja smatra se standardnom bojom. Nijedna sorta neće dobro uspevati na svakom terenu, svakom zemljištu i uzgojnom sistemu, mada su se mnoge od njih dobro pokazale u raznim okolnostima. Lista sorti koja sledi nikako nije konačna, ali bi mogla da se odnosi na većinu situacija. Sorte novijeg datuma verovatno su pod pravnom zaštitom oplemenjivača, i za njihovo uzgajanje je potrebno sklopiti ugovor o korišćenju u neproizvodne svrhe.

 

[Nostradamus]

Sorte crvene ribizle
Blanka
(Institut za voćarstvo i ukrasno bilje, Bojnice, Slovačka)
spada u grupu starijih sorti, sa plodovima bele boje. Veoma obilno rada na izuzetno bujnim žbunovima koji su donekle prostranog habitusa. Plodovi su krupni, bele neprozirne boje, izražene dugotrajnosti. Plodove donosi na veoma dugim grozdovima. Do izvesne granice pokazuje otpornost na prolećne mrazeve, jer vreme cvetanja ove sorte je kasno, u odnosu na ostale sorte ribizle. Veoma je pouzdana u pogledu radanja. Pogodna je kako za komercijalnu proizvodnju tako i za gajenje na okućnicama.

 

[Nostradamus]

Glorie De Sablons
(Francuska)
je jedinstvena, veoma stara sorta koja obilno rađa bobice ružičaste boje. Plodovi su providni i veoma atraktivnog izgleda, slatkog ukusa, što je preporučuje za svežu potrošnju ili pasterizovanje. Žbun je uspravan i bujan.

 

[Nostradamus]

Hron
(Institut za voćarstvo i ukrasno bilje, Bojnice, Slovačka)
je sorta novijeg datuma, izuzetno bujna, vrlo uspravnog habitusa. Listovi su tamno zelene boje, a pokazuju i dobru otpornost na oboljenja listova. Dobro se prilagođava promenljivim klimatskim uslovima, a naročito je pogodna za gajenje na višim nadmorskim visinama.
Veoma dobro podnosi kasne prolećne mrazeve zbog kasnog vremena cvetanja. Rađa veoma duge grozdove sa svetlo crvenim plodovima. Prosečan rod u evropskim ogledima kreće se od 10 – 12 kg po žbunu

 

[Nostradamus]

Jonkheer van Tets
(Holandija)
je veoma stara sorta koja je i danas popularna zbog ranog vremena rađanja i odličnog ukusa. Veoma obilno rađa na bujnim žbunovima koji imaju uspravne izdanke, i koji poležu pod teretom roda. Gajenje u sistemu kordunica se naročito preporučuje za ovaj tip habitusa. Cveta vrlo rano, što je čini osetljivom na prolećne mrazeve. Gubitak nedozrelih plodova je problem u klimatskim područjima sa većom količinom padavina, tokom proleća, koji je posledica pojave sive plesni.
Slika: Sorta Jonkheer van Tets.