Budva: Stari grad kao vašarište
Izvor;
Novosti.rs
Mesna zajednica Stari grad Budva traži od nadležnih da uvedu više reda među zidine srednjovekovnog bisera. Tesne ulice prepune panoa, tezgi, kafanskih stolica, pa je gostima šetnja nemoguća.
BUDVA - Glamur i - vašarište. To je stari budvanski grad ovih vrelih dana leta u koji se danju, a naročito noću, sliva reka turista koja se odmara duž „rivijere bisernih plaža“.
U dva i po milenijuma staroj naseobini, koja je posle obnove zbog razornog zemljotresa 1979. godine sačuvala srednjovekovni izgled, goste u večernjim časovima privlače pozorišne predstave koje se održavaju na kamenoj sceni između crkava, muzičke i likovne večeri u crkvi Santa Marija, pisci na Trgu pjesnika...
No, mlade ali i starije željne provoda, privlači i muzika koja trešti sa otvorenih šankova, riblje konobe i drugi objekti. I uopšte unutrašnjost jedinstvenog grada.
Zato je ovaj urbani centar južnog Jadrana i vašarište. Na to je upravo, nadležne u opštinskim organima uprave, upozorila Mesna zajednica Stari grad. Po rečima profesorke Božene Jelušić, predsednice Saveta MZ, ovaj spomenik kulture prvog reda „bukvalno su progutale žardinjere, reklame i tezge“.
Tesnim ulicama drevne Budve teško je danju, a da ne govorimo noću, proći jer su pločnici prekriveni kafanskim stolicama, oglasnim tablama, pokazivačima pravca, jelovnicima, reklamnim lutkama, trgovačkim hoklicama, rekvizitima za plaže i drugom jeftinom robom, kojoj je mesto negde drugo.
Iz Mesne zajednice Stari grad su upozorili da ništa nije bolje neposredno uz zidove srednjovekovne Budve. Ugostitelji i trgovci, koji prodaju majice i šortseve, suvenire koji su smešni i neoriginalni, „zarobili“ su to malo slobodnog prostora. Pločnik je zalepljen od hrane i pića, kontejneri smrde, tako da je pešacima zaista ograničena šetnja.
S druge strane prostor ispred starog grada koriste i vlasnici skupocenih, velikih automobila, koji nisu stanovnici ovog urbanog jezgra.
MZ Stari grad nije samo konstatovala ružnu sliku unutar zidina stare Budve i neposredno ispred njih. Upućen je zahtev sekretaru za gradsku infrastrukturu i ambijent Nikoli Divanoviću da „spreči dalju primitivizaciju i uzurpaciju jedinstvenog spomenika kulture“.
Koliko su ovaj sekretarijat, ali i cela opštinska uprava, u mogućnosti da nešto učine u vreme kada je sezona u zenitu, veliko je pitanje. Mnogi veruju da od „popravki“ nema ništa, bar dok ovo leto ne prođe. A posle... ko zna.
Ukoliko nadležne rano ne uhvati zimski san, ružnu sliku je moguće promeniti za naredno leto. A na to ukazuju, pored stanovnika starog grada, i oni koji kulturnim programima promovišu Budvu na najbolji mogući način. Oni stalno upozoravaju da glamur i vašar ne idu zajedno.
Izvor;
Novosti.rs
Mesna zajednica Stari grad Budva traži od nadležnih da uvedu više reda među zidine srednjovekovnog bisera. Tesne ulice prepune panoa, tezgi, kafanskih stolica, pa je gostima šetnja nemoguća.
BUDVA - Glamur i - vašarište. To je stari budvanski grad ovih vrelih dana leta u koji se danju, a naročito noću, sliva reka turista koja se odmara duž „rivijere bisernih plaža“.
U dva i po milenijuma staroj naseobini, koja je posle obnove zbog razornog zemljotresa 1979. godine sačuvala srednjovekovni izgled, goste u večernjim časovima privlače pozorišne predstave koje se održavaju na kamenoj sceni između crkava, muzičke i likovne večeri u crkvi Santa Marija, pisci na Trgu pjesnika...
No, mlade ali i starije željne provoda, privlači i muzika koja trešti sa otvorenih šankova, riblje konobe i drugi objekti. I uopšte unutrašnjost jedinstvenog grada.
Zato je ovaj urbani centar južnog Jadrana i vašarište. Na to je upravo, nadležne u opštinskim organima uprave, upozorila Mesna zajednica Stari grad. Po rečima profesorke Božene Jelušić, predsednice Saveta MZ, ovaj spomenik kulture prvog reda „bukvalno su progutale žardinjere, reklame i tezge“.
Tesnim ulicama drevne Budve teško je danju, a da ne govorimo noću, proći jer su pločnici prekriveni kafanskim stolicama, oglasnim tablama, pokazivačima pravca, jelovnicima, reklamnim lutkama, trgovačkim hoklicama, rekvizitima za plaže i drugom jeftinom robom, kojoj je mesto negde drugo.
Iz Mesne zajednice Stari grad su upozorili da ništa nije bolje neposredno uz zidove srednjovekovne Budve. Ugostitelji i trgovci, koji prodaju majice i šortseve, suvenire koji su smešni i neoriginalni, „zarobili“ su to malo slobodnog prostora. Pločnik je zalepljen od hrane i pića, kontejneri smrde, tako da je pešacima zaista ograničena šetnja.
S druge strane prostor ispred starog grada koriste i vlasnici skupocenih, velikih automobila, koji nisu stanovnici ovog urbanog jezgra.
MZ Stari grad nije samo konstatovala ružnu sliku unutar zidina stare Budve i neposredno ispred njih. Upućen je zahtev sekretaru za gradsku infrastrukturu i ambijent Nikoli Divanoviću da „spreči dalju primitivizaciju i uzurpaciju jedinstvenog spomenika kulture“.
Koliko su ovaj sekretarijat, ali i cela opštinska uprava, u mogućnosti da nešto učine u vreme kada je sezona u zenitu, veliko je pitanje. Mnogi veruju da od „popravki“ nema ništa, bar dok ovo leto ne prođe. A posle... ko zna.
Ukoliko nadležne rano ne uhvati zimski san, ružnu sliku je moguće promeniti za naredno leto. A na to ukazuju, pored stanovnika starog grada, i oni koji kulturnim programima promovišu Budvu na najbolji mogući način. Oni stalno upozoravaju da glamur i vašar ne idu zajedno.